Početkom 2014. godine, tačnije od 10. do 13. februara, predstavnik Sindikata finansijskih organizacija Srbije Dušan Vasović je učestvovao na „Zimskoj školi mladih sindikalaca“ (UNI Europa Youth Winter School) koju su zajedničkim snagama organizovali UNI Global Union - UNI Evropa i Institut Evropske konfederacije sindikata (The European Trade Union Confederation Institute). Ovaj susret mladih Evrope iz 15 zemalja (Austrija, Belgija, Crna Gora, Danska, Finska, Holandija, Italija, Mađarska, Rumunija, Slovenija, Srbija, Švajcarska, Švedska i Velika Britanija, i to iz Engleske i Velsa) održan je u sedištu UNI Evropa u glavnom gradu Belgije Briselu.

Od 2002. godine je SFOS punopravni član UNI u delu Evropa - za sektor pružanja finansijskih usluga  i svoj stečeni ugled potvrđuje učešćem u radu ove renomirane svetske sindikalne mreže. Učešće predstavnika Mreže mladih SFOS-a je sasvim novo iskustvo, koje na putu pristupanja Srbije u Evropsku uniju otvara mnoga vrata za ostvarivanje kvalitetnijeg rada sindikata kod nas.

Link za tekst na Web strani UNI Global Union: UNI Europa Winter School 

U nastavku objavljujemo izveštaj Dušana Vasovića.

Od 10. do 13. februara (uz ukazanu veliku čast i zadovoljstvo, a uz pomoć Sindikata finansijskih organizacija Srbije, tj. internacionalnih veza, poznanstva, dobrih odnosa i, u krajnjem slučaju, članstva u UNI Global Union) učestvovao sam kao predstavnik Srbije (u okviru sektora pružanja finansijskih usluga) na „Zimskoj školi mladih UNI Evrope“ (UNI Europa Youth Winter School). Ova, mogu slobodno reći, radionica održana je u glavnom gradu Belgije Briselu, u sedištu UNI Evropa, tačnije na adresi Rue Joseph II broj 40.

U Brisel sam stigao (jutarnjim letom, naravno domaće kompanije, Air Serbia) već oko 10 časova. Velik aerodrom, sve nekako drugačije, pokretne trake da se ne troše noge i obuća - ali dobro. Do mesta gde smo bili smešteni, stigao sam metroom. Prilično brzo moram priznati. Voz iznutra izgleda… pa, drugačije nego kod nas...

Smešteni smo bili u divnom, malom hotelu First Euroflat Hotel u bulevaru Šarleman (Charlemagne) broj 50. Sobe su prostrane i lepe, barem meni (ja nemam baš mnogo iskustva sa hotelima, osim sa tradicionalne manifestacije SFOS-a - Susreti), a to su apartmani sa frižiderom, električnim šporetom, plazma TV-om, kupatilom sa kadom i, što je vrlo važno, 24 sata wireless konekcije. Hotel sa bočne strane gleda na zgrade institucija Evropske unije i zastave svih članica EU.

Obzirom da je okupljanje svih učesnika planirano za uveče - uz zajedničku večeru, ja sam taj „nulti“ dan prepešačio Briselom uzduž i popreko, što se kasnije ispostavilo kao odlična odluka, jer sledećih dana, zbog obaveza, nije bilo ni malo slobodnog vremena za tako nešto.

U osam uveče smo se okupili u holu hotela. Bilo nas je 26-oro iz 15 zemalja. Samo dve devojke i ja nismo iz neke od zemalja EU. Moram priznati da mi je bilo malo neprijatno, jer su se nekako svi već poznavali. Oni se redovno okupljaju. Spremaju se za budućnost. I naravno da kao mladi ljudi iz EU, oni na različitim nivoima i u različitim akcijama utiču na kako svoju vladu, tako i na predstavnike njihove zemlje u okviru Evropskog parlamenta ili Evropske komisije, ili neke druge grupacije koja direktno iz ovih ustanova utiče i lobira za neki zakon, direktivu, ili stav, zaključak.

Tu sam se upoznao sa svima i naravno sa osobom koja je rukovodila celom radionicom, Kornelijom Bros (Cornelia Broos) iz UNI Evropa, Austrijankom koja živi i radi u Belgiji. Iskreno, nisam ništa večerao, jer sam u svojoj šetnji po Briselu tokom dana, osim zbog konsultacija u vezi sa kartom i mestom gde se nalazim, ljude pitao i gde da jedem. Oko šest uveče našao sam se na mestu, crvenim zaokruženo „food“. Nacionalno jelo je pomfri(t). I tuže se valjda sada sa Francuzima, jer kao nije French fries. Izmišljen je u Belgiji, samo ga je izmislio Francuz, pa ga je nazvao po svojoj domovini. Elem, zaljubio sam se pomfri(t), koji sam dobio u fišeku dubokom kao kapa čarobnjaka Merlina i prateće konjske kobasice. Uglavnom, bilo je toliko hrane da nisam mogao sve da pojedem, a posle zato nisam ni mogao da večeram. Kupio sam i mali francuski hleb u pekari Paul (što je inače lanac pekara kojih ima po celom svetu), a poslužili su, čini mi se, kao inspiracija i za lanac pekara Hleb & kifle kod nas. Dakle, ranije sam jeo, pa nisam zvanično večerao, upoznali smo se i pravac soba.

Od 11. februara počinju obaveze, obaveze i samo obaveze. Od 09:00 časova, nakon doručka, bili smo u obavezi da se pojavimo u kancelarijama Uni Evrope, koje sam ranije pomenuo. Predavanja su, pored Kornelije iz UNI-ja, držali i njima rukovodili još Italijanka koja priča više jezika i radi i boravi po celom svetu Mari Karaj (Marie Caraj) iz Instituta Evropske konfederacije sindikata (ETUIC), uz čiju se pomoć u svakom smislu ovaj seminar i održao. Takođe, praktično kao deo grupe, u svemu je učestvovao i Kolin Medland (Colin Medland) iz UNI-ja (Britanac i šef omladine UNI-ja) sa sedištem u centrali UNI-ja u Nionu u Švajcarskoj. Još bih spomenuo Fabija Gefija (Fabio Ghefi), Italijana iz Evropske konfederacije sindikata (ETUI).

1. radni dan

Dan je protekao u međusobnom upoznavanju, kao i pripremi za ono što nas čeka naredna dva dana. Naporno celodnevno predavanje o načinima funkcionisanja EU uopšte. Zaista puno informacija na engleskom jeziku, koje je trebalo obraditi.

Ručak je organizovan u kancelariji (različiti sendviči i slatki mafini). U principu, glavni obrok im je večera, tako da je sendvič za ručak uobičajen u Belgiji. Takođe, tog prvog dana smo se podelili u grupe, koje će kao takve funkcionisati do kraja ove škole mladih i uglavnom sve se zasnivalo na interakciji između učesnika. U 18:00 časova smo završili sa predavanjima. Kratak predah u sobi hotela i u 19:30 okupljanje i odlazak do finog grčkog restorana u centru na večeru. Opuštena atmosfera i druženje; lepo.

2. radni dan

Bio je to znatno aktivniji i ispunjeniji dan od prvog. Počeli smo sa filmom pod nazivom „The Brussels Business“ iz 2012. godine. To je nešto što je na mene ostavilo najjači utisak. Stvar je tome što dešavanje iz filma, koje je zaista istinito, kod mene dovodi do ogromnog raskola u svemu što sam do tog trenutka mislio o Evropskoj uniji. Znači, što se mene tiče, već u tom trenutku ova škola mladih je uspešna. Film ozbiljno morate pogledati, svi vi koji iole mislite da znate nešto o funkcionisanju EU. Ma svi koji ga nisu pogledali. Molim vas. Od tada sve ima mnogo veći smisao. Osim što su kolege iz ostalih zemalja malo bolje „šlifovani“, upućeniji - jer ovo rade po ko zna koji put, moram priznati da sam bio jedan od aktivnijih učesnika u svim fazama ove radionice.

Tog dana smo, nakon filma, prisustvovali predavanju kako o mašineriji Evropske unije, tako i o lobirinju u EU. Imali smo i praktičnu vežbu u vezi sa predavanjem. Nakon ručka otišli smo u obilazak zgrada institucija EU. Posetili smo Evropski parlament, kao i zgradu Evropske komisije, kako bi iz prve ruke iskusili sve o čemu je razgovarano i diskutovano na izlaganjima. U okviru ovog dela, prisustvovali smo i raspravi o zabrani upotrebe plastičnih kesa na nivou EU, koja je bila u toku tokom naše posete Ekonomsko socijalnog saveta Evropske komisije (ECOSOC).

Tokom posete samoj zgradi Komisije, sa nama su razgovarali i svoja iskustva podelili Sabin Vils (Sabine Wils), Nemica, član Konfederalnog kluba zastupnika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice. Takođe, Sabin je i članica Odbora za okolinu, javno zdravlje i sigurnost hrane, kao i zamenik u Odboru za promet i turizam. Drugi koji nas je primio iz istih razloga bio je Tomaž Jasinski (Tomasz Jasiński), predstavnik i najmlađi član ECOSOC-a, inače iz Poljske.

Vratili smo se posle obilaska u centralu UNI Evropa i razmatrali i razgovarali o svemu viđenom. Kratka pauza i onda vežba. Tri teme – tri grupe. Pripremali smo se, u stvari, za sutradan, tj. za direktno sučeljavanje i lobiranje (svaka grupa za svoju temu) sa pravim članovima Evropskog parlamenta.

Uveče opet večera, ovaj put u lepom domaćem, belgijskom restoranu.

3. radni dan

Dan povratka... Pre toga, od jutra radno i aktivno. Priprema za delegaciju. Dolaze nam dva člana Evropskog parlamenta i jedan kandidat. Ono što je bilo odlično u ovoj vežbi jeste što smo nakon pripreme (za šta smo imali sve raspoložive resurse kao i mogućnost konsultacije sa zaposlenima u UNI Evropa zaduženim za zadatu temu) dobili povratne informacije iz prve ruke šta valja, a šta ne valja u našim prezentacijama, i koji su još načini na koje lobiranje može da se radi.

Ručak, pozdravljanje, jer prosto neki ljudi su imali avion u toku dana, ili pre podne. I samo sam ja imao utisak da se rastajemo. Svi su zakazali ponovno viđenje, praktično krajem februara u Atini, gde su se ponovo okupili. Razlog je bio, nedvosmisleno, rast i nezapamćen broj nezaposlenih mladih ljudi. Mi koji smo ostali do posle podne, razgovarali smo o situaciji u našim zemljama, kako i da li je uopšte cela priča primenljiva kod nas.

Pravac soba, pakovanje prtljaga, put ka aerodromu i – povratak kući. Na žalost, ili na sreću...

Nešto kao moj zaključak

Ceo izveštaj sam napisao po sistemu „mini dnevnika“. Čisto da bi se znalo šta smo tamo radili. Sada sa vama želim da podelim zaključke i impresije. Svi su bili divni i nadasve prijatni, ali tamo se radi Sizifov posao. Na jednog lobistu sindikata, tj. predstavnika zaposlenih u jednoj oblasti, za kontra predlog, ili protiv istog ima pedeset lobista kompanija kojima se taj predlog ne sviđa iz nekog razloga. Sve odluke u Evropskoj uniji donose se na ovaj način. I to je totalno legitimno. U kafićima gde borave članovi Evropskog parlamenta postoje paravani, kako bi razgovor između lobiste i parlamentaraca bio što manje transparentan. Mito???!!! Ne postoji, ali postoje razni načini i to da se odradi „pošteno“. Lobista ima budžet, otvoren račun sa neograničenim sredstvima i resurse do beskonačnosti, a sindikati volju i snagu radnih ljudi i gomilu vremena provedenog u istraživačkom radu. Ali, već napisah, pogledajte film. Obavezno.

Sarađivao sam u grupama sa npr. Kolinom Medlandom, koga sam već pominjao, ili predsednikom omladine UNI Evropa Lijem Fišvikom (Lee Fishwick), što nije mala stvar. Ono što je najbitnije, što sam se sve vreme osećao kao ravnopravan član ovog društva mladih iz Evrope (iako moja zemlja to još uvek nije formalno član Evropske unije) i što sam stekao nove prijatelje.

Neka praktična zapažanja

Kod nas se stalno priča o nekoj štednji, a u kancelariji UNI Evropa to pokazuju na svom primeru. Puno dnevnog svetla (manja potrošnja električne energije). U toaletu nema bojlera i tople vode (peri brate ’ladnom vodom, nećeš umreti). Voda sa česme je krš, ali i dalje ne plaćaju neke aparate sa vodom i ome slično. Jedino su kupili neki filter koji se stavi na česmu, i pijte. Kuhinja, frižider – svi jedu zajedno, ili bar po grupama. Porodična atmosfera, kao kod kuće. Čistačica jedna, tu je ceo dan. Zaposlena u UNI Evropa. I eto, manje-više, to je to. Lepo i neprocenjivo iskustvo. 

Na samom kraju, moram da dodam da mladi moraju da se organizuju i mobilišu za velike stvari. Ta snaga je najmoćnija sila, tj. snaga protiv svake vlasti. Jednostavno, treba imati u vidu jasnu činjenicu, a to je u neku ruku i slogan naših kolega u UNI Global Union:

           KRIZA JE VAŠA, A BUDUĆNOST NAŠA.

                               UZMIMO NAZAD NAŠU BUDUĆNOST!

Autor: Dušan Vasović

predsednik Mreže mladih SFOS-a/ član Skupštine SFOS-a/ član Izvršnog odbora Sindikata Marfin Bank