Promenom kaznene politike 30% poslodavaca ide u zatvor 

Ukoliko bi se promenila kaznena politika, bar 30 odsto poslodavaca u Srbiji moglo bi da završi u zatvoru jer ne uplaćuju doprinose na zarade radnika.

Tako bar pokazuju neke procene stručnjaka, pošto zvanični podaci o broju firmi koje ne ispunjavaju obaveze prema državi i zaposlenima dosad nisu objavljeni. Radnici se sa ovim obično suoče u trenutku kada počnu da prikupljaju dokumentaciju za odlazak u penziju. Mada se sa ovim problemom od 2003. susrelo nekoliko stotina hiljada radnika, za ove prekršaje niko nije odgovarao.

Jedan od njih je i Dragoljub Milić (65) iz Beograda. „Radio sam u državnom preduzeću i nije mi palo na pamet da je moguće da mi se ne uplaćuju doprinosi. Kada sam hteo da prikupim dokumentaciju za penziju, utvrdio sam da mi poslednje tri godine nije uplaćivan staž. Sada mesecima obijam šaltere, a rešenja još nema - kaže Milić.

Zbog ovakvih slučajeva je nedavna inicijativa poznatog profesora ekonomije Stojana Stamenkovića da se uvede kazna zatvora za sve poslodavce koji ne izmire obavezu plaćanja doprinosa na zarade radnika naišla na dobar prijem.

„Država mora da uspostavi tu kontrolu, kao što smo nekada imali u vreme SDK. Ta kontrola se izgubila kad je platni promet prebačen u banke. Kako je moguće da, recimo, pet godina neko drži radnike i obavlja posao, a ne uplaćuje svoje obaveze. Ja ne znam da je zbog toga bilo ko kažnjen. Nejasno je zašto nema kontrole koja bi onemogućila da se dešava da firme godinama ne uplaćuju doprinose. Za takvo kršenje propisa postoji robija“ - rekao je Stamenković.

S njim se slaže i predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije (ASNS) Ranka Savić. „Krivičnim zakonikom mora da se propiše zatvorska kazna do pet godina za one poslodavce koji ne plaćaju zarade i doprinose zaposlenima. Zemlje EU su problem rešile upravo na taj način, na primer Nemačka, koja predviđa kaznu upravo do pet godina zatvora“ - navodi Savićeva.

Ona dodaje da je Srbija jedna od retkih država u kojoj poslodavci mogu da ne uplaćuju poreze i doprinose, ali i plate zaposlenima, i da za to ne odgovaraju: „Teret njihovog nemara i bezobrazluka prebacuje se na poreske obveznike, koji plaćaju socijalni mir iz budžeta“.

I dok stručnjaci žale za sistemom kontrole kakav je bio u vreme SDK i indirektno okrivljuju banke da su ovakvu praksu omogućile, bankari tu odgovornost ne prihvataju i tvrde da nije banka mesto gde će se kontrolisati uplata doprinosa i poreza.

Izvor: Biznis & finansije | 17. 5. 2016.

Za koje poslodavce bi svi želeli da rade? 

Rezultati istraživanja „Najpoželjniji poslodavac 2016“ pokazuju ko su najatraktivniji poslodavci u Srbiji i šta ih čini tako zanimljivim za kandidate. Istraživanje je tokom februara i marta popunilo preko 10.000 ispitanika na sajtu poslovi.infostud.com.

Učesnici u istraživanju su birali najpoželjnije poslodavce na osnovu ličnog suda, naveli šta poslodavca čini atraktivnim, koliku zaradu očekuju kod takvog poslodavca, o kakvom tipu kompanije se radi. Deset najbolje ocenjenih kompanija su: Coca-Cola HBC–Srbija d.o.o Zemun, NIS A.D. Novi Sad, Telenor d.o.o Beograd, JP EPS Beograd, Telekom Srbija a.d Beograd, Nordeus d.o.o. Beograd, Microsoft Software d.o.o. Beograd, Philip Morris Services d.o.o Beograd, JP Pošta Srbije Beograd, Delta holding d.o.o Beograd.

Učesnici u istraživanju kod poslodavaca najviše cene dobre međuljudske odnose i radnu atmosferu. Na drugom mestu se nalaze prilike za stručno usavršavanje i napredovanje, dok se visina plate tj. materijalni razlozi nalaze na trećem mestu. Među kriterijumima koji utiču na atraktivnost poslodavca se nalazi i sigurnost radnog mesta, ugled i reputacija kompanije, ali i dobar tretman zaposlenih od strane menadžmenta.

Strane privatne kompanije najpoželjnije za rad, državne firme gube na popularnosti

U odnosu na tip vlasništva najveći broj ispitanika, gotovo 40% smatra da je najbolje raditi za privatne kompanije u stranom vlasništvu. U državnim firmama bi radilo više od četvrtine anketiranih, dok bi se oko 17% učesnika istraživanja odlučilo za domaću privatnu kompaniju.

Ovi rezultati predstavljaju značajnu promenu u odnosu na 2012. godinu, kada se u sličnom istraživanju većina učesnika opredelila za rad u državnim kompanijama (skoro dve petine), a svega 27% je biralo privatnu kompaniju sa pretežno stranim kapitalom. Takođe, poraslo je poverenje u domaće kompanije – 2012. je svega 4,8% anketiranih želelo da radi u domaćoj privatnoj kompaniji, a sada taj procenat iznosi oko 17%.

Kada se rezultati ukrste sa demografskim podacima, vidi se da bi ispitanici sa višim nivoom formalnog obrazovanja radije radili u privatnoj kompaniji, dok su ispitanicima sa preko 50 godina starosti i nižim nivoom obrazovanja zanimljivije državne firme.

Žene očekuju niže plate od muškaraca

Očekivana prosečna zarada kod poželjnog poslodavca iznosi 72.366 RSD. Žene očekuju primetno nižu platu kod najpoželjnijeg poslodavaca (oko 65.000 dinara) u poređenju s muškarcima (oko 80.000 dinara). Žene koje su učestvovale u anketi imaju viši nivo obrazovanja od muškaraca, a očekuju niže plate.

Kada se dobijeni rezultati posmatraju u odnosu na starost ispitanika, vidi se da najveće plate očekuju oni koji imaju do 18 godina starosti i to 155 000 RSD, zatim ispitanici koji imaju preko 50 godina – oko 79.000 u proseku, dok bi se oni između 19 i 26 godina zadovoljili sa 58.000 dinara.

Trećina anketiranih razmišlja o promeni posla

Za svog najpoželjnijeg poslodavca radi tek 24 % zaposlenih ispitanika. Na pitanje da li razmišljaju o promeni posla 73% anketiranih je dalo potvrdan odgovor, dok je gotovo trećina navela da tu opciju ne razmatra.

Na promenu posla su najspremniji zaposleni koji kod istog poslodavca rade od 2 do 7 godina. Oni koji za istog poslodavca rade više od 7 godina ili manje od 2 godine, ređe razmišljaju o promeni posla.

O novom poslu najčešće razmišljaju zaposleni između 41 i 50 godina starosti, a najmanje oni između 19 i 25 godina.

Izvor: Tanjug | 24. 1. 2016. 

Ako je radna knjižica izdata do kraja 2015. godine, ne bacajte je

Radne knjižice, iako su od 1. januara praktično prestale da važe, i dalje se koriste kao javne isprave i podaci iz njih mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom, rečeno je u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Iz Fonda podsećaju da je članom 116 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu propisano da član 204 Zakona o radu i Pravilnik o radnoj knjižici prestaju da važe od 1. januara 2016. godine. „S obzirom na navedeno, ne postoji pravni osnov da se od 1. januara 2016. godine izdaju duplikati radnih knjižica, niti da se unose bilo kakvi podaci u radne knjižice izdate zaključno sa 31.12.2015. godine“, kažu u Fondu PIO.

Poslodavac je dužan da za zaposlenog s kojim je zasnovao radni odnos posle 1. januara 2016. godine, ili kome prestane radni odnos posle tog datuma, podnese Jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje (obrazac M) u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Takođe je predviđen unos podataka u Jedinstvenu bazu Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja. U tu prijavu se unose svi podaci koji su se ranije unosili u radnu knjižicu i, samim tim, nalaze se u matičnoj evidenciji Fonda PIO. Ukoliko su zaposlenima potrebni dokazi o podacima iz osiguranja, mogu dobiti uverenje u Fondu PIO o svim periodima zaposlenja, odnosno osiguranja.

Poslodavac jedinstvenu prijavu na obavezno socijalno osiguranje podnosi neposredno preko Portala CROSO u elektronskom obliku ili sa dokazima o zasnivanju ili prestanku radnog odnosa dolazi na šalter RFPIO ili RFZO kako bi ove organizacije umesto njega podnele ovu prijavu u elektronskom obliku preko Centralnog registra i podatke iz nje evidentirale u svojim evidencijama.

Ukoliko poslodavac Jedinstvenu prijavu podnosi preko šaltera RFPIO ili RFZO, ove organizacije su dužne da mu izdaju potvrdu o prijemu Jedinstvene prijave na obrascu M-A. Prijave i odjave zaposlenih, kao i prijave promena koje se odnose na osiguranje, realizuju se kroz jedinstvenu M prijavu već nekoliko godina, tako da se ne radi o novom načinu evidentiranja podataka iz osiguranja. Poslodavci su već prešli na takav način rada, a u bazama Fonda PIO i Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja nalaze se svi podaci koji bi se inače registrovali u radnim knjižicama.

Radna knjižica kao dokument prestala je da važi od 1. januara, budući da se svi podaci iz nje mogu naći u elektronskoj formi u Centralnom registru u fondu PIO, rekli su ranije predstavnici Ministarstva za rad ističući da je ona time postala nepotrebna, zastarela i predstavlja višak papirologije. To je kako su istakli, dobra odluka koja nema nikakvih negativnih posledica, s obzirom na to da su u međuvremenu svi organi i organizacije uskladili su svoje propise.

Predviđeno je da se radna knjižica kao dokument može i dalje u nekim slučajevima koristiti kao dokaz prethodnog perioda, podataka iz same radne knjižice, ali unošenje novih podataka u nju jednostavno nije više potrebno.

Izvor: Blic | 1. 7. 2015. 

Banke dele otkaze   Nekoliko banaka u Srbiji ugasilo je u poslednje vreme više od 500 radnih mesta zbog rezanja troškova. Jedna banka je ukinula 210 radnih mesta, dok je druga podelila 200 otkaza. Smanjenje broja zaposlenih pratilo je gašenje najmanje 50 poslovnih jedinica.

Sagovornici lista tvrde da su banke u velikim problemima, jer sa jedne strane, imaju mnogo novca, a s druge, nemaju kome da daju kredite. „Tako imate situaciju da su banke previše likvidne, ali da je njihov osnovni biznis praktično zamro. Većina preduzeća ima finansijske probleme i sve i da hoće da se zaduže to ne mogu jer nisu kreditno sposobna. Građani se istovremeno plaše zaduživanja. Zbog problema sa švajcarcem i straha od nepredvidljivosti kursa, danas se malo ko usuđuje da uzme stambeni kredit. Keš krediti su istovremeno i dalje skupi imajući u vidu niske i neredovne plate. Banke zato intenzivno gase filijale koje u proseku zapošljavaju po 10 ljudi“, kažu u jednoj banci.

Dušan Uzelac sa portala Kamatica kaže da je poslovanje banaka u Srbiji danas skupa igračka. „Imaju novac, a nemaju kome da prodaju kredite. Operativa i filijale dosta koštaju, a sve je manje građana koji se zadužuju. Tražnja za stambenim kreditima u 2015. je pala za četvrtinu u odnosu na 2013. godinu“, podseća Uzelac.

Najnoviji trend, kojim banke takođe žele da smanje troškove, jeste da klijente nateraju da račune plaćaju elektronski. Pojedine banke su tako duplirale provizije za plaćanje komunalija da bi smanjile gužve u filijalama i da ne bi morale da zaposle nove radnike.

U poslednja tri meseca prošle godine samo je jedna banka povećala broj ekspozitura, i to za dve, dok je sedam banaka povećalo broj zaposlenih za ukupno 62. Bankama je istovremeno padao i profit. One koje su u 2014. poslovale pozitivno ostvarile su dobit koja je bila manja u odnosu na prethodnu godinu za 5,9 odsto.

U periodu od 2010. do 2013. godine banke u Srbiji su otpustile skoro 4.800 ljudi, od čega samo u 2013. više od 2.500, pokazuju podaci NBS. Najveći razlog za takav rezultat su četiri ugašene banke. Na kraju decembra 2014. bankarski sektor poslovao je sa 1.787 poslovnih jedinica, 52 manje nego tri meseca ranije. Banke su na kraju 2014. imale i 25.106 zaposlenih, što je za 308 manje nego u septembru iste godine.

Izvor: Politika | 13. 1. 2015. 

Nezaposlenost diže pritisak i narušava zdravlje

Gubitak posla je ogroman stres koji vodi u razne, najčešće kardiološke bolesti. – Višak slobodnog vremena niko ne koristi za sebe.

Nekada su utešno zvučali argumenti da nezaposlena osoba ima više vremena da pozitivno poradi na svom zdravlju: da vežba i šeta, da kod kuće kuva zdrave obroke i ne jede brzu hranu, da ostavi pušenje… Ovakve tvrdnje koje su se čak našle i u nekoliko medicinskih studija, najnovija recesija je poslala – u istoriju.

Nezaposlenost loše utiče na zdravlje, jedini je zaključak studije koju je nedavno objavila američka Nacionalna služba za ekonomska istraživanja, a priču o tome je objavio „Njujork tajms”. Nezaposleni dobijaju u kilogramima, manje se bave fizičkom aktivnošću, a među njima je značajno veća smrtnost zbog zloupotrebe tableta za otklanjanje bolova i sedativa. Objašnjenje je da je ova recesija drugačija, jer dugo traje i najteže je pogodila one koji se bave fizičkim, manuelnim radom.

Da nezaposleni ne gube samo posao već i zdravlje, potvrđuje kardiolog i načelnik Centra za hipertenziju Kliničkog centra Srbije profesor dr Vesna Stojanov, koja kaže da kada su se pre nekoliko godina raspale četiri banke, u ordinaciji je bila suočena sa invazijom žena u pedesetim godinama, koje su ostale bez posla, a stigle su zbog visokog krvnog pritiska, kardioloških tegoba, bola u grudima, gušenja...

„I danas pamtim kako sam postavljala dijagnoze koronarne bolesti, a najveći broj je imao probleme sa visokim pritiskom. Svaki gubitak posla, kao i neizvesnost oko toga da li će neko sačuvati svoje radno mesto, strašno remeti zdravlje. To izaziva ogroman stres koji povećava broj kardioloških bolesnika, ali je među njima i veći broj astmatičara. Žene koje su izgubile posao pre pet godina i danas su moji pacijenti“ - navodi dr Stojanov.

Ali, kardiološke metode nisu dovoljna terapija, naročito kada se u Srbiji broj nezaposlenih ne smanjuje. „Mnogi pacijenti koje lečim od visokog pritiska, paralelno su i na psiho-terapijskim tretmanima. Ta hipertenzija nije prava, ali će tokom vremena preći u pravu bolest. Srbija nije Amerika. Teško je očekivati da će ljudi bez posla početi više da vežbaju i zdravije da se hrane“ - primećuje dr Stojanov.

Ona dodaje da je istina da ponekad nezaposlena osoba izgubi kilograme, ali to se teško može smatrati pozitivnim efektom. „To je sasvim drugi mehanizam gubitka težine: ljudi su smršali od brige, a vrednosti holesterola i triglicerida su im povišeni, jer se nezdravo hrane. Neki su izgubili na težini zbog problema sa štitastom žlezdom“ - kaže dr Stojanov.

Nova američka studija je utvrdila da čak 57 odsto nezaposlenih više vremena provodi sedeći – pred kompjuterom, na internetu ili gledajući televiziju. Samo trećina nezaposlenih je kazala da vežba više ili bar isto kao i kada su imali posao. Druga studija, koja je trajala 20 godina i pratila 13.000 osoba, koje su jednom ili više puta ostajale bez posla, objavljena u časopisu „Archives of Internal Medicine”, utvrdila je i da rizik od infarkta srca raste sa svakim sledećim periodom nezaposlenosti. Naročito ostajanje bez posla više puta ima dugotrajni negativni učinak na srce. Razlika između osobe koja je, na primer, gubila posao više od četiri puta i one koja nije bila nezaposlena je uporediva sa razlikom u zdravlju pušača i nepušača ili između osobe koja ima dijabetes i nekoga ko je zdrav.

U poslednjem istraživanju zdravlja u Srbiji, sprovedenom tokom 2013. godine, iako nema direktnih pokazatelja veze između velike nezaposlenosti i zdravlja, navodi se podatak da je za samo šest godina za 13 odsto povećan broj stanovnika koji su izjavili da su bili izloženi stresu, pa se čak 56,5 odsto stanovništva žali na stres. Osim toga svaka druga, odrasla osoba ima visok pritisak ili potencijalnu hipertenziju. Fitnesom, sportom ili rekreacijom najmanje tri puta nedeljno bavi se samo 8,8 odsto stanovnika Srbije, a dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, sumnja da među njima ima nezaposlenih.

„Bez obzira na odjednom nastali višak slobodnog vremena, nezaposleni nemaju želju da šetaju, vežbaju ili da se druže. Naprotiv sede po ceo dan, jedu brzu hranu, a za nas je karakteristično da mnogo više pušimo kada imamo slobodnog vremena nego kada smo zaposleni. Žale se na depresiju, tvrde da su se potpuno izmenili – postali neraspoloženi, zabrinuti, ne mogu da spavaju, osećaju se beskorisnim. Češće bez posla ostaju žene, a one ne mogu da prihvate da će sada biti samo domaćice“ – kaže dr Nikolić-Urošević.

Ova doktorka kaže kako maltene kod svakog nezaposlenog pacijenta dođe trenutak kada pokuša da ih pošalje kod specijaliste psihijatra, ali oni to odbijaju. „U Srbiji nije zaživelo uverenje da je psihijatar specijalista kao i svaki drugi i da im može pomoći, ali se zato pacijenti leče sami, jer i dalje mogu da uzmu lekove za smirenje bez recepta“ – ističe dr Nikolić-Urošević.

Kada izgubi posao, čovek gubi i zdravstveno osiguranje, pa i bolestan odlaže odlazak kod lekara ili odustaje od lečenja, a određene bolesti se kod njih kasno otkrivaju.

Izvor: Danas | 16. 9. 2014.

Sindikati:  propaganda u službi afirmacije Zakona o radu Stručnjaci skeptični prema podacima o povećanju zaposlenosti i smanjenju nezaposlenosti u Srbiji.

Statističkim podacima, koje je iznela Nacionalna služba za zapošljavanje, o istovremenom povećanju zaposlenosti i smanjenju broja nezaposlenih u Srbiji predstavnici sindikata ne veruju, a stručna javnost smatra da je reč o trendu koji neće zaživeti na duže staze.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kaže da je svako povećanje zaposlenosti, pa makar i ono najmanje, pozitivan pomak koji će ipak imati samo kratkotrajan efekat.

„Postoje dva osnovna razloga zbog čega je došlo do rasta zaposlenosti, odnosno smanjenja broja evidentiranih nezaposlenih. Prvi je vezan za sezonsku tražnju radne snage, naročito u građevinarstvu. Ta tražnja je dovela do veće zaposlenosti, ali će takav trend prestati istog trenutka kada za angažovanjem tih radnika više ne bude bilo potrebe. Reč je o radnicima koji se zapošljavaju na određeno vreme i posle nekoliko meseci rada na konkretnom građevinskom ili drugom projektu a koji, ako ne nađu novi angažman, automatski opet postaju nezaposleni. Drugi razlog je vezan za način sprovođenja ankete o broju zaposlenih. Reč je o metodologiji koja je u potpunosti prihvaćena i primenjuje se u Evropskoj uniji i nimalo nije sporna. Njenim sprovođenjem se utvrđuje trenutna zaposlenost u nekoj sredini. Naime, anketari razgovaraju sa određenim brojem ljudi nakon čega se utvrđuju rezultati. Manjkavost te ankete se sastoji u tome što anketar građaninu postavlja pitanje da li je zaposlen. Ako mu ovaj odgovori potvrdno, anketar ga računa u kvotu zaposlenih i pri tome ne postavlja dodatno pitanje da li je građanin koji radi zaposlen za stalno, na određeno ili preko omladinske ili studentske zadruge. Poznato je da su u formalnom smislu zaposleni samo oni koji su u stalnom radnom odnosu, dok oni koji rade na određeno to nisu. Anketa se ne bavi tim stvarima i bez obzira da li je poslodavac prijavio radnika ili ne, ako se on u anketi izjasni da radi, računa ga u zaposlene“, objašnjava sagovornik.

On smatra da se trend povećanja zaposlenosti neće nastaviti. „Računica je jednostavna. Ove godine je BDP bio niži nego prošle, što će se odraziti na nivo privredne aktivnosti koja će biti manja. To znači da poslodavci neće zapošljavati nove radnike, a neki će biti prinuđeni i da ih otpuštaju. Takođe, u narednom periodu nas čeka rešavanje sudbine preduzeća u restrukturiranju. Nažalost sasvim je izvesno da će samo mali broj njih naći kupca. A i ta preduzeća koja nađu kupca suočiće se sa otpuštanjem viška radne snage. Većina preduzeća će otići u stečaj, što znači da će oni radnici koji nemaju uslove za odlazak u penziju morati na biro rada. Broj zaposlenih će se smanjiti, odnosno broj nezaposlenih će se povećati onog trenutka kada na red dođe otpuštanje viškova u javnim preduzećima. Generalno gledano, bez obzira na trenutni statistički napredak, koji je svakako dobar, u Srbiji postoji ogroman broj nezaposlenih, a to se najbolje ilustruje kroz podatak da je zaposlena jedva jedna trećina radno sposobnog stanovništva“, naglašava Savić.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak kaže da ne veruje u podatke koje je izneo Zoran Martinović, direktor NSZ-a. „Čim je Martinović rekao da su statistički podaci koje iznosi potvrda da usvojeni Zakon o radu „već donosi rezultate“, shvatio sam da je reč o propagandi. To je potpuna besmislica jer Zakon o radu ne može svojom sadržinom nikako da utiče na zapošljavanje. Jednostavno niti se bavi tom oblašću niti na bilo koji način može da utiče na povećanje zaposlenosti. Reč je o klasičnoj političkoj propagandi kojim pokušava da se opravda donošenje Zakona o radu“, navodi Čanak.

Prema njegovim rečima, dokaz da u praksi nije došlo do povećanja broja zaposlenih je taj da nije rečeno u kojoj je to privrednoj grani došlo do povećanja zaposlenosti. „Vlast bi morala da obelodani ime te grane u kojoj je zaposleno 50.000 ljudi. Naravno, u ovom slučaju toga nema“, kaže Čanak.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, takođe smatra da podaci koje je izneo Martinović nisu tačni: „Što bi se žargonski reklo, nisam ni na „prvu loptu“ poverovala u autentičnost i ispravnost onoga što je saopšteno iz Nacionalne službe za zapošljavanje. Naime, ne postoji nijedan realni pokazatelj da je do povećanja zaposlenosti zaista i došlo. Mi beležimo samo informacije o dnevnom otpuštanju radnika, ali nemamo podatke o zapošljavanju, naročito ne masovnom, novih. Sasvim je jasno da izneti podaci predstavljaju pokušaj promocije Zakona o radu, u cilju ubeđivanja javnosti kako taj zakonski akt daje rezultate, odnosno omogućava zapošljavanje građana. Nejasno je na koga to misle predstavnici vlasti kada kažu da se povećao broj zaposlenih. Moguće je da misle na onih oko 7.500 savetnika u raznim državnim institucijama i sektoru“.

Izvor: Tanjug | 6. 5. 2014.

Nezaposleni mladi se nadaju boljitku, a stariji penziji

U Srbiji polovina mladih nema posao, ali se nada boljim vremenima, a ništa lakše nije ni starijoj generaciji koja zbog godina života teže dolazi do novog zaposlenja.

Ka Filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) na Gundulićevom vencu u Beogradu, u kojoj se svakodnevno opslužuju građani sa teritorije centralnih beogradskih opština Palilule i Zvezdare, dnevno gravitira oko 1.000 građana.

Diplomirani stomatolog Bojan Vojinović već godinu dana, nakon završenog stažiranja, redovno na svaka tri meseca dolazi i javlja se u NSZ u nadi da će uspeti da nađe posao. „Konkurišem redovno za poslove, dolazim redovno u biro za zapošljavanje, razgovaram sa savetnikom, ali prethodnih godinu dana nije bilo nekog pomaka“, rekao je Vojinović. Kaže da ni njegovim kolegama iz struke nije ništa lakše da dođu do posla, te da zaposlenje nije lako naći ni u privatnom, niti u javnom sektoru. On se nada da će više sreće imati u narednom periodu i kao jednu od pozitivnih mera pohvalio je inicijativu za zapošljavanje mladih u regionu koja je potpisana u Dubrovniku. „Podržavam sve ono što će mladima pomoći da nađu posao u ovim teškim vremenima“, kaže sagovornik Tanjuga.

Do radnog mesta teško dolaze i stariji, koji su u međuvremenu ostali bez posla, a kojima do penzije, prema važećim propisima, treba par godina.

Mina Novičić (58), koja se danas javila u Filijalu NSZ na Gundulićevom vencu, nada se da će za dve godine uspeti da stekne uslov za penziju, a do sada je, kako kaže, posao uglavnom tražila u privatnoj praksi. Nju, međutim, plaše najave da bi starosna granica za odlazak žena u penziju mogla da se poveća na 63 godine. „O tome ne smem ni da razmišljam, da bi granica mogla da se poveća, ko će da nas u ovim godinama primi da radimo...“, zapitala se Mina Novičić, koja je po struci prehrambeni tehničar. Ona je pre nekoliko godina proglašena tehnološkim viškom u firmi u kojoj je radila, a nakon toga pohađala je različite kurseve - za rad na računaru, kao i za kozmetičare kako bi našla drugi posao.

Njena sugrađanka Luković Tamara na evidenciji NSZ je već 15 godina. Problem je što su u porodici nezaposleni i muž i sin. „Ranije sam radila privatno u pekari, nakon formiranja porodice sam prestala da radim, a sada sam na birou, redovno se javljam na svaka tri meseca, do sada nisam uspela da nađem posao“, kaže Lukovićeva koja ima završenu srednju stručnu spremu, odnosno završenu gimnaziju.

Sagovornici u okviru ankete koju je sproveo Tanjug saglasni su u tome da će ih i u narednom periodu pratiti neizvesnost kada je u pitanju nalaženje posla, ali se nadaju da će najavljene mere štednje, reforma javnog uz istovremeno osnaživanje privatnog sektora dati rezultate u budućnosti.

I Zorica Igrutinović (44), tehničar za biohemiji i molekularnu biologiju, već godinu i po dana se redovno javlja filijali NSZ, ali sada je brine to što je izgubila pravo na zdravstveno osiguranje. Uglavnom je, kaže, radila u privatnom sektoru i pre godinu i po dana ostala je bez posla. „Primala sam šest meseci novčanu naknadu i tad sam imala zdravstveno osiguranje, posle toga više nemam ni zdravstveno osiguranje već ga dobijam preko muža. Redovno se javljam u Filijalu, i ponekad se zapitam zašto“, kazala je sagovornica Tanjuga. Ona je pohvalila inicijativu za zapošljavanje mladih u zemljama regiona, ali smatra da bi najbolje bilo da se stvori sistem da oni mogu da rade u svojoj zemlji a ne da odlaze u inostranstvo. „Takva inicijativa će pomoći mladima da nađu posao van zemlje, ako ne ovde. Očekuje nas jako težak period i dalje, ali i do sada nije bilo ništa lakše“, kazala je ona.

Savetnik u NSZ Dragana Ugrenović objašnjava da nezaposleno lice koje dolazi da se prijavi na evidenciju, najpre ima individualni razgovor sa savetnikom i sa njim dogovara takozvani „individualni plan zapošljavanja“ i dalje mere u traženju posla. Tada nezaposleni daje podatke o svom obrazovanju, iskustvima, posebnim znanjima, veštinama i izjašnjava se gde bi i šta mogao da radi. „Postoje i različiti programi, odnosno važno je da lica znaju da napišu adekvatno svoju radnu biografiju, postoje brojne obuke, treninzi, kao i mogućnost prekvalifikacije i usavršavanja koja se dodatno organizuju za nezaposlena lica“, navodi Ugrenovi.

Stopa nezaposlenosti u Srbiji je u prvom tromesečju ove godine iznosila 20,8 odsto, pokazuje anketa Republičkog zavoda za statistiku. Pri tom je stopa nezaposlenosti muškaraca 20,1 odsto i žena 21,6 procenata. U Beogradskom regionu nezaposlenost je bila 18 odsto, u Vojvodini 21,2 odsto, u regionu Šumadije i zapadne Srbije 20,5 i u regionu južne i istočne Srbije 23,5 odsto.

Izvor: 24 sata | 11. 2. 2014.

Lakše dobiti loto sedmicu nego posao

Za samo mesec dana, broj nezaposlenih u Srbiji povećan je za oko 19.000. Skoro trećinu nezaposlenih čine mladi ljudi, a istraživanje Unije poslodavaca pokazalo je da u ovoj godini 90 % poslodavaca zbog visokih troškova poslovanja, pada prometa i nelojalne konkurencije, ne planira nova zapošljavanja.

Uprkos čestim sajmovima zapošljavanja, brojnim oglasima, internet sajtovima i prekvalifikacijama, do posla se u Srbiji teško dolazi.

Koliko je raznolika slika nezaposlenih u Srbiji, najbolje pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje. Na evidenciji NSZ nalazi se 31 odsto nekvalifikovanih i polu-kvalifikovanih radnika, ali i 10 odsto fakultetski obrazovanih građana, što je najbolji dokaz tome da naš obrazovni sistem nije prilagođen tržištu rada. Dok privrednici poručuju da bi obrazovanje trebalo prilagoditi potrebama privrede, jer su mnoga zanimanja zastarela i neupotrebljiva, agencije i službe za zapošljavanje smatraju da bi poslodavci trebalo da ublaže zahteve po pitanju iskustva i znanja stranih jezika.

- Od ukupnog broja traženih poslova u 2013. godini, skoro tri odsto poslodavaca na evidenciji nije našlo tražene profile, ili oni nisu imali dovoljno znanja i veština. Radi se najviše o kandidatima koji poseduju specifične licence iz oblasti mašinstva i građevine - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Na posao duže od 6,5 godina čekaju organizatori automatske obrade podataka i lekari opšte medicine, a 5,8 godina nezaposleni su stomatolozi, više od četiri godine istoričari umetnosti i politikolozi. Među onima sa završenom srednjom školom, koji čine i najveći deo nezaposlenih, više od sedam godina bez posla su rukovaoci hemijskih uređaja i mašina i veterinarski laboranti.

Izvor: Tanjug, |31. 1. 2014. 

Srbija da omogući i zapošljavanje starijih generacija 

Najveći izazovi na tržistu radne snage u Srbiji su nezaposlenost starijih iznad 40 godina, kao i nezaposlenost mladih životnog doba između 15 i 24 godine, izjavili su predstavnici Svetske banke.Stopa zaposlenosti u Srbiji dostiže vrhunac između 35. i 39. godine starosti i naglo pada u starijoj dobi, dok je u drugim zemljama taj vrhunac između 45. i 49. godine života i ostaje na visokom nivou i u starijoj dobi, rekao je viši ekonomista Svetske banke. On je na predstavljanju izveštaja „Povratak na posao: Rast uz radna mesta u Evropi i Centralnoj Aziji“ naveo da je, recimo, stopa zaposlenosti za žene od 55 do 59 godina u Srbiji 30 odsto, dok je u Nemačkoj 70 odsto.

Takođe, nezaposlenost kod mladih je visoka i iznosi oko 50 odsto, ali se nalazi na očekivanom nivou s obzirom na opšti nivo nezaposlenosti, naveo je Ketl. Prema njegovim rečima, izazov predstavlja smanjenje nezaposlenosti kod mladih ne samo kroz njihovo zapošljavanje, već prvenstveno kroz sticanje adekvatnog obrazovanja.

Kako su naveli eksperti Svetske banke, Srbiji je potrebna sveobuhvatna strategija zapošljavanja - da se ne fokusira na privredni rast, već na stvaranje novih radnih mesta. Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji, Toni Verheijen, istakao je da u zemljama zapadnog Balkana, pa tako i u Srbiji, i pored visokog privrednog rasta do 2008. godine otvaranje radnih mesta nije bilo na zadovoljavajućem nivou.

Sa jenjavanjem krize, ponovo se javlja rast ekonomija, ali to i dalje ne znači otvaranje radnih mesta, rekao je Verheijen i dodao da Srbija prati druge zemlje zapadnog Balkana po visokim stopama nezaposlenosti, ali ima i neke sopstvene karakteristike. „Srbija malo odudara od trendova po nezaposlenosti starijih osoba, jer u većem delu Evrope politike pokušavaju da vrate starije generacije na posao, dok u je u Srbiji suprotan trend - rano penzionisanje, isključivanje starijih sa tržišta rada, što nije dobar pravac“, naglasio je on.

Imajući sve to u vidu, Srbija bi morala da nastavi reforme kojima se podstiče otvaranje novih radnih mesta, pre svega u privatnom sektoru, kako bi se obezbedile mogućnosti zapošljavanja za ljude iznad 40 godina života, kao i da pruži adekvatne veštine i obrazovanje mladim generacijama, poručili su eksperti Svetske banke. Kratkoročni prioritet te reforme trebalo bi da bude jačanje mogućnosti formalnih mini-zaposlenja za stariju generaciju, što znači reformisanje minimalnih socijalnih doprinosa i ohrabrivanje „part tajm“ poslova i fleksibilnih oblika zapošljavanja.

Državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, rekao je da su problemi na tržištu rada u Srbiji nedostatak kvalifikovane radne snage, odnosno neusklađenost ponude i tražnje, kao i slaba pokretljivost radne snage. Zbog toga je potrebno dodatno osnaživati kapacitete lokalnih samouprava u Srbiji za osposobljavanje nezaposlenih, za šta moraju da postoje finansijski podsticaji sa centralnog nivoa, kazao je on.

Martinović je naveo da su prioriteti Nacionalnog plana zapošljavanja u 2014. godini poboljšanje uslova na tržištu rada i unapređenje institucija, podsticanje zapošljavanja teže zapošljivih grupa, razvoj socijalnog preduzetništva i podrška lokalnoj politici zapošljavanja.

Izvor: Blic | 20. 11. 2013.

Fakulteti „štancuju“ kadrove koji nikome ne trebaju

Nove generacije koje završavaju fakultete u Srbiji „po Bolonji“ suočavaju se sa potpunim haosom u prosvetnoj administraciji. Mnogih obrazovnih profila nema u šifrarniku zanimanja (čak 136), ili studenti nisu dobili diplome iako su završili studije.

U pravom su problemu budući prosvetni radnici koji ni posle završenih četvorogodišnjih studija nemaju pravo da predaju ni u osnovnoj ni u srednjoj školi.

Čak 136 zanimanja svršenih studenata nema u šifrafniku kojim se zvanično služi Nacionalna služba za zapošljavanje. 

Najviše je zanimanja koja nose prefiks „diplomirani“ ili „menadžeri“. Ima i takvih nad kojima se treba zamisliti šta znače kao što su „dizajner medija u obrazovanju“, „master muzički umetnik“, „specijalista oralni higijeničar“ ili „optometrista“. 

Promenom i uvođenjem u Listu stručnih, akademskih i naučnih naziva bavi se Nacionalni savet za visoko obrazovanje. Njegov predsednik Srđan Stanković kaže da oni redovno i revnosno upisuju nova zanimanja.

- Sastajemo se redovno, jednom mesečno, i na svakoj sednici dopunjujemo Listu. Naše odluke štampaju se u Službenom glasniku, a šta se dalje dešava, ko to treba da sprovodi u delo, zaista ne znam. Pretpostavljam da je možda problem u koordinaciji. Mi smo spremni da stvari menjamo, samo da nam neko kaže kako - kaže Stanković. 

Problem sa definisanjem novih zanimanja i unosom u šifrarnik, samo je jedan sa kojim visokoobrazovni sistem u Srbiji nije u stanju da se izbori, na štetu novih generacija.

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje kažu da to što nekih zanimanja nema u šfrarniku, u praksi ne predstavlja nikakav problem. - Bez obzira na ograničenja zvaničnog šifrarnika, podatak o profilu ili zvanju ne može biti prepreka prilikom prijavljivanja lica na evidenciju ili pružanja pomoći u zapošljavanju - navode u NSZ.

Izvor: Blic | 2. 10. 2013. 

Kako do posla: sa 50 godina „matori“ za gazde

Najmanje 280.000 građana Srbije starijih od 45 godina nema posao, a šanse da ga pronađu smanjuju se s povećanjem broja nezaposlenih mladih ljudi. Daleko od uslova za penziju i još dalje od novog stalnog posla, nezaposlen 50-godišnjak sateran je u ćošak.

Da bi dosegao starosnu granicu za penziju, koja je svake godine sve veća, mora da radi, a niko ne želi da ga zaposli.

Od 760.000 nezaposlenih, svaki treći ima više od 45 godina, a ovoj populaciji pripada i svaki drugi otpušteni radnik u vreme krize. Ipak, međunarodne institucije traže od Srbije da prati primer razvijenih zemalja i da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju na 67 godina, što bi ogromnom broju nezaposlenih građana Srbije još više otežalo mogućnost penzionisanja.

Iako velike, same brojke ne govore mnogo. Ali kada se zna da ugrožena egzistencija svakog nezaposlenog čoveka povlači i ugrožen položaj članova njegove porodice, problem se umnožava.

- Prosečno trajanje nezaposlenosti u Srbiji iznosi 3,7 godina, s tim što mladi do 30 godina na posao čekaju u proseku 1,8 godina, dok oni koji imaju više od 50 godina posao traže u proseku 4,7 godina - kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Podaci NSZ pokazuju da na novo rado mesto najduže čekaju nekadašnji radnici velikih tekstilnih industrija, koji na posao pomoćnika konfekcionara čekaju u proseku 7,46 godina, dok šivači i krojači posao traže oko šest godina. Stručnjaci upozoravaju da najteže do posla dolaze žene u pedesetim godinama, kojih na evidenciji NSZ ima oko 130.000.

Izvor: Tanjugbiz | 26. 9. 2013.

Mladi se ne usuđuju na pokretanje sopstvenog posla 

Postojeći obrazovni sistem u Srbiji ne pruža mladima mogućnost da u dovoljnoj meri razvijaju svoje preduzetničke veštine, pa većina njih ima želju da radi u javnom sektoru, rečeno je danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Najveći broj mladih dolazi iz porodica koje nemaju nikakva iskustva u preduzetništvu, pa ih je neophodno motivisati, ohrabriti i edukovati da pokrenu sopstveni posao, istakli su učesnici panel diskusije o značaju preduzetničkog obrazovanja u kreiranju promena društva.

Potpredsednik PKS Zdravko Jelušić kazao je da je oko 33 odsto aktivnog mladog stanovništva izmedju 15 i 30 godina nezaposleno, a istovremeno oni mladi koji su zaposleni, rade u izrazito nepovoljnim uslovima - na crno, bez ugovora, uplaćivanja poreza i doprinosa, i ostvarivanja staža.

Dok je u obrazovnom sistemu EU preduzetništvo prepoznato kao bazična veština, u Srbiji to nije slučaj - pa mladi imaju nisku sposobnost da se snalaze u realnom radnom okruženju i funkcionalno primene stečena znanja, upozorio je Jelušić.

- Preduzetničko učenje je ključna tema čije dobro i ispravno regulisanje može značajno da doprinese ekonomskom razvoju Srbije. Uvođenje preduzetništva u obrazovni sistem može značajno da utiče na unapredjenje šansi za zapošljavanje i obezbedjivanje ekonomske sigurnosti mladih ljudi - poručio je Jelušić.

On je na kraju podsetio da mala i srednja preduzeća čine 99,8 odsto od ukupnog broja registrovanih privrednih subjekata, kao i da je preduzetnički sektor zaslužan za stvaranje oko 33 odsto bruto-domaćeg proizvoda Srbije.

Izvor: Alo | 17. 5. 2013.

Srpska posla: dobiti posao u NSZ naučna fantastika

Ako nekada poželite da, kao jedna od skoro 800.000 nezaposlenih osoba u Srbiji, ućešćem na javnom konkursu sednete za onu „drugu stranu šaltera“, to jest da zasnujete radni odnos u nekoj od preko 50 filijala Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) širom Srbije, znajte da se takva želja graniči sa naučnom fantastikom!

U ovom trenutku posao čeka 792.888 nezaposlenih, koliko se zvanično nalazi na evidenciji NSZ-a, dok s druge strane ova državna ustanova svoja radna mesta popunjava na netransparentan način.

Izvor: S Media | 28. 4. 2013.

Šestočasovno radno vreme ukida nezaposlenost?

Već smo se toliko svi navikli da radimo osam sati (često i više) dnevno, da skoro nikome ne pada na pamet da bi radno vreme moglo jednog dana da se skrati.

Ekonomista Goran Nikolić ima ideju koja za sada zvuči neverovatno. On smatra da radna nedelja treba da traje 30 sati, što bi značilo radon vreme od šest sati dnevno!

Njegova teza je da će na taj način skoro svi ljudi imati posao, što znači da u svetu praktično ne bi bilo nezaposlenih.

- Zaposleni bi imali više slobodnog vremena, a ljudi koji ne rade bi lakše došli do posla. U celom svetu je danas privilegija imati posao. Onaj koji radi je „car“, a čovek koji je nezaposlen je u vrlo teškoj situaciji. On nije samo ekonomski izopšten, već i socijalno. Nezaposleni ljudi koštaju i zdravstveni sistem jer upadaju u krize i depresije. Naravno da bi bile manje plate za one koji rade, ali bi bila ukupna prednost za društvo. Ukupan nivo plata bi bio isti ili veći, ali bi bile ravnomernije rasporođene - kaže Nikolić.

On navodi da „vlasnici kapitala nemaju interes za skraćivanje radnog vremena jer se njima ne isplati da obučavaju nove radnike, zato što je veća iskošišćenost profesionalaca, nego da imate na svaka tri radnika jednog novog. Poslodavcima bi novo radno vreme donelo veće troškove, imali bi više štete nego koristi, ali sa aspekta ukupne zajednice mislim da je to rešenje uz pomoć kojeg bi na jedan lep način svi zajedno izašli iz krize“.

Izvor: Danas | 17. 4. 2013.

Svakog dana 500 ljudi u Srbiji ostane bez posla 

Penzioneri, nezaposleni, zaposleni 1:1:1