U Minsku, u Belorusiji, održana je 2. Međunarodna konferencija „Radnici u bankama, osiguranju i finansijama i budućnost sveta rada“ (16-17. maj 2017. godine), čiji je domaćin bio Sindikat radnika u bankama i finansijama Belorusije, kojom je predsedavao predsednik Republičkog komiteta tog sindikata Aleksandar Lihtarovič. Učesnici te konferencije diskutovali su o temi koja se odnosi na budućnost sveta rada. U okviru navedene teme, preko pedeset delegata iz sindikata iz celog sveta (od Južna Koreje i Malezije do Jermenije i Moldavije, od Libana i Egipta do Rusije i Slovačke, od Turske i Rumunije do Italije i Slovenije…) otvoreno su razgovarali o nacionalnim i međunarodnim izazovima u sektoru finansija, u bankama i osiguranju u smislu dramatičnih promena koje u potpunosti menjaju svet rada. Konferenciju su pratili domaći mediji.

Delegacija Sindikata finansijskih organizacija Srbije je imala zapaženu prezentaciju, dajući puni doprinos uspehu Konferencije. Tokom prezentacije koordinatora SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodana Mihajlovića analizirani su uticaji digitalizacije, automatizacije i robotizacije na svet rada i sve manja potreba za ljudima u obavljanju mnogih poslova u sektoru finansija zbog tehnoloških inovacija, ali i zbog sve prisutnije politike smanjenja troškova u poslovanju na štetu zaposlenih, novi oblici zapošljavanja koji rad čine neizvesnim (prekarni poslovi), kao i mesto i uloga sindikata kao predstavnika radnika u budućem svetu rada.

Rad - i nedostatak posla - jedna je od najvećih eksplozivnih naprava na putu u budućnost. U svim zemljama, bez obzira da li imaju složenu ili bazičnu ekonomiju, radnici na svim nivoima od nekvalifikovani do visoko profesionalnih moraju više da se bore da bi imali neku korist od globalizacije. Mnoge od uloga i naziva radnih mesta sutrašnjice biće one koje sada ne možemo ni da zamislimo. Digitalizaciju mnogi označavaju kao jednostavno sledeću fazu tehnološkog napretka, ali postoji konstantni strah da stvari mogu biti drugačije ovaj put... Iako je budućnost rada nejasna, jedno je sigurno: priroda posla će se promeniti - poslovi sutrašnjice neće biti isti kao poslovi današnjice. Radna snaga će verovatno biti usmerena ka skraćenom radnom vremenu, honorarnim (freelance) poslovima… Dakle, koji ćemo put odabrati? Sindikalna perspektiva budućih promena radnih mesta je od vitalnog značaja za tekuće diskusije o tome kako „dobre poslove“ možemo sačuvati i ojačati u vremenima u kojima digitalizacija, globalizacija i automatizacija igraju sve važniju ulogu. Pre deset godina, društvene mreže nisu postojale. Deset godina pre toga, nismo imali internet kakv imamo danas. Dakle, ko zna kakvi će poslovi biti stvoreni deceniju od sada. Čini se da će preovlađivati fleksibilniji, više samostalan i daleko manje bezbedan rad u svetu; nesporno je da će te poslove voditi i obavljati generacije sa novim vrednostima.

Sindikati su u potpunosti odgovorni za izradu strategije o načinima na koji novi roboti i veštačka inteligencija mogu da pomognu i rade za nas, a ne da uništavaju radna mesta. Naredne decenije obećavaju da će biti izazovne za sindikalni pokret. Kako ćemo odgovoriti na izazove i mogućnosti u narednih nekoliko godina, biće od presudnog značaja u određivanju nivoa uticaja na poslu i izvan posla u budućnosti. Odgovorni ljudi u sindikatima, a takvih ima, moraju da sednu i zarone duboko u tokove trendova u članstvu i da ispitaju kako sindikati da oblikuju odnose između radnika i poslodavaca na današnjim radnim mestima, kako da sindikati odgovore na fragmentacije tržišta rada, kao i osmišljavanje strategije koje će sindikati sprovoditi za revitalizaciju članstva i povraćaj uticaja na radnom mestu. Na kraju svog izlaganja, Slobodan Mihajlović je zaključio da je, u svakom slučaju, društvena praksa potvrdila da nije moguće trajno izaći iz krize bez društvenog konsenzusa, što znači efikasne instrumente socijalnog partnerstva i mir, čemu sindikati pripadaju.

Učesnici Konferencije su usvojili rezoluciju kojom daju podršku Međunarodnoj organizaciji rada i inicijativama koje ta organizacija pokreće u pokušaju iznalaženja rešenja za radnike u celom svetu; izražavaju duboku zabrinutost zbog rapidnih i često nepredvidivih transformacija, koje čine budućnost radnika i sindikata u sektoru finansija neizvesnom; potvrđuju ključnu ulogu socijalnog dijaloga kao efektivnog mehanizma u ostvarenju dostojanstvenog posla i ciljeva socijalne pravde; pozivaju na širenje i jačanje socijalnog dijaloga radi prevazilaženja najvećih izazova koji prete radu u sektoru finansija u cilju razumne preraspodele rizika na tržištu rada, pravovremeno planiranje profesionalnog razvoja i obuke zaposlenih, očuvanje poslova kroz poboljšanje kvaliteta poslova i upravljanje radom, osiguravajući principe dostojanstvenog rada, sigurnosti i zdrave kulture rada; ostaju na međunarodnim principima sindikalne solidarnosti i razvoja međunarodne sindikalne saradnje u cilju jačanja međunarodnog sindikalnog pokreta.

Na kraju zvaničnog rada Konferencije, delegate je primio predsednik Saveza Sindikata Belorusije Mihail Orda u sedištu tog sindikata, a imali su priliku da obiđu i međunarodni univerzitet, muzej, kulturni centar i rehabilitacioni centar, čiji je vlasnik Sindikat. Takođe je održan i sastanak sa rukovodstvom Belarusbank, najveće banke u Belorusiji, koja kao poslodavac poštuje i primenjuje najviše standarde u industrijskim odnosima i socijalnom dijalogu. Utisak je da proces tranzicije u Belorusiji teče kontrolisano od strane države, bez namere da stranim investitorima dozvoli da radnici izgube stečena civilizacijska prava. Kao potvrda takvog zaključka, delegacijama Jermenije, Moldavije i Turske je u ime predsednika Belorusije uručeno državno odlikovanje.

Domaćini iz Sindikata radnika u bankama i finansijama Belorusije bili su izuzetni domaćini, i vrhunski profesionalci u brizi za svaki detalj, i ljudi tople slovenske duše koji su se trudili da se delegati Kongresa osećaju u svakom trenutku kao kod svoje kuće. Imajući u vidu bliske odnose naše dve zemlje, delegacija Srbije je sve vreme osećala posebnu ljubaznost i pažnju domaćina iz Belorusije. Delegacija SFOS-a je kroz bilateralne odnose potvrdila dugogodišnju dobre odnose sa sindikatima iz Slovenije, Italije, Rumunije, Libana i Egipta. Nakon zapažene prezentacije, usledili su pozivi da delegacija SFOS-a bude gost sindikatima iz Jermenije, Moldavije, Malezije…