Izvor: Politika | 6. 6. 2022.

Korona srezala profit banaka po drugi put

U 2021. godini zaradile 49,3 milijarde dinara što je znatno manje nego pre pandemije.

Bankarski sektor Srbije poslovao je u 2021, inače drugoj godini korone sa profitom, međutim, zarada im se još nije vratila na neke pređašnje iznose. Banke su prošle godine, posle oporezivanja, zaradile 49,3 milijarde dinara što je 417,8 miliona evra. U 2020, prvoj godini korone profit im je bio manji kao posledica moratorijuma i visokih rezervacija i iznosio je 390 miliona evra. U 2019. kada su podnele deo troška za konvertovanje stambenih zajmova iz švajcarskog franka u evro zaradile su 530 miliona evra, a godinu dana ranije rekordnih 600 miliona evra. Ukratko, bankama poslednjih godina nije išlo loše, ali znaju i za bolje dane.

Šta je uzrok da se profit bankarskog sektora nije znatnije povećao u drugoj godini korone i šta su bile glavne odlike poslovanja?

Nenad Gujaničić, broker kuće „Momentum sekjuritis”, kaže da je profit bankarskog sektora u 2021. dostigao 49,3 milijarde dinara. Uprkos rastu profitabilnosti, profiti banaka nisu dostigli nivo od pre pandemije, tačnije u odnosu na 2018. i 2019. godinu.

„Međutim, rezultat banaka u osnovnom poslovnom području nije lošiji odnosno beleži se uzlazni trend u poređenju sa 2018. i 2019. Istina, neto prihod od kamata je tek neznatno veći u odnosu na pretpandemijski period, pre svega usled generalno niskog nivoa kamata na tržištu i niskih stopa rasta kreditne aktivnosti. Neto prihod od kamata dostigao je 129,1 milijardu dinara i bio je veći za 12,2 odsto u odnos na pandemijsku 2020. Najveći napredak u profitabilnosti bankarski sektor je napravio u segmentu naknada i provizija, što je posledica dominantnog položaja banaka na finansijskom tržištu. Neto prihod od naknada i provizija skočio je 50 odsto u odnosu na 2020. i iznosio je 55,7 milijardi dinara, a ova stavka bila je znatno veća i u odnosu na 2019. godinu”, navodi Gujaničić.

Prošla godina bila je veoma dinamična na bankarskom tržištu, jer su mnoge promenile vlasnike. Ipak neke se formalno vode i dalje odvojeno što znači da su im takvi i finansijski izveštaji. Kredi Agrikol još nije spojena sa Rajfajzen bankom, Sber banka koja je prodata AIK banci vodi se sada kao Naša AIK banka dok je prošle godine bila ruska, a Komercijalna i NLB takođe su prošle godine imale odvojene finansijske izveštaje. Inteza banka je zadržala lidersku poziciju sa zaradom od 10,3 milijarde dinara koja je nešto veća u odnosu na godinu ranije kada je profit bio 9,5 milijardi dinara. Na drugo mesto posle dužeg vremena izbila je Rajfajzen banka sa zaradom od 6,8 milijardi dinara. Od trećeg do petog mesta su AIK, Unikredit i OTP banka sa sličnim profitima u rasponu od 5,7 do 5,9 milijardi dinara. Mađarska OTP banka je, podsećanja radi bila kupac dve velike banke u Srbiji: prvo je kupila Vojvođansku, a zatim francusku Sosijete ženeral. Ovako „ukrupnjena” istisnula je Komercijalnu iz kluba pet najboljih mada je činjenica da se profit nekad najveće državne banke srozao u poslednje dve godine.

Po visini zarade od 3,6 milijardi dinara Komercijalna banka zauzima šesto mesto, a ni sa profitom NLB koja je kupila ne bi se pomerila mnogo naviše, jer je ova slovenačka banka lane zaradila oko 500 miliona dinara.

Sledeću grupu sa nižim profitom predvodi Erste banka sa zaradom od 2,4 milijarde dinara, sledi Banka Poštanska štedionica koja je lane zaradila 2,2 milijarde dinara, Kredi Agrikol sa zarađenih 1,7 milijardi. Kada ova francuska banka bude dodata Rajfajzenu jasno je da će profit austrijske banke znatno porasti. Gotovo identičnu zaradu kao francuska imala je ruska Sber banka, sada Naša AIK i to 1,7 milijardi dinara.

Turska Halk banka zaradila je gotovo 900 miliona dinara, Adiko 800 miliona dinara, Prokredit 469 miliona dinara, a Evrobank Direktna 414 miliona dinara, a slično i 3banka što je novo ime za novosadsku Oportjuniti.

Broj banaka koje su poslovale u minusu se smanjio i 2021. ih je bilo tri: Mobi banka uknjižila je gubitak od 412 miliona dinara, Api banka od 198 miliona dinara, a Mira bank 204 miliona dinara.

Izvor: Politika | 12. 5. 2019.

Država prodala svoj udeo u JUBMES banci

Srbija više nema vlasništvo u JUBMES banci, pošto je danas na Beogradskoj berzi svoj udeo u JUBMES banci od 28,51 odsto kapitala Alta Pay grupi za 592,59 miliona dinara, odnosno za 5,0 miliona evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije.

„Republika Srbija od danas zvanično nema udeo u JUBMES banci, pošto je na Beogradskoj berzi realizovana blok transakcija, kojom je vlasništvo nad akcijama Republike u toj banci, prešlo na kupca“, saopštilo je Ministarstvo finansija.

Na tender za prodaju JUBMES banke a.d. Beograd, kako se navodi, stigle su dve ponude, od kojih je jedna, koju je dostavila Alta Pay Grop d.o.o., ispunila sve uslove.

Iz Ministarstva preciziraju da je ponuda podrazumevala ponuđenu cenu od 7.207 dinara po jednoj akciji za 82.225 komada običnih akcija (paket od 28,51 odsto kapitala), što ukupno iznosi 592.595.575 dinara, ili 5.023.754,71 evro po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja ponuda.

Akcijski kapital banke ponuđen na prodaju sastoji se od običnih akcija u vlasništvu Republike Srbije i akcija banaka u stečaju u kojima je Agencija za osiguranje depozita stečajni upravnik.

Ministarstvo finansija je u dnevnom listu Politika objavilo Poziv za podnošenje Pisma o zainteresovanosti sa obavezujućom ponudom 10. decembra 2018. godine. Rok za dostavu pisama o zainteresovanosti sa obavezujućom ponudom, istekao je 9. aprila 2019. godine, posle čega su otvorene dve prispele koverte.

Ukupna aktiva JUBMES banke je oko 120 miliona evra, a njeno učešće u aktivi ukupnog bankarskog sektora Republike Srbije, prema podacima Narodne banke Srbije iznosi 0,42 odsto. Inače, Banka ima dve filijale.

Povodom transakcije koja je danas obavljena na Beogradskoj berzi, direktor berze Siniša Krneta u pisanoj izjavi za Tanjug kaže da vrednost današnje transakcije sama po sebi, vraća svetlo javnosti ka Beogradskoj berzi. „Danas realizovana vrednost prometa akcijama u velikoj meri podseća na vremena kada su ovakve vrednosti prometa bile uobičajene“, ističe Krneta. Beogradska berza, dodaje, raspolaže procedurama i tehnologijom kojom je danas obezbeđena realizacija niza transkacija na najefikasniji način, u potpunosti u skladu sa, kroz naloge za trgovanje, izraženim namerama investitora i prodavaca.

Izvor: Kamatica | 9. 5. 2019.

Završena integracija: poslovanje pod imenom Vojvođanska banka

Vojvođanska banka i OTP banka Srbija zvanično su završile jednu od najkompleksnijih integracija na domaćem finansijskom tržištu i u našoj zemlji nastavljaju uspešno da posluju pod nazivom Vojvođanska banka. Integrisana banka trenutno je šesta po veličini na tržištu Srbije, sa skoro šest procenata tržišnog učešća, više od milion klijenata i trećoj po veličini mrežom filijala.

Integracija klijentima donosi brojne pogodnosti, uključujući proširenu paletu proizvoda i usluga koje predstavljaju sinergiju najboljih rešenja, veću efikasnost, pokrivenost sa čak 148 filijala širom zemlje, kulturu inovacija, i podršku matične OTP Grupe kao dominantne regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope.

„Тоkom cele prethodne godine značajni resursi Vojvođanske banke i OTP Banke Srbija bili su usmereni na sprovođenje integracije. U ovom procesu koji je izuzetno složen i koji je zahtevao veliko angažovanje svih zaposlenih, uspeli smo da ostvarimo odlične poslovne rezultate. Udruživanjem dve banke otvoren je put da konsolidovana Banka postane najdinamičnija i najperspektivnija finansijska institucija na srpskom tržištu“, rekao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora Vojvođanske banke i zahvalio se svim zaposlenima, kao i klijentima na razumevanju i poverenju.

U 2018. tokom procesa integracije, Vojvođanska banka i OTP banka Srbija ostvarile su sveukupan najbolji rezultat u poslovanju za poslednjih deset godina. Taj trend uspešnog poslovanja se nastavio i u prva četiri meseca ove godine kada je Banka (ne uključujući troškove integracije) ostvarila dobit u iznosu od 58,7 milion evra. Istovremeno, ukupna aktiva uvećana je za 17 odsto i iznosi 1,7 milijardi evra.

„Posebno smo ponosni na činjenicu da smo u ovakvim uslovima ostvarili najveći rast u našoj matičnoj OTP Grupi, uz povećanje naplativih kredita od 29 odsto, pri čemu je Banka bila vrlo aktivna u naplati rizičnih plasmana što je dovelo do najnižeg nivoa nenaplativih kredita od pet odsto. Uz najveću zabeleženu profitabilnost iz redovnog poslovanja, izdvaja se povećanje tržišnog učešća u svim poslovnim segmentima uz rast bruto plasmana značajno iznad tržišnog proseka. Ukupni krediti stanovništvu veći su za 15 odsto, dok je kreditiranje privrede poraslo za 18 odsto, skoro duplo u odnosu na rast tržišta“, podvukao je Mihajlović.

Nenad Bungin, član Izvršnog odbora, naglasio je da su značajni rezultati postignuti u segmentu poslovanja sa stanovništvom, gde je najveći rast ostvaren kod gotovinskih kredita od 21 odsto čime Banka zauzima skoro 10 odsto tržišnog učešća, dok je prodaja stambenih kredita porasla za 29 odsto uz tržišno učešće od 5,6 odsto.

„U središtu naše pažnje ostaju klijenti i njihove potrebe i sve naredne korake planiramo kako bismo unapredili usluge. Digitalizacija je prioritet u čemu je naša grupa među vodećim u čitavoj Evropi“, istakao je Bungin.

Banka je članica OTP Grupe, najvećeg pružaoca finansijskih usluga u Mađarskoj i dominantne regionalne bankarske grupe na tržištu Centralne i Istočne Evrope. Bankarska grupa je prisutna u 10 zemalja regiona uz Mađarsku, sa bazom od 18,5 miliona klijenata i zapošljava više od 35 hiljada ljudi u Mađarskoj i u svojim subsidijarima u Albaniji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Rumuniji, Rusiji, Srbiji, Slovačkoj i Ukrajini. Ukupna aktiva OTP Grupe je dostigla iznos od 45,4 milijardi evra uz najvišu profitabilnost Grupe među evropskim bankarskim grupacijama na kraju 2018. godine koja je iznosila preko jednu milijardu evra. Dobit je uvećana za 15 odsto, dok je doprinos subsidijara porastao na 38 odsto. Kapital Grupe iznosi 5,7 milijardi evra uz 19.1 odsto prinosa na kapital. Zahvaljujući povećanoj potražnji za kreditima u uslovima povoljnog ekonomskog okruženja, neto kreditiranje beleži rast od 15 odsto u odnosu na prethodnu godinu. U Mađarskoj je matična OTP Banka jedan od najvećih donatora sa više od 6 miliona evra donacija u 2018. godini. Za naredni period OTP Grupa planira nastavak rasta.

Izvršni odbor integrisane Vojvođanske banke čine predsednik Predrag Mihajlović i članovi Nenad Bungin, Predrag Vasić, Balazs Balogh, Spyridon Ntallas i Marko Rakić.

Izvor: Politika | 13. 12. 2018.

Zašto se prodaju preostale banke?

Pre neki dan, čuli smo od predsednika Vučića: „Telekom” i EPS se neće prodavati. To su javna preduzeća koja će jačati i pozitivno delovati na stvaranje uslova da Srbija bude zemlja održivog rasta i razvoja. To je pravi državnički stav, treba ga pozdraviti, posebno zbog toga, što dolazi nakon suviše duge moralne i kontroverzne tranzicijske drame javnih preduzeća u Srbiji.

Bilo je u Srbiji, mnogo problematičnih privatizacija, prodaja i rasprodaja javnih preduzeća i drugih vitalnih karika srpske privrede i finansija. Tim tragom, posebno je dramatično bilo urušavanje srpskih razvojnih banaka početkom prve decenije 21. stoleća. Bio je to pravi ekonomski zločin, te težak i mučan udarac privredi i razvoju Srbije. A koliko je DOS, kao partija na vlasti, vođena i zavođena jednom minornom političkom grupacijom bila u pravu, govori činjenica, da ni nakon sedamnaest godina stečaj ovih banaka nije okončan. A Srbija se našla, najviše zbog toga, u ozbiljnoj i opasnoj depresiji.

Sada, krajem 2018., inače dobre poslovne i budžetske godine, Ministarstvo za finansije Vlade Republike Srbije objavljuje nameru za prodaju preostalih javnih bankarskih akcionarskih društava, odnosno Jubmes banke, Komercijalne i Srpske banke!? Traže se javno „finansijski savetnici” za prodaju!?

Neću da verujem, da je Ministarstvo za finansije toliko nesposobno, da u saradnji s drugim vladinim agencijama, ne može bez skupih „belosvetskih savetnika”, organizovati transparentnu prodaju tržištu zanimljive i dobre robe!? Zašto se ne obelodani: šta je cilj prodaje ovih javnih preduzeća? Budžetu Srbije, koji je prema ministru za finansije „u dobrom zdravlju” i suficitu, očigledno nisu neophodni prihodi od prodaje ovih banaka!? Dakle, Ministarstvo za finansije, pored nesporne funkcionalne i profesionalne, ima i moralnu obavezu da objasni o čemu se ovde zaista radi!?

Međutim, više je suštinskih, te ekonomsko-finansijskih argumenata, bitnih za stvaranje uslova i celinu strategije za brži i održiv razvoj zemlje Srbije na srednji i dugi rok, koji ubedljivo govore: da to ne treba činiti. Zapravo, mora se upozoriti da bi prodaja ovih javnih akcionarskih bankarskih društava u kojima država ima svoje ozbiljne potencijale i uloge, kao i srpskih termovoda i banja, bila prava organizovana i politički posredovana ekonomska neodgovornost.

Da ne ostanemo dužni, evo i predloga za mnogo bolja i svrsishodnija rešenja od „prodaje”. Pre svega, Srbiji kao naprednoj zemlji u razvoju, neophodna je dobro organizovana banka koja se stara o podupiranju proizvodnje za izvoz, te ona koja se bavi celinom organizacije i razvoja kompleksnih izvozno-uvoznih poslova. Naime, održiv i postojan razvoj Srbije na srednji i dugi rok, a posebno kao napredne zemlje u razvoju kojoj su radi bržeg rasta potrebna i nova zaduživanja, podrazumeva, između ostalog, koncepciju „izvoziti ili umreti”. Upravo iz tih, i ne samo tih suštinskih razloga, Jubmes banka je neophodna Srbiji. Naravno, Jubmes je neophodno reformisati i organizovati koristeći iskustvo moderno organizovanih izvozno-uvoznih banaka u naprednim zemljama u razvoju i u svetu uopšte.

I drugo. Za podršku zdravom i održivom – postojanom rastu i razvoju zemlje Srbije na srednji i dugi rok neophodno je imati razvojno bankarstvo, kao što ga imaju gotovo sve napredne zemlje u razvoju (Slovenija, i mnoge druge). A sada zaista, bila bi dobra koncepcija, da se dve bankarske strukture, tj. Komercijalna i Srpska banka, te resursi Fonda za razvoj i drugih vladinih „razvojnih” agencija, uz svrsishodnu saradnju sa razvojnim bankama prijateljskih zemalja u razvoju (BRIKS, i dr.), organizuju kao ozbiljna i respektabilna kapitalna osnova za konstituisanje razvojne banke Srbije.

Izvor: Biznis & finansije | 25. 6. 2018.

Poslovanje bankarskog sektora u 2017.: Rekordni profiti u senci strukturnih problema

Protekla godina donela je bankarskom sektoru najveće profite još od pretkrizne 2008. godine, ali struktura ostvarenog krajnjeg rezultata upozorava da za fanfare još uvek nema mesta. Strukturni problemi bankarskog sistema ostali su skoro netaknuti, premda bankarske ustanove lakše dišu pod smanjenim teretom loših kredita.

Poslovni ambijent za bankarske ustanove gotovo da nije promenjen u 2017. godini – nastavljen je trend pada referentne stope Narodne banke Srbije (NBS), privredni subjekti i dalje nevoljno posežu za kreditima, a odobravanje kreditnih plasmana nije ubrzao ni nastavak pada udela loših kredita. Smanjenjem referentne stope za pola procenta tokom prošle godine na 3,5 odsto nastavljen je pritisak na glavno poslovno područje banaka, premda i dalje pad aktivnih kamatnih stopa kaska za smanjenjem kamata na depozite (pasivne kamatne stope).

Rast kredita odobrenih privredi protekle godine bio je manji od pet odsto, što govori o nastavku ušančenih odnosa na relaciji banke-zajmoprimci. Ni smanjenje udela loših kredita za oko šest procentnih poena u prošloj godini nije značajnije pomoglo da se povećaju plasmani privredi jer banke dosta opreznije plasiraju sredstva na tržištu gde ne postoji dovoljno veliki broj kvalitetnih zajmoprimaca.

Profiti na rendgenu

Sumarno posmatrano, bankarski sektor je u prošloj godini zabeležio dobit od 63,6 miljardi dinara što je njegov najbolji rezultat još od 2008. godine. Ipak, glavno poslovno područje banaka (dobit po osnovu kamata, pre svega) ukazuje da nema mesta za preveliko slavlje s obzirom na to da je nastavljen pad neto prihoda po osnovu kamata (smanjenje od 2,4 odsto). Istina, umereni rast neto prihoda od naknada i provizija doprineo je da bankarski sektor zabeleži ravnu liniju profita u osnovnom poslovnom području (rezultat gotovo identičan 2016. godini). Dobiti većoj od pola milijarde evra doprineli su dakako drugi faktori koji bi se mogli označiti i kao jednokratni. Ostali poslovni prihodi banaka povećani su 3,3 puta na 20,5 milijardi dinara i mahom su posledica kozmetičkih promena u bilansima nakon izvršenih preuzimanja (AIK banka, Direktna banka i Expobank, pre svega).

Pored ove pozicije, znatno slabiji tempo otpisa problematičnih kredita u odnosu na protekle godine, te naplata pojedinih obezvređenih plasmana, drastično su povećali krajnji rezultat bankarskog sektora. Za razliku od rashoda po ovom osnovu od 40,6 milijardi dinara u 2016. godini, lani je ova pozicija bila skoro 82 odsto manja i činila je rashod od svega 7,4 milijarde dinara. Čak i kada se zanemari ova nepovoljna struktura dobiti bankarskog sektora (veliki deo ovih efekata će izostati u tekućoj godini), prinos na kapital bankarskog sektora nije se domogao dvocifrene stope i iznosio je 9,5 procenata.

Po prvi put, AIK banka je rangirana kao vodeća po apsolutnoj visini ostvarenog profita, ali treba napomenuti da je ovaj rezultat pre svega posledica preuzimanja grčke Alpha banke i korekcije bilansnih pozicija AIK-a zbog razlike transakcione cene i procenjene fer vrednosti Alpha banke (efekti povoljne kupovine). Banca Intesa je uvećala dobit skoro za petinu na 11,8 milijardi dinara, te izuzimajući ovo vanredno dešavanje sa AIK-om, i dalje predstavlja realnog lidera na tržištu kada je profit u pitanju. Komercijalna banka se vratila na staze profitabilnosti nakon dve godine teških gubitaka, ali sa znatno tanjim kreditnim portfeljom i velikim padom aktive. UniCredit i Raiffeisen banka nastavile su višegodišnji trend visokog pozicioniranja na domaćem bankarskom tržištu uz rast krajnjeg rezultata od 6,5 odnosno 22,5 odsto, respektivno.

Valja napomenuti da je lani svega sedam banaka zabeležilo negativno poslovanje. Najveći gubitaš bila je Vojvođanska banka, ali ovaj rezultat treba sagledavati u svetlu njenog preuzimanja od strane OTP banke, koja je takođe negativno poslovala usled „čišćenja“ bilansa pred očekivanu ekspanziju na srpskom tržištu. Među većim gubitašima je tradicionalno i Telenor banka čija je dogovorena prodaja osujećena od strane regulatora, te Jugobanka Jugbanka koja je kao i ostale propale državne banke pronašla ove godine uhlebljenje pod skutima Banke Poštanske štedionice.

Mešanje važnijih karata

Prvih deset banaka na domaćem bankarskom tržištu po prvi put zauzelo je više od 80 procenata tržišnog udela. Ovom očekivanom raspletu situacije doprineo je trend nastavka preuzimanja, ali sada su se kao mete našli i krupniji igrači na tržištu. AIK je preuzeo već spomenutu Alpha banku i učvrstio poziciju među vodećim bankama na tržištu, dok je mađarska OTP banka krenula u ekspanziju kupovinom Vojvođanske banke i prvi put od dolaska na ovdašnje tržište dospela na listu deset najvećih banaka. Prema medijskim špekulacijama ovde očito neće biti kraj širenja njenog uticaja, s obzirom na to da je OTP istakao kandidaturu preuzimanja još neke od najvećih domaćih banaka.

Očekivana privatizacija najveće domaće banke pod državnom kontrolom, Komercijalne, dospela je na slepi kolosek u očitoj nespremnosti predstavnika države da ovu banku prepusti tržišnom funkcionisanju. Ostaje samo da se vidi da li će međunarodne finansijske institucije, kao značajni akcionari, ostati dosledni u korišćenju prodajne opcije koja im je garantovana ugovorom i time dobrano olakšati državni budžet.

I dok otezanje privatizacije Komercijalne nije došlo kao preveliko iznenađenje, svako jeste najava da bi francuska Societe Generale banka mogla napustiti tržište srednje i istočne Evrope, među kojima je i domaće gde ova banka ima višedecenijsku tradiciju poslovanja. Očito, višegodišnja politika niskih kamatnih stopa ECB-a, te uporedo sve stroži regulatorni zahtevi u pogledu kapitala, dobrano su iscrpili evropske finansijske institucije koje promenama strategije pokušavaju izboriti neke nove putanje rasta. Stoga, u narednom periodu ne treba isključiti mogućnost da još neka od banaka sa inostranim kapitalom najavi povlačenje sa ovdašnjeg tržišta, kako su to listom uradile grčke banke sa izuzetkom Eurobank-a. Ovo tim pre, jer nema naznaka da bi gorući problem domaćeg bankarskog sektora, a to je oživljavanje kreditne aktivnosti, mogao uskoro biti rešen.

Izvor: Politika | 17. 4. 2018.

Banke u Srbiji 2017. zaradile pola milijarde evra

Najbolji rezultat u poslednjih deset godina ostvaren je uprkos drastičnom padu kamata. Banke u Srbiji ostvarile su prošle godine dobit veću od 60 milijardi dinara, što je oko pola milijarde evra. Ovolika zarada najbolja je u poslednjih deset godina, odnosno od početka svetske ekonomske krize, i ostvarena je uprkos drastičnom padu kamata.

Pri vrhu liste banaka s najvećom zaradom karte su promešane. Najveću dobit, od 12 milijardi dinara, ostvarila je AIK banka. Ona je za godinu dana profit gotovo utrostručila, čime je sa četvrtog mesta u 2016. godini izbila na prvo u 2017. godini.

Banka Inteza skinuta je s trona na kojem je bila godinama i lane je bila na drugom mestu. To, međutim, ne znači da joj je zarada niža. Iz finansijskih izveštaja vidi se da je prošle godine zaradila 11,8 milijardi dinara, što je za petinu više nego 2016. godine.

Na trećem mestu je Komercijalna banka, koja je u prethodne dve godine predvodila listu banaka s najvećim gubicima. Ona opet pozitivno posluje, i to sa profitom od čak 8,1 milijardu dinara. Podsećanja radi, u 2016. godini ova banka je za toliki iznos bila na gubitku.

Na četvrtom mestu je Sosijete ženeral banka, koja je takođe znatno uvećala dobit – za čak 83,37 odsto, što joj je omogućilo pomeranje za jedno mesto naviše. Unikredit banka i Rajfajzen banka imale su praktično isti profit, od 6,6 milijardi dinara.

Direktna banka, koja je kupila dve male banke – KBM banku (bivšu Kredi banku) i Findomestik – i koja će tek da integriše Pireus banku, takođe je imala visok profit, i to posle gubitka u 2016. godini.

Sa liste gubitnika na listu dobitnika preselila se i Ekspo banka, nekadašnja Marfin banka, koja je prethodne godine uspela da zaradi 1,8 milijardi dinara.

Isti put od višegodišnjeg poslovanja u minusu do poslovanja u plusu prešla je i Adiko banka, naslednica Hipo Alpe Adrija banke, koja je minus od 1,2 milijarde dinara iz 2016. godine uspela da pretvori u isto toliki plus u prošloj godini.

MTS banka, koja je takođe ranije poslovala s gubitkom, uspela je lane da napravi profit od 7,1 milion dinara.


Izvor: Biznis & finansije | 21. 12. 2017.

Poslovanje banaka u prvoj polovini 2017. godine:

Ubrzana konsolidacija tržišta

U prvoj polovini 2017. domaći bankarski sektor produžio je poslovni trend iz prethodne godine – nastavak pada prihoda iz osnovnog biznisa i rasta profitabilnosti zasnovane na naplati prethodno otpisanih loših plasmana. Ipak, konsolidacija tržišta dobila je na zamahu, pa su preuzimanja postepeno počela da menjaju monolitnu sliku među najvećim bankarskim igračima.

Domaće banke zaustavile su u prvih šest meseci silazni trend kreditne aktivnosti, ali se još uvek teško može govoriti o zamahu kreditiranja. Anemičan oporavak domaće privrede i nizak standard stanovništva glavne su smetnje na putu većeg rasta bankarskih plasmana u kredite, dok se dugo godina goruće pitanje akumuliranih loših kredita postepeno pomera sa mrtve tačke.

Banke su nastavile da posluju u prilično nepovoljnom okruženju, koje diktiraju glavne svetske centralne banke aktuelnom politikom niskih kamatnih stopa. Prihodi od kamata bankarskog sektora spustili su se skoro šest procenata na 72,8 milijardi dinara, dok je profitabilnost ovog segmenta poslovanja očuvana na teret deponenata. Ovo je pre svega posledica činjenice da banke dominiraju na domaćem finansijskom tržištu pa su prilično lako održale situaciju da generalno smanjenje kamatnih stopa ne bude linearno.

Učinak naplate loših plasmana

Kamate na štednju ubrzanim tempom primakle su se nultoj stopi, dok bankarski plasmani ipak nisu doneli toliki pad aktivnih kamatnih stopa. To je i glavni razlog što su banke ostvarile dobit po osnovu kamata od skoro 61 milijardu dinara, što predstavlja nominalni pad od svega dva odsto, a ako se uzme u obzir i jačanje dinara u prvih šest meseci, faktički pada profitabilnosti u ovom segmentu poslovanja nije ni bilo. S druge strane, prihodi od naknada i provizija, koji predstavljaju najstabilniji deo bankarskog posla, porasli su u prvoj polovini godine za više od osam procenata, dok je profit po ovom osnovu skočio oko sedam odsto na 18,3 milijarde dinara.

Uzevši u obzir osnovno poslovno područje komercijalnih banaka – kreditne plasmane i naplatu provizija i naknada, reklo bi se da bi u najboljem slučaju banke mogle održati prošlogodišnji nivo profitabilnosti. Međutim, krajnji rezultat je značajno uvećan pre svega po pitanju upravljanja lošim plasmanima, koji su u godinama nakon izbijanja krize predstavljali veliki teg u bilansu bankarskog sektora. U prvih šest meseci domaći bankarski sistem je zabeležio minus od svega dve milijarde dinara po osnovu otpisa loših plasmana u odnosu na isti period prošle godine, kada je ovaj rashod dostigao skoro 12 milijardi dinara. Ova pozicija u bilansu bankarskog sektora opredeljujuće je uticala da se u prvoj polovini godine ostvari dobit od 35,3 milijarde dinara u odnosu na 20,5 milijardi zabeleženih u istom periodu 2016. godine. Ovogodišnji učinak predstavlja najbolji polugodišnji rezultat bankarskog sektora od početka svetske ekonomske krize.

Grčke banke – još malo pa nestalo

U očekivanju vremena kada će zamah kreditne aktivnosti doneti ekspanziju krajnjeg rezultata banaka, na delu je pojačana konsolidacija ovog sektora na koju već godinama ukazuju otežani uslovi poslovanja i povećan broj tržišnih igrača. Po prvi put od izbijanja krize, preuzimanja su dovela do promena među deset najvećih igrača na bankarskom tržištu. AIK banka, i sama meta preuzimanja od MK grupe pre nekoliko godina, preuzela je domaću podružnicu grčke Alpha banke, dok je mađarska OTP banka ostvarila ono što nije uspela inicijalnim dolaskom na ovdašnje tržište – preuzimanje Vojvođanske banke.

Kupovinom Alphe, AIK je popeo tržišni udeo na 7,4 odsto, dok je OTP banka nedavnom transakcijom zauzela sedmu poziciju na tržištu sa udelom od 5,5 procenata. I dok je prodaja Alpha banke u velikoj meri ostala pod velom tajne, kupac Vojvođanske je obelodanio da je transakcija kojom je kupio bankarski i lizing biznis ove bankarske ustanove bila teška 125 miliona evra. Premda su u pitanju značajno niže sume u odnosu na pretkrizni period, prodavac bi trebalo da bude zadovoljan postignutom cenom, naročito kada se uzme u obzir da je svega dve godine ranije MK grupa znatno profitabilniju i 50 odsto veću AIK banku platila za gotovo identičan iznos. Nakon prodaje podružnica grčkih banaka, NBG-a, Alphe i Piraeus-a, jedini predstavnik grčkog kapitala ostao je Eurobank (udeo na tržištu od 4,7 odsto) i prema zvaničnim navodima nema nameru povlačenja sa tržišta.

Najveće banke prema aktivi (30. jun 2017) – ukalkulisana nedavna preuzimanja 

Premda trenutno zauzima tek petnaestu poziciju na domaćem bankarskom tržištu, najveću ekspanziju ove godine načinila je Direktna banka (bivša KBM banka), preuzimanjem Findomestic i Piraeus banke. Udeo ove banke popeo se na 2,3 procenta, sa velikim izgledima za nastavak organskog rasta s obzirom na potencijalnu sinergiju sa razgranatim biznisom njenih vlasnika. Ipak, ostaje da se vidi da li će ovim domaćim kapitalistima relativno visoka ulazna cena (samo preuzimanje Piraeus banke vredelo je oko 60 miliona evra) za nekolicinu manjih i ne baš profitabilnih banaka, predstavljati smetnju u njihovoj integraciji i daljem razvoju.

Kada je u pitanju čelo bankarske lestvice, Banca Intesa je ostala na liderskoj poziciji koju u prošlosti nije moglo da osujeti ni pitanje nenaplativih kredita koje predstavlja gorući problem italijanskih banaka. Intesa se primakla tržišnom udelu od skoro 17 procenata u velikoj meri usled pada Komercijalne banke koja se spustila na 11,6 odsto. Privatizacija ove najveće domaće banke pod kontrolom države ne odvija se po planu, što su primetili i predstavnici MMF-a kojem je još ranije Vlada Srbije obećala za ovu godinu raspisivanje javnog poziva kojim bi se ispitala zainteresovanost kupaca za Komercijalnu. Očito, od privatizacije Komercijalne banke do kraja juna naredne godine neće biti ništa, a ovom odlaganju u velikoj meri su kumovale i ogromne dubioze u bilansima ove banke koje su naprasno izazvale gubitke u 2015. i 2016. godini. UniCredit banka je nastavila postepeno povećanje tržišnog udela, premašivši prag od deset procenata, dok je Raiffeisen banka učvrstila četvrtu poziciju sa vlasničkim udelom na kraju juna od 8,3 procenta.

Izvor: Danas | 19. 10. 2017.

Objavljeni polugodišnji rezultati bankarskog sektora

Rekordni profiti banaka u Srbiji

Domaći biznismeni preuzimaju banke iz kojih se povlače stranci. Glavni razlog napretka daleko manji otpisi loših kredita nego prethodnih godina.

Dobit bankarskog sektora pre poreza u prvoj polovini godine iznosila je rekordnih 290 miliona evra. To je za čak 43 odsto više nego u istom periodu prošle godine. Zanimljivo je da su glavni izvor profita banaka bili mnogo manji rashodi po osnovu otpisanih zajmova nego prethodnih godina. U prvih šest meseci ove godine banke su smanjile vrednost kredita u iznosu od svega 16 miliona, naspram prošlogodišnjih 107 miliona evra u prvoj polovini prošle ili 174 miliona evra u prvih šest meseci pretprošle godine. Po svemu sudeći banke su većim delom završile otpise loših zajmova, mada iskustvo ranijih godina pokazuje da se najviše NPL-ova otpisuje u poslednjem tromesečju godine. Što se tiče osnovnog biznisa banaka, a to je kreditiranje, zabeležen je rast aktive od pet odsto u evrima i svega tri odsto u dinarima (dinar je u odnosu na evro na dan 30. jun 2017. bio jači nego godinu dana ranije za dva odsto). Još preciznije, rast kredita odobrenih građanima i stanovništvu povećan je za četiri odsto u odnosu na prvu polovinu prošle godine (u evrima).

Zanimljivo je da su banke inkasirale 2,4 miliona evra manje prihoda od kamata u prvoj polovini ove u odnosu na isti period prošle godine. Neto prihodi od kamata su iznosili 504,4 miliona evra u odnosu na 506,8 miliona evra u prvoj polovini 2016. Zato su to nadoknadile većim taksama i naknadama. Za šest meseci ove godine naplatile su u neto iznosu 151,5 miliona evra, naspram 139 miliona evra naplaćenih u istom periodu prošle godine, što je rast od devet odsto. Bankama je naruku išlo i kretanje kursa pa su ostvarile neto prihode od kursnih razlika od skoro 35 miliona evra.

U prvom polugodištu ove godine nastavljen je trend preuzimanja banaka i konsolidacije. U aprilu je Alfa Bank Srbija koju je preuzela AIK banka Miodraga Kostića promenila ime u Jubanka, a u junu je Marfin Bank promenila ime u Expobank nakon preuzimanja od strane istoimene češke banke u vlasništvu ruskog biznismena Igora Kima.

Ovih dana je konsolidacija nastavljena pa je Direktna banka objavila preuzimanje grčke Pireus banke koje bi trebalo da bude kompletirano u prvom kvartalu sledeće godine. Na ovaj način je povećano učešće domaćeg privatnog kapitala u bankarskom sektoru. AIK i Jubanka u vlasništvu Miodraga Kostića sada zauzimaju 7,4 odsto tržišta mereno učešćem u ukupnoj aktivi, dok Direktna, Findomestic i Piraeus banka u vlasništvu Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića zauzimaju 2,2 odsto tržišta. S druge strane, državna Komercijalna banka je za godinu dana smanjila tržišno učešće sa 13 na 11,6 odsto, ali je ipak zadržala drugo mesto po veličini. Ukupno državne banke Komercijalna, Poštanska i Srpska banka imale su zajedno 16 odsto tržišnog učešća.

Ipak Komercijalna banka je u prvoj polovini godine predvodila ceo sektor po visini dobiti sa 5,6 milijardi dinara, što je posebno značajno s obzirom da je u istom periodu prošle godine prikazala gubitak od 2,6 milijardi dinara. Iza nje su bile Banca Intesa (4,7 milijardi dinara), AIK banka sa 4,5 milijardi dinara, UniCredit i Raiffeisen bankaIpak Komercijalna banka je u prvoj polovini godine predvodila ceo sektor po visini dobiti sa 5,6 milijardi dinara, što je posebno značajno s obzirom da je u istom periodu prošle godine prikazala gubitak od 2,6 milijardi dinara. Iza nje su bile Banca Intesa (4,7 milijardi dinara), AIK banka sa 4,5 milijardi dinara, UniCredit i Raiffeisen banka.

Đorđe Đukić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, očekuje da će se proces preuzimanja nastaviti i dodatno ubrzati. „Konsolidacija bankarskog sektora kod nas je eho dešavanja u evropskom bankarstvu gde se teži ukrupnjavanju, a opet kao posledica ukrupnjavanja na američkom tržištu. Velike banke kupuju manje da bi proširile klijentsku bazu. Kada se radi o našem tržištu, poznato je da u uslovima smanjene kreditne aktivnosti i manjeg prostora za rast profita centrale banaka prave planove za pregrupisavanje. Na svim tržištima koja nisu obećavajuća sa aspekta privrednog rasta se razmišlja o izlasku. Očekujem još takvih poteza u budućnosti“, ocenio je Đukić.

On očekuje i da će banke prodavati delove svog biznisa čijim rezultatima nisu zadovoljne. On ističe i da uključivanje banaka u finansiranje velikih infrastrukturnih projekata neće moći bez konsolidacije i ukrupnjavanja. „Kada se radi o domaćem privatnom kapitalu, jedan od kriterijuma za preuzimanje je i vrednost imovine banaka, pre svega nekretnina pa se kalkuliše sa rastom vrednosti tih nekretnina. Vlasnici nekada gledaju i kroz tu prizmu, a ne samo kroz vrednost jezgra poslovanja banke“, ističe Đukić.

Đukić napominje da je proces preuzimanja dobar, ali upozorava i da je među prvih deset banaka samo jedna u kojoj država ima kontrolno vlasništvo, Komercijalna banka. „To otvara pitanje dominacije stranog kapitala koja će se još povećati nakon privatizacije Komercijalne banke. Država nema instrumente za finansiranje velikih infrastrukturnih projekata preko moćne državne finansijske institucije. Strane banke, razumljivo, imaju za cilj kratkoročne ciljeve u finansiranju korporativnog sektora, ali ne i dugoročne strateške državne ciljeve. To je posledica politike koja se vodi od 2001. godine i stečaja četiri najveće državne banke bez i pokušaja restrukturiranja“, napominje Đukić dodajući da je trebalo napraviti jednu moćnu banku sa profesionalnim dobro plaćenim menadžmentom koja bi bila konkurencija stranim bankama.

Izvor: Novosti | 9. 10. 2017.

Prodata Piraeus Bank u Srbiji

Direktna Banka AD Kragujevac, koja je u vlasništvu poznatih srpskih biznismena Andreja Jovanovića (50 odsto vlasništva) i Bojana Milovanovića (49,98 odsto udela), zaključila je ugovor o kupovini Piraeus Bank AD Beograd.

Kupovina Pireus banke od strane Direktne banke uslovljena je uobičajenim korporativnim i regulatornim dozvolama, uključujući i one koje izdaje Narodna banka Srbije. Očekuje se da će Pireus banka postati deo Direktne banke do kraja prvog kvartala 2018. godine, po pribavljanju svih neophodnih saglasnosti nadležnih organa.

Ukoliko sve saglasnosti budu pribavljene u skladu sa očekivanim, Direktnu banku će u 2018. godini činiti oko 60 ekspozitura, dok će klijente usluživati preko 800 zaposlenih, što će neminovno dovesti do jačanja prodajne mreže i kapaciteta Direktne banke, ali i do nastavka jačanja pozicije koju Direktna banka ima na tržištu. U skladu sa navedenim, očekuje se da će vrednost imovine Direktne banke iznositi preko pola milijarde evra.

Direktna banka u Srbiji nastala je početkom 2016. godine kupovinom kragujevačke KBM banke od Nove kreditne banke Maribor (NKBM) i od tada uspešno razvija svoje poslovanje na čitavoj teritoriji Srbije. Čine je tri regionalna centra: Kragujevac, za teritoriju centralne, istočne i južne Srbije, Beograd za teritoriju Beograda i Novi Sad za Vojvodinu.

U januaru ove godine, Jovanovićeva banka je kupila i 100 odsto Findomestik banke AD Beograd, koja je do tada bila u vlasništvu Findomestik banke SPA Italija, koja je deo globalnog bankarskog sistema BNP Paribas.

Izvor: Novosti | 9. 10. 2017. 

Delili kredite i firmama u blokadi

Kako je uništena Univerzal banka, peta u nizu zatvorenih banaka u periodu od 2012. do 2014. godine (5). Pod istragom čelnici Izvršnog odbora - zbog štete od 1,5 miliona evra.

Za razliku od prve četiri banke kojima je oduzeta dozvola za rad u periodu od 2012. do 2014. godine, gde je država imala znatniji ili većinski udeo, poslednja u nizu - Univerzal banka, bila je u rukama privatnih akcionara. Država, preko Fonda PIO ima svega 1,85 odsto učešća u ovoj banci, na samu Republiku vodi se 0,025 odsto vlasništva, i kroz tri javna preduzeća: „Srbijašume“, EPS i „Srbija vode“ ima još nepun jedan odsto akcija.

Univerzal banci dozvola za rad oduzeta je u januaru 2014. godine, a potom je, 3. februara, pokrenut stečajni postupak. Ovaj put, štednja nije preneta na Poštansku štedionicu.

- Sistem osiguranja depozita u kojem se deponentima: građanima, preduzetnicima, preduzećima, po pokretanju stečajnog ili likvidacionog postupka nad bankom, iz Fonda za osiguranje depozita isplaćuje iznos depozita u banci do limita od 50.000 evra, aktiviran je samo u slučaju Univerzal banke - rečeno je u Agenciji za osiguranje depozita koja rukovodi stečajem banaka.

Prilikom prenosa depozita i drugih obaveza banaka kojima je oduzeta dozvola za rad u periodu od 2012. do 2013. godine: Nove Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd, Banci Poštanskoj štedionici kao banci preuzimaocu preneta je i zdrava aktiva tih banaka, a razlika između iznosa te aktive i obaveza pokrivena je gotovinom ili gotovinskim ekvivalentima iz Fonda za osiguranje depozita, odnosno iz budžeta Republike Srbije.

- S druge strane, nakon pokretanja stečajnog postupka nad Univerzal bankom, deponentima te banke ulozi su isplaćivani u skladu s tada važećim Zakonom o osiguranju depozita - navode u Agenciji. - Depoziti su isplaćivani posredstvom banke isplatioca, to je i u ovom slučaju bila Poštanska štedionica. S obzirom na to da na početku procesa isplate osiguranih depozita, na dan 4. februara 2014. godine, u Fondu nije bilo dovoljno sredstava za te namene, Republika Srbija prenela je Poštanskoj štedionici obveznice u iznosu od 1,8 milijardi dinara i 70 miliona evra, što je ukupno 85 miliona evra. Iz Fonda je otplaćen celokupan navedeni iznos budžetu Republike Srbije do kraja 2014. godine, uz ugovorenu kamatu.

Hronologija gašenja banke

31. januara 2014. - NBS oduzima dozvolu za rad Univerzal banci

3. februara 2014. - pokreće se stečajni postupak

4. februara 2014. - početak isplate osigurane štednje u februaru 2014. - počinje istraga zloupotreba prilikom dodele kredita

31,66 milijardi dinara - likvidaciona vrednost imovine Univerzal banke u stečaju na dan 30. jun 2017.

Istraga u vezi sa nezakonitim dodeljivanjem kredita kod Univerzal banke otpočela je u februaru 2014. godine kad je privedeno petoro čelnika Izvršnog odbora zbog sumnje da su oštetili banku za oko 1,5 miliona evra. Krivičnom prijavom bili su obuhvaćeni Dragan Tomić, predsednik IO banke, kao i Nevena Belić, Dragoljub Perišić, Ljiljana Stojanović i Milovan Puzović. Tada je saopšteno da je Tomić, koji je u to vreme bio poslanik, sa svojim saradnicima omogućio određenim kompanijama i njihovim povezanim firmama dobijanje kredita mimo procedure i adekvatnog obezbeđenja, čak i suprotno negativnom mišljenju kreditnog biroa.

Prema tadašnjim tvrdnjama, osumnjičeni su nezakonito i bez adekvatnog pokrića odobravali višemilionske kredite kompanijama „Farmakom MB“ iz Šapca, „Interkomerc“ i „Beohemija“. Banka je, navodno, od 25. aprila do 30. septembra 2013. godine odobrila 122 zajma bez pozitivnog mišljenja odeljenja za ocenu boniteta. Među njima je bilo i dužnika čiji su računi bili u blokadi. 

Izvor: Novosti | 7. 10. 2017.

Sumnja pala na Bogićevića

Kako je uništena privredna banka Beograd - četvrta zatvorena banaka od 2012. do 2014. godine (4). Pod istragom vlasnik „Farmakoma MB“ i petoro članova kreditnog odbora.

Privrednoj banci Beograd dozvola za rad oduzeta je 26. oktobra 2013. godine, posle bezuspešne potrage za strateškim partnerom koji bi joj omogućio nastavak rada. Samo dva dana kasnije pokreće se stečajni postupak. To je četvrta po redu državna banka koja je ostala bez licence u periodu od 2012. do 2014.

I u ovom slučaju na Banku Poštansku štedionicu prebačen je deo imovine, u visini od sedam milijardi dinara, kao i obaveza u vrednosti od 18 milijardi dinara. S obzirom na to da je PBB nedostajao novac za isplatu štediša, država je, preko Agencije za osiguranje depozita, uplatila Štedionici 11 milijardi dinara, ali ovaj put ne u kešu, već u hartijama od vrednosti.

Ista „šema“ bila je primetna i ovde, baš kao i u Agrobanci i Razvojnoj banci Vojvodine: višemilionski krediti odobravali su se bez valjanog obezbeđenja i nikada nisu naplaćeni.

Hronologija gašenja banke

26. oktobar 2013. - NBS oduzima dozvolu za rad Privrednoj banci Beograd

28. oktobar 2013. - pokreće se stečajni postupak nad bankom

novembar 2014. - počinje istraga zloupotreba u banci

jul 2015. - podiže se optužnica zbog zloupotrebe službenog položaja i navodne štete od 3,9 milijardi dinara

23,46 milijardi dinara - likvidaciona vrednost imovine Privredne banke Beograd u stečaju na dan 30. jun 2017.

Tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je krajem novembra 2014. godine istragu protiv Miroslava Bogićevića, vlasnika i generalnog direktora koncerna „Farmakom MB“, finansijskog direktora ove firme, kao i petoro članova kreditnog odbora Privredne banke Beograd.

Tada je saopšteno da se odgovornim osobama banke na teret stavlja da su od juna 2012. do kraja marta 2013. nezakonitim odobravanjem deset kredita pribavili protivpravnu imovinsku korist koncernu „Farmakom“ za više od 15 miliona evra.

Kako je istraga dalje tekla, broj spornih kredita popeo se na 32, pa je u optužnici, koja je potvrđena u aprilu 2016. i brojka za koju je pričinjena šteta banci skoro duplirana. Tužilaštvo tvrdi da je postignut dogovor da se kreditiranje prezaduženog „Farmakoma“ nastavi preko drugih firmi.

Bogićević je u pritvoru Centralnog zatvora proveo šest meseci, nakon čega mu je ova mera zamenjena kućnim pritvorom uz elektronski nadzor. Odlukom Apelacionog suda u Beogradu, novembra 2015. ukinut mu je i kućni pritvor, tako da se sada on brani sa slobode.

Izvor: Novosti | 5. 10. 2017.

Zbog propasti Agrobanke na sudu 32 osobe

Kako je uništena Agrobanka - prva u nizu od pet zatvorenih banaka od 2012. do 2014. godine (2): Glavnooptuženi Dušan Antonić teško bolestan. Državna banka oštećena za najmanje 84 miliona u ovoj aferi.

Više od sto svedoka tužilaštva i odbrane u protekle četiri godine prodefilovalo je sudnicom Specijalnog suda u slučaju „Agrobanka“. Čak 32 osobe sumnjiče se da su doprinele da ova državna banka bude oštećena za više od 84 miliona evra.

Odobravanje kredita firmama koje inače ne bi smele da zajme ni dinara, jer su bile već prezadužene ili nisu imale čime da garantuju za otplatu, ali i izdavanje bankarskih garancija bez osnova, urušile su ovu banku kojoj je, u maju 2012. godine, oduzeta dozvola za rad. Gašenje ove banke i njen odlazak u stečaj pokrenulo je lavinu u kojoj su stradale još četiri banke. Svi depoziti Agrobanke preneti su na novoosnovanu Novu Agrobanku, koja je ubrzo i sama završila „pod ledom“, pa je država imovinu i svu osiguranu štednju prebacila Poštanskoj štedionici, doplativši razliku od 260,7 miliona evra da bi štediše mogle da budu isplaćene.

Posle sprovedene istrage, koja je započela u avgustu 2012, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je u februaru 2013. optužnicu protiv 21 osobe zbog nepravilnosti u vezi sa odobravanjem kredita i bankarskih garancija u Agrobanci. Prvi na listi našao se Dušan Antonić, nekadašnji prvi čovek ove banke, koji je u pritvoru proveo godinu dana.

Međutim, nakon mesec i po dana, sud je optužnicu vratio Tužilaštvu uz naredbu da se za dopunu istrage obave ekonomsko-finansijsko i grafološko veštačenje. Početkom maja, sudu je dostavljena nova optužnica, u kojoj je navedeno da je šteta za Agrobanku u plasmanima sa pravnim licima i privrednim društvima povezanim sa „Habitfarm“-om iz Ivanjice i „Headkomerc“-om iz Beograda procenjena na više od 84 miliona evra.

Nešto kasnije, Tužilaštvo je podiglo još tri optužnice kojima su, između ostalih, bili obuhvaćeni Jožef Kasa, bivši gradonačelnik i direktor subotičke filijale Agrobanke i još deset osoba (ukupno 32), osumnjičene za zloupotrebu položaja. Protiv Kase je postupak obustavljen, pošto je preminuo lane u februaru.

Hronologija gašenja banke

29. decembar 2011. - Narodna banka Srbije uvodi prinudnu upravu u Agrobanku

25. maj 2012. – Narodna banka Srbije oduzima dozvolu za rad Agrobanci

26. maja 2012. - Osniva se Nova Agrobanka

20. jun 2012. - Pokreće se stečajni postupak nad Agrobankom

avgust 2012. - Počinje istraga o zloupotrebama u Agrobanci

29. oktobar 2012. - Otvara se stečajni postupak nad Novom Agrobankom

februar 2013. - Podizanje prve optužnice protiv 21 osobe zbog zloupotrebe službenog položaja u Agrobanci

oktobar 2013. - Početak suđenja za zloupotrebe u Agrobanci

maj 2013. - Dopuna optužnice za Agrobanku

do kraja 2013. godine - Podizanje još tri optužnice za zloupotrebe u Agrobanci.

Suđenje je počelo početkom oktobra 2013. kada je prvi odbranu tokom nekoliko glavnih pretresa iznosio Antonić, tvrdeći da je „sve radio po zakonu, stručno i odgovorno“. Za urušavanje banke okrivio je mere koje je donela Narodna banka Srbije.

Prema njemu, sve je urađeno „kako bi određeni kandidati kupili Agrobanku za samo pet miliona evra“. Nakon Antonića odbranu su izneli i ostali optuženi, a do sada je saslušano više od stotinu svedoka tužilaštva i odbrane.

Prema informacijama koje smo dobili ostalo je da se ispita još troje svedoka. U međuvremenu je protiv Antonića razdvojen postupak jer zbog zdravstvenog stanja trenutno nije u mogućnosti da prati suđenje i aktivno učestvuje u njemu. Prema ranijim informacijama, on je zadobio tešku ozledu glave, koja je dovela do izliva krvi u mozak. Jedno vreme je bio u komi, a pošto je iz nje izašao, usledile su druge brojne zdravstvene komplikacije. Dugo vremena proveo je na lečenju u Bolnici „Sveti Sava“. Po mišljenju veštaka potrebno je u novembru obaviti novi komisijski pregled, kako bi se ponovo procenila njegova procesna sposobnost.

Izvor: Večernje novosti | 4. 10. 2017. 

Isparilo 170 miliona, a još niko nije osuđen

Za manje od dve godine od 2012. do 2014, bez dozvola za rad ostalo pet banaka zbog sumnji u zloupotrebe u radu. Zbog sumnjivih kredita katanac na Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine (nekadašnju Metals banku), Novu Agrobanku, Privrednu banku Beograd i Univerzal banku.

Krediti od više stotina miliona evra, odobravani bez ikakvog osnova, urušili su pet srpskih banaka, koje su bez dozvola za rad ostale od juna 2012. do februara 2014. godine. Iz ovih institucija praktično je „isparilo“ 170 miliona evra, koliko je, do sada, utvrdila istraga. Pred Specijalnim sudom u Beogradu u toku su četiri postupka zbog navodnih zloupotreba prilikom dodeljivanja bankarskih kredita, a na optuženičkoj klupi je pedesetak osoba kojima se ta zloupotreba stavlja na teret. Reč je o gotovo svim čelnim ljudima ovih banaka, uz brojne pomoćnike i direktore sektora. Do danas nema nijedne pravosnažne presude.

U međuvremenu, ovih pet banaka - Agrobanka, Nova Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine (nekadašnja Metals banka), Privredna banka Beograd i Univerzal banka otišlo je u stečaj. Još nema naznaka da će ovi postupci brzo biti okončani. Podaci Agencije za osiguranje depozita pokazuju da je likvidaciona vrednost imovine ovih pet banaka veća od 160 milijardi dinara, odnosno od 1,3 milijarde evra.

U ovu imovinu uračunata je gotovina, nekretnine, ali i potraživanja od dužnika koji su upravo, u sprezi sa pojedinim bankarima i doveli banke do kolapsa. Propast je počela sa Agrobankom u koju je, pred Novu 2012. Narodna banka Srbije uvela prinudnu upravu. Razlog je bio što je „u postupku kontrole poslovanja Agrobanke utvrđeno da kapital kojim ona raspolaže ne odgovara nivou rizika koji je ta banka preuzela“.

Zbog nemogućnosti oporavka, banci se oduzima dozvola za rad, ali se osniva Nova Agrobanka na koju se prenose ne samo osigurani, nego ukupni depoziti Agrobanke, kao i deo njenih drugih obaveza i potraživanja. Preostale obaveze i potraživanja ostaju u „staroj“ Agrobanci. Međutim, i „nova“ banka
ubrzo odlazi pod led. Sve obaveze Nove Agrobanke „natovarene“ su na pleća Poštanske štedionice. Štedionica je preuzela imovinu banke od 158 miliona evra, ali i obaveze teške 419 miliona evra. Razliku od 260,7 miliona evra (22,7 milijardi dinara) uplatila je država, putem Agencije za osiguranje depozita, u vidu „bespovratne finansijske podrške“.

Istraga o zloupotrebama u Agrobanci počela je avgusta 2012. godine, a suđenje u oktobru 2013. Navodna šteta naneta zloupotrebom službenog položaja u ovoj banci je više od 80 miliona evra.

Posle Agrobanke, na plećima Poštanske štedionice (PŠ) završile su i štediše sledeće banke koja je, u aprilu 2013. ostala bez dozvole za rad - Razvojne banke Vojvodine (RBV). Njoj je NBS dozvolu oduzela zbog „hroničnog nedostatka kapitala, kritične potkapitalizovanosti i ugrožene mogućnosti isplate obaveza prema poveriocima“.

Republika i AP Vojvodina su, za pokriće depozita u ovoj banci, morale da obezbede dodatnih 6,36 milijardi dinara, pošto su na PŠ ugovorom preneti svi osigurani i neosigurani depoziti u iznosu od 17,55 milijardi dinara, za koje nije bilo dovoljno sredstava. Istraga zbog zloupotreba u RBV, zbog navodne štete od 3,5 milijardi dinara, počela je marta 2013, optužnica je podignuta u martu 2014, a potvrđena januara 2015. U vezi sa ovom bankom postoji još jedan sudski postupak, iz perioda kada se ona nazivala Metals banka.

Prva hapšenja „pala“ su u 2011. Reč o optužnicama zbog malverzacija sa 39 spornih kredita, vrednih oko 1,6 milijardi dinara, odobravanih firmama povezanim sa bankom. U međuvremenu je sud odustao od optužbi protiv dve osobe, dok se protiv bivšeg prvog čoveka banke vodi još spor za krivično delo zloupotrebe službenog položaja. Sledeća na spisku propalih banaka bila je Privredna banka Beograd.

Istraga zbog zloupotreba u njoj počela je novembra 2014, a optužnica je podignuta jula 2015. Suđenje, zbog zloupotrebe službenog položaja i navodne štete od 3,9 milijardi dinara, počelo je septembra 2016. Ovoj banci NBS je dozvolu oduzela u oktobru 2013, zbog „potkapitalizovanosti banke i mogućih problema s likvidnošću“.

I ovde je Banka Poštanska štedionica preuzela deo imovine, vredne sedam milijardi dinara i 18 milijardi dinara obaveza PBB. Razliku od 11 milijardi dinara Štedionici je uplatila Agencija za osiguranje depozita, ali ne u kešu, već u - hartijama od vrednosti.

Izvor: N1 | 10. 8. 2017.

Kupoprodaja banaka: da li promena vlasnika menja i banku?

U poslednjih nedelju dana mađarska OTP banka kupila je Vojvođansku banku, dok je bugarski investicioni fond River Stiks Kapital preuzeo 85 odsto vlasništva Telenor banke. Ove i slične transakcije u poslednjih godinu dana se u bankarskim krugovima smatraju očekivanim procesom konsolidacije bankarskog sektora.

Šta, međutim, nagoveštavaju promene u strukturi vlasništva i šta one donose građanima?

Pre tri godine Telenor je u Srbiji pokrenuo eksperiment - prvu mobilnu onlajn banku u jugoistočnoj Evropi, koja je porasla na oko 300.000 korisnika. Osamdeset pet odsto vlasništva Telenor banke sada odlazi u ruke bugarskog investicionog fonda.

„Promenili smo način na koji ljudi obavljaju bankarske poslove u Srbiji. U budućnosti ćemo se fokusirati na razvoj novih, inovativnih finansijskih usluga i dalji rast baze naših korisnika“, naveo je predsednik Izvršnog odbora Telenor banke Miloš Brusin.

A u Vojvođanskoj banci, koju je preuzela mađarska OTP banka, kažu da se poslovna politika neće menjati do potpunog preuzimanja akcija. Od kraja godine novi vlasnik klijentima obećava bolju ponudu proizvoda i kvaliteta usluga.

Prodate su i Findomestic banka Direktnoj banci iz Kragujevca, češka Expobanka preuzela je Marfin banku, a među kupcima ima i biznismena, pa je tako Alfa banku preuzela AIK banka Miodraga Kostića.

Kada se izuzme dolazak Bank of China i arapske Mirabank, na tržištu Srbije dominiraju lokalni i regionalni igrači, poručuje Goran Pitić iz Udruženja banaka i dodaje da je važno ostati privlačan velikima, da ne napuste tržište u periodu restrukturiranja.

„Iz razloga što možda ne očekuju veliki razvoj u narednom periodu, iz razloga što prinos na kapital koji je danas među najmanjima u regionu i on se meri na 2-3 odsto prinosa na kapital što za akcionara svakako nije atraktivno kao tržište“, objašnjava predsednik UO Udruženja banaka Srbije Goran Pitić.

Dok se bankari žale na prinos kapitala, građani „kukaju“ na visoke naknade koje plaćaju bankama, kaže novinar Milan Ćulibrk i sumira - sve ukazuje da nismo više tako atraktivni kao što mislimo da jesmo.

„Kad vi pogledate sa jedne strane da je to za građane najskuplje, a da je za banke najmanje isplativo, onda tu nešto nije debelo u redu i zbog toga mi imamo situaciju da se javljaju investicioni fondovi, da ni prethodnih nekoliko banaka nisu kupile klasične banke, nego privatni investitori. To je naša sudbina“, kaže glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

Ozbiljnog igrača, dodaje Ćulibrk, očigledno nema ni za privatizaciju Komercijalne banke, koja je najveća državna, a razlog odlaganja prodaje je i niska cena akcija. Iako se u prethodnim godinama, smatra Pitić, država nije pokazala kao najbolji bankarski vlasnik, u slučaju Komercijalne bi morala da ima više znalačkog umeća.

Izvor: Biznis & finansije | 7. 8. 2017.

OTP banka preuzela Vojvođansku banku

Nacionalna banka Grčke potpisala je sporazum sa OTP bankom Srbija o prodaji 100% vlasništva nad Vojvođanskom bankom. Ova transakcija obuhvata i druge poslove Nacionalne banke Grčke u Srbiji. Kao rezultat preuzimanja, OTP banka Srbija će postati 7. najveća banka u zemlji.

Predstavnici Nacionalne banke Grčke (NBG) i OTP banke Srbija (OBSr) potpisali su u petak, 4. avgusta sporazum o prodaji Vojvođanske banke i NBG Leasing-a i ostalih izloženosti NBG Grupe u Srbiji. Dogovoreni iznos za akcijski kapital Vojvođanske banke i NBG Leasing-a iznosi 125 miliona evra. Kao rezultat preuzimanja, tržišni udeo OTP banke Srbija će se povećati na 5,7 procenata, te će stoga postati sedma najveća banka na srpskom tržištu.

„Poslednjih godina OTP banka Srbija ostvaruje kontinuirani rast, a naša su očekivanja da će se ovaj pozitivan trend nastaviti potpomognut ovim preuzimanjem“, rekao je Laslo Volf, zamenik generalnog direktora OTP Banke Mađarska i predsednik Upravnog odbora OTP banke Srbija. „Naš strateški cilj je povećanje tržišnog udela u zemljama u kojima smo prisutni. Nakon uspešno realizovanih akvizicija u Hrvatskoj i Rumuniji, ovo je treće preuzimanje banke koje smo izvršili u poslednjih nekoliko meseci. Imajući u vidu da smo posvećeni daljem jačanju našeg prisustva, nastavićemo da pažljivo pratimo šanse za preuzimanje drugih banaka u regionu. Finansijsko zaključenje ove transakcije biće realizovano nakon izdavanja neophodnih zvaničnih saglasnosti, za šta očekujemo da će biti sprovedeno do kraja ove godine“, dodao je Laslo Volf.

„Ovim preuzimanjem se dodatno učvršćuje prisustvo OTP banke u Srbiji i omogućava dugoročna profitabilnost poslovanja banke“, dodao je Predrag Mihajlović, predsednik Izvršnog odbora OTP banke Srbija. „Sigurni smo da će više od milion klijenata fizičkih lica korisnika usluga Vojvođanske banke biti zadovoljno visokokvalitetnim asortimanom proizvoda i usluga koje nudi OTP Grupa“, dodao je Mihajlović.

Sa tržišnim učešćem od 4,2% bilansne aktive bankarskog sektora na kraju 2016. godine, Vojvođanska banka je deveta po veličini banka u Srbiji sa značajnom bazom klijenata iz segmenta stanovništva, a kao univerzalna banka takođe i aktivni učesnik u segmentu pravnih lica. U 2016. godini, ukupna aktiva Vojvođanske banke je iznosila 1.173 miliona evra, uz ukupno stanje kredita od 810 miliona evra. U protekle dve godine, banka je ostvarila prinos na sopstveni kapital (ROE) od 1,9% i 2,3%. Vojvođanska banka trenutno ima 1.405 zaposlenih, posluje preko mreže od 105 filijala i raspolaže sa 138 bankomata.

Klijenti Vojvođanske banke mogu da očekuju bolju ponudu proizvoda, kao i kvaliteta usluga i u narednom periodu. Očekuje se da će finansijsko zaključenje transakcije biti završeno do kraja 2017. godine, a OTP banka Srbija i Vojvođanska banka će uložiti sve napore kako bi obezbedile efikasnu integraciju finansijskih institucija.

Kao supsidijar OTP Bank Plc. i član najveće bankarske grupe u regionu centralne i istočne Evrope, OTP banka Srbija pruža širok spektar usluga komercijalnog bankarstva u Srbiji, tretirajući klijente stanovništva kao prioritetni segment. Kvalitet usluga i proizvoda koje nudi Banka, kao i njeni prethodni rezultati i budući uspeh počivaju na tri stuba: kvalifikovani i iskusni zaposleni, poznavanje lokalnih i regionalnih tržišta i potreba kupaca, kao i kontinuirani razvoj usluga.

OTP Bank pruža univerzalne finansijske usluge za oko 13 miliona klijenata u devet zemalja putem svoje mreže od skoro 1.300 filijala, mreže bankomata i elektronskih kanala. Nacionalna banka Grčke (NBG) je jedna od najvećih i najjačih finansijskih grupa u Grčkoj koja posluje u jugoistočnoj Evropi i istočnom delu Sredozemlja. NBG nudi širok spektar proizvoda i raznovrsnih usluga svojim klijentima iz segmenata stanovništva i privrede.

Izvor: Biznis & finansije | 12. 4. 2017.

AIK banka kupilaAlpha Bank, vraćaju ime Jubanka

Ugovor o preuzimanju 100% akcija Alpha Bank Srbije u vlasništvo AIK banka a.d. Beograd potpisan je juče u sedištu Alpha Bank Srbija u Beogradu. Alpha Bank će svoje poslovno ime promeniti u Jubanka a.d., čime se i simbolično potvrđuje njen povratak u društvo banaka sa domaćim kapitalom, budući da je ime Jubanka poznato srpskom finansijskom tržištu još od polovine XX veka.

Na svečanom događaju upriličenom ovim povodom, predstavljen je i novi Izvršni odbor Jubanke, na čijem čelu će biti predsednik, Aleksandra Erdoglija, dugogodišnji član upravljačkog tima Alpha Bank, čime se obezbeđuje kontinuitet poslovanja.

Pozitivni efekti preuzimanja očekuju se u svim poslovnim segmentima, prevashodno u povećanju prihoda i širenju baze klijenata u svim segmentima u kojima banke posluju.

„Akvizicijom Alpha Bank, stvoriće se sinergija dve finansijske institucije, od kojih je jedna AIK banka, visoko kapitalizovana, u vrhu srpskog bankarskog tržišta, sa bilansnom sumom od 175,3 milijarde dinara na kraju 2016. godine. Ova transakcija omogućiće obema bankama objedinjen zajednički nastup na tržištu Srbije. Takođe, ova sinergija je od velikog značaja zbog same činjenice da će se Jubanka ponovo naći u domaćim rukama“ izjavila je Jelena Galić, predsednik Izvršnog odbora AIK banke.

AIK banka nastavlja sa širenjem svog poslovanja i baze klijenata i partnera u zemlji, ali i izvan granica Srbije, na tržište EU. U februaru ove godine, AIK banka dobila je odobrenje Evropske centralne banke za dalje sticanje akcija slovenačke Gorenjske banke iz Kranja. Na osnovu ove odluke AIK banka može steći do 100 odsto kapitala i glasačkih prava u Gorenjskoj banci. Aktivnosti AIK banke, poput ove, ne rezultiraju isključivo širenjem saradnje sa lokalnim i EU tržištem na polju bankarskog poslovanja, već i stvaranju pretpostavki za proširenje poslovanja na druge oblasti privrede, čime se jača ekonomska konkurentnost čitave regije.

Pored toga što zauzima jednu od vodećih pozicija po broju klijenata, AIK banka je lider po adekvatnosti kapitala bankarskog sistema Srbije, ali i po efikasnosti, a kada je reč o profitabilnosti, zauzima treću poziciju. Evropsko poslovno veće je u okviru svojih nagrada International Socrates Award Ceremony, dodelilo AIK Banci priznanje za najbolju regionalnu instituciju, a prestižni britanski ekonomski magazin International Banker, dodelio je AIK banci u 2015. i 2016. godini nagradu za najbolju komercijalnu banku u Srbiji i najbolju banku u pružanju servisa klijentima u Istočnoj Evropi.

Jubanka a.d. Beograd je osnovana 1956. godine, kao glavna filijala Jugoslovenske banke za spoljnu trgovinu, da bi se tokom svog 47-godišnjeg postojanja transformisala više puta. Od 1991. godine posluje pod imenom Jubanka. U periodu do 2005. godine Jubanka predstavlja jednu od vodećih banaka u srpskom bankarstvu, rangirana među prvih 10 banaka na tržištu. U februaru 2005. godine, Jubanka je prodata grčkoj Alpha Bank AE. Potpisivanjem kupoprodajnog ugovora, vrednog 152 mln EUR završena je prva privatizacija srpske banke u državnom vlasništvu. Od aprila 2017. godine, Jubanka se vraća na srpsko tržište.

Izvor: Politika | 5. 4. 2017.

Aleksić: ne kupujem Jubmes banku

Vlasnički transferi mnogo češći u nižoj bankarskoj ligi pa se nagađa i da ruska VTB banka odlazi iz Srbije.

Na srpskom bankarskom tržištu nema iznenađenja kod velikih igrača kada je reč o vlasništvu. Međutim, u „nižoj ligi“, odnosno kod manjih banaka vlasnički transferi, promene i ukrupnjavanja su češći.

U javnosti se spekuliše da se Miroljub Aleksić, vlasnik „Alko grupe”, namerio na Jubmes banku. On se svojevremeno oprobao u bankarskim vodama osnivanjem Alko banke koju je kasnije prodao KBC banci. Međutim, Aleksić za „Politiku” kaže da ta informacija nije tačna.

„Ne znam ko to plasira i kome to treba. Akcionar banke „Telegrupa” je već u zgradi banke na prvom spratu i oni postavljaju svoje kadrove. Njihov generalni direktor Milan Stefanović je raniji generalni direktor Jubmesa u vreme kada su dati svi sumnjivi plasmani, koji su pali na teret banke. Po priči sa tržišta oni sa povezanim firmama i kastodi računima banaka poseduju 12,5 odsto akcija i imaju jako dobre odnose sa članovima Upravnog odbora banke. Mi sa 4,99 odsto i bez saglasnosti Narodne banke Srbije ne možemo da dođemo do značajnijeg procenta, a time ni do bilo kakvog upravljanja. Nama je cilj da po dokapitalizaciji banke, ako je bude, a članovi Upravnog odbora tvrde da imaju partnera, prodamo naše akcije i zaradimo nešto na razlici u ceni. Dok drugi imaju druge ciljeve“ – kaže Aleksić.

Jubmes banka zauzima tek 0,3 odsto bankarskog tržišta, a prema visini akcija iz poslednjih trgovanja na Beogradskoj berzi banka vredi oko 15 miliona evra.

Prema propisima, potencijalni kupac mora, za sticanje udela većeg od pet odsto, da zatraži dozvolu Narodne banke Srbije, a na naše pitanje u centralnoj banci su odgovorili da im „Alko grupa”, odnosno „Alfa plam”, nije podnela takav zahtev.

Iako Jubmes banka u javnosti važi za praktično državnu banku njena vlasnička struktura je veoma raznolika. Država je pojedinačno najveći vlasnik s udelom od 20 odsto, dok Beobanka u stečaju ima 6,6 odsto. Sledi bivša velika država SFRJ s 5,3 odsto, preduzeće „Alfa plam” samog Aleksića s 4,9 odsto koliko imaju i kastodi (zbirni) račun Erste banke i „Telegrup”. Na makedonsko ministarstvo finansija se vodi oko 1,7 odsto akcija banke, a na federalno što je verovatno BiH oko dva odsto.

Nagađa se i da ruska VTB banka odlazi s ovog tržišta i da su kupci s domaćeg tržišta. I u ovom slučaju radi se o maloj banci s tek 0,35 odsto tržišnog učešća. Ova banka na naše tržište stigla je 2008. godine kao Moskovska banka, međutim nikada nisu imali ambiciozne planove za širenje. O tome svedoči i to što doslovce imaju samo dve filijale, jednu u Beogradu u Balkanskoj ulici gde je i sedište banke, a drugu u Novom Sadu u poslovnoj zgradi NIS-a.

Iz lige malih banaka novog vlasnika je dobila prošle godine kragujevačka KBM banka koju su kupili Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, bivši vlasnici čipsare „Marbo”. Banka je promenila ime u Direktna banka i s tim imenom je kupila Findomestik banku u Srbiji, inače podružnicu francuske BNP Paribas banke. Računa se da je u momentu prodaje kragujevačka banka imala udeo od tek 0,4 odsto tržišta koliko je imala i Findomestik banka koju su novi vlasnici potom kupili.

Početkom ove godine AIK banka Miodraga Kostića kupila je grčku Alpha Bank Srbija, nekadašnju Jubanku. U momentu prodaje Alpha banka imala je oko 2,5 odsto tržišnog udela, dok je AIK imao oko
šest odsto.

U javnosti se nagađa da su i preostale tri grčke banke u Srbiji na prodaju – Eurobanka, Vojvođanska i Pireus, koje u prva dva slučaja zauzimaju oko četiri odsto tržišta, a u trećem dva odsto.

Više od polovine banaka na domaćem tržištu ima udeo manji od tri procenta, i za većinu njih ovaj neveliki tržišni udeo znači grčevitu borbu za opstanak. Veliki udeo na tržištu ne znači automatski i siguran profit, ali svakako garantuje lakše pozicioniranje na tržištu.

Izvor: eKapija | 31. 1. 2017.

Dogovorena prodaja Alpha Bank u Srbiji

- završetak transakcije čeka regulatorna odobrenja

Grčka Alpha Bank postigla je dogovor sa MK grupom o prodaji 100% akcija u akcijskom kapitalu Alpha Bank Srbija a.d. objavljeno je na sajtu Londonske berze. Napominje se da će se završetak transakcije obaviti nakon dobijanja relevantnih regulatornih odobrenja.

Od transakcije se očekuje da će imati pozitivan uticaj na kapital i likvidnosti banke, i ostvarivanju njenog plana restrukturiranja, dodaje se u saopštenju Alpha banke.

Kako je saopštila kompanija MK Group, očekivane prednosti ove transakcije se ogledaju u koncentraciji i zajedničkom nastupu na tržištu sa bankom koja već posluje u okviru sistema MK Group - AIK bankom.

AIK banka, inače, zauzima šesto mesto na srpskom bankarskom tržištu po udelu u neto bilansnoj sumi, u iznosu od 1,5 mlrd EUR na kraju 2016. godine.

Vlasnik MK grupu Miodrag Kostić očekuje da neće biti smetnji da ta kompanija preuzme Alpha banku u Srbiji. Kostić nije želeo da kaže po kojoj ceni preuzima Alpha banku jer je to, kako je rekao, poslovna tajna.

On je kazao da MK grupa ovom kupovinom širi poslovanje u bankarstvu, jer je vlasnik AIK banke u Srbiji, a kupila je 20% udela u slovenačkoj Gorenjskoj banci.

Na pitanje koji je motiv da kupi Alpha banku koja je proteklih godina knjižila gubitak, Kostić je rekao „mi vidimo profit tamo gde ga drugi ne vide“.

Izvor: eKapija | 31. 1. 2017.

Direktna Banka kupila Findomestic banku

Direktna Banka ad Kragujevac kupila je 100 posto vlasništva Findomestic banka AD Beograd od Findomestic Banca SpA Italija, koja je deo globalnog bankarskog sistema BNP Paribas, saopštila je kragujevačka banka.

Banke, čije se spajanje očekuje u leto 2017. pod imenom Direktna Banka, imaće objedinjenu nacionalnu maloprodajnu mrežu sa više od 45 ekspozitura, više od 350 zaposlenih i imovinu od približno 200 mil. EUR, navodi se u saopštenju.

Transakcija je deo planova za širenje poslovanja Direktne Banke, čiji je cilj da se pozicionira kao vodeća banka za servisiranje malih i srednjih preduzeća i fizičkih lica u Srbiji.

Izvor: Danas | 30. 1. 2017.

Burna godina na bankarskom tržištu

U 2016. devet banaka promenile vlasnike, nestale ili prvi put došle u Srbiju. Prošla godina na bankarskom tržištu Srbije bila je burna, ne zbog rasta kreditne aktivnosti koja je stagnirala, već zbog izlazaka banaka sa srpskog tržišta, preuzimanja banaka i promena u vlasništvu.

Slovenačka KBM banka prodala je kragujevačku Credy banku srpskim biznismenima Andreju Jovanoviću i Bojanu Milovanoviću, koji su je preimenovali u Direkt banku i posle nekoliko meseci preko nje kupili i Findomestic banku, deo francuske i globalne finansijske korporacije BNP Pariba. Inače još 2015. mađarska OTP banka je saopštila da je kupila Findomestic banku, ali je taj posao propao pred samu realizaciju.

Na tržištu se pojavila prva turska banka, Halk banka koja je kupila Čačansku banku od države i EBRD-a. Promene u vlasništvu doživele su i dve relativno velike banke. Miodrag Kostić stekao je stoprocentno vlasništvo u AIK banci, a istovremeno kupio i udeo u slovenačkoj Gorenjskoj banci. Američki investicioni fond Advent, zajedno sa EBRD, kupio je nekadašnju HXpo banku i preimenovao je u Addiko banku.

To nije kraj konsolidaciji na tržištu, pošto je ruski biznismen Igor Kim preuzimanjem Marfin banke na nivou centrale, preuzeo i srpsku filijalu.

Poslednjih dana prošle godine, Bank of China dobila je dozvolu Narodne banke Srbije za grinfild licencu, a prošle subote je i zvanično otpočela poslovanje. Godinu dana ranije grinfild licencu dobila je i Mira bank iz UAE.

Takođe, poslednjih dana prošle godine u javnost je procurela informacija, koju niko nije demantovao, da su AIK, Societe Generale i Komercijalna banka postigle dogovor o preuzimanju grčke Alpha banke.

Nedavno na forumu Juromani u Beču bivši guverner NBS Radovan Jelašić rekao je u razgovoru sa novinarom Danasa da su sve grčke banke u Srbiji na prodaju.

„Pre tri meseca sam postao član Hellenic Financial Stability Fund u Grčkoj. Nikada nisam mislio da, ne samo da ću biti uključen u davanje licenci grčkim bankama, između ostalog i u Srbiji, nego da sam sad član jednog nadzornog odbora koji ima 40% vlasništva u Nacionalnoj banci Grčke i 20 u Piraeus i da ću nakon 10 godina učestvovati u prodaji svih tih banaka. Ne samo u Bugarskoj i Rumuniji, nego i u Srbiji“ - rekao je Jelašić.

Kako navodi, zato sa interesovanjem prati „kako ide prodaja Vojvođanske banke (NBG), kako ide prodaja Piraeus banke, Eurobanke i Alpha banke“.

Ovakva pozicija Grčke nije čudna, budući da je deo programa Evropske komisije za restrukturiranje četiri najveće grčke banke osim prikupljanja kapitala i smanjivanje prisustva u inostranstvu.

Tako je Eurobanka poslednjih dana 2016. godine prodala svoju Univerzal banku u Ukrajini. Pre toga je Alpha banka prodala mrežu filijala u Bugarskoj, a Eurobanka je prodala banke u Poljskoj i Turskoj.

I mada je na tržištu dinamično, cena banaka je izuzetno niska. Za većinu poslova u kojima privatna banka prodaje poslovanje drugoj privatnoj banci informacije o visini transakcije se ne objavljuju, ali koliko se vrednuju banke u Srbiji može se naslutiti iz kupoprodaja banaka koje su se kotirale na berzi.

Nenad Gujaničić, ekonomista Wisebrokera, ističe da je Čačanska banka prodata za 10 mil USD što je ispod 30% knjigovodstvene vrednosti.

„Da je ova banka prodata 2006. ili 2007. kada je pravila po tri, četiri miliona evra dobiti, cena bi bila dva ili tri puta veća od knjigovodstvene vrednosti. Po tim cenama su se prodavale banke pre krize. Sada je to na 30 do 50% knjigovodstvene vrednosti“ - objašnjava Gujaničić, dodajući da bez rešenja loših kredita neće biti ni velikih profita banaka pa ni visokih cena.

Kakva je situacija sa cenama banaka pokazuju cene trgovanja njihovim akcijama na berzi. Na primer akcijama Komercijalne banke, najveće državne i druge banke na tržištu sa učešćem od 13%, čija privatizacija je najavljena za 2017. godinu, trguje se na svega 0,47% knjigovodstvene vrednosti. Zbog ovakvog stanja na tržištu neki stručnjaci smatraju da će Komercijalna teško naći kupca po odgovarajućoj ceni. Gujaničić ističe da za razliku od malih banaka sa učešćem od jedan ili dva odsto, kupovinom Komercijalne, koliko god ona imala problema, novi vlasnik postaje veliki igrač na tržištu i da se na konto toga može postići nešto bolja cena pri prodaji.

Druga velika domaća banka čijim akcijama se trguje na berzi je AIK banka, čiji je vlasnik u prošloj godini postao Miodrag Kostić. On je prema rečima Gujaničića to vlasništvo platio svega oko 130 mil. EUR. Radi se o banci koja je u 2015. ostvarila dobit pre poreza od 3,4 milijarde dinara, a u prvih devet meseci prošle godine 5,2 milijarde dinara. Kostić je poslednje akcije otkupio na svega 32 odsto knjigovodstvene vrednosti banke.

Volksbanka prva otišla iz Srbije i regiona

Prva banka koja je nakon krize napustila srpsko tržište bila je austrijska Volksbanka koja je 2012. prodala biznis u Srbiji ruskoj Sberbanci. Odmah naredne godine i belgijska KBC banka nekako je, uz gubitke, uspela da proda imovinu i klijente Societe Generale, a licencu Telenoru. U međuvremenu su propale i četiri domaće banke, od kojih su tri bile državne, Agrobanka, RBV, Privredna banka Beograd i Univerzal banka.

Izvor: Nedeljnik | 2. 10. 2016.

* Tekst je originalno objavljen u časopisu „Bankarstvo" Udruženja banaka Srbije

David i Golijat: tradicionalno protiv digitalnog bankarstva

Ako je prošlu deceniju bankarskog poslovanja obeležila prekomerna ekspanzija kredita, danas govorimo o deceniji njegove digitalne transformacije. Usled velikog uticaja novih medija, tehnoloških i promena u ponašanju potrošača, banke su izložene digitalnom narušavanju svog poslovnog modela, što dovodi do inovacija u proizvodima, uslugama, distributivnim i prodajnim kanalima. Konsultantska firma McKinsey procenjuje da će do 2018. godine više od polovine novih prihoda banaka u Skandinaviji, Velikoj Britaniji i Zapadnoj Evropi dolaziti iz elektronske prodaje.

Profesor Univerziteta Harvard Klejton Kristensen je u analizi koncepta inovativnosti ukazao na razliku koja postoji između inovacija koje narušavaju tradicionalno poslovanje i onih koje ga unapređuju. Inovacije koje narušavaju nastaju uvođenjem bržeg, jednostavnijeg i jeftinijeg proizvoda ili usluge na tržištu, ciljajući najpre mali segment potrošača, dok sa rastom njihove popularnosti dobijaju širi prihvat i počinju da ugrožavaju postojeće tržišne učesnike. U današnje vreme, sve veći broj ometajućih inovacija pojavljuje se u oblasti finansijskog poslovanja od tehnološki superiornih alternativnih pružaoca finansijskih usluga, koji nastoje da se pozicioniraju kao posrednici u oblastima platnog prometa, kartičarstva, kreditiranja i depozitnog poslovanja. Nakon krize poverenja u svetski bankarski sistem 2008. godine, banke su bile „zaštićene“ od inovacija pooštrenom regulativom koja je imala zadatak da spreči nove udare na sistem. Postepeno, regulatorni organi širom sveta počeli su da shvataju da preterana usklađenost bankarskog sistema deluje kao ograničavajući faktor za uvođenje promena, te se kruta pravila ublažavaju kako bi se stvorile mogućnosti za nove igrače koji treba da naprave veću konkurenciju u oblasti pružanja finansijskih usluga.

Velike promene odigrale su se i kod potreba korisnika finansijskih usluga. Vreme u kome su klijenti birali banku na osnovu lokacije ili ljubaznih službenika je prošlost; primetan je kontinuirani trend porasta elektronskog i mobilnog bankarstva. Kao rezultat, Velika Britanija se suočava sa velikim padom poseta bankarskih ekspozitura - oko 30 odsto za poslednje tri godine, dok je u Americi došlo do značajnog pada obima šalterskih transakcija za čak 45 odsto.

Većina tradicionalnih banaka u današnje vreme ne koristi dovoljno tehnologiju koja im je na raspolaganju kako bi izvršile modernizaciju i transformaciju svog poslovanja. Za to vreme, tehnološki napredni konkurenti prepoznali su prednosti digitalizacije poslovanja i počeli da se pozicioniraju kao finansijske organizacije budućnosti. Kompanije koje poslovanje isključivo zasnivaju na onlajn prisustvu privukle su klijente koji su izgubili poverenje u tradicionalne banke tokom krize ili koji zahtevaju moderniju finansijsku uslugu - personalizovanu, sa više sluha za njihove svakodnevne potrebe. Procena je da će na tržištu Severne Amerike univerzalne banke izgubiti oko 35 odsto svog tržišnog udela do 2020. godine od finansijsko-tehnoloških konkurenata, ukoliko ne inoviraju svoj dosadašnji poslovni model. Suočeni s promenama u okruženju, čelnici vodećih banaka u svetu sve više su svesni da su digitalna tehnologija i operativni modeli zasnovani na „lakoj aktivi“, elektronskom i mobilnom poslovanju, elektronskim bazama podataka i interakcijama sa klijentima putem društvenih mreža ključ za očuvanje i odbranu profitabilnosti, postojeće tržišne pozicije i postizanje boljih odnosa s klijentima.

Pretnje po današnji bankarski sektor:

• novi, agilni i još uvek neregulisani igrači;
• bankarska regulativa otežava inovacije;
• strategija zasnovana na tradiciji, postojećoj operativnoj infrastrukturi i načinu rukovođenja sprečava banke da agresivnije reaguju na uočene opasnosti;
• digitalna tehnologija i promene u potrebama i ponašanju potrošača zahtevaju ponudu koja je drugačija od univerzalnog bankarskog modela ograničenog na proizvode i usluge koji se distribuiraju kroz fizičko prisustvo, pretežno putem bankarskih ekspozitura.

Pozitivne promene od digitalne transformacije

Progresivno dejstvo digitalne transformacije bankarskog poslovanja nastaje iz tri najbitnije promene. Kao prvo, nastaju operativno efikasniji poslovni modeli. Masovni prihvat mobilnih telefona i interneta u 21. veku tražio je promenu u načinu pružanja finansijskih usluga: tehnologija omogućava udobnost naspram čekanja u redu i zamarajuće birokratije. Paralelno, ubrzani tehnološki razvoj povećao je očekivanja klijenata u pogledu pristupačnosti, ujednačenog korisničkog iskustva i trenutnog zadovoljenja potreba - po nižim troškovima. Ekspoziture su unapređene mrežom filijala različitih veličina i formata (kombinacija velikih, centralnih, tehnološki opremljenih ekspozitura po izložbenom principu sa malim ispostavama, sa ili bez blagajnika), mobilnim asistentima i besplatnim internetom, s namerom da umanje trošak po usluzi.

Istovremeno, banke su vršile unapređenje korisničkog iskustva uvođenjem samousluživanja, opcije za zakazivanje sastanka sa službenikom putem mobilnog telefona, veb-sajta i mobilne aplikacije, što omogućava zaposlenima u ekspozituri da se bave uslugom, umesto transakcionim poslovanjem. Potom dolazi do osvajanja novih segmenata klijenata i prodiranja na nova tržišta. Tamo gde infrastruktura ne pogoduje velikim, univerzalnim bankama, mobilno bankarstvo beleži visoke stope rasta. U Keniji uslugu mobilnog bankarstva Safaricoma - m-PESA, danas koristi polovina punoletnih građana. Zatim, nove bankarske usluge stvaraju i nove izvore prihoda. Stručno prikupljanje i analiza velike količine podataka koje proizvodi i procesuira bankarsko poslovanje u digitalnom dobu i sve veća upotreba digitalnih kanala komunikacija kod klijenata, može da ukaže na nove izvore prihoda, potrebu za novim uslugama i oblasti gde se može ostvariti ušteda na troškovima. Na primer, banka Barclays obučava decu kako da kodiraju, a Banco Santander nudi računarsku uslugu skladištenja (cloud) za svoje poslovne klijente. Banke mogu i da koriste podatke dobijene iz društvenih mreža kako bi došle do korisnih saznanja o stavovima korisnika o novim proizvodima i uslugama, preprekama kod pružanja usluga i kvalitetu korisničkog servisa. MasterCard je 2013. godine sproveo globalnu analizu o mobilnim plaćanjima s ciljem da bolje razume stanje na tržištu kartičarstva i pozicionira se prema uočenim potrebama. Analiza je obuhvatila 85.000 pominjanja platnih kartica na društvenim mrežama u periodu od šest meseci, kako bi se procenilo koliko su korisnici otvoreni prema usluzi mobilnog plaćanja. Na osnovu dobijenog rezultata, MasterCard je izvršio poboljšanje svoje Master-Pass usluge elektronskog plaćanja. Još inovativnija je britanska onlajn banka Fidor, koja formira kamatne stope na tekući račun Fidor Smart na osnovu broja lajkova na Fejsbuk nalogu banke.

Novi igrači narušavaju dosadašnji model bankarskog poslovanja

Nikad do sada tradicionalno bankarstvo nije bilo toliko narušeno od tehnoloških konkurenata koji imaju veliki potencijal da izvrše radikalne promene čitavog finansijskog sektora, tzv. fin-teh kompanija. Primeri novih igrača u pružanju usluge platnog prometa, kartičarstva i mikro finansiranja, sa agresivnom cenovnom politikom i jednostavnim korisničkim iskustvom su Zopa koji povezuje zajmotražioce i kreditore, platforma za finansiranje preduzetničkih projekata Kickstarter, usluge plaćanja Google Wallet i Apple Pay i mnogi drugi. Najveći rast nove konkurencije zabeležen je kod pružanja usluge plaćanja, zbog činjenice da platni promet kod banaka nosi visoke troškove i pretežno negativno korisničko iskustvo usled komplikovanih i neefikasnih poslovnih procesa.

Paypal je jedan je od pionira u oblasti elektronskog platnog prometa i danas broji više od 180 miliona aktivnih računa širom sveta. Jak potencijal za rast beleže i elektronske platforme za mikro-kreditiranje i prikupljanje osnivačkog kapitala - crowdfunding. Ciljajući ogromnu mrežu svojih dobavljača, Amazon je ponudio uslugu Amazon Lending pod povoljnijim uslovima od klasičnih bankarskih kredita, usled činjenice da može lako da proceni kreditnu sposobnost svojih kooperanata. Ovaj trend od skoro je pojačan i uslugom uzajamnog kreditiranja - peer-to-peer lending (P2P), gde dolazi do direktnog spajanja potencijalnog korisnika kredita sa kreditorom putem onlajn platforme.

Novi tip bankarskog rukovodioca

Centralna tačka digitalne transformacije bankarskog poslovanja je izvršno rukovodstvo, koje preduzima vodeću ulogu u preobražaju organizacione kulture. Efikasno i uspešno sprovođenje digitalne transformacije zahteva novi tip bankarskog rukovodioca - koji vrši jasnu podelu uloga koje podržavaju tehnološke promene u procesu transformacije, narušava postojeći poslovni model i stavlja u centar aktivnosti potrebe i želje digitalnih potrošača. Za sve vidove transformacije karakteristično je i (postepeno) usvajanje digitalnog načina razmišljanja i organizacione kulture, preispitivanjem dosadašnjih načina poslovanja prema rastuće digitalizovanim klijentima, ali i prema zaposlenima. Bitna unutrašnja promena obuhvata povećano korišćenje podataka i analitike kojima se inicira i podržava donošenje odluka. Jedan od vodećih prioriteta je i privlačenje i zadržavanje talentovane radne snage obučene novim digitalnim tehnologijama, koja će podržati promenu unutrašnje organizacione kulture; 61 odsto banaka smatra nestašicu digitalnih talenata na tržištu rada glavnim izazovom u procesu transformacije.

Većina banaka deklarativno želi da postane lider u digitalnom bankarstvu, jer se tu nalaze budući klijenti. Postati i poslovati kao digitalna bankarska organizacija više ne predstavlja priliku, već nužnost usled procene da će trećina bankarskih prihoda do 2020. biti ugrožena digitalnim narušavanjem, a posebno kod kreditiranja, platnog prometa i kartičarstva. Pa ipak, finansijski sektor još uvek nije osetio snažnije posledice digitalnog narušavanja koje se dogodilo medijima i hotelskoj industriji. Banke i dalje kontrolišu globalni protok novca, ali trendovi poput bitkoina ukazuju da čak i kod valuta tehnologija može da ponudi alternativu.

Koje će finansijske organizacije osvojiti nove klijente i ugroženi tržišni udeo u budućnosti? Fin-teh kompanije i sadašnje univerzalne banke koje su uspešno digitalno transformisale svoj poslovni model, i koje ne zavise od složenog i skupog IT nasleđa. Paralelno s tim, kako bi privukle Milenijumsku generaciju, banke će morati da diferenciraju svoje proizvode i usluge putem ulaganja u tehnologiju za prikupljanje, skladištenje i analizu podataka. To će im dati mogućnost da značajno povećaju uvid u potrebe i navike klijenata, na osnovu kojih će moći da im ponude personalizovanu uslugu. Velika prednost koju imaju današnje bankarske organizacije je upravo ogromna količina podataka koja se prikuplja iz poslovanja, i način njihovog korišćenja za predviđanje budućih trendova i potreba korisnika finansijskih usluga biće ključni činilac u opstanku i borbi tradicionalnih banaka protiv novih fin-teh konkurenata.

Izvor: Biznis & finansije | 30. 6. 2016.

Bankarski sektor u Srbiji: profiti na krilima niskih kamata

U očekivanju oživljavanja kreditne aktivnosti i rešavanja pitanja loših kredita, ni protekle godine nisu zabeležene značajnije promene u poslovanju domaćeg bankarskog sektora. Istina, krajnji rezultat banaka značajno je uvećan, ali je daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu.

I u protekloj godini privreda i bankarski sektor vrteli su se u začaranom krugu. Banke nisu mogle pronaći zadovoljavajući broj bonitetnih klijenata kojima bi plasirale sredstva, dok je dobar deo privrednih subjekata kuburio sa likvidnošću i eksterni izvori finansiranja su im bili preko potrebni. Kada su u pitanju investiciona ulaganja, strategija očuvanja postojećih tržišnih pozicija bila je glavno opredeljenje i stabilnih kompanija, te banke ni ovde nisu imale prostora za veći plasman sredstava.

Stoga i ne čudi što bankarski sektor nije zabeležio rast kreditne aktivnosti u protekloj godini, dok je posao sa državnim dužničkim hartijama, uprkos nastavku trenda pada prinosa, bio jedan od atraktivnijih bankarskih plasmana. Likvidna pozicija bankarskog sektora na kraju 2015. godine bila je za 8,2 odsto veća u odnosu na kraj prethodne godine, dok je stanje kredita bilo tek neznatno veće od početka godine i iznosilo je 1.658,8 milijardi dinara. Kapital bankarskog sektora porastao je 0,7 odsto na 619 milijardi dinara, dok je aktiva bila veća za 2,9 odsto i dostigla je na kraju 2015. godine 3.047,8 milijardi dinara.

Kada su u pitanju pojedinačni tržišni učesnici, i u protekloj godini je nastavljeno lagano ukrupnjavanje sektora. Prvih deset banaka po visini aktive zauzimalo je oko 77 odsto celog bankarskog sistema, čime su u velikoj meri otežani napori manjim bankama za opstanak na tržištu.

Nizak prinos na kapital

Ako su banke, i tokom prošle godine, mahom bile nevoljne da se uhvate u koštac sa problematičnim kreditima, onda je glavna promena u bilansima uzrokovana politikom kamata. Čini se da je sa još većim intezitetom nastavljen trend obaranja pasivnih kamata, dok su pozitivne tendencije osetili i korisnici bankarskih kredita u vidu jeftinijeg zaduživanja (pad aktivnih kamata). Banke su protekle godine na kamatama koje plaćaju deponentima uštedele 16,5 milijardi dinara, što im je omogućilo rast dobiti iz ovog segmenta poslovanja od 4,1 odsto na nepunih 130 milijardi dinara. Dobit po osnovu naknada i provizija iznosila je stabilnih 35 milijardi dinara, što ukazuje da su banke iscrpele većinu načina za povećanje profitabilnosti na ovom polju.

Najveći teret bilansa i protekle godine bili su otpisi i rezervisanja po pitanju loših kredita, a stavka rashoda po osnovu obezvređenja finansijskih plasmana iznosila je 60,2 milijarde dinara. Krajnji rezultat bankarskog sektora bio je 3,2 puta bolji u odnosu na 2014. i iznosio je 7,5 milijardi dinara, ali kada se posmatra sa aspekta prinosa na aktivu ili kapital, jasno je da je reč o prilično niskoj profitabilnosti. Iako treba napomenuti da su pojedini, pre svega veći igrači na tržištu, ostvarili solidne rezultate, prinos na kapital celog bankarskog sektora iznosio je nevelikih 1,2 odsto.

Trendovi

I dok je promena kamatne politike ključna odrednica bankarskih bilansa u prošloj godini, ponovni ulazak domaćih igrača u bankarski sektor glavna je strateška promena u ovom delu finansijskog sistema. Ne tako davno, domaći kapitalisti su igrali ključnu ulogu u ovdašnjem bankarskom sistemu, a ova epoha ostala je upamćena po velikoj nestabilnosti, čemu su svakako doprinele i državne banke. Sada je Narodna banka Srbije (NBS) ponovo ovoj vrsti igrača odobrila ulazak u vlasničku strukturu, a ostaje da se vidi da li će regulator ostati imun na njihovu formalnu i neformalnu moć, što je bio jedan od razloga neslavnog kraja banaka u vlasništvu domaćih biznismena.

MK grupa je stigla na korak od potpune konsolidacije vlasništva u AIK banci, i do završnog preuzimanja 100-odstotnog udela deli je samo sudski spor sa manjinskim akcionarima. I dok je ovaj potez, manje-više bio očekivan još 2012. godine, iznenađujući je ishod privatizacije kragujevačke KBM banke, koja se do skora nalazila pod kontrolom slovenačke NKB Maribor. Nakon privatizacije matične kompanije u Sloveniji, KBM banka je završila u rukama domaćih biznismena Andreja Jovanovića i Bojana Milovanovića, koji će pokušati sa ovom bankom minornog tržišnog učešća da ponove velike uspehe iz prethodnih poslovnih poduhvata.

Osim očekivane privatizacije Komercijalne banke, koja bi mogla da se sprovede u naredne dve godine, nema najave drugih, većih promena vlasništva među ključnim igračima na tržištu. Hypo banka je promenila vlasnika na regionalnom nivou, samim tim u Srbiji, OTP banka je povećala tržišni udeo kupovinom Findomestic banke, dok je turska Halk banka uveliko otpočela poslovanje na našem tržištu preuzimanjem Čačanske banke.

Prvi kvartal 2016. godine

Prvo tromesečje nije donelo značajnije aktivnosti na polju delovanja domaćih banaka, ne računajući pažnju šire javnosti usmerenu na interesovanje pojedinih investicionih fondova za problematične kredite ovdašnjih banaka. Iako su visoki državni zvaničnici uveliko najavljivali aktivnost fondova u kupovini problematičnih kredita, čini se da domaće banke i dalje imaju dosta manevarskog prostora i ne hrle u prodaju ovih plasmana uz popriličan diskont.

Vodeće banke po tržišnom učešću zabeležile su solidne nivoe profita u prva tri meseca, ali valja napomenuti da su u pitanju nerevidirani finansijski izveštaji, koji katkad menadžmentu daju „oduška“ za prikaz krajnjeg rezultata. Takođe, pojedine bankarske ustanove dobit su uvećale naplatom ranije otpisanih plasmana u prošlogodišnjim bilansima, te bi trebalo biti oprezan u zaključivanju o značajnijem napretku poslovanja. UniCredit je u periodu januar-mart bila najprofitabilnija domaća banka sa dobitkom pre oporezivanja od 2,9 milijarde dinara, a sledi je Banca Intesa sa bruto profitom od 2,3 milijarde dinara.

Najveću promenu na polju profitabilnosti zabeležila je Komercijalna banka, koja je u prva tri meseca uvećala krajnji rezultat 6,7 puta na 1,4 milijarde dinara, pre svega usled odsustva talasa otpisa plasmana, koji su ovoj najvećoj banci pod državnom kontrolom doneli golem gubitak u 2015. Nova uprava Komercijalne banke, prošlogodišnji minus od 6,3 milijarde dinara obrazložila je „jednokratnim procesom ispravke vrednosti problematičnih kredita“. Činjenica da je ovaj „rez“ došao u godini u kojoj nije posrnuo nijedan veći domaći poslovni sistem, već nakon što je najavljena privatizacija ove banke i promenjena uprava, govori mnogo o transparentnosti domaćeg bankarskog tržišta i upravljanju firmi pod državnom kontrolom.

Očito, finansijski izveštaji banaka, ni nakon velikih skandala sa državnim i paradržavnim bankama, nisu dostigli viši nivo kredibiliteta koji karakterišu zdrave i stabilne bankarske sisteme. Stoga bi polje izveštavanja trebalo da bude jedan od prioriteta vrhovnom regulatoru, naročito zbog bliske prošlosti kada je NBS, faktički, bio saučesnik u urušavanju dobrog dela bankarskog sektora pod državnom kontrolom.

Izvor: Novosti | 16. 2. 2016.

Biznismeni otkupili banku od Slovenaca

Srpski biznismeni kupuju još jednu banku. Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, nekadašnji vlasnici kompanije „Marbo“, u sredu 17. februara potpisuju kupoprodajni ugovor sa Novom KBM iz Slovenije, o preuzimanju kragujevačke KBM banke.

Tako će se, uz Miodraga Kostića, još dva srpska privrednika upustiti u bankarske poslove. Međutim, ovo je prvi put da će vlasnici banke biti fizička lica, a ne njihove firme. Ova banka je uspela da nađe kupca posle godinu dana, koliko se prodavala.

Nova kreditna banka Maribor kupila je Credy banku iz Kragujevca u martu 2010. putem dokapitalizacije. Od tada je prati poslovanje sa gubitkom. Prema izveštaju nezavisnog revizora, kapital banke je spao na svega 4,57 miliona evra, a zakonski minimum iznosi 10 miliona. Adekvatnost kapitala, odnosno sposobnost banke da pokrije loše plasmane, umesto zakonskih 12 odsto iznosio je svega 8,5 %.

Činjenicu da će ovo biti prva srpska banka čiji većinski vlasnici nisu preduzeća, guverner Narodne banke Srbije smatra dobrom vešću: „Pravo pitanje je zašto se najčešlje ljudi - fizička lica zaklanjaju iza pravnih lica? Pravna lica su ograničeno odgovorna za poslovne rezultate, fizička potpuno. U tom smislu je ovo dobra vest koja obećava nov kvalitet“ - kaže Jorgovanka Tabaković.

Dogovorena cena o prodaji KBM banke još nije poznata, ali sve ukazuje na to da su kupci u ovom slučaju napravili dobar posao. Akcijama banke trguje se na Beogradskoj berzi i jasno je da će konačna kupoprodaja da se obavi na tom tržištu.

„Moji brendovi“: Andrej Jovanović generalni je direktor holdinga „Moji brendovi“ koja objedinjuje kompanije „Imlek“, „Bambi“ i „Knjaz Miloš“. Jovanović je takođe najveći domaći partner investicionom fondu „Mid Evropa partners“. Jovanović je osnivač „Marba“, čuvenog po brendu „Čipsi“. Ovu firmu prodao je „Pepsiju“.

Milovanović leči i gradi: Bojan Milovanović kao partner Andreja Jovanovića vodi poslove u vezi sa zdravstvom i građevinarstvom. Rukovodi sistemom „Medigrup“, koja je objedinila privatne medicinske usluge, kroz firmu „Deka inženjering“ izvodi radove u beogradskom naselju „A blok“, predsednik je Hokejaškog kluba Partizan…

„Kolika je vrednost kupoprodajne transakcije većinskog paketa akcija, to jest blizu 90 odsto KBM banke, teško je reći, ali treba uzeti u obzir da je Čačanska banka, koja mnogo bolje stoji i veća je tri puta, prodata za oko 10 miliona evra“ - kaže berzanski analitičar Nenad Gujaničić. „Više je nego verovatno da je kragujevačka banka prodata za sumu koja je manja od 10 miliona, koliko iznosi minimalni kapital neophodan za osnivanje banke u Srbiji“.

U čitavoj transakciji manjinski akcionari bi mogli najbolje da prođu. Naime, Zakon o preuzimanju obavezuje kupca većinskog paketa akcija da im ponudi najveću od tri cene: tržišne, knjigovodstvene i procenjene. „Na prvi pogled, izvesno je da će tržišna cena od 3.995 dinara biti najveća“ - dodaje Gujanićić, ističući da će samo za manjinske akcionare biti potrebno oko dva miliona evra.

Interesantno je pitanje zašto srpski privrednici sve češće zalaze u bankarske vode. Ekonomista Mahmut Bušatlija smatra da bi novi vlasnici tako mogli da pomognu svojim firmama: „Ako banka ne posluje dobro, onda joj vrednost nije velika. S obzirom na to da je reč o slovenačkoj banci, onda je to verovatno slučaj. Slovenački sistem ima ozbiljne probleme. Motiv je znači da se jeftino dođe do banke. Ako dobiju banku koju mogu relativno jeftino da saniraju, onda mogu malo da manipulišu. I ranije su naši biznismeni imali, a neki i dalje imaju udele u bankama. Univerzal banka je, na primer, bila poznata po takozvanim ‘overnajt’ kreditima. To su pozajmice koje su odobravane preko noći i na kratak rok kako bi firme mogle da premoste jaz do dobijanja povoljnog kredita. I ona ih je dobro naplaćivala. Ako neko ima dosta firmi, najlakše je da to radi preko svoje banke“.

Mali udeo: „KBM banka, bivša Kredi banka, spada u red najmanjih banaka na našem tržištu sa udelom od 0,3 odsto. Aktiva na kraju septembra prošle godine bila je oko 74 miliona evra, dok je kapital iznosio 12,8 miliona evra. Banka skoro sve vreme nakon preuzimanja od Slovenaca negativno posluje, a gubici su intenzivirani nakon odluke Slovenije da proda matičnu banku. I prošla godina završena sa gubitkom ne manjim od nekoliko miliona evra“ - ističe Nenad Gujaničić.

Izvor: e-Kapija | 17. 2. 2016.

Potpisan ugovor o preuzimanju akcija KBM banke

Ugovor o prenosu svih akcija KBM banke Kragujevac, koje su do sada bile u vlasništvu NKBM, Andreju Jovanoviću i Bojanu Milovanoviću zaključen je u sredu (17. februara 2016. godine), navedeno je u saopštenju.

Novi vlasnici preuzeće upravljanje najranije za nekoliko nedelja, dodaje se u saopštenju.

Preuzimanje KBM banke predstavlja veliku podršku domaćoj privredi i domaćem kapitalu što je ujedno i cilj ove investicije - da srpsku banku vratimo Srbiji, naglasio je Dragan Lazarević u ime investitora i dodao da će realizacija kupoprodajnog ugovora trajati narednih nekoliko nedelja, nakon čega će novi vlasnici preuzeti upravljanje KBM bankom.

KBM banka je regionalna banka koja je započela uspešnu tradiciju bankarstva u Kragujevcu, a od 2010. godine je bila članica Grupe Nove KBM, jedne od najvećih finansijskih grupacija u Sloveniji.

KBM banka posluje na teritoriji cele Srbije, u pet filijala sa preko 20 poslovnih jedinica.

Izvor: Tanjug.biz | 13. 1. 2016.

Ohrabrenje: raste nivo dobrih, pada nivo loših kredita 

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić poručio je danas da su konačno, nakon dužeg vremena, primetni prvi dobri signali kad je reč o kreditnoj aktivnosti, pa je ukupan iznos kredita na kraju 2015. u porastu od 1,3 odsto u odnosu na kraj 2014. godinu.

On je poručio i da je, prvi put nakon dužeg vremena, i učešće loših kredita, uključujući i privredu i građane, ispod 20 odsto, odnosno 19,9 odsto. Dugalić je, na redovnoj konferenciji za novinare UBS-a, rekao da je ukupan nivo kredita zabeležen 31. decembra 2015. iznosio 2.149 milijardi dinara, a poslednjeg dana 2014. godine 2.122 milijarde.

Dugalić je rekao da je, kada je reč o pravnim licima u pomenutom periodu zabeležen rast kreditne aktivnosti od 0,3 odsto posle višemesečne stagnacije, čak i blagog pada u kreditnoj zaduženosti. „Rast kreditne aktivnosti u ovoj kategoriji je uticaj sezonskog karaktera, jer pred kraj godine privreda živne i sve kompanije su aktivnije“, rekao je Dugalić. „Uglavnom je tokom godine bila stagnacija ili blagi pad. Tako da je ovaj rast blago ohrabrenje. Slična zaključak važi i za fizička lica“, rekao je Dugalić i dodao da je za građane rast kredita 5,5 odsto.

Ukupna zaduženost građana na kraju 2015. iznosila je 711,3 milijarde dinara, dok je tačno godinu dana ranije iznosila 674,2 milijarde. Jedino je, prema podacima UBS, za godinu dana opao nivo kredita preduzetnicima koji je na kraju prošle godine iznosio 44,7 milijardi, a na kraju 2014. 59,3 milijarde dinara. Dobar signal stiže i kada je reč o urednosti u plaćanju obaveza, gde se, kako je kazao Dugalić, pozitivne tendencije nastavljaju.

Učešće docnje u ukupnim kreditima je krajem 2015. iznosilo 15,3 odsto, na godinu dana ranije je to bilo za jedan procentni poen više, 16,3 odsto. Docnja pravnih lica se smanjila sa učešćem u ukupnim kreditima od 20 odsto u novembru, na 19,3 u decembru. „To je ohrabrujući podatak, kao i onaj koji se odnosi na stanovništvo da je učešće docnje bilo 7,4 odsto u novembru i palo na 7,3 odsto u decembru. To su neki pozitivni pomaci, i nadamo se da će se takva tendencija nastaviti“, rekao je Dugalić.

On je istakao da se takav trend odrazio i na loše kredite, odnosno na pozajmice s kašnjenjem preko 90 dana. „Prvi put posle dužeg vremena učešće loših kredita u ukupnom obimu, uključujući privredu i stanovništvo je ispod 20 odsto, to jest 19,9 odsto. To je ohrabrujući podatak. Još uvek je to veliki udeo, ali ono što ohrabruje je trend smanjivanja koji se nastavlja“, rekao je Dugalić.

Kada je u pitanju vrednost više faktora je uticalo, dodaje on, navodeći da su veliki sistemi pod drugačijim tretmanom, a pored toga ukazao je i na mere koje su preduzeli NBS i Vlada, a koje daju rezultat. „Strukturna rešenja i prodaja loših kredita daje sve zajedno dobre rezultate. Rezultat nije senzacionalan, ali ta tendencija koja je bila nepovoljna je zaustavljena. Sada imamo čak pad udela loših kredita“, naveo je Dugalić.

On priznaje da je udeo loših kredita još veliki i procentualno i nominalno, ali je ipak, ističe bolje da udeo bude 20 nego 24 odsto. „Pre izbijanja krize 2007/2008. godine imali smo udeo loših kredita od svega 4,7 odsto. Konačno taj trend preokrenut i nadamo se boljim rezultatima u budućnosti. I mere vlade, NBS i poslovna politika banaka uticali su pozitivno, a drugačiji poreski tretman nenaplativih potraživanja utiče na ovaj podatak“, rekao je on.

Kada su u pitanju tekući računi i kreditne kartice, Dugalić navodi da je u tom segmentu mesecima status kvo, bez bitnih promena u pogledu korišćenja, docnji i broja kartica.

Nije senzacionalno, ali smanjuje se nivo loših kredita

Učešće loših kredita privrede i građana u ukupnim pozajmicama, prvi put posle dužeg vremena, palo je ispod 20 odsto, na 19,9 odsto, izjavio je Dugalić. „Rezultat nije senzacionalan, ali ta tendencija koja je bila nepovoljna je zaustavljena. Sada imamo čak pad udela loših kredita“, naveo je Dugalić na redovnoj mesečnoj konferenciji za štampu UBS i dodaje da je to ohrabrujuće.

Prema njegovim rečima, na veću urednost u otplati kredita uticalo je više faktora, a između ostalog i vladina strategija za rešavanje problematičnih kredita daje rezultate. „I mere vlade, NBS i poslovna politika banaka uticali su pozitivno, a drugačiji poreski tretman nenaplativih potraživanja utiče na ovaj podatak“, rekao je on dodajući da su sada veliki sistemi pod drugačijim tretmanom, a strukturna rešenja i prodaja loših kredita daje sve zajedno dobre rezultate.

Apelacioni sud verifikovao kamatnu stopu kao deo ugovora

Dugalić je preneo danas da je Apelacioni sud ispravio nelogičnost koja je nastala presudom Višeg suda, te je verifikovao kamatnu stopu kao deo ugovora. On je, na konferenciji za štampu, kazao da je Apelacioni sud, sredinom decembra, potvrdio presudu Višeg suda da banke ne mogu jednostrano da menjaju kamatnu stopu, ali i da inicijalna kamata ostaje deo ugovora između banke i klijenta. Dugalić je naglasio da se kamatna stopa može menjati samo u dogovoru ugovornih strana.

On je ukazao da je polovinom prošle godine veliku pažnju javnosti izazvala presuda Višeg suda, kojima je poništena kamata u ugovoru indeksirana u švajcarskim francima, čime je poništena mogućnost naplate kamata.

Međutim, kako je dodao, presudom Apelacionog suda, koja je ostala nezapažena u javnosti, ukinut je deo presude Višeg suda i ispravljena nelogičnost. U presudi je, prema njegovim rečima, ostala odrednica o promeni kamatne stope u skladu sa poslovnom politikom banke onemogućena.

Apelacioni sud je, kako je dodao, dalje verifikovao kamatnu stopu kao deo ugovora između banke i klijenta. „Od kako postoji kredit kao instrument zaduživanja kamatna stopa je deo tog ugovora, i uvek će postojati. Apelacioni sud svojom odlukom od 15. decembra ispravio je deo presude Višeg suda“, konstatovao je on.

Izvor: Novosti | 4. 4. 2015.

Izvršitelji neće uterivati kredite  Problematični krediti poslednjih godina u Srbiji su u porastu. Njihov iznos prema gruboj proceni je oko tri milijarde evra, a od toga građani ne mogu da vrate nešto ispod 400 miliona evra. Bankari će ostati bez „zelenog svetla“ Narodne banke Srbije da prodaju zajmove građana. Po zakonu, potraživanja mogu da ustupaju samo drugim bankama.

Narodna banka Srbije neće dozvoliti bankama da prodaju kredite koje ne mogu da naplate od građana. Poučeni iskustvom, kako navode u centralnoj banci, iz perioda kada su banke to moglo da čine, bilo je zloupotreba i lošeg ponašanja prema dužnicima. Postojeći Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, otklonio je sve negativne posledice postupanja drugih preduzeća kojima su ranije bila ustupana potraživanja.

Naime, kako ističu u Narodnoj banci Srbije, u periodu u kome je bankama bilo omogućeno da prodaju potraživanja od građana drugim preduzećima, pre 2011. godine, banke nisu pre toga obaveštavale korisnike o visini duga, niti o samoj prodaji, niti bi pre ustupanja iskoristile sva raspoloživa sredstva za naplatu potraživanja.

„Takođe, banke su prilikom prodaje dugova stanovništva tim firmama davale kompletne kreditne dosijee korisnika. Na taj način ta preduzeća dolazila su u posed podataka o ličnosti korisnika protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. S druge strane, građani nisu imali mogućnosti da od firmi kojima je ustupljeno potraživanje dobiju podatke o pravnom osnovu dugovanja, visini duga, njegovoj strukturi i periodu na koji se isti odnosi“ - navode u Narodnoj banci Srbije.

Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga propisano je da banka potraživanja od korisnika - građana može ustupiti samo drugoj banci. „Imajući u vidu da je donošenje Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga imalo za cilj uređivanje zaštite korisnika finansijskih usluga - stanovništva, uključujući i zaštitu u slučaju ustupanja potraživanja, smatramo da ograničenje u vezi sa ustupanjem potraživanja banaka od građana treba zadržati“ - ističu u Narodnoj banci Srbije.

Većina bankara nije za prodaju loših kredita građana. „Za nas prodaja nenaplativih kredita stanovništva nije od velike koristi jer mi takva potraživanja dajemo u bescenje“ - kaže jedan strani bankar. Prodaja loših zajmova specijalizovanim firmama nama donosi samo od 10 do 30 odsto novca od onoga što smo plasirali. Ali, iznošenjem loših zajmova iz banke, odnosno čišćenjem bilansa oslobađamo novac koji moramo da izdvajamo za to.

U Srbiji je velika nenaplativost odobrenih pozajmica. Pre svega kod privrede gde je zvanično oko 23 odsto. Po tome smo drugi u Evropi posle Rumuna. Bankari kažu da svaki treći kredit dat firmama ne mogu da naplate, dok su građani mnogo bolje platiše i njihovo kašnjenje je oko 10 odsto.

„Može se očekivati da će monetarne vlasti lakše prihvatiti predložene modele ustupanja loših kredita koji se odnose samo na firme“ - kaže Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji. „Siguran sam da će država i centralna banka ostati na principu da nenaplative kredite građana ne bi trebalo na ovaj način ustupati, kako ne bi došlo do neprimerenog udara i neprijatnosti za zadužene. Zajmove koji građani ne mogu da se vrate ima znatno manje oko devet odsto u odnosu na privredu, manji je rizik i oni se kako tako naplaćuju“.

Firme koje se bave otkupom loših kredita smatraju da i Srbija treba da krene sa ustupanjem dugova građana. „Ako analiziramo potraživanja preduzeća od banaka od 2008. godine do danas, otkupili smo 37.000 slučajeva sa dugom od 56 miliona evra, od čega se 37 miliona evra odnosi na dugove građana“ - kaže Jelena Jović, operativni direktor u „Eos Matriksu“, firmi koja se bavi otkupom loših kredita. „Sve zemlje u regionu sarađuju sa nama i imamo pozitivna iskustva“.

Izvor: Politika | 25. 8. 2014.

„Račun propasti“ još se ne zna

Spasavanje banaka državu koštalo oko 800 miliona evra, ali veliko je pitanje koliko će moći da nadoknadi iz njihovog stečaja.

Jer, država je u godinama kada je verovala da spasava ono što se spasti može dokapitalizovala Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i Privrednu banku Beograd stotinama miliona evra emisijama hartija od vrednosti, a krajnji rezultat njihovog stečaja, odnosno prebijanja poverilaca i države kao dužnika, još dugo neće biti poznat.

Prema trenutnom „računu propasti“ jedino je poznato da poverioci, za sada, potražuju, oko 110 miliona evra, međutim, ostaje otvoreno pitanje vrednosti stečajne mase, jer ona još nije poznata iz prostog razloga što, na primer, nije unovčena njihova nepokretna imovina.

U Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik u ova tri slučaja, navode da u slučaju Nove Agrobanke potraživanja poverilaca iznose 11,89, dok je vrednost neispitanih potraživanja 1,42 milijarde dinara.

Od otvaranja stečajnog postupka u oktobru 2012. godine unovčena je stečajna masa u iznosu od oko dve milijarde dinara. „U toku su pripremne radnje za unovčenje nepokretne imovine Nove Agrobanke u vidu procene njene tržišne vrednosti”, navode u Agenciji. Najvrednija imovina ove banke je svakako poslovna zgrada u centru Beograda.

Da li zato što je Nova Agrobanka pravno sledbenik Poljoprivredne banke Agrobanke, koja je otišla u stečaj i što su na novu banku preneti prava i obaveze stare, tek potraživanja poverilaca su u ovom slučaju „banke prethodnice“ mnogo manja i iznose 56 miliona dinara. U ovom slučaju vrednost osporenih potraživanja je 1,4 milijarde dinara. To što su potraživanja osporena ne znači da neće biti na kraju priznata, jer poverilac ima pravo da ih traži sudskim putem.

U stečajnom postupku nad Poljoprivrednom bankom Agrobankom najviše se odmaklo. „S obzirom na to da stečajni dužnik nema druge imovine osim potraživanja, u zavisnosti od njihove naplate namirivaće se procentualno i poverioci. Namirenje poverilaca po osnovu utvrđenih potraživanja izvršeno je delimičnom deobom 24.2.2014. godine i to drugi isplatni red u celosti i peti isplatni red u iznosu od 12,39 odsto. Nakon toga, izvršena je i druga delimična deoba poveriocima petog isplatnog reda u iznosu od 12,69 odsto utvrđenih potraživanja. Posle druge delimične deobe, poverioci drugog isplatnog reda namireni su u potpunosti, a poverioci petog isplatnog reda u iznosu od 25,08 odsto utvrđenih potraživanja. Izvršena je i odgovarajuća rezervacija za osporena potraživanja u petom isplatnom redu za poverioce koji su u zakonskom roku podneli tužbe za utvrđenje“, navode u Agenciji.

U slučaju Razvojne banke Vojvodine utvrđena je konačna lista potraživanja, pri čemu priznata potraživanja iznose oko 1,98, a osporena 7,22 milijarde dinara. „I kod ove banke u toku su pripremne radnje za unovčenje imovine u vidu procene njene tržišne vrednosti“.

Stečajni postupak Privredne banke Beograd još je na početku. „Rešenjem Privrednog suda u Beogradu od 28. 10. 2013. godine pokrenut je postupak stečaja nad Privrednom bankom Beograd. U toku postupka stečaja, a na osnovu podnetih prijava potraživanja poverilaca, još nije održano ispitno ročište. Stečajni upravnik izvršio je analizu svih prijavljenih potraživanja i utvrdio njihovu osnovanost, s izuzetkom dve prijave. U narednom periodu stečajni upravnik će uputiti predlog Privrednom sudu u Beogradu za održavanje ispitnog ročišta. Takođe će se nastaviti sa naplatom potraživanja, a planirana je i prodaja nepokretne i pokretne imovine u cilju namirenja poverilaca u što većem procentu“, navode u Agenciji.

S obzirom na to da stečaj takozvane četiri velike društvene banke (Beobanke, Jugobanke, Invest banke i Beogradske banke) nije završen ni posle 13 godina, a da nema naznaka ni kada bi to moglo da bude, logično je pretpostaviti da bi i stečaj državnih banaka iz novijeg vremena mogao dugo da traje.

U Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik i u ta četiri slučaja, kao razloge za izuzetno dug stečajni postupak navode manje-više iste razloge. Najveći dužnici banaka su pravna lica u postupku restrukturiranja, odnosno privatizacije i zato se ne može uticati na brzinu naplate potraživanja od njih. Problem predstavlja spora i duga naplata u postupcima izvršenja nad imovinom dužnika obezbeđenim hipotekama.

Dodatno, stečaj Beogradske banke je, na primer, vezan za okončanje postupaka likvidacija nad poslovnim jedinicama banke na Kipru i Njujorku i mešovitih banaka i to Franko – Jugoslav banke i AJ banke u Londonu u likvidaciji. Na okončanje stečajnog postupka utiče i postupak privatizacije dužnika banke s teritorije Kosova i Metohije.

U slučaju Investbanke naročito veliku prepreku okončanju postupka stečaja predstavlja i okončanje sporova vezanih za imo vinu u Hrvatskoj i sporovi protiv BiH zbog dugova preduzeća s te teritorije po osnovu Pariskog kluba poverilaca.

Izvor: Tanjug | 24. 7. 2014.

Banke na kamatama i uslugama zarade 90 miliona dnevno

Banke u Srbiji su u prva tri meseca ove godine inkasirale 90 miliona dinara u proseku dnevno samo na račun kamata i različitih provizija na usluge koje čine građanima, firmama i strancima, svima koji su imali posla sa njima.

Činjenicu da je prihod od kamata viši od 70 odsto, ekonomski stručnjak Instituta za evropske studije Goran Nikolić je komentarisao rečima da je jasno one u Srbiji vrlo visoke. „Građani se stalno žale da su kamate visoke, ali to je zapravo istina. Ne bih pravdao banke, ali objašnjenje leži u strukturi tržišta. One u Srbiji imaju mali broj transakcija, pa pokušavaju da od malo novca što više zarade, i to rade skupim provizijama i kreditima“, rekao je Nikolić dodajući da u Evropi banke imaju mnogo više dnevnih transakcija, a samim tim i jeftinije kamate i provizije.

U Srbiji je, prema njegovim rečima, velika razlika između kamata koje građani plaćaju na kredite i kamata koje banke plaćaju građanima na štednju, i upravo ta razlika, kaže on, gura profit banaka.

Za profesora Ekonomskog fakulteta Ljubodraga Savića još je alarmantniji podatak da čak petina bankarskih prihoda dolazi od različitih naknada: „Kamate jesu visoke, ali mnogi zaboravljaju koliko su skupe skrivene bankarske provizije, a koje kod nas čine petinu ukupne dobiti banaka. Pojedinačno, provizije možda nisu paprene, ali se u našim bankama i ‘dobar dan’ naplaćuje. S druge strane, to je njima najlakša zarada i siguran izvor prihoda koji ne nosi nikav rizik“.

Banke, kaže on, pokušavaju svoje poslovne rizike da naplate kroz kredite, pa su zato kod nas kamate više nego u zemljama u okruženju. „Preko kamata pokušavaju sve da naplate, pa i rizik od plasmana jer je skoro svaka treća pozajmica u velikom kašnjenju u otplati. Problem je što danas nema ni takozvanih sigurnih klijenata. Više ima raspoloživog kapitala, nego sigurnih kupaca“, rekao je Savić i dodao da neki, ranije sigurni klijenti, danas to više nisu, pa se dešava da su baš oni najneredovnije platiše. To su, prema njegovim rečima, krupni kapitalisti.

On je podsetio da u Srbiji trenutno posluje 29 banaka, koje, kako tvrdi, nastoje da usklade visinu kamatnih stopa. Građani koji žele da se zaduže, poručuje on, trebalo bi pažljivo da čitaju ugovore. On kaže da se banke ugovorima obično dobro obezbede, a klijenti izvuku „deblji kraj“, kao što se desilo u priči sa kreditima indeksiranim u švajcarcima. „Ako se ugovori ne čitaju pažljivo, može da se dođe u situaciju da u početku sve bude kao medeni maeec, a da kasnije, kao i u braku počnu a se javljaju problemi“, zaključio je Savić.

Inače, prosečna kamata na dinarske keš kredite u Srbiji iznosi 21.32 odsto, a na indeksirane u evrima 8.62 odsto. Na stambene pozajmice, banke prosečno naplaćuju kamatu u iznosu od 4.63 odsto, dok na primer, prekoračenje po tekućem računu u proseku košta 33,10 odsto.

Kada je reč o provizijama, banke ih naplaćuju na održavanje tekućeg računa, plaćanje računa, za odobravanje kredita, kartica, dozvoljenog minusa...

Izvor: Biznis & finansije | 14. 5. 2014.

Veliko skupljanje bankarskog sektora

Bankarski sektor preživljava najteže momente od starta tranzicionog perioda. Prosečan prinos na kapital ovog segmenta finansijskog sistema postao je negativan, ali to nije jedina okolnost zbog koje akcionari banaka sa razumevanjem gledaju na one koji najavljuju odlazak sa tržišta.

Među njima je svakako i naša država koja je u konkurenciji sa svim većinskim i manjinskim vlasnicima ovih finansijskih institucija, od kad traje opadanje bankarskog sektora, apsolutni gubitnik.

Kada je belgijska KBC banka u jeku svetske krize najavila napuštanje domaćeg tržišta, a nekoliko godina kasnije tu ideju i realizovala, počela je nova etapa u razvoju domaćeg bankarskog sistema. Pre tog datuma, Srbija je bila pravi Eldorado za inostrane vlasnike kapitala koji nisu štedeli sredstava i truda da postanu deo brzo rastućeg tržišta.

Ova ekspanzija malo je zanela tržišne takmace pa su oni koji su se obreli poslednji na ulaznim vratima plaćali isuviše visoku cenu za uglavnom minoran komad tržišta koji su dobijali.

Polovina u minusu

Razlozi da se poveruje da nema ni govora o smirivanju krize na našem finansijskom tržištu daleko prevazilaze odluku Narodne banke Srbije (NBS) da (i) Univerzal banci oduzme dozvolu za rad.

Banke su u 2013. godini ostvarile gubitak od 641 miliona dinara (ne računajući Univerzal banku), a čak polovina nije poslovala pozitivno. Ovaj negativan krajnji rezultat, u odnosu na solidan plus od 27 milijardi dinara iz 2012. godine u najvećoj meri je posledica ogromnih otpisa i rezervisanja koji su u bilansu bankarskog sektora povećani za 55 odsto, na 57,7 milijardi dinara (oko pola milijarde evra).

Slaba mogućnost naplate plasiranih zajmova tako je postala omča oko vrata celokupnog bankarskog sektora što je druga strana medalje vremena neobuzdane ekspanzije kada su zajmoprimci često bez jasnih kriterijuma bili poželjni klijenti većine banaka.

Izvesno je da će se ovaj trend nastaviti i u 2014. godini, ali više od toga zabrinjava okoštala poslovna politika banaka. Nivo datih kredita prošle godine opao je za više od četiri odsto, kako zbog nespremnosti banaka da preuzmu veći rizik u novim plasmanima tako i usled visokih kamata koje su u velikoj meri posledica nagomilanih loših kredita.

Ovaj zatvoreni krug još uvek nije ni blizu razrešenja premda je pre više od godinu dana NBS donela mere koje se tiču ustupanja potraživanja i promena u klasifikaciji aktive. Komplikovano aktiviranje hipoteka, neefikasan pravosudni sistem, sporo sprovođenje stečajnih postupaka, samo su neki od faktora koji ne idu na ruku bankarima.

Naravno, ovome treba dodati i nespremnost većine banaka za ovakve situacije i čekanje da im država pritekne u pomoć.

Državne i naše

Preostali deo bankarskog sektora pod državnom upravom nije imun na eventualno ponavljanje viđenog scenarija. Otežavajuća okolnost je to što čak pet državnih banaka ima veoma skroman udeo na tržištu, a u nekima od njih se duboko zapatila politika koja je bila glavni uzrok propasti Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine i Privredne banke Beograd.

S druge strane, jedina banka srednje veličine, Banka Poštanska štedionica, pretvorila se u skladište za lošu aktivu ugašenih banaka i rizikuje da, bez dokapitalizacije u bliskoj budućnosti, postane problem sam za sebe sa malim izgledima za uspešno rešenje. Za sada je jedina svetla tačka, Komercijalna banka, druga po veličini bankarska ustanova na celom tržištu, što se u velikoj meri mora zahvaliti „sparingovanju“ inostranih finansijskih institucija koje su duže vreme prisutne u vlasničkoj strukturi.

Pritisak propalih državnih banaka na budžet je bio takav da ne čudi što je ovaj segment domaće ekonomije našao svoje mesto i u ekspozeu premijera. Tako se među spomenutim urgentnim merama u prvih sto dana Vlade našlo i „rešavanje pitanja održivog funkcionisanja banaka u većinskom državnom vlasništvu kroz odgovarajuće finansijske operacije, privatizaciju, konsolidaciju i punu profesionalizaciju menadžmenta“.

Ova nezgrapna formulacija teško može nagovestiti mere koje će vlada u bliskoj budućnosti preduzeti ali je sasvim izvesno da u ovom obliku većina banaka neće sačekati kraj njenog nedavno započetog mandata.

Uz malo sreće, raspisani tender za prodaju Čačanske banke mogao bi biti okončan do sredine godine te bi se sa dnevnog reda skinula jedna od državnih bankarskih tema koja, istina, i nije bila goruća. Ostatak državnog bankarskog sektora stoji znatno slabije, a posebno onaj deo gde je tržišno učešće manje od jedan odsto, a nalaženje strateških partnera malo verovatno. Njihovo prevođenje, na već uhodan način, u Poštansku štedionicu još bi više zaoštrilo potrebu da ona bude dokapitalizovana.

U takvim okolnostima ponovo bi se morale potražiti usluge inostranih finansijskih organizacija s obzirom na skučene mogućnosti državnog budžeta, ali bi ovo „iznuđeno“ rešenje moglo biti spasonosni izlaz iz aktuelne situacije. Pitanje Komercijalne banke, koja bi jedina od svih državnih banaka lako mogla pronaći strateškog partnera, za sada nije ozbiljnije načeto, ali je izvesno da će biti gurnuto što dalje u budućnost - kako zbog činjenice da trenutno ne stvara probleme, tako i zbog gotovo urođenog intervencionističkog stava u mehanizmu svake ovdašnje vlasti.

Sektorski izgledi

Prinos na kapital ovdašnjeg bankarskog sektora, čak i kada izuzmemo proteklu godinu, u poslednje vreme je daleko ispod proseka zemalja sličnog nivoa razvoja, a od očekivanja akcionara banaka da i ne govorimo. Ovo se možda najbolje može sagledati kroz interesovanje inostranih finansijskih institucija za ovdašnje tržište koje se uglavnom svodi na retke protokolarne upite koji više služe političkoj svrsi nego što imaju realno ekonomsko utemeljenje.

Osim očekivane prodaje Čačanske banke u koju će verovatno ući turski kapital, gotovo da nema ozbiljnijih interesenata iz šireg regiona ili Evrope koji bi zakucali na vrata NBS-a za dobijanje dozvole. U oskudici inostranog kapitala, domaća MK grupa dobila je dozvolu za preuzimanje AIK banke, koje je početkom godine uspešno i sprovedeno. Ovakav scenario, samo koju godinu ranije, bio je prosto nezamisliv kada su poželjni kandidati bile isključivo prvoklasne finansijske organizacije.

Oskudica interesa kapitala za ovdašnje tržište ide na ruku preostalim tržišnim učesnicima koji povećaju dominaciju u ovom sektoru. Prvih deset banaka po veličini aktive zauzimaju preko tri četvrtine ukupnog tržišta, a opet svega 12 banaka ima udeo na tržištu veći od tri procenta. I letimična analiza može ukazati na činjenicu da će se više od polovine ovdašnjih banaka teškom mukom boriti „za vazduh“.

Pa ipak, da opstanak nije nemoguć najbolje pokazuje primer ProCredit banke koja na specifičnoj tržišnoj niši i sa skromnim tržišnim udelom od 2,5 odsto ukupnog tržišta ostvaruje odlične poslovne rezultate. Dakle, manje učesnike neminovno očekuje preživljavanje u vidu traženja strateškog partnera (ili spajanja) i/ili neka vrsta specijalizacije koju će, na primer, u narednim godinama probati da sprovede Telenor banka.

Vreme dobrog funkcionisanja bankarskog sektora, nakon što je realni zapao u krizu, davno je iza nas i samo uzajamni oporavak ova dva segmenta ekonomije može dovesti do prevazilaženja aktuelne situacije. Eventualni angažman države kao medijatora, koji bi posrednim putem (donošenje i primena spornih zakona, jačanje institucija i sl) olakšao restrukturiranje realnog sektora omogućio bi trasiranje puta za izlazak iz trenutne začarane situacije.

S jedne strane sprovelo bi se „čišćenje“ bilansa bankarskog sektora i oslobodio prostor za plasman novih kredita, dok bi se s druge strane omogućila šansa biznisima koji imaju perspektivu da prevaziđu aktuelne probleme izazvane višegodišnjom stagnacijom privrede.

Izvor: Tanjug | 5. 5. 2014.

NLB banka će smanjiti broj zaposlenih u Sloveniji i Srbiji

Nova ljubljanska banka (NLB) će, zbog teške situacije u kojoj se našla, do kraja godine morati da uđe u restrukturiranje, što podrazumeva i smanjenje broja zaposlenih, pre svega u Srbiji i Sloveniji, izjavio je predsednik NLB u Sloveniji Janko Međa.

Prema njegovim rečima, nakon detaljne analize koja je urađena krajem 2013. bilo je jasno da će u Sloveniji svaki peti zaposleni u NLB banci, tj. njih oko 20 odsto, ostati bez posla, dok za Srbiju još nema procena.

Kada je reč o Srbiji, sagovornik Tanjuga podseća da NLB ima tržišni udeo ispod dva odsto, a kako dodaje, i tu je kriza loše uticala na posao.

„NLB u Beogradu ima problema sa operativnim profitom, ne zaradimo dovoljno mesečno pre oporezivanja, pa zato sada radimo na restrukturiranju, kako bi ponovo uspešno poslovali“, rekao je Međa.

On je podvukao da je toj banci u Srbiji do početka krize ubrzano rastao udeo nenaplativih kredita (NPL). Na nivou NLB grupe, kaže Međa, učešće nenaplativih zajmova iznosi čak 25 odsto.

On je, međutim, uveren da, to neće dalje ugroziti rad NLB banke iz bar dva razloga. „Prvo, negativan ekonomski trend je kulminirao 2013, i doveo nas do zaključka da krediti moraju da budu odgovarajuće pokriveni. Zato je pokrivenost NPL-ova u Srbiji visokih 70 odsto“, kaže Međa. Drugi razlog je, kako navodi, što NLB grupa apsolutno stoji iza kćerki u svim zemljama.

Izvor: Novi magazin | 25. 4. 2014.

Ima li kraja sunovratu bankarskog sistema u Srbiji

Banke u Srbiji su prošlu godinu završile sa gubitkom od blizu dve milijarde dinara ili oko 18 miliona evra. Tako su se raspršile, doduše slabašne, nade s kraja prošle godine, kada su podaci nagoveštavali optimistički rasplet, tj. mogućnost da banke ipak ostvare neki minimalan profit.

Ali, stvarnost je bila neumoljiva i Narodnoj banci nije preostalo ništa drugo nego da uoči Uskrsa objavi definitivne podatke sa suprotnim, tj. minusnim predznakom.

Ovo je prvi put od 2004. da bankarski sektor u Srbiji, u celini gledano, godinu završi sa minusom na računu. I to je ono što brine čak i više od samog deficita koji i nije tako visok. Druga stvar koja zabrinjava jeste činjenica da je gubitak zabeležila čak, tj. tačno polovina od ukupno 30 banaka koliko ih posluje u Srbiji.

U osnovi to se poklapa sa onim što je, navodeći uzroke gubitaka, naveo Veroljub Dugalić, gensek Udruženja banaka Srbije: dakle, na prvom mestu smanjenje kreditne aktivnosti od deset odsto, zatim pad kamata na kredite i, treće ali najvažnije, nenaplativi zajmovi od gotovo tri milijarde evra.

Nenaplativi zajmovi su prema Dugalićevim rečima premašili tri milijarde evra (300 milijardi dinara). Naravno, najveći problem je privreda, gde nenaplativi krediti dostižu gotovo trećinu (sasvim precizno – 28 odsto) ukupnih kredita. Drugi uzrok je povezan sa prethodnim, a sastoji se od pada kreditne aktivnosti banaka.

Stvar je krajnje logična: pošto im sve veći broj klijenata, podvlačimo, pre svega preduzeća, nije vraćao kredite, banke su postale opreznije i počele teže da dodeljuju nove zajmove. Tako smo došli u današnju situaciju da privreda trenutno više para bankama daje, tj. vraća kroz otplatu kredita, nego što uzima nove zajmove. Pojava je – opšta i važi za gotovo sve vrste kredita.

Generalno uzevši, ukupna zaduženost građana i privrede bila je krajem marta oko 2.090 milijardi dinara, što je za 50 milijardi (dva odsto) manje nego u februaru. Zaduženost preduzeća (1.360 milijardi) bila je manja za tri odsto. Smanjena je i zaduženost preduzetnika, iako minimalno – za 0,2 odsto (tj. na 109,5 milijardi dinara).

Jedino je, mada opet minimalno, tj. za isto onoliko za koliko je (relativno) opala zaduženost preduzetnika, za 0,2 odsto – povećana zaduženost građana. Ali i tu su zapravo porasli samo gotovinski krediti (za jedan odsto), što može biti loš znak, odn. nagoveštaj da građani u borbi za preživljavanje počinju kreditima da pokrivaju tekuću potrošnju.

O tome svedoče podaci o padu potrošačkih kredita (za trajna potrošna dobra) za 1,5 odsto (iznosili su 25 milijardi dinara) i stambenih za 0,3 odsto (iznosili su 343 milijarde dinara). Banke to (još uvek) tolerišu, jer su građani mnogo bolji dužnici od preduzeća i gotovo stoprocentno ispunjavaju svoje obaveze prema bankama, ali pitanje je, ako se ekonomska situacija u zemlji brzo ne poboljša – dokle će tako biti.

Opadanje kreditne aktivnosti banaka dovodi do smanjenja mogućnosti kompanija za ulaganja i investicije. Isto to, samo iz suprotnog ugla, pokazuje pad zaduženosti u stambenim kreditima. To će se negativno odraziti na građevinsku industriju koja je, opet, povezana sa drugim granama. Sve u svemu, nema mnogo „znakova pored puta“ da će privreda Srbije uskoro izaći na zelenu granu.

To je prva stvar od koje naši sagovornici polaze kada se postavi pitanje budućnosti bankarskog sektora u Srbiji. Prognoze, dakle, nisu nimalo optimističke. Ne da se stvari neće popraviti, nego će se neko vreme još i pogoršavati, a ova godina će, tvrde ekonomisti, biti još teža za banke.

Tri su razloga za to. Najpre, obnova aktivnosti u realnom sektoru privrede je slabašna, što znači da će one i dalje muku mučiti sa klijentima. Drugo, problematični krediti će nastaviti da rastu. Da podsetimo, na kraju trećeg tromesečja učešće nenaplativih u ukupnim kreditima iznosilo je 25 odsto, ali se ono, kao što je rečeno na početku ovog teksta, na kraju godine povećalo na 28 odsto.

A biće ih još više. I, treće, nastaviće se odliv kapitala. Naime, domaće banke u stranom vlasništvu, zbog promene evropskih propisa, moraju da smanje rizičnost plasmana na problematičnim tržištima. A, kao što su maločas navedeni podaci dokumentovali, Srbija je visoko rizična zemlja.

Izvor: Tanjugbiz | 4. 2. 2014.

Pogubno kreditiranje „prijateljskih klijenata“

U situacijama kada se finansijsko stanje pojedinih banaka kritično pogorša država preduzima ono što mora, odnosno interveniše kako bi šteta po stabilnost finansijskog sistema zemlje bila što manja, ocenjuju stručnjaci.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Boško Živković kazao je da je zajednički problem Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, Privredne banke Beograd i sada Univerzal banke, nedovoljno dobro procenjivanje kreditnog rizika od strane menadžmenta. „Sigurno postoji način da se takve situacije preduprede, ali, nažalost, to je relativno kasno postavljanje pitanja“, primetio je Živković.

On je naglasio da se u suštini radilo o kreditiranju „prijateljskih klijenata“, odnosno o tome da nije odvojeno odlučivanje o kreditima od takozvanog opšteg korporativnog upravljanja, i onda se na taj način ugrožavaju depoziti. „Očigledno je da se u slučaju Univerzal banke dogodio „moralni hazard“, da su rizici prevaljeni na depozite, odnosno na državu, a da je korist od pogrešnih odluka imao neko drugi“, naveo je on. Povodom odluke da se pokrivaju samo depoziti do 50.000 evra, Živković je rekao da je zakon takav, a da, s druge strane, „nema ni para više za te namene, makar ne onoliko koliko ih je bilo“.

Profesor na Beogradsko bankarskoj akademiji Zoran Grubišić ocenio je u izjavi Tanjugu da je za Univerzal banku pronađeno jedino moguće rešenje koje doprinosi stabilnosti finansijskog sistema. Prema njegovim rečima, da bi se predupredile slične situacije nije dovoljno samo da nadzorna tela, odnosno NBS, kontrolišu poslovanje banaka, već i da sami akcionari, kao vlasnici, vode mnogo više računa o upravljanju jer, u krajnjoj liniji, oni snose najveći teret. „Akcionari bi trebalo da više utiču izborom članova upravnog odbora, nadzorom nad menadžmentom kompanije, u smislu upravljanja rizikom, kako bi se ovakve situacije sprečavale“, istakao je Grubišić.

U slučaju Univerzal banke, smatra on, očigledno je postojao problem upravljanja i neadekvatna kontrola od strane vlasnika, koji je trebalo da zaštite svoje pravo vlasništva time što će preko članova upravnog odbora pažljivije da kontrolišu menadžment kompanije. Napominjući da su iznenađenja uvek moguća, Grubišić je ocenio da, prema poznatim podacima, nema rizika da bi u bankarskom sektoru mogla da se ponovi slična situacija.

Izvor: RTS/ Blic/ Kamatica | 3. 2. 2014.

Za katanac Univerzal banci „krivac“ tekst u novinama

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je poslednjeg dana prošlog meseca da oduzme dozvolu rad Univerzal banci jer se, kako je saopšteno, „finansijsko stanje te banke znatno pogoršalo, te da je banka dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti i bila joj je ugrožena likvidnost i kontinuitet poslovanja“.

Ona je dodala i da država sada plaća i ceh donetim Zakonom o osiguranim depozitima do 50.000 evra. „Štedni ulozi i svi depoziti Univerzal banke do 50.000 evra su osigurani po zakonu i nema razloga za brigu i nervozu“ - rekla je guverner Tabaković za Radio-televiziju Srbije i nakon toga dodala da „nema straha ni za 434 zaposlena u Univerzal banci, bar u prvom trenutku“.

Oduzimanje dozvole usledilo je, objasnila je ona, „zato što je potpuno neočekivano došlo do verovatno naručenog teksta u Novostima, da će banka bankrotirati“. „Posle tog teksta je došlo do toga da se u roku od dva dana podigne tri miliona evra štednje. Bilo je očigledno da neko iz banke pokušava da izvuče ono što se zove živ i zdrav novac, a da se na državu prebaci sav teret“ rekla je ona za RTS.

U momentu kada je Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo odluku o oduzimanju dozvole, piše Blic, obavezne rezerve banke već su bile smanjene sa 20 na 18 miliona evra, a nadinarskom računu ostalo je svega 160 miliona dinara. Zato će, dodaje se, NBS inicirati istragu povodom otkrivanja informacije koja je prošle nedelje procurila u javnost, a koja se odnosi na donošenje odluke o gašenju Univerzal banke.

Prema rečima guvernera, ni akcionari,„kako god da se zovu“, nisu pokazali spremnost da sačuvaju banku, a dodala je i da vlasnička struktura Banke nije transparentna, te da očekuje da nadležni utvrde ko je akcionar kroz tu usitnjenu strukturu.

„Neophodno je utvrditi odgovornosti menadžmenta i akcionara Univerzal banke“ - rekla je guverner Tabaković i odbacila navode da je Univerzal banka zatvorena kao udar na vlasnika Delta holdinga Miroslava Miškovića, jer se u javnosti ona vezuje za njega.

Univerzal banka je, inače, u 2012. godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013. godine 553,8 miliona dinara. Tržišna vrednost njenih akcija na Beogradskoj berzi manja je od tri miliona evra.

U Univerzal banci, prema podacima sa Centralnog registra hartija od vrednosti, nema deoničara koji ima više od pet odsto akcija. Najveći akcionar je Nebojša Divljan, nekadašnji direktor Delta Đenerali osiguranja, tu su i firme Farmakom, Beohemija, Alfaplam, AIK banka...

Izvor: Blic | 31. 1. 2014.

NBS oduzela dozvolu za rad Univerzal banci

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je danas da oduzme dozvolu rad Univerzal banci i imenovao Agenciju za osiguranje depozita za administratora.

Utvrđeno je da se u prethodnom periodu finansijsko stanje te banke znatno pogoršalo, te da je Banka dospela u stanje kritične potkapitalizovanosti i da je ugrožena likvidnost i kontinuitet poslovanja. Imajući u vidu da su se stekli uslovi za oduzimanje dozvole za rad, u skladu sa Zakonom o bankama, NBS je u cilju zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema donela navedenu odluku.

Izvršni odbor je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da ta banka uskladi svoje poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja.

Agencija za osiguranje depozita će tokom sledeće nedelje preduzeti sve aktivnosti iz svoje nadležnosti u cilju isplate osiguranih depozita u skladu sa Zakonom o osiguranju depozita.

Agencija za osiguranje depozita saopštila je da će obaveštenje o uslovima, mestima i rokovima isplate osiguranih iznosa depozita u Univerzal banci biti objavljeno najkasnije u utorak, 4. februara u sredstvima javnog informisanja i na sajtu agencije.

Osiguranim depozitima smatraju se depoziti fizičkih lica, preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih pravnih lica. Osigurani iznos depozita je 50.000 evra po deponentu, utvrđen nakon prebijanja potraživanja banke u stečaju prema deponentu, navedeno je u saopštenju. Za dinarske depozite, isplata osiguranog iznosa se vrši u dinarima, a za devizne u evrima, po srednjem kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan pokretanja stečajnog postupka nad bankom.

Predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke kojoj je oduzeta dozvola za rad, Dragan Tomić, izjavio je da je ta odluka Narodne banke Srbije preuranjena i da su u toku bili razgovori sa tri potencijalna partnera za dokapitalizaciju Banke. „Očekivali smo da se u toku sledeće nedelje okončaju razgovori, bar sa jednim od tih potencijalnih partnera, jer jeftinije je da kupiš banku nego da praviš novu, imali smo tu i domaće partnere, i Arape, i dijasporu“, rekao je Tomić. On nije želeo da precizira o kojim partnerima se radi, ali je naveo da je „priča bila zaista ozbiljna“.

Tomić je ocenio i da odluka o oduzimanju dozvole Univerzal banci ne doprinosi finansijskoj stabilnosti zemlje u ovom trenutku i tvrdi da likvidnost banke nije ugrožena. „Jedino ono što se dešavalo, to su nenaplativi krediti u srpskoj privredi“, naveo je i dodao da je taj problem trebalo rešavati izmenom određenih propisa, a ne zatvaranjem banaka. Tomić je kazao da će Banka postupiti u skladu sa odlukama Narodne banke Srbije i da depoziti u Banci nisu ugroženi.

Izvor: Tanjugbiz | 19. 1. 2014.

Bankarski sektor stabilan, očekuju se nove banke 

Bankarski sektor u Srbiji je stabilan i nema bojazni da će se ponoviti slične situacije sa državnim bankama koje smo imali u prošlosti, izjavila je guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković najavljujući i dolazak nekih novih banaka na srpsko tržište. „I ove godine će u fokusu NBS biti kontrola banaka koja nijednog trenutka ne sme da ima „inkvizitorski karakter“, već mora da bude vrlo ozbiljna, ali sa pristupom preventivnog delovanja i pomaganja bankama da se bave svojim tradicionalnim poslom kreditiranja privrede i građana“, istakla je Tabaković u intervjuu Tanjugu.

Ona je navela da odgovore na pitanja kako će teći dalja konsolidacija dela bankarskog sektora u državnom vlasništvu i kakva je njihova  perspektiva treba da pruži strategija koju priprema Ministarstvo finansija. Ta strategija konačno i jasno treba da iskaže strateško opredeljenje države kao pojedinačno najvećeg akcionara u pogledu daljeg poslovanja tih banaka, rekla je Tabaković. „Narodna banka je ojačala svoje aktivnosti u bankama u državnom vlasništvu, za neke je utvrdila i određene korektivne mere koje te banke treba da sprovedu da bi unapredile svoje finansijsko stanje i da bi bile spremne za rešenja koja će biti usvojena pomenutom strategijom“, precizirala je ona.

Tabaković je napomenula i da se očekuje dolazak banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata na srpsko tržište, „a u toku je i postupak oko ulaska jedne strane u vlasništvo Čačanske banke“.

„Takođe, mislim da se može očekivati i dolazak novih strateških investitora koji će se opredeliti za ulaganje u naš bankarski sektor“, rekla je ona. Kako je istakla, dolazak novih, kredibilnih banaka treba, pre svega, da obezbedi ponudu kvalitetnijih izvora finansiranja i da poveća konkurenciju omogućavajući tako povoljnije uslove kreditiranja privredi i stanovništvu.

Napominjući da centralna banka ima „oskudne“ instrumente kojima bi mogla da direktno utiče na povećanje kreditne aktivnosti banaka, Tabaković je istakla da NBS na stanje na kreditnom tržištu utiče stvarajući adekvatne uslove kroz stabilnost cena i deviznog kursa, „a rezultati toga su već vidljivi kroz započeto smanjenje kamatnih stopa, posebno na kredite koje koristi privreda“.

Ona je rekla i da nema informacije da su banke pooštrile uslove za odobravanje kredita „jer je već duže vreme primetno da su banke veoma oprezne i nesklone riziku, što je donekle razumljivo imajući u vidu nivi nenaplativih kredita“. „Banke svakako treba da se vrate svom osnovnom poslu, kreditiranju privrede i građana, ali ništa nije crno-belo i sve je povezano. To znači da dodatni podsticaj rastu kreditne aktivnosti treba da proistekne iz fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi po osnovu pozitivnog efekta koji će imati na troškove privrede i sigurnost ulaganja“, navela je Tabaković. Prema njenim rečima, stabilniji uslovi omogućiće bankama da sredstva koja sada plasiraju u hartije od vrednosti države i NBS preusmere u finansiranje projekata privrede, uz niže kamatne stope, što je inače po pravilu za banke profitabilnije.

Podsetivši da je NBS krajem 2012. i 2013. donela propise koji treba da doprinesu rešenju problema nenaplativih kredita, guverner je navela da se sada sagledavaju efekti tih mera i očekuje se da se veći broj banaka odluči za njihovu primenu, što više očisti svoje bilanse i oslobodi sredstva za novu kreditnu aktivnost.

„Banke ne mogu „skrštenih ruku“ čekati da neko drugi rešava ovaj problem koji je nastao na liniji banka-privreda, a ako bi NBS preduzela agresivnije korake nastali bi troškovi za banke, uz mogućnost da ih one preliju na one koji uredno izmiruju svoje dugove“, istakla je Tabaković i dodala: „Problem teško naplativih kredita nije nastao preko noći i bez zasluga samih banaka koje su, takođe, „zatvarale oči“ pred nenamenskim korišćenjem kredita, pa se preko noći ne može ni rešiti. Ono što je pravi lek na duže staze je oporavak realnog sektora i povećanje ekonomske aktivnosti, uz rast kreditne aktivnosti banaka, a mi kroz makroekonomsku stabilnost stvaramo uslove za to“.

Izvor: Kamatica | 20. 12. 2013.

Kako rešiti nenaplative kredite u bankama

Izvršni odbor Narodne banke Srbije doneo je odluke koje bi trebalo da stvore što adekvatniji regulatorni okvir za rešavanje problema akumuliranih nenaplativih kredita u bankama. Te odluke bi, kako je saopšteno iz NBS, trebalo da spreče dalje nagomilavanje nenaplativih kredita.

Izmene Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke odnose se na pravila koja uređuju klasifikaciju sredstava stečenih naplatom potraživanja, potraživanja od lica kojem je banka ustupila potraživanje, kao i računanje dana docnje od naknadno ugovorenog datuma dospeća.

Izmenom odredaba, koje uređuju klasifikaciju sredstava stečenih naplatom potraživanja za nepokretnosti, produžava se period tokom kojeg banka nije dužna da klasifikuje sredstva stečena naplatom - produženje na tri godine, pri čemu se taj period više ne računa od dana sticanja tih sredstava, već od dana dospeća predmetnog potraživanja.

Na taj način banke će biti motivisane da, u slučajevima kada dužnik ima probleme u izmirivanju svojih obaveza prema banci, što pre započnu postupak naplate potraživanja i na taj način preduprede dalju akumulaciju nenaplativih potraživanja u svojim portfolijima.

Takođe, u cilju obezbeđivanja što šireg kruga lica kojima banke mogu ustupati potraživanja, rešavajući na taj način problem postojećih nenaplativih kredita u svojim portfolijima, izmenama se menjaju pravila klasifikacije potraživanja od klijenta kome je banka ustupila potraživanje.

Umesto dosadašnje klasifikacije ovih potraživanja u D kategoriju, propisano je da se klasifikacija potraživanja prema tim dužnicima vrši u skladu sa važećim kriterijumima za klasifikaciju, uz ispunjenost dodatnih uslova koji se odnose na urednost tog klijenta u izmirivanju njegovih obaveza prema banci, kao i na njegovo finansijsko stanje.

Izvor: Novosti | 8. 11. 2013.

Domaći biznismeni kupuju banke po Srbiji

Miodrag Kostić, kroz svoju kompaniju Sunoko povećava učešće u AIK banci Niš. Trenutno ova kompanija, koja predstavlja sistem nekoliko domaćih šećerana, ima 21,7 odsto akcija, dok zajedno sa povezanim licima MK grupe ima skoro 25 odsto akcija. Za toliki udeo ima i dozvolu Narodne banke Srbije.

Nedavno je na Beogradskoj berzi u takozvanoj blok transakciji (gde se kupac i prodavac unapred dogovore), grčka NBG banka prodala svojih 4,99 odsto akcija AIK banke ofšor firmama „Vimkameks konsalting ltd“ i „Aida Aset asosiješn akting“. I ovih dana, upravo ova preduzeća nastavljaju da kupuju akcije AIK-a.

Moguće je da u AIK banci dođe do još većeg ukrupnjavanja vlasništva, jer se nezvanično pominje da su ove dve ofšor kompanije povezane sa MK grupom. Ako je to tačno, vlasnik bi morao da uputi ponudu za prezimanje svim ostalim akcionarima.

Naime, zakon i za banke, kao i za bilo koja druga akcionarska društva, predviđa da se momentom sticanja više od 25 odsto vlasništva daje ponuda za preuzimanje akcija i ostalim manjinskim akcionarima.

Inače, najveći manjinski akcionar AIK banke, odmah posle Sunoka je grčka ATE banka kojom upravlja Pireus i ima 20,35 odsto akcija.

Kada je reč o Univerzal banci, nije tajna da Atlas grupa želi ovde da postane dominantan vlasnik, gde i dalje nijedan akcionar ne premašuje „famoznih“ 4,99 odsto udela. Jer, za svako sticanje iznad pet odsto akcija, investitoru je neophodna prethodna dozvola Narodne banke Srbije.

Atlas grupa planira da „u saradnji sa srpskim privrednicima“ kako sama kaže, postane vlasnik 30 odsto akcija Univerzal banke. Ova banka je u svoje završne račune upisala godišnji gubitak od 708,5 miliona dinara, što će od novih vlasnika sigurno tražiti dodatna ulaganja.

Posmatrajući stanje u Centralnom registru hartija od vrednosti, jasno je ko uz Atlas mont fond kupuje akcije Univerzal banke. Na Beogradskoj berzi proteklih nedelja isprometovano je 14,4 odsto akcija ove banke.

Na strani kupovine bili su već pomenuti Atlas mont fond, koji je kupio 4,99 odsto, zatim Alfa plam sa kupovinom istog udela akcija - 4,99 odsto i Bjelanović Vladimir koji je postao vlasnik 4,4 odsto akcija. Svog vlasništva u ovoj banci „rešavale“ su se mahom ofšor firme koje su dominirale vlasništvom Univerzal banke, sa udelima manjim od pet odsto.

Izvor: Politika | 28. 10. 2013.

Državne banke koštale nas već milijardu evra 

I sada stiže ceh iza sada neprocenjiv gubitak Privredne banke Beograd. Saberi oduzmi – nešto manje od milijarde evra.

Sudeći po stručnim procenama, sudbina preostalih šest banaka pod državnom kapom može se podeliti uslovno u tri grupe.

U prvoj su već „otpisana” Privredna banka Beograd, ali i Srpska banka čija je adekvatnost kapitala (sposobnost banke da apsorbuje gubitke nastale lošim plasmanima) ovog leta bila 11 odsto. Zakonski minimum je 12 procenata.

Dve male državne banke, Čačanska i Dunav, imaju, kako se procenjuje, probleme sa minimalnom kapitalnom osnovom od deset miliona evra.

Istu sudbini deli i Jugobanka Jugbanka u Kosovskoj Mitrovici koja ima gotovo neverovatnu adekvatnost – čak 87,3 procenta. Profitabilna je, likvidna, ali fali joj bar 100.000 evra da bi dostigla minimalnih deset miliona evra. Za Srbiju, kao i prethodne dve banke, ne predstavlja nikakav sistemski rizik, ali jeste za grad u kome radi.

U treću grupu spadaju banke poput JUBMES (Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju), Komercijalna banka i Poštanska štedionica.

O Komercijalnoj banci, kao jednoj od naših najvećih poslovnih banaka, u kojima, prema dosadašnjim saznanjima država ima 42 odsto svog kapitala, ne treba trošiti previše reči. Adekvatnost joj je 19,2 odsto. Pravi profit i likvidna je.

Njoj uz rame stoji Poštanska štedionica koja ima adekvatnost od 27,3 odsto i koja je „državnom milošću” za kratko vreme prihvatila Agrobanku, Razvojnu banku Vojvodine i sada Privrednu banku Beograd. I pored svega toga banka je profitabilna i likvidna. Raste. Razvija se, hvale joj menadžment, ali nezavisni posmatrači se pribojavaju da li ima dovoljno kapaciteta za upravljanje svim rizicima, kao i iskustvo u odobravanju zajmova pravnim licima.

Sugestija je da se odnosi PTT, kao akcionara, i same štedionice zasnuju isključivo na komercijalnoj osnovi, a PTT odstrani iz odbora direktora štedionice.

Izvor: Beta | 28. 10. 2013.

Odgovaraće krivci za stanje u bankama

Guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković izjavila je da će, pošto Banka Poštanska štedionica preuzme Privrednu banku Beograd, NBS obezbediti nadležnima potrebnu dokumentaciju, kako bi odgovarali ljudi koji su doprineli da se u nekim bankama stvori loša situacija.

Ona je kazala da će naredne nedelje obavestiti javnost i zašto se odugovlačilo s neophodnim merama za spas Privredne banke Beograd, napominjući da je to učinjeno da bi se smanjili troškovi takve transakcije u očekivanju da se nađe kupac za tu banku.

Jorgovanka Tabaković je istakla da se kontrola Narodne banke Srbije neosnovano proziva za nastalu situaciju i podsetila da bi tokom vikenda trebalo da se završi transakcija nakon koje će Poštanska štedionica preuzeti Privrednu banku Beograd.

Guverner NBS-a Jorgovanka Tabaković je istakla da neće izostati utvrđivanje odgovornosti za lošu situaciju u pojedinim bankama, o čemu ima puno detalja koje još ne želi da iznosi u javnost.

Prema njenoj oceni, pojedine banke u kojima je država bila akcionar dobijale su državnu pomoć u vidu „lepih i praznih kutija uvijenih u šareni papir“, kojima je samo produžena njihova agonija.

Ona je podsetila i da se šteta nakon preuzimanje dve takve banke nije odrazila na finansijsku stabilnost zemlje, ali je štetu osetila Agencija za osiguranje depozita kojoj je fond ispražnjen.

Tabakovićeva je zaključila da odgovornost za stanje u bankama mora da bude na izvršnim organima i upravnom odboru, ali i na državi kao akcionaru.

 

Izvor: Tanjug | 28. 10. 2013.

Privredna banka Beograd >>> Banka Poštanska štedionica

Dozvola je oduzeta nakon zaključka Vlade RS kojim je naloženo Privrednoj banci Beograd a.d. Beograd, Banci Poštanska štedionica a.d. Beograd i Agenciji za osiguranje depozita da zaključe ugovor o preuzimanju dela imovine i obaveza Privredne banke Beograd, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Izvršni odbor je konstatovao da su oduzimanju dozvole prethodile aktivnosti koje su u dužem periodu bile usmerene na to da banka uskladi svoje poslovanje sa odredbama Zakona o bankama u delu koji se odnosi na kapital i pokazatelje poslovanja.

Na osnovu konsultacija sa Ministarstvom finansija, omogućeno je i traženje strateškog partnera koji bi obezbedio kontinuitet poslovanja banke, kao jedno od najracionalnijih i najjeftinih rešenja.

U nedostatku strateškog partnera, a zbog kritične potkapitalizovanosti banke i mogućih problema sa likvidnošću, Izvršni odbor Narodne banke Srbije izrazio je pozitivno mišljenje o preuzimanju dela imovine i obaveza Privredne banke Beograd, predloženom od strane Ministarstva finansija, ocenjujući da je takvo rešenje nužno radi očuvanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije i eliminisanja sistemskih rizika.

Nakon sprovedenog preuzimanja, odlukom Izvršnog odbora Privrednoj banci Beograd oduzeta je dozvola za rad i započet je postupak administrativnog upravljanja, nakon čega se otvara stečajni postupak nad ovom bankom.

Narodna banka Srbije preduzela je sve neophodne mere iz svoje nadležnosti da se poslovi platnog prometa i raspolaganje sredstvima deponenata i štediša neometano nastave u ponedeljak, 28. oktobra, prvog radnog dana posle preuzimanja, u Banci Poštanska štedionica.

Izvor: Tanjugbiz | 21. 10. 2013.

Ako se ne nađu kupci - biće pripajanja banaka

Zbog loših kredita dve banke (najverovatnije) idu u stečaj

Izvor Blica tvrdi da će deo Privredna banka Beograd najverovatnije otići u stečaj jer će se pripojiti Poštanskoj štedionici po modelu Agrobanke. Poštanska već ima razvijenu mrežu, zapošljava blizu 2.000 ljudi, pa bi praktično samo preuzela zdravi deo, depozite i klijente, dok bi nenaplativi krediti PBB otišli u stečaj.

S druge strane, Srpska banka će se najverovatnije spojiti sa Jubmes bankom. Razlog je, tvrdi naš izvor, to što Jubmes banka nema dobru pokrivenost ekspoziturama.

U junu ove godine Srpska banka je kod osam povezanih lica i 14 pravnih lica imala preko deset odsto kapitala banke. Njima je praktično plasirala 8,2 milijarde dinara.

Na spisku su, kako saznajemo, kompanije Simpo, te Farmakom u vlasništvu Miroslava Bogićevića, Interkomerc u vlasništvu Gorana Perčevića, pirotski Tigar, Banini, Interkop, Jugoimport SDPR, požeški Inmold...

U ovoj banci je ukupno 26 milijardi dinara izloženo kreditnom riziku. Građani su joj poverili 29 miliona evra štednje.

S druge strane, PBB posluje s gubicima još od 2009. Njen minus je za poslednje četiri godine narastao na 1,6 milijardi dinara, od čega je u prvoj polovini ove godine iznosio 229 miliona dinara. Koliko joj investitori veruju najbolje pokazuje činjenica da je njena akcija na Beogradskoj berzi nedavno vredela 14 dinara naspram 400 pre nekoliko godina.

Izvor: RTS | 16. 10. 2013.

...banke kažu da svaki drugi štediša novac čuva u slamarici

Štedi ko može, retko da se nešto kupi ili renovira stan. Žene bi štedele više, ali ne mogu jer imaju manje novca, pa je tipičan štediša muškarac koji novac oročava na 12 meseci.

Višnja Rubin iz Erste banke kaže da je prosečan štediša privatnik star između 40 i 50 godina i ima ušteđevinu nešto veću nego prošle godine oko 10.500 evra.

Gotovo polovina građana novac čuva i u slamarici, a oni koji su ga poverili bankama nisu zadovoljni kamatom. Na dinare je oko 10 odsto, a za devize između dva i tri odsto godišnje - u proseku dva odsto manja nego pre godinu dana.

Narodna banka preporučuje bankarima da zarad finansijske stabilnosti ne povećavaju kamate, a oni, kažu, pažljivo slušaju njene savete.

Goran Pitić iz banke Sosijete ženeral veruje da će se banke manje više ponašati na sličan način. - Za one koji nude visoke kamatne stope u periodu štednje predstavlja znak da im nešto nedostaje u profilu poslovanja - ocenjuje Pitić.

Uz savet da ne dižu kamate na štednju, Narodna banka dodaje da je to i uslov za pad kamatnih stopa na kredite građanima i privredi. Bankari odgovaraju da je to teško izvodljivo, jer je mnogo drugih razloga zbog kojih su zajmovi u Srbiji skuplji nego u regionu.

Filipos Karamanolis iz Eurobanke smatra da su kamatne stope relativno visoke. One ne pokrivaju uvek cenu po kojoj se banka zadužuje, do obavezne rezerve kod Narodne banke, napominje Karamanolis.

Izvor: Novosti | 14. 10. 2013.

NBS traži da banke ne dižu kamatu na štednju, inače...

- Odgovoran pristup banaka podrazumeva da uz poštovanje prisutne konkurentosti u privlačenju štednje i novih klijenata daju prevagu sigurnosti ulaganja i poslovanja a ne povećanju izvora sredstava zasnovanom na neumereno visokim kamatnim stopama - navodi se u pismu.

- Ovo znači da kamatne stope na štednju građana ne bi trebalo značajnije da odstupaju od prosečnih kamatnih stopa na taj vid ulaganja. Ukoliko se banke ne budu vodile navedenim principima sigurnosti poslovanja u pogledu visine kamatnih stopa, NBS će nakon isteka promotivnog perioda štednje pooštriti regulatorne mere prema bankama koje ne budu poštovale princip sigurnog poslovanja.

Namera NBS, kako se kaže u pismu, nije da administrativnim merama ograničava poslovnu aktivnost banaka, već da preventivno deluje radi sprečavanja angažovanja dodatnih budžetskih sredstava na servisiranje obaveza neodgovornih banaka.

- Postepeno smanjenje kamatnih stopa na štedne uloge je tendencija kako u Srbiji, tako i u drugim zemljama regiona - navode u NBS. - Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama.

Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranih građana dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe govori u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.

- NBS i ovoga puta apeluje upravo na pojedine banke da se uzdržavaju od vođenja politike nelojalne konkurencije i privlačenja klijenata visokim kamatnim stopama na štednju, a građane poziva da se umesto kamatnim stopama, rukovode sigurnošću svojih uloga - naglašava se u saopštenju NBS.

Izvor: Novosti | 14. 10. 2013.

Do kredita i mimo banke - evo i kako...

Samo banke u Srbiji smeju, a tu je zakon izričit, da odobravaju kredite privredi i stanovništvu. Ipak, koliko je poznato, na ovdašnjem tržištu posluju i tri takozvane mikrofinansijske organizacije koje se bave kreditiranjem onog dela stanovništva kojima bi banke, u slučaju da traže zajam, zatvorile vrata. 

Kredit praktično odobrava banka, kako ne bi bilo kršenja zakona. Međutim, ove organizacije, najjednostavnije rečeno, posreduju između ovakvih klijenata i banaka sa kojima rade.Jer kada neko za vas položi 100 odsto depozita, nije bitno da li ste kreditno sposobni ili ne, jer će banka u svakom slučaju moći da se namiri u punom iznosu kredita.

Drugo je pitanje kako se to isplati ovakvim mikrokreditnim organizacijama. Nije sporno da one dobijaju za sebe deo (i to veći) kamate od vraćenog zajma. Jer svaki kredit sa 100 odsto depozita je jeftiniji od onog bez pokrića.

Pitanje je - kako se ovakve organizacije obezbeđuju, u situaciji sve teže nemaštine, da klijent ne prestane da plaća rate?

Žiranti su, nezvanično, obavezni, što trenutno ne traži nijedna banka. I to oni sa platom u javnom sektoru, koji se smatra najsigurnijim izvorom zarada zaposlenih. Pa ako ne plati dužnik, žiranti sigurno hoće.Na pitanje da li NBS, bar kroz bilanse banaka, kontroliše poslovanje i mikrofinansijskih organizacija, u Narodnoj banci kažu da to nisu subjekti u njihovoj nadležnosti.

- NBS nije nadležna za njihovo osnivanje i kontrolu. U tom smislu poslovanje navedenih privrednih društava koja se bave mikrofinansiranjem bilo je predmet interesovanja drugih nadležnih državnih organa, MUP-a i tužilaštva - ističu u Narodnoj banci.

Ipak, NBS je delimično upoznata sa radom ovih organizacija, upravo preko njihove poslovne saradnje sa bankama, pri čemu „detalje te poslovne saradnje NBS ne može da iznosi jer se oni, po zakonu, smatraju službenom tajnom“.

Iako je primetno lobiranje da se osnivanje mikrofinansijskih organizacija dozvoli i u Srbiji, i reguliše posebnim zakonom, Narodna banka Srbije smatra da na tržištu nema previše tražnje za njihovom ponudom. - NBS smatra da osnivanje takvih institucija nije neophodno, s obzirom na to da na finansijskom tržištu, pored banaka koje su u pružanju usluga usmerene na velike klijente, postoje banke orijentisane na pružanje usluga malim i srednjim preduzećima, kao i građanima - rečeno je u centralnoj banci.

Izvor: Danas | 27. 8. 2013.

Dele kredite, nisu banke, a skuplji su čak i od banaka 

Kreditiranjem u Srbiji mogu da se bave samo banke, ali je nekolicina privatnih firmi ipak pronašla rupu u zakonu i način da veoma skupe zajmove plasiraju najsiromašnijim građanima, koji ne mogu da dobiju novac od banaka jer nisu kreditno sposobni.Zakonitost ovakve prakse je i formalno pod znakom pitanja, ali bar za sada, nadležni organi ne reaguju.

Zapravo, banka je u ovakvom slučaju samo kurir koji za određenu proviziju legalizuje stvarni kreditni odnos firme i građana. Sav rizik, i pravni i finansijski, snosi mikrokreditno preduzeće. Bar od ovog drugog, kreditori su se dobro obezbedili.

Ne samo što od građana, koji su u tako lošem stanju da ne mogu da dobiju nikakav kredit u regularnoj banci, naplaćuju kamate od čak 3,29 odsto mesečno, već je za dobijanje kredita potrebno obezbediti žiranta. I to ne bilo kakvog, već samo onog koji je stalno zaposlen u državnom sektoru!Za iznose veće od 160.000 dinara, potrebno je obezbediti čak dva ovakva žiranta.

Upitan o zakonitosti ovakvog poslovanja i visini kamata koje naplaćuje, vlasnik Mikrofinsa Saša Braco Dimitrovski, kaže da njegova firma ne daje kredit građanima, već daje depozit banci koja odobrava zajam.

- Mi radimo sa najugroženijim ciljnim grupama, Romima, nezaposlenima, koji su marginalizovani i u bankama ne mogu da dođu do kredita. Nama banke uzmu više od polovine kamate - kaže Dimitrovski, objašnjavajući razlog za kamatu od skoro 3,3 odsto mesečno. U isto vreme, kako kaže, „jemac može da obezbeđuje i dva, tri, četiri kredita“, što umanjuje sigurnost kreditnog plasmana.

Dimitrovski potvrđuje da je razlog što se traži da jemac bude zaposlen u javnom sektoru to što se u državnim firmama daleko teže dobijaju otkazi nego u privatnim.

On svoje poslovanje upoređuje sa radom Gramin banke iz Bangladeša, čiji je osnivač ekonomista Muhamed Junus 2006. dobio Nobelovu nagradu za svoj koncept mikrofinansiranja.

Doduše, u pitanju je prava banka koja ne zahteva obezbeđenje za svoje zajmove i čiji su većinski vlasnici njeni klijenti.- Da biste osnovali banku u Srbiji, treba vam 10 miliona evra. Ko ima toliki novac - odvraća Dimitrovski.

Mikrofins, zapravo, nema ni dovoljno novca za kredite koje odobrava klijentima. Ta sredstva dolaze od donatora, među kojima su i organizacije takvog renomea kao što je UNHCR. Profit, s druge strane ostaje kreditorima.

Mikrofins je prošle godine zaradio 24,6 miliona dinara, Mikro razvoj 25,2 miliona, dok je Agroinvest fond sa vlasništvom iz Amerike jedini zabeležio gubitak od 53,9 miliona dinara, što se inače često koristi kao računovodstvena praksa u of-šor firmama.

Izvor: Danas | 6. 5. 2013.

Koje su banke glavni kandidati da napuste Srbiju?

Tako je u 2012. od ukupno 32 banke čak 11 njih godinu završilo sa gubitkom, a među njima je i 13 banaka koje su u proteklih pet godina bar tri puta više novca izgubile nego što su zaradile.

Prema podacima iz njihovih finansijskih izveštaja, negativan rezultat u bar tri godine od proteklih pet, imale su Alpha Bank Srbija a.d. Beograd, Crédit Agricole banka Srbija a.d. Beograd, Credy banka a.d. Kragujevac, Findomestic banka a.d. Beograd, KBC banka a.d. Beograd, Marfin Bank a.d. Beograd, Moskovska banka a.d. Beograd, NLB banka a.d. Beograd, OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Pireus Bank a.d. Beograd, Privredna banka Beograd a.d. Beograd, Razvojna banka Vojvodine a.d. Novi Sad i Vojvođanska banka a.d. Novi Sad.

Među njima je i podosta onih koje su samo jednom u pet godina uspele da izbegnu minus, pa čak i onih koje redovno, bez izuzetka, svake godine prave gubitke na teret svojih vlasnika.

Ovakvi rezultati nisu izmakli ni njihovoj uspešnijoj konkurenciji, pa je tako predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke Ivica Smolić nedavno ocenio kako bi upravo u ovoj grupi banaka trebalo tražiti kandidate za sažimanje srpskog bankarskog sektora, odnosno za gašenje neuspešnih banaka ili njihovu prodaju krupnijim konkurentima.

To je već i počelo da se događa. Kod banaka sa većinskim državnim vlasništvom prvo je eliminisana Nova Agrobanka prebacivanjem njenih klijenata u Poštansku štedionicu, a prošlog meseca je isto urađeno i sa Razvojnom bankom Vojvodine.

U privatnom sektoru, KBC banka je postala prva „žrtva“, pošto je pre desetak dana objavljena njena prodaja Telenoru (koji će osnovati Telenor banku) i prebacivanje njenih klijenata u Sosijete ženeral banku.

Iako se o tome govori već nekoliko godina, Crédit Agricole banka još nije odlučila da napusti Srbiju (a pitanje je i da li će), uprkos tome što je banka 2008. godine u redovnom poslovanju izgubila preko dve milijarde dinara - 2009. je bila u „crvenom“ za iznos od 1,5 milijardi, 2010. su završili „kraći“ za 1,14 milijardi, 2011. sa manjkom od 380 miliona, dok je prošle godine prvi put bila u minimalnom plusu od 7,2 miliona dinara.

Očito je ipak da ova banka iz godine u godinu poboljšava svoje rezultate, pa je verovatnije da se njeno ime neće naći u vestima o prodaji, a kako nezvanično objašnjavaju konkurentski bankari, „gubici u Srbiji su suviše mali da bi zbog njih ogromna Crédit Agricole grupa ugrožavala svoju reputaciju povlačenjem iz zemlje“, čime bi priznala neuspeh na ovom tržištu.

Izvor: Danas | 26. 4. 2013.

U Srbiji ima previše banaka, vreme je da neke odu

Ubuduće, prema rečima Živanovića, sve manje će biti preuzimanja i klasičnog kupovanja banaka i sve više treba očekivati uzimanje delova kako preostalih domaćih banaka, tako i međunarodnih bankarskih grupacija na bankarskom tržištu Srbije.

„Do leta treba očekivati da KBC najverovatnije Société Générale banci ustupi kredite privredi, pa i veći deo kredita odobrenih stanovništvu“ smatra Živanović i dodaje da je „infrastruktura KBC banke koja se odnosi na mrežu filijala sve bliža je prodaji Telenoru, koji će od nje napraviti tzv. banku na malo na svakom ćošku.“

Erste banka će se, kako kaže, pripojiti Hipo banku, ali u vrlo racionalnom modelu. Povremene grčke zajednice - Alpha Bank i National Bank of Greece sa Eurobank EFG će se verovatno završiti, takođe, neophodnom racionalizacijom po nacionalnom principu.

Bankare očekuju tri neizvesne godine i konsolidacija tog sektora biće neizbežna, jer je ovom tržištu potrebno mnogo manje banaka nego što ih danas ima, ocenio je juče Ivica Smolić, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke. On je dodao da ima 12 banaka koje su u poslednjih pet godina bar tri godine bile u gubitku, te da se u tom skupu mogu tražiti kandidati za sažimanje tržišta.

Izvor: Danas | 24. 4. 2013.

Banke u 2012. godini zaradile lepih 9,5 milijardi dinara

Prema finansijskim izveštajima podnetim za 2012. godinu, od 31 banke u Srbiji 22 su poslovale sa dobiti, a devet sa gubitkom. Nije prikazan finansijski izveštaj za Novu Agrobanku i Razvojnu banku Vojvodine pošto su u stečaju.

Sa gubitkom su poslovale: Alpha Bank Srbija a.d. Beograd, Findomestic banka a.d. Beograd, KBC banka a.d. Beograd, NLB banka a.d. Beograd, OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Pireus Bank a.d. Beograd, Privredna banka Beograd a.d. Beograd, Univerzal banka a.d. Beograd i Vojvođanska banka a.d. Novi Sad.

Kako li je građanima: teška godina za banke

Gubitaše je predvodila Razvojna banka Vojvodine koja je koji mesec pred oduzimanje licence potpisala bilans sa dubiozom od 14,5 milijardi dinara. Najgori krajnji rezultat otkada posluje u Srbiji zabeležila je NLB banka (minus od 3,9 milijardi dinara), a ako je za utehu to je samo kap u moru problema sa kojima se suočava matična banka u Sloveniji.

I u protekloj godini otežani uslovi poslovanja, odnosno gomilanje nenaplativih kredita, bili su osnovni problem bankarskog sektora. Početkom marta ove godine iz resornog udruženja saopšteno je da samo privreda ima oko tri milijarde nenaplativih kredita, odnosno zajmova koji sa otplatom kasne duže od 90 dana.

Kapital bankarskog sektora na kraju 2012. godine iznosio je 590,9 milijardi dinara (oko 5,2 milijarde evra) što možda najbolje govori o dramatičnosti situacije.

Banke su lane nominalno povećale plasman kredita za 11,6 odsto, ali činjenica da su poziciju gotovine i gotovinskih ekvivalenata uvećale za 77,4 odsto svedoči o njihovoj nespremnosti da povećavaju rizik koji se dobrano zapatio na kontu ranije datih kredita.

Ovakva situacija dovela je do ubrzanja procesa sažimanja tržišta, budući da manji učesnici sve teže dolaze do daha u kriznoj situaciji kojoj se ne nazire kraj. Belgijska KBC banka je uveliko na izlaznim vratima, a ovo će verovatno biti prvi veliki globalni igrač koji se povukao sa ovdašnjeg tržišta plativši cenu kasnom ulasku i izbijanju svetske finansijske krize.

Lane je tržišna metla dobro počistila i zabran državnih banaka, a kao i sve stvari koje zavise od državnih činovnika presečene su posle isteka krajnjeg roka. Razvojna banka Vojvodine godinama opterećena silnim dubiozama Metals banke kapitulirala je tek nedavno, a deo imovine i obaveza ove banke prenet je na Poštansku štedionicu.

Ranije se gotovo istovetno postupilo sa Agrobankom. Treba li reći da je i ovaj postupak sproveden o trošku poreskih obveznika. Budžetska kasa lane je krpila rupe i u beogradskoj Privrednoj banci, ali ni taj efekat nije bio dovoljan da se ova banka domogne kupca na neslavno okončanom tenderu početkom ove godine.

Jedina banka sa dominantnim državnim uticajem i značajnijim udelom na tržištu i dalje je Komercijalna banka, dok sličan razvojni put (partnerstvo sa inostranim finansijskim institucijama) i rezultate beleži i Čačanska banka, premda na mnogo manjem tržišnom segmentu.

Državni zvaničnici sramežljivo najavljuju da bi i u Poštanskoj štedionici rado videli kao manjinske vlasnike međunarodne finansijske institucije, dok i nakon kraha koncepta državnog preduzetništva još uvek ni u naznakama ne nagoveštavaju prepuštanje ovog biznisa isključivo privatnim vlasnicima.

Očito, plaćena cena od više stotina miliona evra u proteklih nekoliko godina nije bila dovoljna opomena.

Izvor: Novosti | 22. 4. 2013.

Za male domaće banke prodaja je jedini spas 

Male domaće banke u vlasništvu države sve teže se nose kako sa konkurencijom, tako i sa gubicima. Krediti koje ne mogu da naplate od preduzeća sve ih više guraju u „minuse“, a jedino rešenje je, kako kažu ekonomisti - prodaja.

Zbog toga se postavlja pitanje koje je rešenje, a Branko Živanović, profesor Beogradske banakrske akademije, kaže da „prevashodno treba utvrditi stvarnu vrednost tih banaka, jer je nominalna više proizvod kreativnog računovodstva i naših želja“.

„Nedavna iskustva banaka sa značajnim državnim učešćem u vlasništvu (Agrobanka, RVB) ukazuju na ozbiljne propuste u njihovom upravljanju, rukovođenju, kreditnoj politici i posebno reviziji. Država ima ograničena sredstva za eventualnu dokapitalizaciju banaka, a pitanje zaštite budžeta od scenarija viđenih u Agrobanci i RBV treba da bude prioritetno“ - navodi on.