Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati u banakama, osiguranju i drugim finansijskim organizacijama:

  

AIK banka a.d. Beograd

ALTA banka a.d. Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd

Direktna banka a.d. Kragujevac

Expobank a.d. Beograd

NLB banka a.d. Beograd

OTP banka a.d. Novi Sad

DDOR Novi Sad a.d.o Novi Sad

Sava neživotno osiguranje a.d.o. Beograd

Triglav osiguranje a.d.o. Beograd

Udruženje banaka Srbije Beograd

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Organizovanje mladih radnika - Birmingem, Velika Britanija

 

Početkom juna stigla je zajednička ponudu UNI finansije Evropa (UNI Finance Europe) i Evropske konfederacije sindikata (European Trade Union Confederation) da Sindikat finansijskih organizacija Srbije (SFOS) pošalje svog predstavnika na kurs pod nazivom „Organizovanje mladih radnika – posebno prekarnih radnika“ (Organising young workers - in particular precarious workers).

Taj skup, deo podrške socijalnom dijalogu u Evropi, finansira Evropska komisija Evropske unije. Republički odbor SFOS-a je razmatrao ponudu i zaključio da prihvati poziv i da Dušan Vasović, iz Mreže mladih SFOS-a, bude predstavnik iz Srbije na ovom kursu za mlade članove sindikata.

Kurs je održan početkom septembra 2015. godine u Birmingemu, u Engleskoj. Prvi dan, 8. septembar, bio je predviđen za dolazak učesnika i okupljanje uz prvi zajednički sastanak, a dostavljen je nacrt celodnevnog programa kursa za dane od 9. do 11. septembra. Učešće u radu na kursu uzelo je 25 mladih sindikalaca iz 16 zemalja.

                                              Link link  SERTIFIKAT

Tema kursa je vezana za pojavu koja je određena terminom koji je sve češće u upotrebi u svetu - „prekarnost“, odnosno o pojavi/terminu o kojoj se kod nas još uvek stidljivo govori.

U istraživanju te pojave kod nas i pokušaju njenog pojašnjenja i iznalaženju rešenja, načina borbe i puteva izlaska iz tog stanja najdalje je otišao sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović (link: Istraživanje Centra za razvoj sindikalizma – „Prekarnost radnika Srbije“).

Prekarni radnici (ili prekarijat - neologizam stvoren kombinacijom rieči precarius lat. nesiguran i završetkom -ijat iz pojma proleterijat) su radnici koji pate zbog prekarnosti, teškog opstajanja u životu bez predvidljivosti ili sigurnosti, koji utiče na materijalno ili psihološko stanje.

Glavna karakteristika prekarnosti je nesigurnost, rad na određeno vreme, povremeni i privremeni rad, i niska ili nikakva radna prava i zaštita. To su sezonski radnici, radnici na crno, slobodnjaci koji žive od honorara, ugovorni radnici, oni koji obavljaju povremene poslove preko raznih agencija, stručnjaci koji rade po projektima...

Za razliku od generacija iz razdoblja socijalne države u Evropi, koje su mogle računati na teško stečena radnička prava i socijalnu sigurnost, kao što je stalno zaposlenje koje im je osiguralo penzijsko i zdravstveno osiguranje, definisano osmočasovno radno vreme, godišnje odmore, slobodne vikende i sindikalno organizovanje, današnji radnik postindustrijskog globalnog kapitalizma često može računati samo na permanentnu nesigurnost.

Tradicionalni oblici rada i zaposlenosti menjaju se već decenijama, pa je tako u osamdesetima povremeni rad porastao za nekoliko posto u ukupnoj zaposlenosti u gotovo svim većim zapadnim ekonomijama. Dok se u počecima prekarni rad predstavljao kao emancipacijski, govorilo se o freelancer-ima, jer je to zvučalo bolje, jer je značio veću mobilnost, fleksibilnost, izbor radnog modela koji najviše odgovara radniku, što je trebalo podsticati motivaciju i kreativnost radnika, u praksi se pokazalo da je fleksibilnost tek druga reč za nesigurnost, da se takav netradicionalni oblik rada zapravo ekonomski eksploatiše, a da radnici umesto motivacije osećaju beznađe.

Kapital je od sedamdesetih godina 20. veka do danas uspeo izvesti svojevrsnu neokonzervativnu revoluciju i obrat na način: želeli ste veću fleksibilnost i kreativnost u radu, dobili ste nestabilna radna mesta, zahtevali ste ukidanje zabrane zadovoljstva radom, dobili ste regulaciju i komercijalizaciju zadovoljstva. Ono što je posleratna generacija smatrala izborenim jednom zauvek, pravo na rad i pravo na posao, počelo se urušavati. Ukinuta su mnoga radna mesta, ali je ostao posao koji je trebalo obaviti. Posao za prekarne radnike.

Pojmovi prekarijata i prekarnog rada naveliko su u opticaju u akademskom i medijskom prostoru. Iako su im analitička manjkavost i politička skučenost u dovoljnoj meri artikulisani, njihova prisutnost nedvosmisleno ukazuje na nove tendencije u odnosu snaga rada i kapitala. Ali i na kontinuitete koje treba iznova ocrtati i politički operacionalizovati.

UNI finansije Evropa je ovu temu šire razmatrao i na skupu koji je održan 7-8. oktobra 2015. godine u Briselu, u Belgiji, i to u okviru projekta “Europe: End Precarious Work Now! – Decent Work and Equal Treatment for All”, odnosno „Evropa: Okončajmo prekarni rad odmah! Dostojanstven posao i jednak tretman za sve“.

U Sindikatu finansijskih organizacija Srbije verujemo da ova tema zaslužuje ozbiljno razmatranje, radi edukacije celokupnog članstva, jer će jedino dobro obučeni članovi sindikata, koji prepoznaju procese u svojoj radnoj sredini, znati na koji način da odgovore na izazove.

 unipassport

Predstavnik SFOS-a je sa svojim kolegama iz Evrope ravnopravno i aktivno učestvovao na ovom kursu i dao je svoj doprinos u izučavanje pojave prekarnog rada i organizovanju i ostvarenju zajedničkih ciljeva mladih radnika iz sveta finansija Evrope – dostojanstven posao i okončanje prekarnog oblika rada.

 

uni kss sfos logo

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute