Zaposleni nekoliko banaka kontaktirali su Sindikat finansijskih organizacija Srbije žaleći se da rade prekovremeno, da je to neplaćeni rad, tražeći savet kako da postupe kada dobiju zahteve (uglavnom usmene) od svojih pretpostavljenih da rade duže od zakonom utvrđenog radnog vremena. Podsećamo: puno radno vreme, ujedno i maksimalno u toku jedne radne nedelje od 5 dana iznosi 40 radnih sati (član 50 Zakona o radu), ili 8 sati dnevno. Poslodavac ima pravo da, u slučaju povećanog obima posla, zahteva od zaposlenog da ostane i duže od tog vremena, ali ne duže od ukupno 8 sati nedeljno, niti duže od 4 sata dnevno (član 53), s tim što svaki prekovremeni rad mora platiti u iznosu od minimalno 26% od osnovice (član 108).

Tokom kolektivnog pregovaranja neprestano ukazujemo predstavnicima poslodavaca u bankama na to da njihove pojedine radnje predstavljaju direktno kršenje Zakona o radu u delu koji se odnosi na radno vreme. Ipak, mnogi poslodavci ipak teraju zaposlene da rade prekovremeno „kad god se za to ukaže potreba”, tako da oni rade subotom i nedeljom, u danima državnih praznika, a to ne plaćaju. Osam sati rada redovno se produžava za sat-dva-tri, pa i četiri, tako da zaposleni kažu da rade „od jutra do prekosutra”.

U bankama u svetu rad sa klijentima (Public Working Time) traje manje od punog osmočasovnog dnevnog radnog vremena, i uglavnom traje 5 do 7 časova, u zavisnosti od zemlje do zemlje i od banke do banke. Preostalo radno vreme do punog radnog vremena zaposleni koriste za pripremu za rad sa klijentima, odnosno za poslove koje je neophodno obaviti nakon završetka rada sa klijentima (brojanje novca, zatvaranje blagajne, skeniranje i odlaganje dokumentacije i drugo).

Kod nas, međutim,  pre svega u poslovima sa klijentima – u glavnim filijalama, filijalama, poslovnim jedinicama, šalterima, isturenim šalterima – zaposleni uobičajeno rade duže od Zakonom predviđenog radnog vremena, što predstavlja kršenje Zakona o radu i zloupotrebu rada zaposlenih. Naime, banke na osnovu svoje poslovne politike propisuju da se rad sa klijentima obavlja 8 časova dnevno, dok su zaposleni u obavezi da dođu najmanje pola sata pre početka zvaničnog radnog vremena, odnosno u skladu sa internim procedurama koje se odnose na kraj dana i zatvaranje blagajni, ostaju duže od Zakonom predviđenog radnog vremena.  Prekovremeni rad se u bankama ne odražava na visinu zarade zaposlenih – jer im taj rad nije plaćen, ali može imati i vidne posledice po zdravlje zaposlenih, kao i na njihov bračno-porodični status.

Prešlo se preko crvene linije i više niko ne sme da žmuri i da ćuti! Upravo zbog toga je Sindikat finansijskih organizacija Srbije 1. marta uputio dopis svim predsednicima izvršnih odbora banaka, čiji su sindikati članice SFOS-a, koji je u celini objavljen u prilogu teksta pod nazivom SME LI NAKARADNA PRAKSA BITI IZNAD ZAKONA?! To je izazvalo veliku pažnju. Posle obavljene ankete po bankama i saznanjima o postupanju poslodavaca nakon dopisa, Sindikat finansijskih organizacija Srbije je 19. aprila poslao drugi dopis.

Pozivajući se na dopis iz marta, u novom je jasno navedeno da će po prijemu odgovora od poslodavaca, ili ako on izostane, a nakon izvršene provere stanja u bankama po pitanju radnog vremena,  Sindikat finansijskih organizacija Srbije biti prinuđen da odmah posle proteka predstojećih praznika, a najkasnije do 15. maja 2013. godine, prijavi Narodnoj banci Srbije i Inspektoratu rada one banke koje i dalje zloupotrebljavaju radno vreme zaposlenih, radi obavljanja neposrednog uvida i provere poštovanja primene Zakona o radu.  Sindikat finansijskih organizacija Srbije će takođe objaviti i spisak banaka koje krše Zakon o radu u kojima ne poštuju osnovna prava zaposlenih. NEĆE NAKARADNA PRAKSA BITI IZNAD ZAKONA!