Banke u Srbiji od 2010. do sada imaju skoro 4.800 zaposlenih manje, od čega je samo od prošle godine više od 2.500 ljudi ostalo bez posla, ili su dali otkaz. To pokazuju finansijski izveštaji banaka i podaci Narodne banke Srbije. To znači da je u poslednjih godinu dana radna mesta u bankama izgubilo više ljudi nego od 2010. do 2012. godine zajedno.

Najveći razlog za tako negativan rezultat po pitanju broja zaposlenih u bankama jesu četiri banke kojima je Narodna banka Srbije oduzela dozvole za rad: Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka, u kojima je prošle godine radilo ukupno 1.502 ljudi.

Zvanično nije dostupan podatak da li je posle uvođenja stečaja, kada su dobili otkaze, neko od bivših zaposlenih u tim bankama bio angažovan u procesu svođenja bilansa, ali je Sindikat finansijskih organizacija Srbije u dogovoru sa Agencijom za osiguranje depozita utvrdio kriterijume za angažovanje i rad bivših zaposlenih u postupku stečaja.

Međutim, čak i ako ne računamo podatke ove četiri propale finansijske institucije, bankarski sektor Srbije je od prošle godine izgubio čak 1.035 radnih mesta. Taj podatak se dobija kada se broj radnika iz finansijskih izveštaja za 2013. godinu, dostupan na Internet adresi Agencije za privredne registre, uporedi sa brojem zaposlenih u bankama sa kojim raspolaže Narodna banka Srbije.

Ako se izuzmu Razvojna banka Vojvodine, u kojoj je radilo 546, Univerzal banka sa 421 i Privredna banka Beograd sa 362 zaposlenih, od prošle godine najviše otkaza podeljeno je u KBC banci, koja je u praksi takođe ugašena, a čiju je licencu preuzela Telenor banka. Tokom 2013. godine KBC je imala u proseku 379 radnika, a ove godine u Telenor banci je ostao svega 81 zaposleni. (Mobilni operater Telenor osnovao je svoju banku kako bi korisnicima mogao da pruži bankarske usluge preko mobilnih telefona, do čega bi trebalo da dođe ove godine.) Posle te banke, najviše otkaza usledilo je u ProCredit Bank, koja je tokom 2013. godine prosečno zapošljavala 1.221 ljudi, a po najnovijim podacima Narodne banke Srbije, u njoj sada radi 1.044 zaposlenih. To je 177 zaposlenih manje.

Raiffeisen banka je broj zaposlenih smanjila za 127, sa prosečnih 1.778 u 2013. godini na 1.651, koliko pokazuju podaci. Alpha Bank Srbija je svoju radnu snagu smanjila za 95 ljudi, a Banka Poštanska štedionica za 92. To znači da i pored toga što je ova državna banka poslužila za apsorpciju klijenata ugašene Agrobanke i Privredne banke Beograd, ona zbog toga nimalo nije podigla broj zaposlenih, već naprotiv, veći posao obavlja sa manje izvršilaca.

I pored svih negativnih trendova u bankarskom sektoru Srbije, sedam banaka ni u jednom periodu nisu smanjivale broj radnika, već su, naprotiv, stalno rasle. To su niška AIK banka, Jugobanka-Jugbanka iz Kosovske Mitrovice, novosadska Opportunity banka, Sberbank Srbija (bivša Folksbank), Société Générale banka Srbija, Unicredit Bank Srbija i VTB banka. Ovom spisku bi se mogle dodati i Pireaus Bank, koja je pre par godina ostala bez osam zaposlenih, JUBMES banka sa „deficitom“ od jednog radnika i Erste Bank sa 15 zaposlenih više.

Podaci pokazuju da, i ako izuzmemo četiri ugašene banke, čak osam od 29 aktivnih banaka još od 2010. godine neprestano, svake godine, otpuštaju svoje zaposlene, ili zaposleni napuštaju njih. To su KBC (Telenor) banka, kragujevačka KBM banka, Komercijalna banka, Marfin Bank, NLB banka, ProCredit Bank, Raiffeisen banka i novosadska Vojvođanska banka.

Kod nekih od ovih banaka bivši zaposleni vode radno-pravne sporove pred sudovima zbog nezakonitih raskida ugovora o radu, kako uz pomoć Sindikata finansijskih organizacija Srbije i matičnih sindikata u tim bankama, tako i individualno. Poslodavci u bankama ne daju jasne razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih, niti daju kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih, odnosno obrazloženje zbog čega prestaje potreba za radom zaposlenih kod tih poslodavaca. Takođe su bitna i merila za vrednovanje tih kriterijuma. Njihovo odsustvo dovodi do sudskih sporova.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije stalno ističe ono što tvrde i naše kolege u svetu, sa kojima činimo deo UNI Global Union, a to je da sindikati nisu deo problema, već rešenja. Ako je socijalni dijalog ključan u Evropskoj uniji, onda mora biti ključan i u Srbiji. Ali, on ne sme biti veštački, ne sme biti lažan, već to mora biti dijalog u kome svi pokušavaju da pronađu najbolja rešenja, pre svega za zaposlene, za ljude, a ne samo za kompanije, akcionare i njihov kapital.

Ako se vlasnici kapitala i predstavnici poslodavaca potrude i shvate poruku koju im jasno šalje Sindikat finansijskih organizacija Srbije, to će značiti da ćemo ipak lakše prevazići sve teškoće i da neće doći do nastavljanja ovog negativnog trenda gubitka posla u bankarskom sektoru Srbije. Mi u SFOS-u znamo da sindikati ne vode poslovnu politiku banaka, ali ako su nesporni pokazatelji koji se odnose na gubitak posla u bankama, mora se postaviti pitanje da li je poslovna politika mnogih banaka u prethodnom periodu bila pogrešna ili ispravna, ali i da je jasno da je potpuno pogrešno opredeljenje nekih banaka da isključivo otpuštanjem zaposlenih rešavaju finansijske probleme, a ne i korišćenjem i drugih raspoloživih sredstava za racionalizaciju troškova i povećanjem prihoda.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije je uveren da je neophodno izvršiti racionalizaciju svih troškova u bankama, uključujući i ničim opravdane, neracionalno velike razlike u zaradama kao preventivnu meru za sprečavanje nepotrebnih otpuštanja zaposlenih i da se poslodavci pozabave postojećom finansijskom krizom na konstruktivan način, stavljanjem očuvanja najvećeg bogatstva koje poseduju - zaposlene i njihova znanja i iskustva - u srce oporavka.