Šta će biti sa Zakonom o radu

Najavljene izmene i dopune Zakona o radu unele su uznemirenost među radnike širom Srbije, koji opravdano strahuju za svoju budućnost. Šta se sve dešavalo od tog 21. oktobra 2013. godine, kada je dostavljena „Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, preko objavljivanja, pa potom odustajanja od Nacrta tog zakona, hronološki je zabeleženo ovde. Dakle, bio je to je pokušaj prekrajanja Zakona o radu, iako nikome nije jasno sledeće: zašto se Zakon uopšte menja; koje predložene izmene će i na koji način poboljšati privredno okruženje, smanjiti sivu ekonomiju i doprineti većem zapošljavanju; zašto sve predložene izmene donose drastično smanjenje prava zaposlenih, a ne i drugih učesnika u procesu rada; zašto nije predviđeno povećanje obaveza i odgovornosti države za stvaranje povoljnijih uslova poslovanja; koji su to instrumenti kojima će biti obezbeđena u praksi primena novog, izmenjenog zakona, kada se ni važeći zakon ne primenjuje i čak se drastično krši... Pozivanje šefa resora privrede Saše Radulovića na evropsko zakonodavstvo prilikom odbrane Nacrta zakona o radu kosi se sa mišljenjem sindikata i stručne javnosti. Dok ministar tvrdi da je Nacrt „političkom voljom“ povučen na doradu, radnička udruženja ocenjuju da on neovlašćeno, nelegitimno i bez pravih argumenata brani i nameće ovaj antievropski, antiradnički, antisindikalni i antimodernizacijski dokument. Ministar je gluv na opravdane primedbe stručne javnosti da bi se ovim predlogom kršile najvažnije konvencije Međunarodne organizacije rada - o sindikalnom delovanju i pravima, kolektivnom pregovaranju, socijalnom dijalogu, dostojanstvenom radu i slično. Prekršena je i Deklaracija o ljudskim pravima, a suprotan je direktivi Evropske unije o jednakim pravima zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom, na neodređeno i određeno vreme. Odstupa se i od preporuka EU i prakse najrazvijenijih njenih članica da je nedeljno radno vreme u sedam dana ukupno 48 sati. Uveliko se gazi i konvencija MOR o dostojanstvenom radu. Anticivilizacijski karakter ogleda se i u brisanju dostignuća o osmočasovnom radnom danu, pravu na sindikalno organizovanje i generalni štrajk. To su radnici tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dobili još 1919. godine. Zaboravlja se da ne možemo imati humano radno i socijalno zakonodavstvo kao recimo u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, ako nema pravne države. Nije stvar samo doneti zakon, već ga treba i poštovati. Takođe, uslovi rada i standard u Srbiji nisu isti kao na Zapadu, pa je često nemoguće upoređivati i primenjivati pojedine zakonske odredbe. Fleksibilno radno vreme, koje zagovara Nacrt, postoji u nekim evropskim zemljama zbog žena koje žele upola kraće da rade uz mogućnost manje zarade, a taj princip je neprimenljiv u Srbiji, jer su plate ovde već poodavno obezvređene. Konačno, u Evropskoj uniji, čak i u vreme krize, broj zaposlenih na određeno vreme, sa nepunim vremenom ili drugim oblicima „fleksibilnih radnih odnosa“ ne prelazi 17-19 odsto od ukupno zaposlene radne snage. Ali u zemljama u tranziciji većina sklopljenih radnih ugovora je (80-90 odsto) na određeno vreme. Ovaj podatak jasno sve govori...   I dok se nepuna tri meseca dešavalo to što nam se dešavalo, ministar privrede Saša Radulović govorio je da sindikati moraju da prekinu da „šire laži“ o tome šta donose izmene Zakona o radu i upozorava da će Srbija biti „osuđena na propast“ ukoliko se taj zakon ne usvoji. Govorio je ministar da „laži“ o tome šta sadrži Zakon o radu „sada prevazilaze sve granice“. Tako, objašnjavao je on, nisu tačne izjave da će doći do smanjenja plata za 35 odsto tokom godišnjeg odmora, da će svima biti smanjene plate za iznos za minuli rad, ili da radnik mora da bude 24 sata dostupan poslodavcu. „Podmetanja kako će na osnovu tog zakona svi da izgube radna mesta, zaista su krajnja neozbiljna, a neistine plasira jedna politička stranka zajedno s nekim sindikatima“, ponavljao je ministar, ali je izbegavao da kaže koja stranka. Naglašavao je da je očigledno da taj zakon „dira u velike interese parazita sistema koji uništavaju čitav sistem zbog kojeg Srbija beleži veliki gubitak radnih mesta u poslednjih deset godina“. Radulović je stalno isticao da se Zakon o radu mora promeniti jer je to preduslov privrednog rasta.

Ovakav rečnik, svakodnevni nastupi, pa još o Zakonu o radu, za koji uopšte nije bio nadležan, više govori o gospodinu ministru Raduloviću nego o dobrim namerama prema radnicima i građanima. U njegovim izjavama često se koriste termini kao „laži“,  „blato“,  „propast“, a da za to nema prave argumente. Umesto njih ispoljava drskost, bahatost i često ponavljanje neistina. Svako ko pročita Nacrt zakona o radu može da se uveri da Radulović ne govori istinu. Posebna je i njegova matematika dokazivanja da se ne gubi na zaradama, za vreme godišnjeg odmora i bolovanja, a da se samo bori protiv privilegija i parazita.

Zanimljivo je da većini promiče činjenica da je formalan predlagač ovakvih izmena Zakona o radu, koje izazivaju najviše kontroverzi, zapravo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje vodi predsednik Partije ujedinjenih penzionera Jovan Krkobabić, a ne Ministarstvo privrede. Za reformu radnog zakonodavstva aktivno se zalagao samo ministar privrede, dok ministra rada, iz krugova njegove nadležnosti, čini se tako, jedino zanimaju penzije. Deluje i da verovatno niko drugi ne želi da se bavi nepopularnim stvarima, osim ministra privrede, koji čini se da kao nestranačka ličnost poručuje da ne brine previše o sledećim izborima. Naravno, ministar privrede može mirno da nudi ostavku, jer je skupštinska većina odavno obezbeđena. Srbiji ne preti „propast“ od ne usvajanja Zakona od radu, već od njegove primene i novih zaduživanja. Svi zakoni koje ministar pominje su u paketu finansijskih ucena Svetske banke, za kredit od 250 miliona dolara. Ukratko, ministar brani svoje lične interese i interese krupnog kapitala. I onda, nakon silne halabuke, u ponedeljak 20. januara 2014. godine prvo je objavljena vest da je povučen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, a zatim je vicepremijer Aleksandar Vučić pojasnio da Zakon o radu nije povučen iz procedure, dodajući da taj nacrt nije bio ni u Vladinoj, a kamoli u skupštinskoj proceduri. „Mi smo samo rekli da smo spremni da razgovaramo o svemu, da nađemo zajednički imenitelj bar kad je reč o nekim pitanjima i to i s radnicima, poslodavcima i sindikatima. Mislim da je to na radost svih građana ove zemlje, da pokušamo da to uradimo u narednih mesec, dva ili tri, da donesemo dobar zakon koji će omogućiti lakše poslovanje poslodavcima i normalan položaj radnika koji će biti stimulišući, a ne demotivišući“, rekao je Vučić. Pretpostavka (oboriva) je da je razum pobedio i da je dogovor moguć. Budućnost će to već potvrditi, ili opovrgnuti... A i izbori su tu...

>>>  29/1/2014 Radulović je sramota za Srbiju  Siniša Mali: „Radulović je sramota za Srbiju i velika je greška Aleksandra Vučića što ga je postavio za ministra privrede“. Na pitanje novinara kako ranije nisu shvatili da je Radulović sramota za Srbiju i zašto ga odmah nisu smenili već sačekali da sam podnese ostavku on je rekao da je to pitanje za Vladu Srbije: „Vlada je zakasnila i trebalo je da ga smeni“. Predlog za razrešenje Saše Radulovića poslednja je odluka koju je u sredu donela Vlada Srbije u punom kapacitetu. Ministar privrede „otpušten“ je neposredno pre nego što je predsednik Tomislav Nikolić zvanično raspisao izbore. Taj predlog za razrešenje neće se naći pred poslanicima u Narodnoj skupštini pošto je ona raspuštena, ali je premijer iskoristio svoje pravo i već imenovao Igora Mirovića za koordinatora u važnom ekonomskom ministarstvu. Tako će Radulović, koji je podneo i ostavku, strogo proceduralno ostati „ministar u postupku razrešenja“ sve dok se ne izabere nova vlada. Ipak, faktički mu prestaju sve dužnosti u Nemanjinoj. Povodom Radulovićeve optužbe da je kabinet prvog potpredsednika glavni kočničar reformi, oglasio se u sredu i Siniša Mali, predsednik Privremenog veća Beograda: „Radulović je sramota za Srbiju i velika je greška Aleksandra Vučića što ga je postavio za ministra privrede. On je kočničar reformi i ništa nije uradio za privredu. Šest meseci se bavio samo svojom promocijom. Mesecima, koliko je bio ministar Radulović se bavio samo ličnom promocijom ličnim kartama Javnih preduzeća i zakonima koji su njega interesovali, kako bi verovatno osigurao sebi neko buduće mesto stečajnog upravnika“. Mali navodi da je upravo Radulović doveden da sprovodi reforme, a da su mu sada svi krivi: „Umesto reformama, bavio se samo zakonom o stečaju, kako bi sebe obezbedio. Nije doveo nijednog investitora, ali ih je terao, jer nije davao saglasnost za njihove poslove ili nije uopšte hteo ni da ih primi na razgovor“. On kaže da je Vučić upravo zbog reformi postavio ministre Lazara Krstića i Sašu Radulovića: „Prvi se snašao, drugi nije. Ne razumem zašto je Aleksandar Vučić kočničar reformi zato što je zaustavio zakon o radu da bi prvo seo i razgovarao s radnicima“, objašnjava Siniša Mali.

>>>  28/1/2014 Ko je kočničar srpske privrede: Radulovića pobija struka Ministar privrede u ostavci Saša Radulović ponovo je uzburkao javnost, i to ne samo stručnu, nego i onu radničku, jer je njegova optužba na račun kabineta prvog potpredsednika vlade da je glavni kočničar svih reformi, izazvala lavinu reakcija u kojima se kao upravo Radulović apostrofirta kao glavna smetnja reformama, a njegove optužbe ocenjuju kao deo političke kampanje.

Tako je ministar finansija Lazar Krstić, tvrdeći da nema utisak da je kabinet vicepremijera kočničar reformi, izjavio da on misli upravo suprotno, da je „Vučić prvi koji je pokrenuo temu da se o tim reformama razgovara“. Ekonomista Aleksandar Sstulić, s druge strane, tvrdi da je upravo Radulović opterećivao preduzeća nepotrebnim zahtevima, uz potpuno odsustvo dijaloga ne samo sa sindikatima i radnicima, nego i privrednim subjektima, a da se pri tome nedovoljno posvetio zakonu o radu,da je insistiranjem na ličnim kartama bespotrebno iscrpljivao preduzeća, te da je od državnih agencija želeo da napravi neke hibride. Ako je neko kočničar, onda je to Radulović, tvrdi i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, koji je danas odbacio optužbe bivšeg ministra privrede da je sindikat „instruiran“ da se protivi njegovim predlozima, koje, uzgred, kako je objasnio, nisu mogle da razumeju ni njegove kolege iz Vlade. Samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Zoran Novaković uveren je da su ocene koje je bivši ministar dao loše i dnevnopolitički sračunate, „možda i procene rezigniranog čoveka“, ne sumnjajući, kako je naveo, u njegove dobre namere. Ne želeći da komentariše stav koji izgleda drugačije „dok se igra u jednom timu i navija za njega, a kada taj tim nije zadovoljan mojom ulogom, onda ja pričam loše o tom timu“, ekonomista Vladimir Krulj izjavio je da ga više brine pitanje investicija, koje je krucijalno za održivi razvoj srpske ekonomije, ocenjujući da je bilo potpuno normalno da je to trebalo da radi Ministarstvo privrede. „Nije mi baš jasna ta vrsta konotacije, gde drugi ljudi u Vladi Srbije, koji su učinili sve da dovedu investicije... budu na bilo koji način napadnuti“, rekao je Krulj. U obrazloženju ostavke Radulović je danas pojasnio da nijedna od reformi nije sprovedena, paket mera ekonomske stabilizacije, na kojem su radili Ministarstvo finansija i kabinet prvog potpredsednika, potpuno je promašen, budžet za 2014. neodrživ je i neozbiljan, a sadašnja ekonomske politike svojevrsni je miks svih propalih politika prethodnog ministra finansija, uz razna arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda i netransparentne ugovore.

>>>  25/1/2014

Ministar privrede Saša Radulović podneo ostavku 

Kako je objašnjeno u Ministarstvu privrede, razlog za ovu Radulovićevu odluku je nepostojanje političke volje za sprovođenje reformi u Nemanjinoj 11. Svi sindikati bez razlike pozdravljaju tu ostavku, jer je u interesu odbrane nacionalne ekonomije i odbrane prava radnika, mada su očekivali da Radulović bude smenjen. 

Ministar privrede Saša Radulović podneo je ostavku na tu funkciju. Kako to obično biva, po starom srpskom običaju „svi su krivi osim mene“, iz Ministarstva privrede su poručili da su za Radulovićev odlazak odgovorne njegove kolege iz Vlade i to zbog nepostojanja političke volje za sprovođenje reformi. Nije bilo ni reči o katastrofalnim zakonima, štrajku radnika, nezadovoljstvu sindikata, novcu koji je sakrio od Agencije za borbu protiv korupcije... Zanimljivo je da je Radulović ostavku podneo baš u danu kada je Aleksandar Vučić obelodanio da ćemo ipak ići i na republičke izbore.

Radulović je prethodnih dana izjavljivao da je, ukoliko odmah ne prođu sistemski zakoni, posebno zakoni o privatizaciji i stečaju, to siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore. Radulović je istakao da, ukoliko se reforme ne sprovedu, za njega nema svrhe da ostaje u vladi i da će podneti ostavku, jer: „ako reforme ne mogu da se sprovode, ja više neću biti ministar“.

Inače, Ministarstvo privrede je dan ranije zahtevalo od Vlade da do 1. februara 2014. godine zakaže vanrednu sednicu Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o četiri ključna zakona, i ocenilo je da su protesti sindikata politički instruisani u cilju potpunog zaustavljanja reformi. Predloženo je da se raspravlja o Predlogu zakona o privatizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza. U protivnom, ako do zakazivanja ne dođe, to će biti siguran znak da je vladajuća koalicija odustala od reformi, ocenjeno je u tom ministarstvu.

Lideri Saveza samostalnih sindikata Srbije i Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“ su na dan podnošenja tog zahteva Ministarstva privrede razgovarali i s premijerom Ivicom Dačićem, a posle sastanka su izjavili da se zakoni o stečaju i privatizaciji neće naći na dnevnom redu Skupštine Srbije dok se o njima ne izjasni Socijalno-ekonomski savet, a za Zakon o radu biće formiran poseban tim. Razgovorom sa premijerom, praktično je okončan protest sindikata i radnika preduzeća u restrukturiranju, u kome je učestvovalo nekoliko hiljada radnika iz Srbije. I, stigosmo do ostavke...

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je da je pitanje kako je neko, kao što je ministar privrede Saša Radulović, mogao da dođe na tu funkciju, imajući u vidu da nije imao dovoljno znanja da taj posao obavlja. „Postoji misterija njegovog dolaska na tu funkciju. Došao je čovek koji ima znanje iz ekonomije dovoljno za stečajnog upravnika“, izjavio je Čanak. Prema njegovim rečima, Radulović nema znanje iz makroekonomije i javnih finasija, koje je bitno za sprovođenje reformi u privredi. Čanak, takođe, smatra da Radulović odlazi sa te funkcije zato što je ljut na Vladu Srbije. „On odlazi zato što je ljut. On se ljuti na Vladu, na premijera, na sve, kao da su mu pokvarili neki privatni biznis, kao da je njegovo ministrovanje bilo neka njegova privatna biznis avantura“, rekao je Čanak.

Podsećanja radi, vicepremijer Aleksandar Vučić je u septembru 2013. godine predložio konsultanta Sašu Radulovića za ministra privrede u rekonstruisanoj Vladi Srbije. Pre nego što je postao ministar privrede Radulović je bio ekonomski konsultant. Završio je elektrotehnički fakultet na smeru automatika i elektronika. Mediji prenose da je živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD, kuda je otišao krajem osamdesetih godina. Samostalni je preduzetnik od 1998. godine i, kako je sam izjavljivao, vodio je nekoliko kompanija i bio aktivni učesnik „buma“ čuvene Silicijumske doline. U Srbiji je ponovo od 2005. godine i to kao stečajni upravnik više različitih preduzeća i vlasnik privatne firme „E-market“ d.o.o. Najčešće se u javnosti pojavljivao kao konsultant za investicije i poreski sistem, ali se bavio i publicistikom, tumačeći privredno i finansijsko stanje zemlje.

 

>>>  23/1/2014

Radulović „ujedinitelj“

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ održali jednosatni štrajk upozorenja da bi izrazili nezadovoljstvo predloženim izmenama i dopunama Zakona o radu. Štrajk je pokazao da zaposleni u Srbiji ne žele reforme na način na koji predlaže ministar privrede Saša Radulović, a čiji teret treba da podnesu jedino radnici.

Sindikati su taj štrajk najavili još pre desetak dana, kada su zatražili povlačenje Zakona o radu na doradu, i povlačenje iz skupštinske procedure zakona o privatizaciji i stečaju, kao i smenu ministra privrede Saše Radulović.

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je, početkom nedelje, nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, objasnio da nacrt izmena Zakona o radu nije bio ni u vladinoj, a kamoli u skupšinskoj proceduri i da će se u narednih mesec, dva ili tri nastojati da se donese dobar zakon koji će omogućiti lakše poslovanje poslodavcima i normalan položaj radnika.

Sindikati ipak nisu odustali od najavljenog štrajka upozorenja, kao ni od protesta predstavnika preduzeća u restrukturiranju, koje su najavili za 23. januar. Štrajk je, kako je i najavljeno u saopštenju organizatora, sproveden na radnim mestima u preduzećima i ustanovama širom Srbije u periodu od od 11 do 12 sati.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izrazio je očekivanje da će se u dijalogu oko izmena Zakona o radu pronaći kompromisno rešenje između predstavnika sindikata, poslodavaca i države. Kako je rekao, sindikati nisu odustali od jednosatne obustave rada, „jer je on sada štrajk upozorenja da se situacije poput ove oko izmena Zakona o radu, ne ponove. Ovo je velika pobeda sindikata, radnika, vas novinara.. Hvala ministru Raduloviću – ujedinitelju. Ovakav uspeh nisu postigle nikada ni lideri sindikata, niti ijedan ministar u istoriji Srbije“, rekao je Orbović na konferenciji za novinare. „Očekujem da konačno dođe do socijalnog dijalog. U suprotnom, vraćamo se protestima, koji će biti mnogo radikalniji“, zaključio je Orbović.Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je da će sindikati pregovarati o Zakonu o radu isključivo sa resornim Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ne sa Ministarstvom privrede. „Naše resorno ministarstvo mora da obavlja ove poslove, a ono je otišlo u doboku ilegalu i prepustilo svoj ključni zakon drugom ministarstvu. Mi nećemo da pregovaramo sa Ministarstvom za privredu o Zakonu o radu“, istakao je Čanak.

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije se pridružio štrajku upozorenja i obustavio je rad u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo od 11 do 12 sati. Sindikat medicinskih sestara i tehničara u Kliničkom centru Srbije takođe je u tom vremenu stupio u štrajk i organizovao je skup na heliodromu, gde su se zaposlenima obratili sindikalni predstavnici. Jednosatnom štrajku su se, kako je najavljeno, priključili i članovi Sindikata srpske policije. Jednosatnom štrajku upozorenja priključio se i Sindikat radnika u prosveti, koji u periodu od 11 do 12 sati nisu održali jedan školski čas.

Štrajkovala su javna preduzeća, 90 odsto zdravstvenih ustanova, 674 škole, privatne kompanije, kao što su Fijat, Jelen do, BAT, Knjaz Miloš... Lideri dva sindikata ukazala su da je u nekim preduzećima, poput pošta, Železnica Srbije, Mađar Soa..., bilo pritisaka poslovodstva da se štrajk ne održi, ili da se ograniči na minimum procesa rada, ali da je uprkos tome sproveden.

Predsedništvo Konfederacije slobodnih sindikata je, u skladu sa novonastalom situacijom povodom privremenog obustavljanja aktivnosti u vezi izmena i dopuna Zakona o radu, donelo odluku o zamrzavanju štrajka zakazanog za 23. januar. Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović je uputio dopis predsedniku i potpredsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću sa zahtevom da predstavnici KSS-a budu uključeni u rad Socijalno-ekonomskog saveta, radna tela i novu radnu grupu za izradu izmena i dopuna Zakona o radu, jer ta sindikalna centrala ima dokazanu reprezentativnost na nivou Republike Srbije u skladu sa važećim zakonskim propisima.

 

>>>  22/1/2014

Radulović izaziva vrh Vlade Srbije

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da ukoliko odmah ne prođu sistemski zakoni, posebno zakon o privatizaciji i stečaju, to je siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore.

„Ako se usvoje zakoni, to je siguran znak da se ne ide na izbore, nego da će Vlada Srbije uraditi ono što je rekla, i sprovesti reforme u 2014.  kako bi se stvorile pretpostavke za privredni rast u 2015. godini“, rekao je Radulović novinarima nakon sastanka sa generalnim sekretarom Međunarodne organizacije poslodavaca Brentom Viltonom i predstavnicima Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, ako se od ovih zakona odustane, to je siguran znak da reformi neće ni biti. „Ne želim da verujem, da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja“. Radulović je rekao i da ukoliko se ne sprovedu te reforme, za njega nema svrhe da ostaje u Vladi.

„Promena Zakona o radu je ključna kako bi se u Srbiji stvorilo okruženje koje će omogućiti da se otvaraju nova radna mesta“, izjavio je generalni sekretar Međunarodne organizacije poslodavaca Brent Vilton, koji je naveo da je u Srbiju došao da bi podržao Uniju poslodavaca Srbije u naporima da promeni Zakon o radu, jer situacija u tom pogledu, kako kaže, „nije dobra“. „Sadašnji Zakon o radu je veoma restriktivan, jer obeshrabruje poslodavce da otvaraju nova radna mesta zbog visokih troškova i proceduralnih teškoća za prestanak ugovora o radu. Oni su postali teret za preduzeća u periodu ekonomske krize“, smatra Vilton. On je dodao da podržava poslodavce i ohrabruje Vladu da sprovede reforme koje odgovaraju potrebama većine.

 P.S.

Jedini logičan komentar na prethodno navedeno mogao bi biti: ovde svako može da dođe i traži šta hoće, pa još i da kaže da tražene promene odgovaraju većini?!...

 

>>>  20/1/2014

Moguć dogovor oko Zakona o radu

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ocenio je da su najavljene izmena o Zakona o radu daleko od usvajanja, ali da je moguće postići dogovor sa sindikatima.

Dačić je za B92 kazao da je zajedno s prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem za danas sazvao kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kojem će se razmotriti izmene Zakona o radu i povezanih zakona koji se odnose na radno zakonodavstvo i uslove poslovanja (o privatizaciji, o stečaju i o planiranju i izgradnji.

On je istakao da su izmene Zakon o radu daleko od toga da su pred bilo kakvim usvajanjem, da su u fazi nacrta i „najdalje od usvajanja“ u toj grupi reformskih zakona. „Dogovor je moguć. Ako smo postigli dogovor oko Briselskog sporazuma (sa Prištinom), mislim da možemo da dođemo i do dogovora oko Zakona o radu“, kazao je Dačić.

Sindikati su nezadovoljni predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o radu i zatražili su njegovo povlačenje iz procedure, uz pretnju masovnim štrajkovima i protestima ako to ne bude urađeno. Dva reprezentativna sindikata su na početku izrade izmena Zakon o radu napustili pregovore nezadovoljni odnosom socijalnih partnera i najavili da će uraditi sve da spreče usvajanje tog dokumenta.

Na pitanje zbog čega se izmenom radnog zakonodavstva bavi ministar privrede, a ne ministar rada, premijer je rekao da je želja da se sada stvari vrate u normalan kolosek.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu, o kojem je završena javna rasprava, biće povučen, a formiraće se nova radna grupa koja će pripremati predloge izmena tog zakona, odlučeno je danas na sastanku kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta.

Kako je saopštila Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima, na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta je zaključeno da se formira zajednički tim koji će razmatrati nacrt zakona o radu, nakon čega će taj zakon ući u Vladinu i skupštinsku proceduru. Ističe se da je dogovoreno da se sva sporna pitanja vezana za zakone o radu, privatizaciji i stečaju rešavaju putem socijalnog dijaloga između Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca.

Deo domaćih stručnjaka smatra da sa reformskim zakonima treba požuriti, ali ima i onih koji tvrde da Zakon o radu ne spada u takve. Država mora da vodi računa o obe strane i u ovom slučaju je, prema njihovoj oceni, dobro postupila što je odlučila da pripremljeni nacrt izmena zakona o radu ne ide u proceduru usvajanja.

 

>>>  17/1/2014

Zahtev za raspuštanje Socijalno-ekonomskog saveta

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zahteva od predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Socijalno-ekonomskog saveta  Ivice Dačića  hitno raspuštanje Socijalno-ekonomskog saveta, utvrđivanje reprezentativnosti svih socijalnih partnera i uspostavljanje zakonitosti u socijalni dijalog i rad sindikata u Srbiji.

Penzioner Branislav Čanak je godinama nezakonito član Socijalno-ekonomskog saveta i za to vreme konstantno ostvarujuje neprimerene privilegije i veliku ličnu materijalnu korist. U tom cilju permanentno pokušava da monopoliše sindikalnu scenu i svojim bahatim, necivilizovanim i diktatorskim ponašanjem razbija i diskredituje svaki pokušaj sindikalnog jedinstva i zajedničkih akcija.

Ljubisav Orbović, takođe, primenjuje isti obrazac proglašavajući se za jedinog zastupnika ineresa radnika sprečavajući svaki pokušaj uspostavljanja istinskog socijalnog dijaloga. Svojom politikom toplog hladnog pokušava da ostvari ciljeve iza kojih uvek stoji materijalna korist. Podsećamo da je Vlada, bez ikakvog osnova, poklonila Savezu samostalnih sindikata Srbije 38 miliona dinara, iako je to izričito zabranjeno Zakonom, da su funkcije u Socijalno-ekonomskom savetu dobro plaćene, da se visoka primanja ostvaruju po osnovu članstva u upravnim odborima fondova i državnih preduzeća, a kako se tamo zastupaju interesi radnika najbolji primer je Galenika.

Vlada stalno ističe borbu za zakonitost kao jedan od svojih prioriteta pa zahtevamo od predsednika Vlade da i u oblast sindikalnog delovanja i socijalnog dijaloga konačno uvede red i poštovanje zakona i uspostavi elementarne standarde primerene civilnom društvu i neprikosnovenoj evropskoj praksi.

 

>>>  16/1/2014

...sastanak nije održan

Radni sastanak Predsedništva Srpskog sindikalnog fronta sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavom Orbovićem i saradnicima, koji je na zahtev SSF zakazan za 16. januaar 2014. godine - nije održan.

U takvoj i unapred najavljenoj atmosferi, svaki dijalog  gubi smisao, posebno ako se uzme u obzir činjenica da se fokus sa najavljene teme sastanka od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije gura u pravcu stare priče:  ko je u Srbiji „reprezentativan“ i ko ima pravo da zastupa radnike u Srbiji?! Iskreno,  u Frontu su od lidera sindikata koji se „diči reprezentativnošću“ očekivali veću sindikalnu harizmu, kao čoveka sposobnog da prepozna trenutak neophodnosti zajedničkog delovanja i saradnje?!

Nesumnjivo je da je reprezentativnost sindikata važna tema, međutim, u trenutku kada se radnicima Srbije nameće set sistemskih zakona koji im dodatno umanjuju dosadašnja prava, za SSF to nije pitanje kojim treba  sada da se bave sindikati.  Pitanje budućeg načina sindikalnog organizovanja, uređenja i utvrđivanja reprezentativnosti, treba da bude stvar međusobnog dogovora, odnosno – kojim će se zakonom ta pitanje urediti – Zakonom o radu ili nekim posebnim zakonom koji bi tu oblast definisao?!

Srpski sindikalni front kao odgovorna sindikalna koalicija ostaje i dalje otvorena za saradnju sa svima i neće sprečavati svoje članice i njihovo članstvo da učestvuje u protestima, ma ko ih organizovao,  jer je interes radnika veći i širi od bilo koje sindikalne organizacije i lidera koji ih predvode. Takođe, uvereni su u Srpskom sindikalnom frontu da će vreme biti najbolji pokazatelj da li su u pravu, a sveukupno sindikalno članstvo će doneti sud o tome: „Očekivali smo da će Ljubisav Orbović i njegov sindikalni savez shvatiti ozbiljnost istorijskog momenta, u kome se pišu najvažnije stranice sindikalnog pokreta u Srbiji, koje će ostati upamćene zauvek. Isto tako smo smatrali da će Orbović i njegov sindikalni savez shvatiti da nam sadašnjost i budućnost neće oprostiti greške, nejedinstvo i sujetu ispoljene u ovom presudnom momentu“.

Logično je postaviti pitanje u čije ime je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović odbio saradnju sa Srpskim sindikalnim frontom. Kakva je pozadina odbijanja saradnje i u čijem je to interesu? Ovaj neodgovoran i nesindikalni gest potvrđuje sumnje koje provejavaju među članstvom SSSS koji sve glasnije postavljaju pitanje: „Koga Ljuba zastupa i štiti, kome može biti od interesa da se sprečava sindikalna saradnja i solidarnost, šta je to vrednije od zajedništva srpskih sindikata?“

Verovanje da Ljubisav Orbović zastupa interese članstva  Saveza samostalnih sindikata  i radništva Srbije, pobijeno je odbijanjem pružene ruke sindikata udruženih u Srpski sindikalni front, koji će u skladu sa aktuelnim političkim dešavanjima i najavom mogućih raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, donositi sve dalje odluke u vezi svojih aktivnosti, obzirom da bi njihovim raspisivanjem došlo i do prestanka aktivnosti usvajanja najavljenih zakona,  jer bi  Vlada i skupštinska većina postala tehnička bez pravnog mandata za izglasavanje.

Pismo Srpskog sindikalnog fronta: poziv za sastanak...

Teme sastanka su zajednički nastup Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao predvodnika bloka sa jedne, i Srpskog sindikalnog fronta, u odnosu na sve dalje aktivnosti vezane za donošenje novog Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji i Zakona o štrajku, kao i pitanje organizovanja štrajka upozorenja 23. januara i svih budućih protesta.

Ceneći dramatičnost trenutka kroz koji prolazi radnički pokret u Republici Srbiji, imajući u vidu sve rizike i nepopravljive posledice koje mogu nastati usvajanjem izmena i dopuna Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji i Zakona o štrajku, u Srpskom sindikalnom frontu smatraju da svako ko je posvećen sindikatima mora da se izdigne iznad svih različitosti i nesuglasica koje postoje i da ispolji spremnost za solidaran i zajednički nastup sindikalnog pokreta u Srbiji.

Od predstavnika sveta rada u Srbiji, od onih koji predstavljamo zaposlene radnike, radnike koji su bez posla, potlačene, „žrtve tranzicije“ iz preduzeća u stečaju i restrukturiranju, omladinu koja tek traži posao i koja mu se nada, dakle sve one koji u ovom trenutku očekuju zajedničku i solidarnu aktivnost sindikata, ovo očekuje ogromna većina građana Srbije. Kao njihovi autentični predstavnici sindikati ih ne smeju izneveriti. Stranice istorije sindikalnog pokreta koje se ispisuju u ovom momentu ostaće upamćene zauvek. Da li na ponos, ili na sramotu – to zavisi od onih koji vode sindikate.

 

>>>  15/1/2014

Orbović od premijera traži i hitno održavanje sednice Socijalnog ekonomskog saveta, na kojoj bi bila doneta odluka o novoj minimalnoj ceni rada. U dopisu, između ostalog navedeno je  i sledeće:

„Pored apela i upozorenja Saveza samostalnih sindikata Srbije, na žalost i neočekivano budući da je u Vašim javnim nastupima i programu partije koju vodite naglašena upravo socijalna pravda i socijalna briga, sa početkom Vašeg predsedavanja prestao je da funkcioniše legalno izabran Socijalno ekonomski Savet Republike Srbije. Suočeni smo sa činjenicom da se sednice ne održavaju, zakoni ulaze u skupštinu bez predhodne, zakonski regulisane, rasprave i mišlјenja SES, i pored značaja koji imaju za zaposlene. Nedopustivo je, i suprotno zakonima ove zemlјe da se Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju, koji se itekako tiču zaposlenih i građana ove zemlјe, bez ikakvih konsultacija i pregovora na sednici SES upute u skupštinu na usvajanje, a preti se da će i Zakon o radu na isti način biti usvojen.

Za koga se predsedniče Vlade, ili preciznije protiv koga se zakoni u ovoj zemlјi pišu i usvajaju, a posebno koji ih eksperti pišu protiv srpskih radnika i građana?

Pored, naglašavamo, brojnih propusta koji bi bili izbegnuti i socijalnih tenzija koje bi bile manje da je zakon poštovan i sednice redovno održavane, u obavezi smo da Vas obavestimo da već kasnimo sa započinjanjem pregovora o minimalnoj zaradi za prvih šest meseci tekuće godine, te zahtevamo da se hitno zakaže kolegijum SES i sednica SES, a odmah zatim započne usaglašavanje visine minimalne zarade.

Nadamo se da ne moramo da Vas podsećamo da je minimalna zarada jedina zarada od koje žive mnoge porodice u Srbiji, i da je to institut koji je predmet čestih zloupotreba, te da se prilikom isplate ne poštuje ni njena visina, niti zakonski oročena dužine isplate“.

Pored prethodno navedenog, u dopisu koji su potpisali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Udrženih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak, zatražena je smena ministra privrede Saše Radulovića, i to zbog:

Srbiji trebaju sposobni, kreativni ministri koji će zaustaviti dalјi pad privrede i ispuniti obećanja da preduzeća rade, a građani u skorijoj budućnosti žive bolјe. Trebaju nam oni koji će Srbiji vratiti nadu, radnicima posao i dostojanstvo, preduzećima tržišta, proizvode i budućnost“.

 

>>>  14/1/2014

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata uputila je 13. januara 2014. godine Savezu samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“, Konfederaciji slobodnih sindikata i Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ inicijativu za dogovor o zajedničkom delovanju. U tom dopisu je napisano sledeće:

„Predložene izmene i dopune Zakona o radu su potpuno ne prihvatljive i u tome se, bez obzira na različite forme izražavanja nezadovoljstva, svi slažemo. Pored pogubnog efekta na radni, socijalni i ekonomski položaj zaposlenih, želim da ukažem na ozbiljnu nameru predlagača Zakona da potpuno marginalizuje sindikate, njihov rad svede na puku formalnost i praktično eliminiše svaku efikasnu mogućnost zaštite prava zaposlenih. Suprotno elementarnim normama i standardima koji su garantovani, pre svega, Ustavom Republike Srbije, Evropskom socijalnom poveljom i nizom međunarodnih konvencija predloženim izmenama Zakona ukidaju se elementarna prava i uslovi za rad sindikata, a pre svega: ukida se zaštita predstavnka sindikata po prestanku obavljanja funkcije, ukida se obaveza poslodavca da uplaćuje sindikalnu članarinu, ukida se obaveza poslodavcu da obezbedi uslove za rad sindikata, propisuju se sadržaj statuta i pristupnice, dokazana reprezentativnost važi jednu godinu, ukida se produženo dejstvo kolektivnog ugovora i kroz niz drugih odredbi, direktno ili indirektno, onemogućava ili minimizira svaka mogućnost za smislen i efikasan rad sindikata na svim nivoima.

Očigledna je namera da se sindikati međusobno suprotstave, posvađaju i iscrpe u međusobnim sukobima i time otupe, kompromituju i obesmisle sve aktivnosti i nesporna ukazivanja na pravnu neodrživost i ekonomsku i socijalnu pogubnost predloženih izmena Zakona o radu, ali i drugih zakona, pre svega, Zakona o štrajku, Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju.

Ozbiljnost i rešenost Vlade, tajkuna i kvazi poslodavaca da se kroz izmene zakona praktično eliminišu sindikati kao aktivan društveni činilac zahteva, bez obzira na različita mišljenja, stavove, razmimoilaženja, loša iskustva i nesporazume, hitno i neizostavno objedinjavanje i zajednički usaglašen nastup i aktivnost svih sindikata kako bi zaštitili osnovna ljudska, radna, ekonomska i socijalna prava zaposlenih i elementarna prava na sindikalno organizovanje i sindikalni rad.

U tom cilju predlažem održavanje zajedničkog sastanka predsednika svih sindikalnih centrala na kome bi stavili tačku na dosadašnje nesporazume, dogovorili se o toleranciji i uzajamnom ne napadanju, zauzeli zajednički stav o neophodnosti povlačenja predloga zakona iz procedure i drugim merama i zajedničkim aktivnostima koje se odnose na ceo set predloženih zakona uključujući i Zakon o štrajku, Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju.

Duboko verujem i plediram da samo zajedno, usaglašenim stavovima i aktivnostima možemo da se suprotstavimo i onemogućimo donošenje svih zakona koji su suprotni osnovnim interesima zaposlenih i pravu na sindikalno organizovanje i rad pa očekujem pozitivan stav i podršku kako bi ova inicijativa postala zajednička i operativna.

Mesto i vreme održavanja sastanka, kao i eventualne dodatne teme za razgovor dogovorili bi kroz zajedničke konsultacije.“

 

>>>  12/1/2014

Odgovarajući na kritike sindikata da je javna rasprava vođena za vreme najvećih praznika, on je rekao da termin za održavanje javne rasprave nije uticao na dostavljanje velikog broja predloga izmena i dopuna Zakona o radu. „Ono što je manjkavost je to što nisu održane javne prezentacije gde bi u direktnim razgovorima mogli da objasnimo sve predloge i čujemo kontra argumente onih koji misle drugačije i to je jedino ono što umanjuje kvalitet ovog procesa“, smatra državni sekretar Martinović.

On je dodao da je tokom javne rasprave bilo primetno da oni koji predstavljaju radnike nisu za promenu rešenja u Zakonu, a da oni koji predstavljaju „svet kapitala“ traže da reforme radnog zakonodavstva budu još dublje. „Iz toga možemo da vidimo koliko je veliki antagonizam između sindikalnih i poslodavačkih udruženja, a svakako da država ima i svoje razloge da insistira na pojedinim odredbama zakona“, kazao je Martinović.

Na pitanje da li će moći da se ispoštuju predviđeni rokovi, odnosno da se Zakon nađe u skupštinskoj proceduri do kraja januara, kako je i planirano, Martinović je rekao da bi ta dinamika mogla da se ispoštuje „da nije manjkavosti i nedostatka socijalnog dijaloga“. „Do kraja januara Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike bi moglo da prikupi mišljenje drugih ministarstava i da nakon toga zakon bude dostavljen prvo vladi, a potom Skupštini. Međutim, bojim se da naši napori da uspostavimo pun socijalni dijalog ovaj proces mogu da produže, ali videćemo... Konačnu odluku ipak treba da donesu najviši politički predstavnici u zemlji“, kazao je Martinović.

Procedura nalaže da nakon analize predloženih rešenja koji će trajati nekoliko dana Nacrt bude upućen na mišljenje drugim resornim ministarstvima i drugim organima koji treba da daju mišljenje, a nakon toga će se zatražiti i mišljenje predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta. „Ne mora da znači da će se proces prolongirati, može (predlog izmena Zakona) da stigne do kraja januara u skupštinsku proceduru, ako bude postojala spremnost svih socijalnih partnera da ovom procesu daju pun doprinos“, kazao je Martinović.

Komentarišući računicu sindikata, prema kojoj bi zarade zaposlenih bile umanjene ako se usvoji Zakon, Martinović je rekao da se zarade neće umanjivati i da će zaposleni ostvarivati zarade u visini onih koje su dogovorene sa poslodavcima i onako kako je utvrđeno ugovorom o radu. „Radi se samo o drugačijem načinu obračuna naknada u vreme odsustva sa rada, jer je sadašnje rešenje vrlo komplikovano, nelogično i ispada da neko ko je na godišnjem odmoru ili drugom vidu odsustva nakon nekog perioda kad je imao nagrade, bonuse prekovremeni rad može da ostvari veću zaradu od radnika koji radi u istom tom periodu“, kazao je državni sekretar.

Martinović je rekao da odredba za isplatu naknade za minuli rad kod poslednjeg poslodavca, sa čime se takođe ne slažu sindikati može da se definiše „ovako ili onako i da tu ima prostora za dogovor sa socijalnim partnerima. To nije nešto što je jedino moguće, ali smo to doveli u korelaciju sa načinom isplate otpremnina. Ako prihvatimo da se one isplaćuju za godine provedene kod poslodavca koji ih isplaćuje, onda smo i tu odredbu vezali kod poslednjeg poslodavca“, kazao je on.

Predviđena je i izmena odredbi koje se odnose na položaj sindikalnih organizacija kojih ima 24.000 u zemlji, „ali ne u pravcu da se njihova prava krše ili da se uređuju na način suprotan međunarodnim konvencijama i evropskim standardima. U odnosu na veliki broj sindikalnih organizacija koje su upisane u registar koji vodi Ministarstvo, sve one imaju svoje organe, predstavnike i svi su oni zaštićeni od otkaza, promena radnog mesta, a motiv osnivanja sindikata je zaštita lica koja vode taj subjekat“, kazao je Martinović. Sada su, kako je rekao, dati predlozi koji na adekvatan način obezbeđuju zaštitu predstavnika zaposlenih i sindikata koji zastupaju interese zaposlenih, ali na način da oni ne mogu biti stavljeni u nepovoljniji položaj zato što se bave sindikalnom aktivnošću i zaštitom prava zaposlenih, ali ne obezbeđuju zaštitu samo zato što imaju svojstvo predstavnika sindikata.

Martinović je ponovio da su izmene Zakona o radu važne jer je utvrđeno da postoji niz prevaziđenih odredaba koje onemogućavaju veći podsticaj za zapošljavanje i nameću poslodavcima velike terete. „Očekujemo da on, imajući u vidu da se očekuje usvajanje i zakona o privatizaciji i stečaju može dati pozitivan efekat za bolje stanje na tržištu rada“, kazao je Martinović.

 

>>  10/1/2014

Napominje se da „otvorena vrata“ o kojima priča Ministarstvo privrede, za taj front zatvorena 30. novembra prošle godine, kada je trebalo da se započne sa razgovorima na izmeni zakona o radu u kojoj bi učestvovati i predstavnici Srpskog sindikalnog fronta.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podsećaju da je Srpski sindikalni front, dan uoči sastanka, kasno popodne, 29. novembra 2013. godine, obavešten da sastanak neće biti održan i do dana današnjeg nisu dobili odgovor - zbog čega je on otkazan, iako članice predstavljaju gotovo dve trećine radnika u Srbiji.

„Što se tiče pozova Ministarstva privrede da se nastavi sa učešćem u javnoj raspravi koje organizuje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je i zvanični predlagač zakona, to je nemoguće zato što završeno jednostranim prekidom predlagača i procesom punim anomalija u donošenju samog nacrta“, navodi se u saopštenju Udruženog sindikata Srbije „Sloga“, članice Srpskog sindikalnog fronta.

Ministarstvo privrede Srbije pozvalo je 8. januara 2014. godine predstavnike svih sindikata na dijalog i učešće u javnoj raspravi o novom zakonu o radu, pošto je „Sloga“ pozvala ministra da taj dokumet ne komentariše na društvenim mrežama, već da se vrati za pregovarački sto sa sindikatima.

Iz Ministarstva rada su istakli da nije niko iz ministarstava izašao iz Radne grupe za izradu izmena Zakona o radu, već da su to demonstrativno uradili predstavnici dva sindikata koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“.

„Još jednom pozivamo sve sindikate da u najdemokratskijoj formi za donošenje zakona, učešćem javnoj raspravi koju organizuje Ministarstvo rada, doprinesu kreiranju zakonskog rešenja koje će biti u interesu Srbije i svih njenih građana“, poručili su iz Ministarstva privrede.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o radu izmenama i dopunama biće završena 10. januara, do kada će preko Internet strane Ministarstva rada i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom moći da se komentarišu rešenja ponuđenog dokumenta.

Ta rasprava je počela 18. decembra objavljivanjem Nacrta na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali je ono otkazalo tri planirana okrugla stola, jer su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, zapretili da će sprečiti održavanje tih skupova. Te dve sindikalne centrale su nezadovoljne namerom ministra privrede Saše Radulovića da u socijalni dijalog uvede i sindikate koji nemaju dokazanu reprezentativnost, kao što je Srpski sindikalni front.

Srpski sindikalni front je 29. oktobra 2013. formiralo pet sindikalnih centrala, kako bi se uspešnije borili protiv najavljenih promena zakona o radu i štrajku.

 

>>  31/12/2013

Шта о мењању Закона о раду каже

Смрт запосленог мора послодавцу да се најави најмање 15 дана унапред, боловања се укидају, операције су забрањене, а сахране блиских чланова породице одобрене су после радног времена. Ово су само нека од решења новог закона о раду који ће поближе регулисати односе радника и послодавца, а који је припремило Министарство привреде.

Како за Дезинформативни портал „Наша патка“ каже министар привреде Саша Радуловић, овај нацрт закона је предложио, а Влада усвојила, пошто је „пре неку ноћ, кад није могао од умора да спава, пронашао на неком хрватском сајту предлог колективног уговора.“

Према његовим речима, од сада ниједан послодавац више неће да прихвата потврду о привременој спречености за рад као доказ болести. „Ако запослени може да стигне код лекара, може и на посао. Хируршке интервенције строго су забрањене! Запосленима су за рад неопходни сви њихови органи, јер их је послодавац запослио целе. Због тога ће се сваки оперативни захват на њиховим телима третирати као груба повреда радне дисциплине“ објаснио је Радуловић.

Он је изричито нагласио да се више неће толерисати одсуство са посла због смрт члана породице, јер, како је рекао, „живот тече даље“. „Мртвом рођаку ионако више не можемо помоћи, па тиме сахрана не може бити изговор за јавашлук. Што се тиче смрти самог запосленог, она је прихватљива као оправдање за изостанак са радног места, али само и искључиво уз услов да је најављена послодавцу најмање 15 дана раније! Дакле она је у рангу отказног рока“ категоричан је министар привреде.

Радуловић каже да ће строго бити надгледана и употреба тоалета на радном месту. „Запослени се превише задржавају у тоалету. Послодавац је у обавези да направи распоред коришћења тоалета по абецедном или азбучном реду, свеједно. На пример, сви запослени који се презивају на А обављаће нужду од 8:00 до 8:20. Они који се презивају на Б користиће те просторије од 8:20 до 8:40, и тако редом... Уколико запослени не обави нужду у предвиђеном термину, мораће да причека следећи дан, док опет дође на ред. Време боравка у тоалету ограничено је на два минута. Након минут и 50 секунди оглашава се аларм, а уколико радник не напусти мокри чвор у наредних десет секунди, оглашава се сирена за узбуну“ наводи министар.

Он каже да ће мршави људи имати обавезу да носе више слојева одеће, како би деловали ухрањено, док ће гојазнима пауза за ручак трајати свега минут и по, колико да попију пилулу за мршављење и воду, а у садејству са повећаним обимом посла лакше ће смршају. „На овај начин запослени ће, ако преживе, остваривати бољу продуктивност у раду, што ће се одразити на повећање бруталног домаћег производа“ закључио је Радуловић.

Pregovarački tim Srpskog sindikalnog fronta (SSF) i predstavnici Ministarstva privrede razmatrali izmene i dopune Zakona o radu. Zakon o radu mora biti mesto okupljanja, a ne razdora socijalnih partnera.

Dogovor Predsedništva SSF i ministra Saše Radulovića od 28. novembra rezultirao je sastankom pregovaračkog tima SSF za zakonodavna i pravna pitanja i Dušana Vasiljevića, posebnog savetnika u Ministarstvu privrede. Predstavnici SSF su izneli svoje stavove vezane za najavljene izmene i dopune Zakona o radu, a što je poduprto i pisanim materijalom koji je predat Vasiljeviću. Zaključeno je da postoji prostor oko postizanja konsenzusa i zakonskog okvira koji bi izmirio strasti proizvedene od strane neodgovornih i nekompetentnih pregovarača iz redova Samostalnog sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“. Srpski sindikalni front će zauzeti konačan stav nakon analize izveštaja koji će predstavnici radne grupe SSF prezentovati Predsedništvu SSF na prvoj narednoj sednici.

Sindikalisti su zbog Zakona o radu prošloga četvrtka bili pred Banskim dvorima, kada su zapretili Vladi povlačenjem iz pregovora i štrajkovima i zatražili ostavku ministra rada. „Ministar je predlagao da poslodavac može da produži radnu sedmicu na 56 sati bez kolektivnog ugovora. On jednostrano ukida dosadašnju odredbu o osam sati dopuštenog prekovremenog rada sedmično i uvodi novu odredbu o 16 sati prekovremenog rada, i to bez kolektivnog ugovora. Time je pogazio svoju reč i potpis u vezi zahteva sindikata“, saopštili su predstavnici sindikata. Ali, iako se novi Zakon predstavlja kao akt koji je potpuno po volji poslodavcima, ni oni nisu zadovoljni nekim njegovim odredbama, kao što je ona da radnici mogu da stupe u štrajk na dan dospeća plate ako je ne dobiju ili one prema kojoj se rok zastarelosti prava iz radnih odnosa produžava s tri na pet godina. Iz Vlade tvrde da razlog povlačenja Zakona o radu nije nezadovoljstvo i najavljeni protest sindikata, već to što se iz Evropske unije zahteva da se pre glasanja izradi dokumentacija o usaglašenosti svake tačke s propisima Evropske unije.

>>>  29/11/2013 Od subote pregovori...

Predstavnici Srpskog sindikalnog fronta obavestili su javnost da su kasno uveče 28. novembra imali razgovor sa ministrom privrede Sašom Radulovićem i njegovim saradnicima na temu uspostavljanja socijalnog dijaloga bez pritiska i ucena. Tom prilikom dogovoreno je da od subote 30. novembra 2013. godine započnu razgovori oko izmena i dopuna Zakona o radu u kojima će učestvovati i predstavnici Srpskog sindikalnog fronta.

Predstavnici Srpskog sindikalnog fronta upozorili su da Srpski sindikalni front i njene članice neće biti „džoker“ aktuelnoj vlasti, niti će na bilo koji način prihvatiti nametnuta rešenja koja su protivna interesu sveta rada i građana Srbije. Srpski sindikalni front ostaje pri svojoj ranije donetoj odluci da 10. decembra 2013. godine u Beogradu održi veliki sindikalni skup i nastavljaju sa svojim akcijama, ali će u međuvremenu prihvatiti ponudu da sa predstavnicima Vlade i Ministarstva privrede razgovaraju o Zakonu o radu, zato što dijalog vide isključivo kao jedinu objektivnu šansu za izlazak iz trenutne krize i korak napred ka uspostavljanju novih, pre svega realnih i iskrenih vrednosti socijalnog pregovaranja. Srpski sindikalni front takođe insistira na uvođenju reda na sindikalnoj sceni Srbije, zahtevaju da se rasformira institucija Socijalno ekonomskog saveta, koja od samog starta nije dala rezultate, kao i uvođenje novog načina utvrđivanja reprezentativnosti, kako se u budućnosti ne bi dešavale situacije koje dovode do ucena i obesmišljavanja institucije sindikata od strane birokratizovanih centrala koje više od dve decenije žive van ekonomske, društvene i političke realnosti.

>>>  28/11/2013 ...Ministar neće podneti ostavku Ministar privrede Saša Radulović je izjavio i da neće podneti ostavku zbog pritiska sindikata i da neće odustati od izmena Zakona o radu, koji bi, kako očekuje, trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja godine. Komentarišući povlačenje predstavnika sindikata iz pregovora o izmenama Zakona o radu, Radulović je rekao da je dijalog jedini način da se pronađe rešenje. „Niko ne nameće nikakvo rešenje, ali moramo da razgovaramo o konkretnim rešenjima. Ne mogu paušalno da se daju ocene o zakonu, o tome kako je to nešto katastrofično i kako će ljudi da gube posao, jer to nije istina“, rekao je on novinarima u pauzi okruglog stola „Reforma tržišta rada - novo radno zakonodavstvo“, koji je organizovao Novi magazin  u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.

Radulović je naveo da je Zakon o radu izuzetno važna stvar za Srbiju i za sve građane i za oporavak privrede. „Moramo da dovedemo u red radno zakonodavstvo i da ono bude u nivou prava koja postoje u Evropskoj uniji. Imamo razne odredbe u zakonu koje su jako loše, koje su doprinele gubitku radnih mesta i ne otvaranju novih radnih mesta“, rekao je on. Zadatak i cilj vlade je rast zapošljavanja, rekao je ministar i dodao da je Zakon o radu, zajedno sa drugim zakonskim rešenjima - zakonu o planiranju i izgradnji, privatizaciji i o stečaju, ključan za oporavak srpske privrede. „To treba da nam omogući da sprovedemo tešku reformu u 2014. godini, da postavimo sistem na zdrave noge i da prestanemo da bacamo novac, kako bi u 2015. godini počeli da osećamo malo dobrobiti od novog sistema“, ocenio je Radulović. Na pitanje da li će izlazak sindikata iz pregovora usporiti donošenje zakona, Radulović je rekao da to komplikuje taj proces, ali da postoji i problem u pogledu odredaba zakona o reprezentativnosti sindikata, jer dva sindikata (Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“) ne žele ni sa kim drugim da dele tu reprezentativnost: „Dešava se, na primer, kad nam Stros-Kan dođe u posetu, da ta dva sindikata neće da učestvuju na sastanku, zato što će drugi sindikati biti prisutni, pa moramo odvojene sastanke da zakazujemo, jedan za njih, jedan za ostale“. Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić je ocenila da se predloženim izmenama značajno smanjuju radnička prava i da je  „suštinski cilj da se na mala vrata uvede fleksibilni radni odnos, a da se rad na neodređeno ukine ili svede na najmanju moguću meru“. Ona je rekla da postojeći Zakon o radu nije dobar i da su potrebne izmene, ali je istakla da je način na koji se to radi pogrešan. Inicijativu za izmene  „potpuno neprimereno” preuzelo Ministarstvo privrede i tako je sindikatima poslata poruka da se taj dokument donosi u interesu poslodavaca, dok izgleda da Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike obavlja samo administrativni posao da uklopi više različitih predloga izmena, rekla je Savićeva. Dodala je da se i to radi loše i navela da se u prvoj radnoj verziji, koji je imala priliku da vidi, Ministarstvo rada nije potrudilo ni da delove koji su preuzeti iz makedonskog i hrvatskog zakona uskladi sa normama srpskog jezika.

>>>  27/11/2013 Traže smenu ministra privrede... Rad radne grupe koja se bavi izmenama Zakona o radu je otežan nakon što su sindikati odlučili da istupe iz pregovora, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović, dodajući da uprkos tome očekuje da će tekst nacrta tog zakona biti završen do kraja meseca. Martinović je rekao da članovi radne grupe, koju pored poslodavaca čine i predstavnici resornih ministarstva, trenutno rade na definisanju konkretnih rešenja kako bi se u tekstu otklonile sve alternativne mogućnosti koje postoje kod pojedinih odredaba. On se da će do kraja meseca imati tekst, kako bi se nakon toga organizovala i javna rasprava. Bez obzira što su sindikati odlučili da ne učestvuju u pregovorima o Zakona o radu, Martinović je rekao da će radna grupa nastojati da onoliko koliko je moguće uvaži i neke predloge koji su oni ranije dali. Iz pregovora o izmena Zakona o radu izašla je i Asocijacija malih i srednjih preduzeća, a potpredsednik te asocijacije Milan Knežević je izjavio da su se iz razgovora povukli jer je, kako je objasnio, nemoguće uticati na predloge zakona. Po njemu, Zakon se ne donosi ni u ime sindikata da bi ostvario njihova prava, ni u ime poslodavaca, a ni radnika ni države. On treba da bude srednje rešenje koje će optimalno omogućiti da svako utka svoje interese u zakonsko rešenje. Prema njegovim rečima, ni sindikati ni poslodavci ne mogu da uslovljavaju donošenje zakona, jer se zakoni usvajaju u Skupštini. „Nažalost, pojavili su se predlozi zakona koje niko ne razume, ne zna se ko je autor tih predloga, a vlada kao predlagač Zakona izbegava da izađe sa jedinstvenim predlogom, jer neće da preuzme odgovornost“, ocenio je Knežević. Kako je rekao, potrebno je vratiti se na početak i da svako da svoje predloge na zakon, jer on nije interesno određen, već treba da bude zajednički imenitelj svih interesa. Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ocenio je ranije da je izmena Zakona o radu nužna, a da su sindikati nerealni u pokušaju da očuvaju neka prava radnika, što je trenutno nemoguće zbog teških finansijskih okolnosti u kojima posluju domaće firme u privatnom sektoru. Rajić je naveo da predložene promene Zakona o radu treba da omoguće zapošljavanje u privatnom sektoru, a ne samo u javnim preduzećima i državnom sektoru. Ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović pozvali su sindikate da se vrate za pregovarački sto. Krstić je ocenio je da je loše što su sindikati odlučili da istupe iz pregovora o Zakonu o radu i pozvao ih da se ponovo uključe u pregovore, kako bi do kraja godine bio gotov tekst izmenjenog zakona, a Radulović im je poručio da je jedini način za rešavanje nesuglasica da se o njima razgovara. Sindikati realnog sektora Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) i UGS „Nezavisnost“ zatražili su danas od predsednika Vlade Srbije da smeni ministra privrede Sašu Radulovića. Sindikati smatraju da Radulović, kako su izjavili, svakodnevno podnosi raport interesnim grupama, ne stvara ambijent za rad, razvoj i zapošljavanje, kao ni uslove za funkcionisanje privrede. „Ministar predlaže zakone koji su protiv interesa srpske privrede, radnika i preduzeća u restrukturiranju, predlaže izmene Zakona o radu koje smanjuju prava radnika, igra se sa ličnim kartama i procenama vrednosti imovine preduzeća“, ocenili su predstavnici tih sindikata na konferenciji za novinare. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da će ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, koje devalviraju prava radnika, taj sindikat organizovati radikalne proteste i blokade puteva i institucija. Nakon što su se oba reprezentativna sindikata povukla iz pregovora o izradi novog Zakon o radu, SSSS je krenuo u organizovanje razgovora sa predstavnicima sindikata i radnicima u svim gradovima Vojvodine, sa ciljem pripreme „na moguće aktivnosti povodom zakona“. Mihajlović je najavio da će i SSSS najverovatnije pripremiti i prezentovati svoj predlog Zakona o radu.

>>>  21/11/2013 Istupili iz pregovora o Zakonu o radu Dve sindikalne centrale u Srbiji, koje Vlada Republike Srbije do sada jedino priznaje za članove Socijalno-ekonomskog saveta - Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS  „Nezavisnost“ - odlučile su da istupe iz pregovora o izmenama i dopunama Zakona o radu.

Lideri sindikata koji kao članovi Socijalno-ekonomskog saveta učestvuju u socijalnom dijalogu na nivou države - Ljubisav Orbović i Branislav Čanak - saopštili su na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj 21. novembra da iz pregovora istupaju jer socijalni dijalog u zemlji više ne funkcioniše, jer su se umesto jedne verzije Zakona o radu pojavile četiri, a dobra volja sindikata za dogovorom je izigrana. Dvojica sindikalnih lidera su istakli da predstavnici Vlade Republike Srbije u tim pregovorima „teraju sindikate da bez obrazloženja prihvate apsurdne stvari“  i da ne prihvataju primedbe koje daju argumentovano, već predstavnike sindikata „žele samo kao kulise“.

Ključne izmene Zakona o radu zahteva Ministarstvo privrede - iako to nije u nadležnosti tog resora - bez bilo kakvog obrazloženja, predlažući drastične promene Zakona o radu na štetu zaposlenih, rekao je Čanak. Naglasio je da predstavnici države u pregovorima nisu nijednom objasnili zašto su potrebne izmene Zakona o radu i dodao da to nije saznao ni od ministra privrede Saše Radulovića, koji mu nije odgovorio kada ga je to pitao na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta. „Vi praktično nemate o čemu da pregovore ako nemate obrazloženje“, rekao je on i istakao da je postojeći zakon o radu dobar i da je u interesu i poslodavaca, kao i radnika.

Čanak  se zapitao šta je to u dosadašnjem Zakonu o radu sprečavalo bolje poslovanje privrede, koji će konkretni rezultati proizaći na osnovu sada predloženih rešenja, i kojim će mehanizmima Vlada obezbediti primenu novog zakona, ako se ima i vidu da se i dosadašnji u praksi nije primenjivao. Čanak je istakao da je problem samo što se postojeći zakon ne primenjuje i pozvao Vladu da počne da ga primenjuje.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u dosadašnjim pregovorima nije ponudilo jedinstven tekst radne verzije Nacrta izmena Zakona o radu, rekao je Orbović i dodao da su svaki put pre sastanka Radne grupe, koja je o zakonu pregovarala, stizali novi zahtevi koje su predlagali Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija. „Mi nismo više znali o kom tekstu izmena zakona se pregovara“, rekao je Orbović, koji je istakao da na način na koji se Ministarstvo privrede Srbije ponaša u pregovorima govori da ne uvažava socijalne partnere.

Orbović i Čanak su najavili da je na Vladi Srbije da sada prva povuče potez, a ukoliko se to ne dogodi sindikati će se služiti svim zakonski raspoložim sredstvima da ovakav Zakon o radu, koji ukida prava zaposlenih, ne bude usvojen. Čanak je rekao da će, pored protesta, sindikati obaveštavati međunarodnu javnost da se u Srbiji rade stvari koje u njihovim zemljama nisu moguće i da će iskoristiti i želju Srbije da uđe u Evropsku uniju, kako bi preko „značajnih ljudi“ iz Brisela uticali da ne budu usvojene izmene Zakona o radu.

Tim povodom Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata je izjavila da nije dobro što su Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS  „Nezavisnost“ istupili iz pregovora o Zakonu o radu, jer bi bilo mnogo bolje da su imali snage da ostanu i da se bore za prava zaposlenih. „Odgovornost ta dva sindikata je daleko veća. Oni su članovi Socijalno-ekonomskog saveta i partneri u pregovorima o Zakonu o radu“, rekla je Savićeva, podsetivši da upravo ta dva sindikata godinama nisu našla za shodno da zatraže sednicu Socijalno ekonomskog saveta na kojoj bi se razgovaralo o preduzećima u restrukturiranju. Sindikat koji predvodi nastaviće da se bori za poboljšanje predloženog Zakona o radu, rekla je Savićeva i ukazala da nije isključeno da ona, kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, podnese novi predlog Zakona o radu.

U osvrtu na ovaj događaj, ministar privrede Saša Radulović izjavio da, bez obzira na nezadovoljstvo, radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno i usklađeno sa Evropskom unijom.

 

Sporne agencije za zapošljavanje 

Usaglašen je veliki broj odredbi kod izmena Zakona o radu, ali je i dalje sporno uvođenje agencija za zapošljavanje, kažu u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Zoran Martinović rekao je da su te odredbe na Radnoj grupi za izmene Zakona o radu prihvaćene bez ikakvih primedbi, sa određenim intervencijama. „Mislim da smo se dogovorili oko rada na određeno vreme, oko načina isplate otpremnina, sa nekim još otvorenim detaljima. Dogovorili smo se i oko načina korišćenja godišnjeg odmora, oko organizacije radnog vremena i oko nekih dodatnih prava koja se uređuju i međunarodnim direktivama“, rekao je on.

Kako ta dodatna prava koja bi trebalo da budu deo Zakona o radu Martinović je naveo bolji položaj trudnica i porodilja, zaposlenih koji rade u noćnim smenama, zaposlenih koji rade na poslovima sa uvećanim rizikom. „U tom delu svakako ćemo unaprediti položaj tih kategorija“, istaka je on.

Prema rečima Martinovića, u pregovorima socijalnih partnera oko Zakona o radu još uvek je sporno pitanje uvođenja agencija za privremeno zapošljavanje. „Postoje određene dileme u vezi toga da li u ovom trenutku treba da se uvedu agencije za privremeno zapošljavanje. Videćemo da li smo spremni da ovaj institut uvedemo u ovom trenutku ili će to ostati za neki naredni period“, rekao je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Kako je napomenuo, „postoje rezerve gotovo svih učesnika u procesu kako bi se ovaj institut odrazio na, ionako, težak položaj zaposlenih na tržištu rada i da li bi tu bilo prostora da se smanji stepen prava zaposlenih“.

Martinović je istakao da Radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu intenzivno radi i da će ovih dana pokušati da prenese jasne stavove svih učesnika u tom procesu oko pitanja koja su ponuđena. „I danas intenzivno traje rad Radne grupe i trajaće i ovih dana sve dok ne pređemo sve planirane izmene koje je Ministarstvo kandidovalo za pregovore sa socijalnim partnerima“, rekao je on.

Martinović je rekao da se očekuju stavovi sindikalnih organizacija vezano za položaj sindikalnih predstavnika, za stepen njihovih prava, za krug lica koja treba da uživa zaštitu, kao i oko načina utvrđivanja reprezentativnosti i načina utvrđivanja proširenog dejstva kolektivnih ugovora.

U Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o radu su predstavnici resornih ministarstava, udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata članova Socijalno-ekonomskog saveta.

 

Povući predloge zakona o radu i štrajku  

Srpski sindikalni front je zatražio od Vlade Republike Srbije da povuče predloge izmena zakona o radu i štrajku jer su protiv interesa zaposlenih, da rasformira postojeći Socijalno-ekonomski savet i formira Radnu grupu koja bi se bavila ovim pitanjima, a u čiji sastav bi ušla i ova sindikalna organizacija.

Te zahteve su saopštili 13. novembra u Sava centru na zajedničkoj sednici glavnih odbora predstavnici četiri sindikata - Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ i Industrijski sindikat Srbije - koji su formirali Srpski sindikalni front.

Lideri sindikata pozvali su zaposlene, penzionere, one koji će se tek zaposliti ali i druge sindikate koji formalno nisu u ovoj organizaciji, da im se pridruže i na vreme reaguju, jer su oni „poslednja brana za sprečavanje donošenja zakona koji će zaposlene u Srbiji pretvoriti u robove“.

Front najavljuje veliki narodni protest za 10. decembar ukoliko Vlada ne povuče predložene zakonske izmene i ne počnu ozbiljni pregovori sa sindikatima o donošenju novih zakona.

Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj i oni koji imaju status zaposlenih ujedno imaju i status ugroženog lica, istakla je Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona je naglasila da mere koje je nedavno predložila Vlada imaju za posledicu gubitak posla, smanjenje zarada i porast cena osnovnih životnih namirnica. Predložene izmene Zakon o radu, kako je navela, pravljene su na osnovu interesa stranih investitora koji žele da rizik poslovanja prebace na teret zaposlenih.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović istakao je da predložene izmene Zakona o radu predviđaju promenu 100 članova starog zakona i dodatnih 17 članova koji se odnose na Agenciju za zapošljavanje. Prema njegovim rečima isti predlog zakona bio je i u Hrvatskoj ali je odbačen zbog pritiska javnosti.

Lider Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović podvlači da je situacija kritična i da bi svi građani Srbije trebalo ozbiljno da je shvate, jer zakonske izmene koje se pripremaju uticaće na živote ne samo zaposlenih, već i penzionera, ali i ostalih u društvu.

 

Građanskim otporom protiv propasti

U organizaciji NIP „Radnička štampa“ i Centra za razvoj sindikalizma, održana je 7. novembra rasprava povodom ,,Radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, u kojoj je učestvovalo oko pedeset sindikalnih predstavnika iz cele Srbije, među njima i predstavnici Sindikata finansijskih organizacija Srbije.

Skup je otvorio direktor NIP „Radnička štampa“ Slobodan Lalović, koji je istakao da je njihov cilj bio da se dođe do zajedničkog stava po pitanju najavljenih izmena i dopuna nekih sistemskih zakona, na osnovu kog bi se eventualno mogao definisati dalji pravac delovanja u kratkom periodu koji predstoji do usvajanja najbitnijih propisa u oblasti rada, imajući u vidu da je nekoliko ključnih tačaka obuhvaćeno radnom verzijom urađeno na način kojim se bitno menja položaj zaposlenih.

Prema njegovim rečima, suštinska ideja onih koji stoje iza tzv. radne verzije je da bude promenjen karakter radnog odnosa u smislu da zaposlenje postane nesigurno i da se ceo sistem svede na to da je radnik sam suočen sa poslodavcem. „Akcentirajući agencije za zapošljavanje, tvorci ovakvog nacrta šalju poruku da je namera da to postane dominirajući oblik radnog angažovanja u Srbiji. Takođe, želja im je i da se nametne fleksibilno ili, uslovno rečeno, neograničeno radno vreme. Posledica ovakvog koncepta je neizbežno dalje opadanje nivoa zarada običnih radnika i rast nadoknade upravljačima, odnosno povećanje eksploatacije zaposlenih“, izjavio je Lalović.

Lalović je naglasio i da je zabluda da u Srbiji neće biti ulaganja i zapošljavanje sve dok ne bude promenjen Zakon o radu, podsetivši da je postojeći zakon usvojen 2005. godine, a da je najveća stopa investiranja zabeležena 2006. godine, što znači da nije Zakon o radu predstavljao nikakvu prepreku.

Prisutnima se obratio i zastupnik Centra za razvoj sindikalizma Srećko Mihajlović, koji je skrenuo pažnju na sociološki aspekt priče o radu i ocenio je da se nalazimo u situaciji da ljudi više ne biraju posao, uslove rada, zaradu - što sve nas ljulja  iz temelja: „Danas je na snazi prekarizacija radnika, koja podrazumeva da, s jedne strane, kod zaposlenih postoji velika neizvesnost i strah od zaposlenja, a kod zaposlenih je, s druge strane, veoma raširen osećaj nesigurnosti u pogledu zadržavanja radnog mesta. To su ljudi koji žive u stalnoj neizvesnosti, oni koji ne znaju šta će biti sutra, koji ne očekuju Bog zna šta i koje je lako zavesti“, rekao je Mihajlović.

On je upozorio da, iako priča o fleksibilizaciji rada nije nova, u Srbiji se ne može govoriti o njoj na uobičajen način: „Kod nas se govori o fleksibilizaciji radnika - znači čovek je u pitanju, a ne njegov rad. Cilj je, a već jednim delom i jeste tako, da se olakša otpuštanje, a da se zaposlenje ostavi neizvesnim, jer se ono zakonom ne da propisati“.

Njegovo mišljenje je da su u toku civilizacijski poslovi uništavanja radnika i gubitka radništva u sukobu sa kapitalom i državom, i da će radnici dovedeni do ove situacije biti skloniji, više nego ikad, jednoj stihijskoj, spontanoj, neorganizovanoj pobuni koju niko neće moći da kontroliše.

U diskusiji su učestvovali predstavnici raznih sindikata. I pored iskazanih razlika u stavovima o mestu i ulozi sindikata, (ne)reprezentativnosti sindikalnih centrala, socijalnom dijalogu u Srbiji i Socijalno ekonomskom savetu, svi su se složili oko toga da bi eventualno usvajanje ovakvog teksta koji je sadržan „Radnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“ bilo pogubno za sve u Srbiji. Iskazane i razlike oko toga na koji način se suprotstaviti tome.

 Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOS predstavljali su predsednik Milan Alempijević, član Republičkog odbora Slobodan Mihajlović i član stručne službe Jelena Naumović. Mihajlović je u diskusiji podvukao da pitanje najavljenih izmena i dopuna Zakona o radu nije  pitanje koje samo dotiče zaposlene, već i nezaposlene, koji su prirodno zainteresovani da nađu posao, ali i našu decu i unuke, koji će danas sutra postati radno sposobni, a koje će u zasedi, ako budu usvojene te izmene i dopune, sačekati jedna divlja oblast, puna neizvesnosti i nesigurnosti. Tako nešto bi predstavljalo ukidanje onih vrednosti za koje su se radni ljudi u celom svetu borili puna dva veka, onih vrednosti koje predstavljaju tekovine savremene civilizacije, što bi okrenulo točak istorije unazad.

Mihajlović je  informisao prisutne da je SFOS ozbiljno pristupio analizi dokumenta pod nazivom „Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“ i to tako što je stručno i analitički ocenio taj dokument, kako davanjem opštih primedbi formalno-pravnog karaktera, odnosno pojedinačnih primedbi, tako i kroz završni komentar na celinu zamišljenog koncept budućeg zakona, sadržanog u toj radnoj verziji. Posebno je ukazao da je ceo tekst te radne verzije (koju Radna grupa za izradu predloga Zakona o radu svakodnevno menja) - nekonzistentan i nedefinisan. Vrlo je teško definisati ko šta predlaže: formalno iza svega stoji Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali tu su i predlozi - spisak želja i drugih ministarstava, ponajviše Ministarstva privrede. Vlada Republike Srbije ne samo da nije uskladila svoje predloge, nego izgleda da i ne može da ih uskladi između pojedinaca i raznih ministarstava, pa javnosti nije saopšteno koje je u stvari mišljenje Vlade. Upravo zato, stvara se jedna vrlo komplikovana, nejasna slika oko toga u kom pravcu moguće izmene i dopune idu.

„Zakon o radu predstavlja jedan od sistemskih zakona i da se smatra jednim od najvažnijih zakona u jednoj državi, stoga je bilo neophodno da se uz tzv. radnu verziju izmena i dopuna dostavi obrazloženje za svaku izmenu i dopunu Zakona o radu, kao i razloge zbog kojih se postojeći tekst tog zakona menja i dopunjuje. Samo na taj način je moguće izvršiti upoređivanje osnovnog teksta zakona i predloženih promena, kako bi se u toku javne rasprave kada bude usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu moglo sagledati u kom pravcu se menja Zakon i kakve će posledice da proizađu iz tih promena. Posebno treba ukazati da je uz tu radnu verziju, predlagač bio obavezan da priloži spisak međunarodnih ugovora koje je Republika Srbija ratifikovala u oblasti radnih odnosa, a koji predstavljaju osnov za donošenje izmena i dopuna Zakona o radu. U ovom trenutku Radna verzija Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ne poseduje napred navedene elemente, koji su pripadajući deo svakog nacrta zakona koji ide na javnu raspravu, zbog čega nije moguće sa sigurnošću izvršiti pravno tehničku analizu tog nacrta. Prema tome, sve dok javnost ne dobije jasno obrazloženje predlagača za svaku predloženu izmenu Zakona o radu i predloženi novi institut zakona nije moguće kvalifikovano i stručno oceniti tu radnu verziju“.

SFOS poziva javnost u Srbiji, ne samo zaposlene - članove i one koji nisu članovi raznih sindikata, već sve da jedinstveno nastupe protiv ovakvog prekrajanja Zakona o radu, jer je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava, prava koje garantuje i Ustav Republike Srbije. Taj jedinstven nastup može da sadrži formiranje nekog novog oblika građanske organizacije koja bi, na neki način, objedinila delovanje sindikata i nastupala paralelno sa njima, takođe i potpisivanje peticije od strane građana, kao i razne oblike javnih protesta protiv mogućih izmena i dopuna Zakona o radu, ali i Zakona o štrajku, kao i mnogih drugih...

 

Nakon diskusije u kojoj je zaključeno da će se radnici u Srbiji naći u još gorem položaju ukoliko bude usvojena predložena verzija izmena i dopuna Zakona o radu, Slobodan Lalović je izneo/prihvatio ideju o formiranju organizacije koja bi imala šire razmere od onih koju imaju sindikati: „Nalazimo se u potpuno razorenom sistemu vrednosti, u kom pozicija čoveka nema nikakve veze sa njegovim znanjem i rezultatima njegovog rada, što nas navodi da pokušamo da napravimo nešto što nema pedigre sindikata niti političke stranke. Pozivamo vas sve da učestvujete u uspostavljanju jedne vrste građanskog otpora propadanju i samouništenju“.

 

Ukazali Stros-Kanu da nema socijalnog dijaloga

Predstavnici nekoliko sindikata udruženih u Srpski sindikalni front ukazali su u razgovoru sa specijalnim savetnikom Vlade Srbije Dominikom Stros-Kanom da u Srbiji ne postoji socijalni dijalog i da se pripremaju izmene zakona koje će ugroziti prava radnika, saopštilo je to udruženje.

Kako je navedeno, „ukazano je i na probleme u sprovođenju privatizacije i donošenju novih zakona bez socijalnog dijaloga, bez čega nije moguće sprovođenje neophodnih reformi“. Po oceni Srpskog sindikalnog fronta, neprihvatljive su predložene izmene zakona o radu i o štrajku.
- Stros-Kan se složio sa neophodnošću socijalnog dijaloga i potrebom da se čuju i uvaže konstruktivni stavovi i predlozi sindikata i ukazao na neophodnost usaglašenih reformi, kojima bi se obezbedio opstanak srpske ekonomije, a time i budućnost novih generacija - ističe se u saopštenju udruženih sindikata.

Srpski sindikalni front formirali su krajem oktobra Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije  „Sloga“ i Industrijski sindikat Srbije kako bi bolje štitili prava radnik.

 

Ministarstvo privrede dostavilo svoj predlog

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku su 4. novembra u Aranđelovcu počeli dvodnevno usaglašavanje teksta Zakona o radu koji bi trebalo da završi u formi predloga za njegove izmene. Na radnu verziju teksta sa kojim su socijalni partneri bili upoznati u petak, svoj predlog izmena postojećeg zakona dostavili su naknadno Ministarstvo privrede i Inspekcija rada.

Predstavnici sindikata članica Socijalno-ekonomskog saveta Ljubiša Orbović i Nenad Čanak rekli su da te naknadno dostavljene izmene još nisu stigli ni da pročitaju ni da o njima zauzmu stav, jer tek treba da vide „u kom pravcu to ide“.

Čanak i Orbović ne veruju da će usaglašavanje prve verzije predloga biti okončano tokom predviđena dva dana, koliko je planirano da traje sastanak u Aranđelovcu, a sumnjičavi su i u pogledu plana da inovirani Zakon o radu bude gotov do kraja godine. „Danas smo radili ceo dan i stigli smo do 6. člana“, rekao je Čanak i dodao „uglavnom se slažemo, nema velikih iskakanja, ali još nismo stigli do odredaba o otkazu. Kad dođemo do otkaza, onda ćemo tek da vidimo“.

U radu na ovom skupu učestvovao je bio i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić i, prema rečima učesnika, on se složio da vremensko ograničavanje u pronalaženju konsenzusa oko najprihvatljivijih rešenja nije prihvatljivo. „Ako Zakon o radu može da se donese do kraja godine, nije sporno, ali ako ne može?“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubiša Orbović.

 

Izmene zakona o radu garantuju otkaze

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost ocenili su da je predložena verzija izmena Zakona o radu neprihvatljiva. Ona će, ukoliko bude usvojena, imati veoma negativan uticaj na zaposlene u Srbiji i dovesti do lakšeg otpuštanja radnika, tvrde sindikati.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predstavnici dva sindikata naveli su da su se dogovorili da zajednički nastupaju u pogledu izmena i dopuna Zakona o radu, ali i najavljenih izmena drugih sistemskih zakona.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da se priprema zakon koji će biti izuzetno negativan za sve zaposlene građane Srbije, ali i one koji bi u bliskoj budućnosti trebalo da se zaposle. „Ovo nije zakon koji će dovesti do fleksibilnog zapošljavanja već do otpuštanja radnika, i koji govori o tome da niko neće biti siguran na svom radnom mestu“, rekao je Orbović. Predložena verzija je restriktivna, a sindikati će se angažovati i pokušati da kroz dijalog to poprave, poručio je on. Takođe je rekao da predloženi tekst nije „prečišćen“ i da je pun alternativnih i mogućih rešenja.

Orbović je podsetio da će posle sastanka sa članovima radne grupe koji će biti održan 4. i 5. novembra u Aranđelovcu, na sednicama predsedništva sindikati doneti odluke o daljim aktivnostima. On je rekao da će, ako se  „na silu“ bude nametnulo usvajanje teksta zakona sa kojim se ne slažu, sindikati imati „odgovarajući odgovor“.

Orbović je kao jedan od primera sa kojim se sindikati ne slažu naveo agencije za zapošljavanje čiji rad u zakonu nije precizno definisan. „U ovom momentu govori se da će to biti zapošljavanje ljudi koji će biti izdavani kao radna snaga, odnosno korišćeni kao renta kar automobili“, naveo je Orbović. Takođe je rekao da nisu precizno definisana prava zaposlenih, u pogledu korišćenja godišnjih odmora i slično, kao i fleksibilni oblici zapošljavanja, te da su to pitanja o kojima se mora razgovarati.Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da je reč o „hajdučkom predlogu zakona“ koji je, kako je rekao, „napravljen tako da ne može da bude usvojen“. On je rekao da će od predlagača zakona, sindikati na sastanku koji će biti održan početkom iduće sedmice zatražiti da objasne koji su socijalni i ekonomski razlozi za promenu zakona.

Govoreći o predloženim rešenjima zakona on je rekao da nije logično to što se rad agencija za zapošljavanje definiše u Zakonu o radu, a Nacionalne službe za zapošljavanje u zakonu o zapošljavanju i da to stvara prostor za manipulacije.

Čanak je rekao da je neprihvatljivo i to što se u predloženim rešenjima gde se pominje uskraćivanje nekih prava radnika predlagač poziva na evropske direktive.

On je naveo da nije tačno da je aktuelni zakon prepreka za strane investitore i da će sindikati zatražiti sastanak sa njima kako bi videli šta su njihovi problemi. „Apsolutno ne prihvatamo objašnjenje koja smo do sada dobili jer su glupa i neodrživa. Ne možete govoriti da to traže strani investitori kao da u Srbiju niko do sad nije došao“, rekao je Čanak. „Nije tačno da to traže strani investitori i radimo na tome da se ove dve sindikalne organizacije nađu sa vrhom stranih investitora i da vidimo šta ih muči, da nama kažu ono što govore vladi... kao da te torbe sa milijardama evra stoje iza ćoška samo mi da budemo dobri pa će da torbe uđu“, rekao je predsednik UGS Nezavisnost. On se zapitao koji investitor bi sada ulagao u Priboju gde su radnici nezadovoljni i danima već štrajkuju blokirajući prugu. Čanak je ukazao da je u Srbiji sprovedena katastrofalna privatizacija i da najpre treba izlečiti posledice toga pa onda razmotriti buduće investicije.

Govoreći o problemima sa kojim se suočavaju poslodavci, on je podsetio na istraživanje po kome oni glavnu prepreku vide u komplikovanoj administraciji prilikom prijave radnika i doprinosa. „Ko će ulagati u zemlju gde postoji ovakva politička nestabilnost i u kojoj država ima ovakav odnos prema radnicima i sindikatima, i pravi ujdurme proizvodeći desetine sindikata dnevno“, rekao je Čanak na konferenciji za novinare.

 

Zakon o radu uskoro u Skupštini

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Jovan Krkobabić izjavio je da bi izmenjeni Zakon o radu mogao ući u skupštinsku proceduru do kraja ove ili do kraja januara sledeće godine.

Krkobabić je u razgovoru sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Majklom Devenportom o strukturnim reformama u oblasti rada i zapošljavanja, kazao da do izmene Zakona o radu može doći strpljivim i pažljivim socijalnim dijalogom, navodi se u saopštenju Krkobabićevog kabineta.

Kako je Krkobabić naglasio, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike će pomoći dijalog socijalnih partnera kako bi se došlo do optimalnih zakonskih rešenja, pri čemu će primena evropskih iskustava i standarda u toj oblasti biti od velike pomoći.

Šef delegacije EU u Srbiji pozdravio je odlučnost Vlade Srbije, kao i Ministarstva rada da uđe u neophodne reforme i spremnost da se prepoznati problemi rešavaju. On je kazao da je na reformskom putu Evropska unija je u svakom trenutku spremna da pomogne Srbiji.

U razgovoru je obostrano konstatovano da zakonska rešenja moraju da vode računa i o socijalnoj dimenziji, kao i da treba ohrabriti svaki potez koji doprinosi stvaranju ambijenta za novo zapošljavanje.

 

Izmene i dopune Zakona o radu - krenulo je...

Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija završili su 21. oktobra „Radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, ali mnogi detalji tek treba da se usaglase. 

Nekako preko noći pojavio se u kabinetima vodećih poslodavaca, sindikata i vlasti predlog radne verzije zakona. Predlog je dostavljen i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kao i ministrima privrede i finansija Saši Raduloviću i Lazaru Krstiću. Naravno, iako izgleda da je sada bliže usvajanju nego ikad pre, ova radna verzija moraće da pregrmi još mnogo toga. Tako bar izgleda. Javnosti tekst još nije predočen. Sindikati, poslodavci i predstavnici ministarstava rada i privrede upravo razmatraju predložene izmene Zakona o radu, a brojne praznine u ovom dokumentu bi se mogle popuniti na zajedničkom sastanku 4. i 5. novembra. U radnu verziju nisu unete odredbe oko kojih su se, prethodnih meseci, koplja najviše ukrštala.

Tako u ovom „grubom“ nacrtu nije zvanično predloženo ni koliko će trajati rad na određeno vreme, ni da li će otpremnine biti isplaćivane u iznosu kao što je danas, koji su rokovi i procedure za otkaz, koliko će se moći zadržavati radnici u Agencijama za iznajmljivanje radnika...

„Radna verzija je dostavljena svim parterima i u njoj je mnogo alternativa koje zapravo služe kao polazna osnova za razgovor“ - objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. „Zato, primera radi, nismo decidirano ni dali rok koliko bi mogao ubuduće trajati rad na određeno vreme jer je neophodno uvesti i izuzetke za pojedine kategorije radnika kao što su oni stariji od 52 godine ili oni koji su pre zaključenja ugovora bili šest meseci na birou“.

Martinović kaže da je u ovu verziju uvršten i niz obaveza koje su direktive Evropske unije i Međunarodne organizacije rada. „Tu spadaju agencije za zapošljavanje, bolja zaštita trudnica i žena nakon porođaja, preciznije odredbe noćnog rada, zaštita invalida i drugih osetljivih grupa“.

U ovom ministarstvu tvrde da će insistirati na tome da se u konačnu verziju uvrste odredbe koje se odnose na fleksibilnije oblike rada, isplatu otpremnina, evidenciju iz oblasti rada koja bi bila u cilju bolje zaštite zaposlenih.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad. Ova naknada ima karakter „odštete“ - piše u radnoj verziji ovog zakona.

Ipak, u delu koji se odnosi na otkaze, spisak razloga za otpuštanje je preciziran i proširen pa tako piše da bi otkaz mogli dobiti radnici koji ne dolaze na posao sedam uzastopnih dana, kao i oni koji pri zaključenju ugovora daju lažne podatke, svi koji na posao dolaze pod uticajem alkohola i droga. A poslodavac ima pravo da traži analizu krvi kojom se uverava u svoje sumnje. Istovremeno se predlaže i da za povredu radne discipline osim suspenzije i otkaza, koje su u ovdašnjem zakonu jedina mera, uvedu i tolerantnije mere kao što su opomena i novčana kazna u iznosu od 20 odsto od plate .

U radnoj verziji nije naveden rok rada na određeno, kao i procedura za otkaz.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić takođe smatra da će se o ovoj verziji tek raspravljati i dodaje da postoji niz formalnih pitanja koje bi trebalo pojednostaviti ili ukinuti, a koja se odnose na procese samog primanja na posao, proces u slučaju nastanka tehnološkog viška, ili kada firma ima manje prihode, pa mora da smanji broj zaposlenih. Dodatno je potrebno i urediti pravila u agencijama za zapošljavanje i posredovanje radnika, i tačno definisati ko sve može da obavlja taj posao. Po njegovom mišljenju, nisu precizno određeni ni pojedini rokovi i procedure koje treba ispoštovati, kao ni pitanja koja se odnose na prekovremeni, noćni rad, odlazak na godišnji odmor.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević se zalaže da se rad na određeno ne produži sa jedne na tri godine jer „poslodavci treba da budu odgovorni i da posle godinu dana prijave radnika ili da mu daju otkaz“.

I dok poslodavci smatraju da bi otpremnine trebalo isplaćivati za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, sindikati smatraju da bi to trebalo učiniti za sve godine radnog staža. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Njegoš Potežica rekao je da očekuje da će se „ostvariti ciljevi izmena i dopuna zakona“ i da će se usaglasiti određene odredbe koje su do sada bile sporne. „Mi kao sindikati bićemo u zaštiti interesa radnika kako ne bi bilo zloupotreba ili subjektivnog odlučivanja oko nekih pitanja“, kazao je Potežica. On je rekao da će predloženi tekst predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost razmatrati do kraja nedelje kako bi se na skupu sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstava početkom novembra usaglasili stavovi.

Govoreći o otpremninama, Potežica je rekao da se u praksi pokazalo da su do sada u nekim državnim organima i organizacijama radnici mogli to pravo da ostvare i dva puta. „Činjenično da ako bi radnik ostvarivao to pravo samo kod poslednjeg poslodavca, on bi bio materijalno oštećen jer naš je cilj da bude otpremnina isplaćena za vreme njegovog radnog veka, za pun radni staž koji je imao“, kazao je Potežica. On je rekao da bi se to pitanje u pravnoj praksi moglo jednostavno rešiti navodeći kao primer austrijsko zakonodavstvo gde svaki poslodavac uplaćuje sredstva u fond, i na kraju poslednji isplaćuje otpremninu radniku u celom iznosu.

„Ako Vlada insistira i želi da se ostvari cilj - novo zapošljavanje, novi standard, bolji život građana mi ćemo pomoći“, kazao je potpredsednik SSSS. On je dodao da će se nastojati u tome da se do nove godine predložene izmene nađu u Skupštini, ali da sindikati neće prihvatiti da Zakon bude  „donet preko noći“, bez uvažavanja njihovog mišljenja. Međutim, prave rasprave oko teksta, koji na prvu loptu izgleda odgovara mnogo više poslodavcima nego predstavnicima radničke klase, tek predstoje.

Sindikati su zabrinuti da se ne obistini redosled koji je objavio ministar privrede, a to je da će verzija zakona biti najpre predstavljena Vladi, da će potom ići na javnu raspravu, pa onda u redovnu proceduru na usvajanje. Sindikalce brine to što bi zakon pre rasprave i konačne verzije, usaglašene nakon razgovora sa njima, mogao da bude pred ministrima u Vladi. To će ako treba, glasno poručuju, braniti i na ulicama.