Izvor: Blic | 21. 12. 2018.

Prognoze bankara: dinar stabilan i 2019. godine

Do pre samo tri godine bilo je nezamislivo da domaća valuta uoči novogodišnjih praznika malo ne podivlja. Tako smo imali skokove kursa evra, uglavnom naviše, pa je dinar za samo mesec dana gubio na vrednosti i do skoro tri odsto.

Konkretno, dešavalo se da vrednost evra sa 122 dinara, za samo mesec dana, a do kraja decembra, „dogura“ do 124 dinara. Poređenja radi, u 2018. ni za čitavu godinu nemamo toliko pomeranje kursa jer je dinar od početka godine ojačao za 0,1 odsto. A prema prognozama bankara, ni pred ovogodišnje praznike nećemo imati veće oscilacije domaće valute. Takođe, bankari naglašavaju da privreda, kao i građani, mogu da računaju na stabilan kurs dinara i u toku naredne godine.

Uvoza energenata i razduživanja neće bitno uticati

„Evro će u toku 2019. godine vredeti između 117 i 120 dinara. Pritisci na slabljenje domaće valute koji se očekuju krajem godine, poput uvoza energenata i razduživanja velikih kompanija što povećava tražnju za devizama, neće bitno uticati na kurs jer Narodna banka Srbije, kao i do sada, neće dozvoliti velike dnevne oscilacije“ - navode u jednoj od većih stranih banaka koja posluje na našem tržištu.

I u drugim bankama su sličnog mišljenja. „Odnos ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu ne bi trebalo da prouzrokuje bitnije promene deviznog kursa do kraja ove, a i tokom sledeće godine. Očekuje se relativno stabilan devizni kurs, što znači da evro neće preći 123 dinara što je maksimalna vrednost koju možemo da očekujemo u 2019. godini“ - ističu bankari.

Investitori imaju poverenja u državne hartije

Takođe, bankari naglašavaju da je od početka ove godine vrednost domaće valute veoma stabilna. „Ovakav trend je posledica ponude i tražnje na međubankarskom deviznom tržištu, ali i atraktivne kamatne stope na hartije od vrednosti, kao i jačanja poverenja stranih investitora u ove hartije. Do kraja godine ne očekuju se značajne oscilacije, ali ni u 2019. godini, imajući u vidu stabilnu makroekonomsku situciju, kao i efikasno spovođenje monetarne politike NBS“ - objašnjavaju stručnjaci iz bankarskog sektora.

I u centralnoj banci naglašavaju da će domaća valuta zadržati relativnu stabilnost do kraja 2018. i tokom 2019. godine. Prema njihovim rečima, postignuta makroekonomska stabilnost ima pozitivan uticaj na stabilnost domaćeg deviznog tržišta. Narodna banka Srbije očekuje da će faktori koji su u prethodnom periodu uticali na stabilna kretanja na deviznom tržištu, pre svega povoljna makroekonomska situacija u zemlji, nastaviti da deluju stabilizujuće i u narednoj godini.

NBS kupila čak 1,8 milijardi evra

„NBS će i u narednoj godini nastaviti da prati sve relevantne domaće i faktore iz međunarodnog okruženja koji utiču na kretanje kursa dinara i po potrebi reagovati radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara, očuvanja relativne stabilnosti domaće valute i obezbeđenja normalnog funkcionisanja domaćeg deviznog tržišta“ - kažu u centralnoj banci.

Inače, ove godine je NBS, radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara u odnosu na evro, intervenisala kupovinom jedne milijarde i 805 miliona evra i prodajom 225 miliona evra.

Najviša vrednost dinara prema novčanoj jedinici evrozone bila je 2. marta, kada je kurs iznosio 118,0084 dinara za evro, a najniža je zabeležena 5. januara kada je jedan evro koštao 119,0027 dinara.

Izvor: Blic | 5. 10. 2017.

Evo koliko će evro vredeti do kraja 2018. godine

Prosečna vrednost evra sledeće godine ne bi trebalo da bude veća od 123 dinara, koliko je iznosio prosečan kurs u 2016. godini, procenjuju srpski bankari. Pojedini analitičari, međutim, naglašavaju da će dinar biti toliko stabilan da do kraja 2018. kurs evra neće preći ni 121,5 dinara.

Psihološku granicu od 120 dinara evro je prvi put probio 2015. godine, kada je prosečno vredeo 120,73. Već 2016. evro je bio 123,12 dinara, dok je u toku ove godine domaća valuta znatno ojačala, pa je procena da će srednji kurs evra biti oko 121,5. U ovom trenutku evropska moneta vredi malo više od 119 dinara.

U NBS ističu da je dinar od početka godine ojačao 3,4 odsto. „Narodna banka je u 2017, zaključno sa 25. septembrom, kupila 1,08 milijardi evra, a prodala 345 miliona, radi ublažavanja kratkoročnih promena kursa“ – naveli su u NBS.

Analitičari Erste banke očekuju da će postepeno povećanje priliva kapitala i dinarskog kreditiranja podržati ovakvu vrednost dinara. „Rast uvoza i sezonski faktori u poslednjem kvartalu godine igraće ključnu ulogu na suprotnoj strani. Predviđamo da će kurs dinara prema evru ostati u zoni od oko 120 do 121“ - ističu u Erste banci i procenjuju da će srednji kurs evra u 2018. iznositi 121,5 dinara, dok ni u 2019. neće preći 123 dinara.

Nešto manje poverenja u domaću valutu imaju analitičari Rajfajzen banke: „Naše očekivanje je da će prosečna vrednost dinara ove godine dostići 121,7, da će naredne godine biti 123,1, a u 2019. godini 124,8 dinara za jedan evro“. U ovoj banci navode da je na trenutno jačanje dinara uticalo nekoliko emisija kapitala banaka, kao i značajno povećani izvoz i priliv doznaka iz inostranstva.

Iako je u poslednjih nekoliko meseci zabeležen značajan porast zaduživanja banaka u inostranstvu, to nije bilo ključno za jačanje dinara. Prema izveštaju Fondacije za razvoj ekonomske nauke, banke su se tokom drugog kvartala 2017. godine (april-jun) u inostranstvu zadužile oko 199 miliona evra.

„Banke su se prethodnih godina razduživale prema svojim centralama u inostranstvu po osnovu ranije uzetih sredstava. Usled toga bi ovo neto povećanje zaduženosti od 199 miliona evra moglo sugerisati da banke očekuju dalji oporavak kreditne aktivnosti u Srbiji“ – kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić. On dodaje i da je Srbija ove godine imala veliki priliv stranog kapitala, od 509 miliona evra, što je takođe poguralo dinar.

U Intezi ističu da je do jačanja dinara najviše došlo zbog pojačanog interesa stranih investitora za kupovinu dinarskih obveznica Srbije. „Takođe, i zbog povećane kreditne aktivnosti banaka prema domaćim preduzećima, kao i povećane potrošnje tokom turističke sezone. Što se tiče kursa u predstojećem periodu, ključni faktor će biti stabilnost i reformski kurs makroekonomske politike“ – zaključuju u Intezi.

NBS: I veća kreditna aktivnost ojačala domaću valutu

U NBS naglašavaju da su pritisci ka jačanju domaće valute rezultat poboljšanja makroekonomske situacije u zemlji. „Stabilnosti na deviznom tržištu doprineli su i veće poverenje stranih investitora u srpsku ekonomiju i njihovo ulaganje u dinarsku aktivu. Na jačanje dinara uticao je i broj stranih turista tokom leta, kao i povećana kreditna aktivnost banaka“ – objašnjavaju u NBS.

Izvor: Blic | 14. 3. 2016.

Za i protiv: da li treba uvesti fiksni kurs evra?

Dinar je tri puta u protekle tri decenije bezuspešno pokušavao da zadrži fiksni režim. Prvi put 1982, vlada Milke Planinc to nije uspela, baš kao ni Ante Marković 1989. godine, kada su se devizne rezerve brzo stvorile, ali i istopile baš kao i tadašnja Jugoslavija.

Aleksandar Stevanović, ekonomista |Neće ga profiteri

Fiksni kurs odgovara ekonomski malim zemljama, zemljama koje pokušavaju da privuku strane investicije, koje za dominantnog trgovinskog partnera imaju neku veću zemlju sa samostalnom valutom, čija je privreda okrenuta toj valuti i koje nemaju dobru istoriju kredibilne sopstvene monetarne politike i makroekonomske stabilnosti. Srbija zadovoljava sve od navedenih uslova i evro je valuta kojoj je domaća ekonomija prirodno okrenuta. Takođe, sve važnije cene u Srbiji se već izražavaju u evru, krediti se vezuju za evro, privrednici kalkulišu u evru i neprestano se izjašnjavaju da im ne odgovaraju varijacije kursa, država se i unutar zemlje zadužuje u evrima, ministri daju obećanja u evrima...

U režimu pravog fiksnog kursa, novac se emituje i povlači isključivo na osnovu ulaska i izlaska deviza iz zemlje. Uloga centralne banke je tu pasivna i NBS bi, u slučaju fiksnog kursa, funkcionisala samo kao jedna velika menjačnica. Kada firma ili banka unese evro u zemlju, ona ih promeni za dinare i to je jedini način emitovanja dinara.

Na taj način, iako je dinar zvanična valuta u opticaju, u svakom ekonomskom smislu valuta Srbije postaje evro. Glavni monetarni autoritet Srbije de fakto postaje Evropska centralna banka, što znači da se brzo nakon uvođenja takvog kursa može očekivati stopa inflacije i kamatne stope kakve su u evrozoni.

Fiksni kurs dinara prema evru odgovara građanima i privredi Srbije kao retko kojoj drugoj zemlji. Jedino što stoji na putu do njega je NBS. Zato inicijativa za uvođenje fiksnog kursa nikada neće doći od NBS, niti od uskih finansijskih krugova koji na kursnim neizvesnostima profitiraju. Nije na odmet setiti se dve najpopularnije ličnosti sa ovih prostora poslednjih decenija, Ante Markovića i Dragoslava Avramovića. Obojica su uradila vrlo jednostavnu stvar - fiksirali su dinar za stabilnu evropsku valutu.

Dejan Šoškić, bivši guverner NBS |Nemoguća misija

Mundel-Fleming model s početka šezdesetih godina jasno je pokazao da nacionalna ekonomija ne može da ostvari istovremeno i slobodu kretanja kapitala i fiksni kurs i nezavisnu monetarnu politiku. To čuveno „nemoguće trojstvo“ u praksi se svodi na izbor između fiksnog kursa ili nezavisne monetarne politike.

Ukratko, ako imate fiksni kurs, de fakto nemate monetarnu politiku jer kamatne stope u zemlji stavljate u funkciju održavanja kursa. Fleksibilnost kursa brani domaću proizvodnju i zaposlenost od negativnih uticaja i istovremeno otvara mogućnost korišćenja monetarne politike za realizaciju domaćih ciljeva kao što su željeni nivo inflacije i zaposlenosti u zemlji. Fleksibilni kurs je deo nekoliko modela monetarne politike: ciljanje monetarnih agregata (novca), ciljanje inflacije, ciljanje nivoa cena i diskreciona monetarna politika.

S druge strane, fiksni kurs uskraćuje mogućnost samostalne monetarne politike u svim svojim modelima: puna dolarizacija (evroizacija), valutni odbor, čisti nominalno fiksni kurs (s mogućim devalvacijama). Srbija zvanično sprovodi ciljanje inflacije. Dobra strana ovog modela je to što teorijski poseduje dva amortizera: kurs i kamatnu stopu. I oba mogu da se koriste u odbranu inflacije i zaposlenosti. Srbija poslednjih godina formalno sprovodi ciljanje inflacije, ali kontinuirano ima inflaciju ispod ciljanog nivoa u uslovima vrlo niske ili negativne privredne aktivnosti.

Istovremeno se hvalimo stabilnošću kursa. Očigledno je da govorimo jedno (da ciljamo inflaciju), a činimo drugo (ciljamo devizni kurs). To narušava kredibilitet centralne banke. Kredibilitet dodatno narušava to što nas s pravom opominje MMF, a mi s tim polemišemo. Neformalni prelazak s ciljanja inflacije na ciljanje deviznog kursa, tj. na fiksni kurs, što Srbija povremeno čini poslednjih godina, znatno je lošiji od zvaničnog usvajanja nekog modela fiksnog kursa.

Izvor: Blic | 20. 1. 2016.

Evro gazi, dinar posustaje

Rata prosečnog kredita za stan od 300 evra danas je 410 dinara veća nego pre 20 dana, a slabljenje dinara poskupelo je i kirije i putovanja.

Od početka 2016. dinar je oslabio za 1,1 odsto. Kurs je dostigao 123 dinara za evro, što je 2,5 dinara više nego početkom godine i tri dinara više u odnosu na oktobar 2015. U jutarnjim satima evro je juče dostigao čak 123,2 dinara, potvrdio je Blicu diler jedne od najvećih banaka u Srbiji.

Na negativan trend najviše se žale građani sa kreditima u evrima, ali i svi podstanari i građani koji sada uplaćuju putovanja. Negoduju i privrednici kojima svako slabljenje domaće valute poskupljuje sirovine iz uvoza.

„Dinar po dinar i za poslednje tri nedelje rata za stan od 300 evra mi je uvećana za skoro 500 dinara. Prvog dana januara banka mi je na ime stambenog kredita od plate odbila 36.400 dinara, a sada bi to bilo 36.850 dinara, čak 600 dinara više nego pre tri meseca. Plata mi je u dinarima i ne prati kretanje kursa“ - žali se S. B. (35) iz Beograda.

Pored 75.000 građana koji imaju stambeni kredit u evrima, problem sa kursom ima i nekoliko hiljada građana sa keš kreditima, ali i ukupno 300.000 podstanara u Srbiji.

„Na udaru su i građani koji sada rezervišu letovanja ili uplaćuju zimovanja. Cene za aranžmane u inostranstvu su u evrima, a građani ih plaćaju u dinarima. Prosečan aranžman od 500 evra u Grčkoj tako je za 20 dana poskupeo za 675 dinara“ - navode u jednoj turističkoj agenciji.

Bankar Branko Greganović kaže za Blic da se radi o uobičajenim oscilacijama kursa, a ne o dugoročnom trendu. „Intervencije NBS usmerene su na stabilizaciju domaćeg deviznog tržišta. Promet deviza ukazuje na uobičajen sezonski efekat“ - ocenio je Greganović.

Ekonomista Goran Nikolić napominje da je budžetom za 2016. planiran kurs od 122,5 dinara za evro, kao i da zbog izbora ne treba očekivati nove potrese. „Izbori ne bi trebalo dodatno da utiču na obaranje dinara. Čak i u slučaju takvih tendencija, NBS je tu da ih zaustavi. Trenutne oscilacije posledica su isplate dobiti vlasnicima stranih kompanija u Srbiji, što je uobičajeno za kraj i početak godine“ - kaže Nikolić.

Evro je, podsetimo, isto vredeo dva meseca pre i dva meseca posle izbora u 2014. godini, što se dogodilo i tokom izborne 2012. godine.

Narodna banka Srbije: Bez panike, sezona je! Iz NBS saopštavaju da je slabljenje dinara „uglavnom posledica sezonskih faktora“. Navodeći da bi vest o održavanju izbora mogla imati posledice po kurs u slučaju političke nestabilnosti, u centralnoj banci tvrde da ovaj put ni najave, niti objava da će izbora biti, nisu imale negativan efekat.

Izvor: Novosti | 10. 7. 2015.

Evro bi mogao da bude 115 dinara

Intervencijama Narodna banka Srbije prethodnih dana sprečava jačanje domaće valute. Centralna banka štiti državnu kasu i uvozni porez na dodatnu vrednost.

Narodna banka Srbije je u poslednjih deset dana intenzivno intervenisala i kupila više od 40 miliona evra, kako bi sprečila prekomerno pomeranje deviznog kursa, ovoga puta - jačanje dinara. Mali promet na međubankarskom deviznom tržištu, odnosno pad potražnje za evrima, uticao je na to da naša valuta ojača. Da ne bi evro klizao ispod 120 dinara, centralna banka je odlučila da kupuje devize. Neki ekonomisti procenjuju da bi kurs mogao da padne na 115 dinara, ukoliko NBS ne bi intervenisala.

Za građane i firme zadužene u evrima to baš i nije dobra vest, jer bi im rate, barem u ovom periodu, bile manje da je dinar jači, ali za državu i prikupljanje poreza sadašnja situacija je dobra.

Dolar veći za 10,2 odsto: Dinar je najviše oslabio ove godine u odnosu na dolar. Od kraja 2014. godine do maja naša valuta je u odnosu na američku pala za 10,2 odsto. Ako je za utehu, i evro kliza kada je dolar u pitanju. Do toga je došlo pre svega zbog krize u evrozoni i razmimoilaženja monetarnih politika Evropske unije i SAD.

Kamata po starom: Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je referentnu kamatnu stopu na nivou od šest odsto, s obzirom na potencijalne rizike u vezi sa grčkom krizom. NBS je i pored toga što su direktni efekti na srpsku ekonomiju iz ekonomskih veza sa Grčkom relativno mali, ocenila da postoje rizici u pogledu indirektnog negativnog uticaja grčke krize na tokove kapitala i troškove servisiranja kreditnih obaveza zemalja u usponu, uključujući i Srbiju.

Centralna banka je od početka godine kupila na međubankarskom deviznom tržištu 470 miliona evra i vratila ih u devizne rezerve. Promet devizama je slab i od početka godine je bio najveći u februaru kada je iznosio 54,9 miliona evra. Potražnja domaćih preduzeća za devizama je opala, a otkup od menjača je porastao. Devizni kurs je stabilan i NBS sve čini da ne dođe do prevelikih oscilacija u oba smera.

„Količina novca kojom se u poslednje vreme trguje je takve prirode da čak i manji pojedinačni iznosi mogu značajno pomeriti devizno tžište u jednom ili drugom pravcu“, smatra Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

U uslovima povišene osetljivosti globalnog finansijskog tržišta, procena NBS da bi interventnom kupovinom deviza mogla da ublaži potencijalne kratkoročne oscilacije u kursu, čini se sasvim opravdanim i mudrim potezom, koji dodatno potvrđuje opšti utisak o stabilnosti bankarskog sektora u Srbiji u ovim, svakako specifičnim okolnostima, vezanim pre svega za naš region. Stoga se ne treba čuditi, ukoliko NBS u nekom narednom trenutku reaguje i prodajom deviza, ako je to u skladu sa njenom monetarnom politikom i ciljem obezbeđivanja finansijske stabilnosti zemlje.

Kako kaže Goran Nikolić, ekonomista, jačanje dinara bi bilo loše za uvozni PDV koji čini dve trećine poreza. „Jači dinar ne odgovara izvoznicima, a stimulativan je za uvoz“, naglašava Nikolić.

Izvor: N1 | 20. 3. 2015.

Da li je jačanje dinara dobra vest?

Domaća valuta će narednih dana i meseci jačati. Očekivanja su da godinu završimo uz kurs od 117 do 118 dinara za evro. U ovoj proceni prilično su jedinstveni i bankari i menjači.

Na prvi pogled, oporavak valute je dobra vest, ali da li jak dinar sasvim pogoduje srpskoj privredi. Građanima koji otplaćuju kredite, nastavi li se ovakav trend, martovske rate će u dinarima biti nešto niže nego prethodnog meseca.

Dinar je ove godine bio najslabiji 29. januara, kada je evro vredeo 123,57 dinara, a ove nedelje se vratio na jednu od takozvanih psiholoških granica. Nacionalna valuta jača je prema evru 1,2 odsto nego pre mesec dana. Domaća valuta, dakle, oscilira. Pitanje je kako će se u narednom periodu kretati kurs.

Slab dinar znači i više rate. Sa druge strane, to bi pogodovalo izvozu i privredi, jer snažan dinar čini srpski izvoz skupim.

„Generalno za privredu Srbije ne bi bilo dobro da dinar ojača. U narednih nekoliko godina glavni mogući potencijal rasta zaposlenosti jeste izvoz. Zbog toga bi NBS trebalo da sprovodi takvu politiku, kojom bi u narednih nekoliko godina dinar postepeno slabio u odnosu na evro“, objašnjava Milojko Arsić.

Dinar dobrim delom ojačava i politika Evropske centralne banke, koja ubrizgava evre u evrozonu, pa se višak novca u Evropi preliva i kod nas, pre svega u hartije od vrednosti. Stručnjaci kažu da bi NBS popuštanjem monetarne politike trebalo da pomogne da interesovanje investitora bude usmereno na ulaganja u proizvodnju, ne samo na kupovinu državnih obveznica.

„Logika tog kapitala je vrlo jednostavna. Oni uzimaju novac gde je jeftiniji, to je u ovom trenutku evrozona, a plasiraju tamo gde mogu da dobiju višu kamatnu stopu, to je u ovom trenutku Srbija sa svojom vrlo visokom referentnom kamatnom stopom“, kaže Dejan Šoškić.

Novac koji danas čini dinar jačim lako menja destinacije, pa bismo, ako krene naglo povlačenje, mogli da svedočimo naglom slabljenju kursa. U NBS za N1 nisu ove nedelje želeli da komentarišu kretanje dinara.

Izvor: Blic | 11. 9. 2014.

Kurs će se stabilizovati na 117-118 dinara, a referentna kamatna stopa ostaje 8,5 odsto

Domaća valuta će narednih dana i meseci jačati. Očekivanja su da godinu završimo uz kurs od 117 do 118 dinara za evro. U ovoj proceni prilično su jedinstveni i bankari i menjači.

„Prema našim projekcijama, kurs će se uskoro stabilizovati na 117 dinara za evro. Do kraja godine, moguća je blaga oscilacija za dinar“, kaže vlasnik beogradskog lanca menjačnica.

„Na narednoj sednici Saveta guvernera Narodne banke Srbije, čiji sam član, postaviću pitanje koje su se banke u prethodnom periodu ponašale špekulativno i iznosile kapital iz zemlje“, najavljuje Stojan Stamenković.

Sličnu projekciju imaju i bankari. Prema analizama koje su za interne potrebe radile banke, računa se da će Srbija godinu završiti sa kursom ne većim od 118 dinara.

Nekadašnji guverner NBS prof. Dejan Šoškić kaže da obelodanjivanje ekonomskih mera Vlade i detalja rebalansa budžeta može povoljno da utiče na povratak investitora u naše hartije od vrednosti, samim tim i na jačanje dinara. „Ali, to će se desiti samo ako mere Vlade budu dovoljne da se popravi poverenje investitora koji finansiraju naš javni dug“, kaže Šoškić.

Ekonomista Stojan Stamenković kaže da „ostaje pri proceni da će devizni kurs do kraja godine ići nešto preko 119“. „Na rast kursa uticalo je i špekulativno ponašanje nekih banaka. Kretanje kursa je rezultat odliva kapitala iz Srbije“, konstatuje Stamenković.

Prema tvrdnjama izvora „Blic“-a koji su aktivni na deviznom tržištu, u poslednje vreme je primetna tendencija kompanija koje rade u Srbiji da profit koje su ovde zaradile ne reinvestiraju, već da ga vraćaju u matične države. A, kada se u toku dana na ovaj način iz zemlje iznese 20-30 miliona evra, to se i te kako odrazi na kretanja na deviznom tržištu.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na postojećem nivou od 8,5 odsto.

Pri donošenju odluke da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou, Izvršni odbor NBS je pre svega imao u vidu i dalje prisutne neizvesnosti iz domaćeg i međunarodnog okruženja.

Geopolitička dešavanja i smanjenje ekspanzivnosti monetarne politike FED-a mogu značajno da utiču na kretanja na međunarodnom tržištu novca i kapitala, što se posebno može odraziti na zemlje u razvoju. Takođe, aktuelne geopolitičke tenzije smanjuju optimizam u pogledu brzine ekonomskog oporavka zone evra i naših drugih važnih spoljnotrgovinskih partnera.

Niža eksterna tražnja verovatno bi vodila slabijim izvoznim rezultatima i nešto većem spoljnotrgovinskom deficitu u odnosu na očekivan, kaže se u saopštenju Narodne banke. Izvršni odbor očekuje da će donošenje i sprovođenje mera fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, koje su neminovne, pozitivno uticati na očekivanja tržišnih subjekata u pogledu održivosti javnih finansija, a time i na premiju rizika zemlje. To bi doprinelo ublažavanju rizika koji u ovom trenutku nalažu vođenje oprezne monetarne politike. Izvršni odbor je konstatovao da se međugodišnja inflacija i dalje kreće ispod donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (4±1,5%.

Prema projekciji Narodne banke Srbije inflacija će se do kraja godine postepeno vratiti u granice cilja, prvenstveno pod uticajem iscprljivanja efekta pada cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i očekivanih korekcija regulisanih cena, pre svega električne energije. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se odlučivati o referentnoj kamatnoj stopi biće održana 16. oktobra 2014. godine.

Izvor: Tanjug | 6. 2. 2014.

Makroekonomska nestabilnost razlog za slabljenje dinara

Ako Vlada Srbije ugovori aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom, mogli bi se obezbediti jeftiniji izvori finansiranja i prebroditi period teških  „hiruških zahvata“ u reformama javog sektora, rečeno je na konferenciji za novinare o tekućim privrednim kretanjima na Institutu za tržišna istraživanja (IZIT).

Saradnik Instituta Saša Đogović rekao je da će u prvom kvartalu ove godine biti izraženi inflacioni tokovi i da od toga kako će se napraviti program sa MMF-om zavisi dalji razvoj ekonomske slike zemlje. „Dobro će biti da se uz novi paket ekonomskog programa, koji će se usaglašavati, obezbede jeftiniji izvori finansiranja kako bi se prebrodio period hiruških zahvata u reformama javnog sektora“, rekao je Đogović.

Reforme će biti bolne, dodao je, ali njihovo odlaganje nije dobro jer će biti još bolnije - najvažnije je da se reši, između ostalog, status preduzeća u restruktiriranju, korporatizacija javnih preduzeća... „Naveo je da će budućoj vladi Srbije neophodan partner biti MMF sa kojim bi pokrenula konzistentan program reformi, a koji je već bio najavljen preko novih zakona o privatizaciji i stečaju, kao i radnog zakonodavstva. Ukoliko se naprave aranžmani sa MMF-om i Svetskom bankom postoje, izgledi da će se iz zone slobodnog pada srpska makroekonomska putanja pomeriti u pravcu ka izlasku iz pada u ambis“, navodi se i u publikaciji instituta.

U dokumentu IZIT-a navodi se da ćemo, ako se skorije ne zaključi aranžaman sa MMF-om koji bi bio garant sprovođenja dugo najavljivanih reformi, biti svedoci erodiranja vrednosti dinara i topljenja domaćih deviznih rezervi.

Zato je u interesu Srbije da se konačno što pre napravi kredibilan program mera ekonomske politike preko jasnih zakonskih okvira podržan od međunarodnih finansijskih institucija, čime bi se povratila stabilnost oscilacije dinara i otvorila perspektiva za ostvarenje dugoročno održive makroekonsomske stabilnosti.

Projekcija je da će ovogodišnja stopa inflacije biti do 5,5 odsto i ukoliko bude odstupanja od najavljene reformske politike u javnom sektoru posle izbora, uz podršku MMF-a, ova projekcija posebno u uslovima niskog i dalje erodirajućeg životnog standarda stanovništva može biti ostvarena.

Đogović je podsetio da se od Srbije traži dodatno stezanje kaiša što znači da i ranije uštede postaju uzaludne. Takođe je rekao da se bi nakon formiranje nove vlade, od juna trebalo da dođe do rebalansa budžeta. To bi podrazumevalo da se, kako je kazao, „trasira“ jasan plan ozbiljnih reformi.

Vrednost dinara slabi isključivo zbog izuzetno loših privrednih performansi zemlje, a ne zbog raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora. Đogović rekao je da se kurs nalazi u fazi depresijacije malo jačoj u odnosu na prošlu godinu, što je posledica izuzetno loših proizvodnih i izvoznih performansi srpske privrede.

„Da ima jake realne temelje na kojima bi počivao dinar, onda psihološki efekti, bilo da je rec o raspisivanju vanrednih parlamentarnih izbora ili nečem drugom, ne bi uslovljavali ovakav kontinuitet depresijacije domaće valute“, kazao je Đogović. On smatra da je reč o lošoj privrednoj slici zemlje, odnosno makroekonomskoj nestabilnosti i da je dinar na izuzetno na „klimavim nogama“.

„Kad dobijete snižavanje kreditnog rejtinga i imate dosta konfuzije u sprovođenju ekonomskih reformi očigledno da dolazi i do njihovog odlaganja, a onda dolazi i do postepenog otklona investitora sa našeg finansijskog tržišta, do manje tražnje za domaćom valutom i do proklizavanja njene vrednosti“, kazao je Đogović.

Narodna banka Srbije je prinuđena da deluje, odnosno direktno interveniše na tržištu, što utiče na pravljenje ukupnih deviznih rezervi zemlje.

Prema njegovom mišljenju, razlog niskih inflatornih tokova u 2013. godini više je „sticaj srećnih okolnosti i ne radi se o ozbiljnom strateškom promišljanju, niti o reformiskim zahvatima koji su obezbedili da do toga dođe. Inflatorni virus je samo smiren, uspavan, ali nije izbačen iz organizma srpske privrede“, ocenio je Đogović

U publikaciji IZIT-a se navodi da na srpskom tržištu postoji realna opasnost od naglog proklizavanja vrednosti domaće valute, jer se ta vrednost „ionako bazira na psihološkim igrama najavljivanja reformi i spekulacijama preko igre hartijama od vrednosti na finansijskom tržištu“.

Izvor: Tanjugbiz | 28. 1. 2014.

Pritisci na slabljenje dinara sezonski i zbog FED-a

Pritisci koji su od početka godine uticali na slabljenje dinara inicirani su sezonski pojačanom tražnjom domaćih preduzeća, pre svega, uvoznika energenata, za devizama, kao i kretanjima na međunarodnim finansijskim tržištima, saopštila je danas Narodna banka Srbije.

Ta kretanja na međunarodnom tržištu uzrokovana su očekivanim smanjenjem kvantitativnih olakšica američkih Federalnih rezervi. Zbog toga su, slično dinaru, oslabile skoro sve valute zemalja u regionu, kao i valute rastućih tržišta, a zabeležen je i rast premije rizika u gotovo svim tim zemljama zbog zahtevanih viših prinosa i cene duga.

Međutim, za razliku od dinara koji je izgubio na vrednosti samo oko jedan odsto,  turska lira je, i pored obimnih intervencija tamošnje centralne banke, oslabila prema evru za 7,6 odsto, mađarska forinta za 2,3 odsto, rumunski lej za 1,7 odsto, a poljski zlot za oko jedan odsto.

NBS je dosledna u opredeljenju da interveniše na deviznom tržištu i prodajom i kupovinom deviza radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara, navedeno je u saop.

Kao što je u januaru prodavala devize, tako je krajem 2013. NBS intenzivno intervenisala kupovinom deviza zbog tada prisutnih pritisaka na jačanje dinara. Pri tome, NBS ocenjuje karakter pritisaka na devizni kurs prateći, ne samo promet na međubankarskom deviznom tržištu, već i druga kretanja  koja u uslovima plitkog tržišta mogu dovesti do većih poremećaja na deviznom tržištu, navela je centralna banka.

Izvor: Novosti | 26. 12. 2013.

Dinar, čini se, nikad jači - NBS sve više kupuje devize 

Narodna banka Srbije već desetak dana kupuje devize na međubankarskom deviznom tržištu, a dinar jača. Centralna banka je uspela da vrati sve prodate evre za odbranu kursa i tokom ovog meseca je prešla u plus za 40 miliona evra. Kako analitičari kažu, da nema ove intervencije, naša valuta bi bila znatno jača, ali u ovom trenutku to nije potrebno.

Kako je navela NBS, nastaviće da sprovodi režim rukovođeno plivajućeg deviznog kursa. Na međubankarsko devizno tržište će izlaziti da bi smanjila prekomerne dnevne oscilacije radi očuvanja cenovne i finansijske stabilnosti i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi.

- Kada sam došla u NBS zatekla sam kurs veći od 119 dinara za evro i minus u deviznim rezervama od oko 1,3 milijarde evra - rekla je guverner NBS Jorgovanka Tabaković. - Adekvatnim merama uspeli smo da stabilizujemo domaću valutu na nivo 114-115 dinara za evro.

Srednji kurs dinara prema evru danas će ostati gotovo nepromenjen i iznosiće 114,6194 dinara za jedan evro. Centralna banka kupila je juče 10 miliona evra na Međubankarskom deviznom tržištu kako bi ublažila prekomernu oscilaciju kursa. Dinar će danas biti slabiji za 0,8 odsto nego na početku ove godine, a 0,5 odsto nego pre mesec dana. Dinar je ove godine bio najjači 30. aprila kada je jedan evro koštao 110,5426 dinara, a najslabija 11. septembra kada je evro bio 115,2574 dinara.

- I u narednom periodu se može očekivati stabilnost kursa, pa čak i na duži rok, ukoliko Vlada i NBS održe makroekonomsku stabilnost. Ova očekivanja se baziraju i na povećanom prilivu ino investicija naredne godine, koje bi došle kao rezultat nastavka blagog oporavka globalne ekonomije, naročito privrede evro zone - objasnila je Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu kupila ukupno 485 miliona evra, računajući i poslednju transakciju, a prodala 425 miliona da bi ublažila dnevne promene kursa.

Izvor: Danas | 25. 11. 2013.

Evro realno vredi 150 dinara - do kraja godine 117 dinara

Sudeći prema procenama pojedinih ekonomista i predstavnika bankarskog sektora, jedan evro će krajem 2013. godine vredeti između 115 i 117 dinara. Takav scenario očekuju i privrednici, koji na toj proceni baziraju bilanse preduzeća.

I mada u Narodnoj banci Srbije tvrde da ne ciljaju nijednu vrednost kursa dinara, ima se utisak da se kurs brani na nivou od oko 114 dinara za evro i to uprkos najvišoj stopi inflacije u Evropi i velikom deviznom debalansu.

Prema računici pojedinih ekonomista, koji su uzeli u obzir međuinflacijski odnos u Srbiji i evrozoni, realni kurs domaće valute je 150 dinara za evro.

Dileme nema. Posmatrano na duži rok, aktuelna politika održavanja precenjenog dinara nije održiva. Stručnjaci upozoravaju da bi već od 2014. trebalo pripremiti teren za postepeno uvođenje realnog kursa domaće valute, odnosno programirane depresijacije. Utoliko pre što je u ovom trenutku vrednost dinara precenjena za oko 40 do 50 odsto.

Do sredine novembra NBS je na međubankarskom deviznom tržištu prodala 425 miliona evra iz deviznih rezervi koje su u septembru iznosile oko 10,7 milijardi evra, a kupila 365 miliona. U 2012. godini su na odbranu kursa dinara potrošene oko 1,3 milijarde evra, u 2011. oko 90 miliona, a 2010. godine čak oko 2,5 milijardi evra.

Centralna banka interveniše na deviznom tržištu kako bi ublažila prekomerne dnevne oscilacije kursa. Tako je recimo 14. novembra ove godine kupila 100 miliona evra.

Izvor: Kamatica | 9. 10. 2013.

MMF očekuje da 2018. kurs bude 94,6 dinara za 1 dolar

Međunarodni monetarni fond predviđa da će kurs dinara prema dolaru tokom ove godine dostići 86,1 dinar za jedan američki dolar, dok se za narednih pet godina predviđa konstantan pad domaće valute prema „zelenoj novčanici“.

Tako projekcija MMF-a o kursu dinara na osnovu baze podataka iz aprila pokazuje da predstavnici te međunarodne institucije očekuju da kurs u 2014. godini dostigne 88,5 dinara za jedan dolar.

Nakon toga, 2015. dolar bi trebalo da vredi 90,2 dinara, u 2016. za jedan dolar biće potrebno 92,1 dinar, dok ćemo 2017. morati da pripremimo 93,5 dinara za jedan dolar.

Na kraju, MMF predviđa da će kursa dinara prema dolaru u 2018. godini biti takav da će za američku valutu biti neophodno izdvojiti 94,6 dinara.

Procene snage privrede, pa i projekcije kursa lokalne valute utiču na njegovo kretanje na tržištu kapitala. Na deviznom tržištu se, inače, prosečno trguje sa oko 180 miliona evra dnevno.

Prognoze koje Međunarodni monetarni fond daje za sve zemlje članice ove institucije služe investitorima kao orijentir da li u neku zemlju treba ili ne ulagati.

Interesantno je da je Fond za narednih pet godina predvideo jačanje bruto domaćeg proizvoda Srbije. Tako je, na primer, predvideo da ćemo ovu godinu završiti sa 3,69 milijardi dinara vrednim ukupnim nacionalnim dohotkom, a da će se ono što ukupno Srbija proizvede, u 2018. godini povećati na čak 5,23 milijardi dinara, odnosno 55,3 milijardi dolara. Naredne godine bruto društveni proizvod trebalo bi da bude veći 1,9 milijardi dolara veći nego onaj sa kojim ćemo završiti 2013. godinu.

Izvor: Blic, |12. 9. 2013.

Strah od pada dinara „napumpao“ cene uvozne robe 

Za godinu dana cene uvoznih proizvoda skočile su za više od 30 odsto. Trgovci tvrde da već dugo nisu povećali marže i da je glavni krivac za poskupljenja strah uvoznika od nestabilnog dinara zbog kojeg u cenu proizvoda uračanavaju znatno veći kurs od trenutnog.

Iako cene svih proizvoda konstantno skaču po malo, najveća poskupljenja zabeležena su kod inostranih proizvoda, pa pakovanje od tri kilograma uvoznog praška za veš koje je prošle godine moglo da se kupi za oko 650 dinara danas košta neverovatnih 820.

Aleksandar Stevanović, ekonomista, objašnjava da se uvoznici povećanjem cene brane od kretanja kursa.

- Oni zato u cenu proizvoda uračunavaju nešto veći kurs od trenutnog jer postoji stalni strah od oscilacije dinara. Tako se za proizvode koji imaju brži obrt obačunava 120 dinara za evro, dok je za proizvode koji se sporije prodaju on još veći. Osim toga, do poskupljenja može da dođe i zbog veće cene inputa - skupljih energenata, ali i sirovina - kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.

Toplica Spasojević, direktor ITM grupe i jedan od najvećih srpskih uvoznika, kaže da na cenu utiču promene uslova na tržištu - carine i porezi, ali najviše kursna razlika.

- Na tržištima poput srpskog nikada se ne zna kada će kurs da krene nizbrdo. Mi robu nabavljamo u evrima, a trgovcima je prodajemo u dinarima. Kako nam trgovinska lanci plaćaju za 60, 90 ili više dana, moramo u cenu da ukalkulišemo i rizik od eventualnog slabljenja dinara u tom periodu jer, ukoliko dinar oslabi, mi gubimo novac. Drugo, i sami trgovinski lanci beskamatno kreditiraju građane, pa se i to uključuje u cenu proizvoda - kaže Spasojević.

Izvor: Tanjugbiz | 11. 9. 2013.

Tabaković: kurs je stabilan, nema mesta panici

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da na deviznom tržištu nema alarmantnih potresa i neuobičajenih događanja. Tabaković je istakla da je već u današnjoj prepodnevnoj trgovini kotacije pokazuju smirivanje na deviznom tržištu.

Ne prvi put, „dežurni analitičari“ licitiraju sa nivoom kursa, podstičući tako negativnu psihozu i pretrčavanje iz dinara u evro,„bez obzira na to što se takva vidovitost do sada nije ostvarivala, a nanosila je štetu i privredi i građanima“ - navodi se u izjavi guvernera.

Tabaković smatra da je slabljenje domaće valute početkom septembra, nakon relativno stabilnog kretanja deviznog kursa u avgustu, inicirano dospećem dinarskih hartija od vrednosti u portfelju stranih investitora i njihovim oprezom u pogledu refinansiranja, što je povećalo tražnju za devizama.

Narodna banka ocenjuje da su ovakva kretanja, koja su prouzrokovana pre svega neizvesnošću u pogledu monetarne politike koju će u narednom periodu voditi FED i ECB, privremena. Ovi faktori na sličan način utiču i na valute drugih zemalja iz okruženja koje imaju režim fluktuirajućeg kursa.

Takođe, kako je navela, domaće tržište, koje je integrisano u svetske finansijske tokove, još uvek je nedovoljno razvijeno i sa niskim obimima prometa, pa i mali iznosi povećane tražnje za devizama, podstaknuti i psihološkim faktorima, mogu da izazovu znatnije fluktuacije deviznog kursa.

NBS podseća da Srbija ne sprovodi režim fiksnog, već upravljano fluktuirajućeg kursa koji podrazumeva pomeranja kursa u oba smera. Istovremeno, Narodna banka interveniše, ne da bi obezbedila neki određeni nivo kursa, već radi ublažavanja znatnih dnevnih oscilacija na deviznom tržištu, zastoja u radu zbog malog prometa, ili u slučaju ugroženosti finansijske i cenovne stabilnosti, dodaje se u izjavi.

Izvor: Beta | 11. 9. 2013.

Prokopijević: investitori se povukli, dinar potonuo 

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević ocenio je da je glavni razlog slabljenja kursa dinara povlačenje investitora, odnosno gubitak interesovanja investitora da ostanu u dinarskim hartijama.

Na pitanje da li su reforma u Vladi Srbije i politička situacija doprinele slabljenju dinara, Prokopijević je istakao da je reforma trajala sedam meseci i „da sigurno nije pozitivno uticala na investitore“.

Kurs dinara je od petka, 6. septembra, kada je vredeo 114,4059 dinara za jedan evro, do danas oslabio za 85 para, i pored toga što je Narodna banka Srbije u tri radna dana uzastopno prodala ukupno 80 miliona evra da bi sprečila prevelike oscilacije deviznog kursa.

Dinar je slabiji prema evru za 1,3 odsto nego na početku ove godine, a za 1,2 odsto nego pre mesec dana.

Izvor: Beta | 27. 3. 2013.

Labus: kurs dinara će početi da slabi od juna

Ekonomista Miroljub Labus ocenio je da će u drugoj polovini ove godine doći do slabljenja dinara. On je rekao da trenutni jak kurs dinara „očigledno ne može da se održi“, jer, kako je istakao, „ako ide inflacija, i kurs mora da se prilagođava“.

„To je potpuno jasno. U drugom delu godine sigurno očekujemo prilagođavanje kursa. Onda će da bude panika: Šta se dešava na deviznom tržištu?“rekao je Labus, koji je konsultant u revizoraskoj kući Prajsvoterhaus Kupers (PWC). 

Napominjući da je jako mali obim prometa na deviznom tržištu, on je istakao da je to tema koja bi trebalo da zabrine, dodajući da bi u slučaju da se poveća promet na deviznom tržištu skočila tražnja i onda bi kurs morao da ide gore.

„To je jedna tema koja bi možda trebalo da nas zabrine, zašto je tako mali promet na deviznom tržištu. Da li je to znak pada privredne aktivnosti ili nečeg drugog“ rekao je Labus.

On je još rekao da nesiguran kurs ne odgovara nikome. „Nesiguran kurs ne odgovara niti izvoznicima, ni uvoznicima, jer su uvozi i izvoz međusobno povezani“ zaključio je Miroljub Labus.