U Vladi pripremaju izmenu poreskih zakona koja bi, prema trenutnoj ideji, podrazumevala progresivno oporezivanje imovine građana: stanova, kuća i zemljišta, ali i ekstraporez na plate veće od 100.000 dinara.

Cilj izmene poreskih zakona biće i da manje namete koje budu plaćali privreda i siromašniji sloj građana država nadoknadi većim porezima na plate koje su duplo veće od prosečnih, kao i na imovinu onih koji su dobrostojeći.

Razmatra se i ideja da se uvedu dve granice - jedna manja od 100.000 dinara, a druga za zarade veće od 100.000. To bi značilo da se deo zarade preko 100.000 dinara oporezuje po stopama većim od osnovnog poreza na zarade. Istovremeno neoporezovani deo plate biće malo povećan.

Moguće je, međutim, da se promena poreza odloži za narednu godinu dok se računice ne uklope i dobiju saglasnost svih članova Vlade.

Premijer nema dileme i on je, kako je izjavio, odavno za progresivno oporezivanje. Po njemu, znači da veći porez plaćaju bogatiji, što je normalno, ali u tome se pravi razlika između političkih opcija. Socijalisti i levica su uvek za progresivno, a ovi drugi neoliberali su uvek za što manje poreze. Premijer je dodao i to da Vlada naravno nije za velike poreze koji bi ugušili privredu i građane, ali oni koji najviše imaju treba najviše da daju.

I sada u Srbiji postoji progresivno oporezivanje zarada građana koji zarađuju više od tri prosečne plate, ali su ti porezi, kažu upućeni, daleko manji nego u razvijenim zemljama.

Za one koji imaju zarade niže od proseka od naredne godine moći će da računaju na to da će imati povoljnosti koje će im omogućiti socijalne karte, a u Vladi kažu da će taj projekat biti među pioritetnim zadacima. 

Da bi bilo jasnije, u Srbiji više od 44.000 ljudi, zvanično zaposlenih, ne prima ni dinara od plate. Još 43.000 ljudi preživljava sa jedva 20.000 dinara mesečno, dok zvanično, najveći broj zaposlenih u srpskoj privredi, njih oko 400.000, radi za platu od 35.000 do 65.000 dinara. Onih sa nešto boljim platama, od 900 evra mesečno naviše, ima oko 100.000.

Najavljeno progresivno oporezivanje plata podrazumevalo bi da se, sa rastom plate, povećavaju i poreske stope koje se primenjuju na tu osnovicu. Velike zarade u Srbiji, inače, već su dodatno oporezovane.

Reč je o godišnjem porezu na dohodak, koji je dužan da prijavi svako ko je lane zaradio više od 2,067 miliona dinara, ili, u proseku, 172.290 dinara mesečno.

Ovde ima dve stope oporezivanja: na iznos u visini do šestostruke prosečne godišnje zarade plaća se porez po stopi od 10 odsto, a na iznos preko toga 15 procenata. Podsećamo, zvanično najbogatiji žitelj Srbije, sudeći bar po prihodu, lane je zaradio 180 miliona dinara.

Inače, neto plata od 105.150 dinara podrazumeva da poslodavac tom zaposlenom obračunava bruto platu od 150.000 dinara. Kada bi se samo porez povećao sa sadašnjih 10 odsto na 15 odsto, ovaj radnik bi kući nosio 97.650 dinara, što je 7.500 dinara manje mesečno.

To, praktično znači da bi godišnje jednu celu platu poklonio - državi.

Takođe je u pripremi i progresivno oporezivanje imovine građana Srbije, ali još nisu poznati svi detalji i moraće da se nađe balans između vrednosti imovine i ekonomske moći građana.

Međutim, ako se u zakon pretoče aktuelne ideje o poreskoj reformi, građani će naredne godine plaćati i tri puta veći namet na imovinu. Firme će izdvajati i više. Jer više neće biti važno samo kakav objekat imaju, već, pre svega, gde se on nalazi.

U Vladi tvrde da je reforma poreza na imovinu u početnoj fazi, ali njihova namera je da svi oni koji poseduju vredne nekretine, za njih plaćaju i adekvatan porez. Naravno, pri izradi konačnog rešenja vodiće se računa o socijalnom položaju građana, pa će za jedan deo vlasnika stanova biti predviđene olakšice.

Prema sadašnjoj računici, za prosečan stan od 60 kvadrata u Srbiji porez će iznositi oko 300 evra. Osnov za obračun poreza biće isključivo tržišna cena stana. Ona se, inače, utvrđuje na osnovu najmanje tri prodaje. Ukoliko nije bilo prodaje na teritoriji gde se stan nalazi, koriste se podaci iz prvog sledećeg mesta.

Porez na imovinu i dalje bi ostao izvorni prihod opština i gradova. Međutim, plan je da se i republička administracija ozbiljnije uključi u rešavanje problema poreske nediscipline i utaja koje su vrlo česte kada je u pitanju naplata poreza na imovinu.

Ako se usvoje ideje koje su trenutno aktuelne u Vladi, ozbiljne promene u pravilima pri plaćanju poreza na imovinu najviše će osetiti vlasnici firmi.

Oni, po već usvojenim zakonima, od naredne godine neće plaćati naknadu za korišćenje gradsko građevinskog zemljišta. Međutim, računa se da će značajnije iznose morati da izdvajaju po osnovu poreza na imovinu.

Spremaju se rešenja po kojim vlasnici oronulih objekata na vrednom zemljištu porez plaćaju na bazi istinske cene. Puno je oronulih hala, baraka, poslovnih prostora na vrlo vrednom zemljištu. I poznato je da ih mnogi vlasnici i drže samo zato što znaju da imaju mogućnost da zarade bogatstvo prodajući objekat zbog zemljišta. To bi bila kombinacija cene objekta s tržišnom cenom zemljišta gde se objekat nalazi, preovlađujući je stav u Vladi Republike Srbije.
 

Septembar 2013. godine