Polazeći od potrebe za uspostavljanje vodećih propisa za veštačku inteligenciju, Evropski savet je potvrdio „Zakon o veštačkoj inteligenciji“ koji je Evropski parlament usvojio marta 2024. godine. To je prvi takav zakon u svetu, koji može da postane globalni standard za regulaciju veštačke inteligencije.

Zakon veštačku inteligenciju razume kao sistem koji se temelji na računarima/ automatima/ mašinama/ robotima, a koji je osmišljen u svrhu rada na različitim nivoima autonomije, koji ima mogućnost prilagođavanja nakon aktiviranja i koji, kada su u pitanju eksplicitni ili implicitni ciljevi, zaključuje, iz podataka koje primi, kako generisati ishode kao što su predviđanja, sadržaj, preporuke ili odluke koje mogu uticati na fizička ili virtualna okruženja. Cilj tog zakona je podsticanje razvoja i prihvatanja bezbednih i pouzdanih sistema veštačke inteligencije na jedinstvenom tržištu Evropske unije. Istovremeno, cilj je da obezbedi poštovanje osnovnih prava građana i podstakne ulaganja i inovacije na području veštačke inteligencije.

U skladu sa navedenim zakonom, evropski socijalni partneri su maja 2024. godine postigli dogovor o zajedničkoj deklaraciji o aspektima upotrebe veštačke inteligencije u evropskom bankarskom sektoru, polazeći od rezultata dvogodišnjeg projekta („Bankarstvo u 2030. godini: kako će trenutni globalni trendovi, a posebno veštačka inteligencija oblikovati budućnost evropske bankarske industrije i njenih zaposlenih?”), koji je finansirala Evropska komisija.

Povećana upotreba veštačke inteligencije dovela je do pojave novih izazova i mogućnosti. Nalazi navedenog projekta pokazali su da određeni globalni megatrendovi ne samo da su uticali na evropski bankarski sektor, nego su ga i promenili. Neke su promene već bile u toku, ali su i ubrzane pandemijom bolesti Covid19. Pandemija je naterala zaposlene u bankarskom sektoru (i banke) da komuniciraju s klijentima na daljinu i uzrokovala je veliko povećanje broja klijenata koji se koriste mobilnim aplikacijama i internet bankarstvom. Taj je prelaz bio relativno jednostavan, jer se velika većina radne snage koristi digitalnim uređajima u svakodnevnom poslu.

Veštačka inteligencija evoluira, dalje se razvija, nastaviće i u narednim godinama. Istovremeno, tradicionalni oblici bankarstva, uključujući usluge koje se nude u lokalnim poslovnicama, ne gube na značaju. Banke na radna mesta sve više uvode različite aplikacije koje koriste veštačku inteligenciju.

Evropski socijalni partneri smatraju da sve veća upotreba veštačke inteligencije čini nužnim održavanje niza pojedinačnih i kolektivnih digitalnih prava u skladu s primjenjivim zakonom i kolektivnim ugovorima. To predstavlja efikasan i pozitivan alat za rešavanje pitanja uticaja novih tehnologija i digitalizacije na radnom mestu. Uvođenje veštačke inteligencije i drugih digitalizovanih sistema, platformi i procesa vodi prema ključnim transformacijama i organizaciji rada, a putem automatizacije rutinskih zadataka, i povećavanju ljudskih sposobnosti, te stvaranju novih načina rada koji se u većoj meri temelje na podacima.

U tom pogledu, i obzirom da je organizacija rada odgovornost poslodavca, evropski socijalni partneri potvrđuju važnost socijalnog dijaloga (uključujući informisanje i konsultacije), te kolektivnih pregovora u svrhu usmeravanja onih značajnih uticaja na radnike koji su rezultat uvođenja veštačke inteligencije.

Kada su u pitanju veštačka inteligencija i svi drugi aspekti digitalne transformacije, čovek mora i dalje ostati u središtu organizacije rada, uz potpuno poštovanje načela ljudske kontrole.

Veštačka inteligencija ne sme da dovede do promena u uslovima zapošljavanja, osim onih kojima se upravlja povezivanjem između čoveka i mašine, uključujući upotrebu opreme. Upotreba veštačke inteligencije u poslovanju banaka predmet je kontinuiranog praćenja putem socijalnog dijaloga i kolektivnog pregovaranja. Sloboda udruživanja i kolektivna prava radnika, uključujući socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje moraju se poštovati i u kontekstu veštačke inteligencije.

U pogledu upotrebe sistema veštačke inteligencije, evropski socijalni partneri preporučuju redovno zajedničko sprovođenje procene rizika sigurnosti i zdravlja na radu, koji uključuju efekte algoritamskog upravljanja zbog ugrađene nepredvidivosti, jer se ti sistemi oslanjaju na kompleksnu obradu podataka i skloni su smanjenju sudelovanja čoveka u donošenju odluka. Rastuća upotreba veštačke inteligencije i sve veća digitalizacija pokreću potrebu za stalnim prilagođavanjem veština i neprekidnim učenjem za sve zaposlene u bankarskom sektoru.

Kako tehnologija veštačke inteligencije napreduje i postaje sve više integrisana u različite aspekte naših života, postoji sve veća potreba da se razumeju potencijalni rizici koje ovi sistemi donose. U domenu interakcije čoveka i računara, zabrinjavajuće pitanje je sve veće delegiranje odluka i akcija na veštačku inteligenciju kako ovi sistemi napreduju. Iako bi ovo moglo biti korisno na površnom nivou, preterano oslanjanje na veštačku inteligenciju bi moglo dovesti do smanjenja kritičkog razmišljanja i veština rešavanja problema kod ljudi, zbog čega bi mogli izgubiti autonomiju i umanjiti njihovu sposobnost da kritički razmišljaju i samostalno rešavaju probleme.

Dok veštačka inteligencija, zajedno s informacijskim i komunikacijskim tehnologijama, može olakšati radne procese i ograničiti ponavljajuće i zamorne zadatke, tehnologije za praćenje i nadzor (uključujući geolokalizaciju) koje se neprestano razvijaju, takođe mogu stvoriti preterane kontrole, narušiti privatnost (uključujući prava na podatke), povećati pritisak na pojedinačnu produktivnost, te uticati na radne odnose. Upotreba veštačke inteligencije u nadzoru za praćenje zaposlenih trebalo bi da bude ograničena, transparentna, proporcionalna, te u skladu s postojećim kolektivnim ugovorima i odgovarajućim zakonom.

Imajući u vidu sve prethodno navedeno, Sindikat finansijskih organizacija Srbije poziva Vladu Republike Srbije, udruženja poslodavaca i sindikate da se zajednički angažujemo na donošenju odgovarajućih propisa za veštačku inteligenciju, koji će regulisati ovu veoma aktuelnu i važnu oblast u Srbiji.

Nesporno je da je u svetu rada ostvaren istorijski napredak tokom prethodnog veka. Ipak, ne mogu se zaobići promene transformacije pokrenute tehnološkim inovacijama, demografskim kretanjima, promenama klime i životne sredine i globalizacijom. Ogromni su izazovi — neiskorenjivo siromaštvo, nejednakosti i nepravde, sukobi, prirodne nepogode i druge humanitarne katastrofe — koji oblikuju trenutni svet rada i predstavljaju pretnju za sutrašnju radnu snagu. Zbog toga postoji potreba za hitnim delovanjem, kako bi se stvorila pravedna, inkluzivna i sigurna budućnost rada uz puno, produktivno i slobodno izabrano zaposlenje i dostojanstven rad za sve. Na polju socijalne pravde neophodno je razvijati nov pristup budućnosti rada sa fokusom na ljudima, što stavlja potrebe i prava radnika, kao i potrebe, težnje i prava svih ljudi u sam centar ekonomskih, socijalnih i ekoloških politika.

Poštovanje svih fundamentalnih principa i prava na radu, uključujući slobodu udruživanja i pravo na kolektivno pregovaranje predstavljaju suštinski temelj i od ključnog su značaja za uspešno kreiranje politika i donošenje odluka. Kako se svet rada sve brže menja, stabilan, uticajan i inkluzivan socijalni dijalog predstavlja i predstavljaće ključno sredstvo za oblikovanje željenog sveta rada, uz jasne i nesporne međunarodne standarde rada.

Sindikati se, uključujući i Sindikat finansijskih organizacija Srbije, nalaze pred ogromnim izazovima. Teško je danas biti sindikalac. Kršenje prava sindikata je široko rasprostranjeno. Tehnološke i ekonomske promene utiču na prirodu i vrstu poslova i samim tim na potencijal za organizaciju i zastupanje radnika. Upravo u tom smislu sindikati moraju da dodatno procene svoje strategije za organizaciju i zastupanje. Kako osnažiti strukturu radnog odnosa i istovremeno obezbediti odgovarajuću zaštitu za sve radnike, što podrazumeva i zaradu od koje se može živeti, kao i bezbednost i zdravlje na radu? Neophodno je pokrenuti aktivnosti po pitanju organizacije i zastupanja novih oblika zapošljavanja što podrazumeva i one radnike koji nisu u radnom odnosu ili rade u neformlanoj ekonomiji.

Svet rada se menja. Opadanje broja radnih mesta u proizvodnji, porast nestandardnog i fleksibilnog rada i postojanje i rast neformalne ekonomije, u sklopu sa promenama u regulativi i ponašanju na polju zapošljavanja, kao i ograničavanjem i kršenjem prava sindikata su doveli do pada stope sindikalnog organizovanja u većini zemalja u svetu. Industrijski odnosi u 21. veku odlikuju se novom nestabilnošću rada, a to ima bitne implikacije po sindikate širom sveta. U ovakvoj situaciji se sindikati suočavaju sa dva najveća izazova: digitalnom ekonomijom i načinom na koji ona transformiše poslove i odnose između poslodavca i radnika, kao i socijalnom podelom između radnika sa stabilnim pristojno plaćenim poslovima i onih sa nesigurnim, slabo plaćenim ili prekarnim poslovima ili bez ikakvog zaposlenja.

Međunarodna organizacija rada ističe četiri moguća buduća scenarija, i to: (1) marginalizaciju usled nastanka trenutnih trendova smanjenja stope sindikalnog organizovanja i sve starijeg članstva; (2) dualizaciju sindikata koji brane svoju poziciju i, u uslovima sve veće nestabilnosti rada i oslabljene institucionalne podrške, fokusiraju svoje sve manje resurse na odbranu najbližih članova nauštrb radnika sa strane i prekarnih radnika kad je to potrebno; (3) zamenu, ili proces u okviru kojega sindikate postepeno zamenjuju drugi oblici društvene akcije i zaštite koju pružaju poslodavci, države, posredničke agencije, nevladine organizacije ili novi društveni pokreti; i na kraju, (4) revitalizaciju zasnovanu na politikama i savezima koji osnažuju sindikate kao relevantne aktere u oblikovanju nove nestabilne radne snage u okviru digitalne ekonomije.

Svaki od ovih scenarija je moguć, ali ključno pitanje je koji je najverovatniji? Poenta je da se dešavaju istovremeno, ponekad u istoj državi, ali u različitim sektorima (javni/privatni, industrija/usluge, alternativna privreda/rad na platformama) sa raznim i specifičnim kombinacijama. Revitalizacija je moguća svuda, ali njen uspeh će zavisiti od toga da li sindikati raspolažu sa dovoljno resursa da obezbede njeno trajanje, povežu se sa mladima i iznađu delotvorne načine da izgrade koalicije sa drugim organizacijama i pokretima.

Suština za sindikate leži u tome da je uključivanje novih članova, kako u staroj, tako i novoj ekonomiji postalo teže od održavanja postojećih veza i da proširenje članstva ili kreiranje nekog drugog oblika aktivizma zahteva da se stvari rade na drugi način, iako sa istom starom svrhom, a to je organizovanje i izražavanje solidarnosti radnika. Sredstvo je ono što treba promeniti, ne cilj.

Prvog maja obeležavamo Međunarodni praznik rada, radničke i sindikalne odgovornosti, ustanovljen daleke 1889. godine, koji simboliše crvena boja — simbol borbe protiv okova i za slobodan život, zasnovan na ljubavi, poverenju i solidarnosti.

To je jedan od najrasprostranjenijih praznika na svetu, a obeležava se u znak sećanja na velike demonstracije iz maja 1886. godine, kada su stotine hiljada američkih radnika izašle na ulice Čikaga kako bi zahtevali opšte prihvaćenje osmočasovnog radnog vremena. U to vreme, Čikago je bio srce američke industrije i centar sindikalnog organizovanja. Iako 1. i 2. maja nije bilo nereda na ulicama, 3. maja su izbili neredi kada su od strane policije ubijena četiri člana sindikata.

U svetu se Praznik rada obeležava mnogobrojnim manifestacijama, akcijama i demonstracijama, čija je suština borba za prava radnika, kraće radno vreme, bolju zaradu i zaštitu na radu. Kod nas ništa novo, jer Prvi maj baš i nema mnogo veze sa težnjama za bolji položaj radnika, već je u kalendaru više rezervisan kao dan za odmor i opuštanje.

Prvomajski uranak za mlade generacije, rođene u poslednjoj deceniji prošlog i u ovom veku, skoro da nema nikakve veze sa radničkim pravima. Danas je odlazak u prirodu i roštiljanje sinonim za ovaj dan — praznik (ne)rada sa mirisom roštilja. Deluje da radnička svest trenutno veoma zaostaje u odnosu na svest radnika od pre skoro 140 godina.

Zabrinuti za egzistenciju i neizvesnu i nepredvidivu budućnost, u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije obeležavamo Prvi maj — Međunarodni praznik rada, naš praznik, podsećajući na značaj članstva u sindikatu i pozivajući sve radnike da udružimo snage i da se predlozima izmena i dopuna Zakona o radu izborimo za novo radno zakonodavstvo, koje će zaštiti prava radnika i uspostaviti i štititi dostojanstvo rada i dostojan život.

Konfederacija slobodnih sindikata (KSS), čiji je jedan od osnivača Sindikat finansijskih organizacija Srbije (SFOS), je potpisala ugovor o saradnji sa Kompanijom „Tehnomanija“ d.o.o. iz Beograda.

Saradnja omogućava pogodnosti kupovine za članove Konfederacije/SFOS-a u svim maloprodajnim objektima Kompanije ne celoj teritoriji Republike Srbije.

Članstvo u Konfederaciji potvrđujete overenom potvrdom, koja se popunjava i overava u matičnom sindikatu, čiji ste član, a koji je kolektivni član SFOS-a/Konfederacije.

Matični sindikat potvrdu dostavlja Konfederaciji na uvid i pečatiranje. KSS potvrdu vraća elektronskom poštom matičnom sindikatu, nakon čega se tako overena potvrda štampa i tada je moguće izvršiti kupovinu pod sledećim povoljnim uslovima:

• kupovina bez overe potvrde o primanjima na iznose do 90.000 dinara;
• mogućnost plaćanja na 12 rata bez kamate;
• ceo postupak plaćanja se obavlja preko Addiko banke;
• član Sindikata pri kupovini mora da donese jednu potvrdu o članstvu (u prilogu izgled potvrde > link KSS potvrda), koja važi za jednu kupovinu;
• jedna kupovina nema ograničenje u broju artikala;
• ako članovi Sindikata žele da kupuju za sume veće od 90.000 dinara, tu razliku mogu da doplata sa više različitih načina plaćanja (gotovina, kartica, čekovi);
• za ove kupovine važe maloprodajne cene;
• ako članovi Sindikata plaćaju gotovinski, dobijaju 15% popusta na maloprodajnu cenu;
• članovi Sindikata ne moraju da prebacuju svoja primanja u Addiko banku, a na kućnu adresu će dobijati uplatnicu svakog meseca sa sumom koju treba da uplate za taj mesec;
• kod ovog tipa prodaje ne postoji, kao kod nekih banaka, predaja kartice nakon otplate svih rata, jer se otplatom poslednje rate namenski račun odmah gasi.

Kao da se ponekad zaboravi na značaj i na suštinu praznika, pa je obaveza da podsetimo zašto ceo svet duže od jednog veka 8. marta obeležava Međunarodni dan žena. Iako se uglavnom obeležava poklanjanjem cveća, ovaj praznik treba da nas opomene na, često ugrožena, prava zaposlenih žena. Taj praznik ipak ima mnogo dublji, revolucionarniji i humaniji karakter od današnjeg potpuno ispraznog značenja. Na taj dan svet se podseća na dugogodišnju borbu žena, a čiji su najvažniji rezultati bili uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste zarade za muškarce i žene, kao i socijalna zaštita majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje. Dakle, to je sećanje na dan kada su žene napravile važan iskorak u borbi da budu ravnopravne sa muškarcima na polju rada.

Žene zaposlene u industriji odeće i tekstila su javno demonstrirale 8. marta 1857. u Njujorku, u Americi, a dva meseca kasnije su osnovale sindikat. Protesti na taj dan su se događali i sledećih godina, od kojih je najpoznatiji bio 1909. godine kada je 15.000 žena marširalo ulicama Njujorka, zahtevajući kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa. Dan žena se obeležava kao uspomena na požar u tekstilnoj fabrici u Njujorku, kada je poginulo preko 140 žena. Godinu dana kasnije, u Danskoj, u Kopenhagenu je održana Druga konferencija žena socijalista, na kojoj je na inicijativu političarke i borca za ljudska prava Klare Cetkin ustanovljen praznik Dan žena u znak sećanja na taj događaj. Već sledeće godine Međunarodni dan žena je obeležilo više od milion ljudi, dok je prva proslava u Srbiji održana 1914. godine.

Ujedinjene nacije su službeno počele obeležavati Međunarodni dan žena 1975. godine, koja je proglašena Međunarodnom godinom žene. Od 1996. godine svaki Dan žena ima zvaničnu temu. Prva tema koju su UN usvojile 1996. godine bila je „Proslavljanje prošlosti, planiranje budućnosti“, a ove godine UN su odredile temu kao „Investirajte u žene: Ubrzajte napredak“ sa fokusom na rešavanje ekonomske obespravljenosti.

Praznik, potreba, vid borbe ili prilika da nekome poklonimo pažnju, ostaje da razmislimo...

U većini sindikalnih organizacija — članica Sindikata finansijskih organizacija Srbije u toku je, ili će do kraja tekuće godine biti obavljen postupak kolektivnog pregovaranja. Pitanja koja smo s tim u vezi dobili od naših članica uglavnom se odnose na rad od kuće.

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, Zakon o radu nedovoljno definiše tu oblast rada. Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće, sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad, tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, itd.

Kada je talas delta soja koronavirusa počeo da hara, iznuđena je bila tranzicija na rad na daljinu, ili od kuće kao poželjan koncept obavljanja radnih zadataka u uslovima pandemije korona virusa. Sagledavajući da su kolektivi mesta neposrednog kontakta i potencijalno intenzivna žarišta, većina poslodavaca u delatnosti pružanja finansijskih usluga su su u okviru paketa mera mera zažtite zdravlja uvrstili i obavezu da deo zaposlenih obavlja rad od kuće, za sve osim za službe i poslove gde to nije izvodljivo, i to u različitim formama po pitanju broja broja zaposlenih koji ga obavljaju, dana u radnoj sedmici i rokovi trajanja takvog rada.

Ono o čemu su mnogi sindikati ukazivali evoluiralo je u pojavu koja se razvija u raznim pravcima i postalo je skup gorućih pitanja, tako da kolektivnim ugovorom moraju biti pokrivena sva pitanja u vezi sa radom od kuće. Zbog toga SFOS ukazuje da je u kolektivnim ugovorima kod poslodavca neophodno predvideti da se aneksima ugovora o radu moraju precizno definisati parametri ovakvog vida obavljanja rada, a naročito:

· broj dana na sedmičnom nivou tokom kojih zaposleni rade van kancelarije;

· „pravo na nedostupnost“ — vremenski intervali tokom kojih radnik van prostorija poslodavca mora biti dostupan i na koji način (elektronska pošta, mobilni telefon, itd);

· da li i pod kojim uslovima radnik na daljinu ima pravo na tehničku podršku kompanije;

· na koji način poslodavac nadoknađuje troškove rada od kuće i šta sve spada u njih;

· uslovi povratka na režim rada u poslovnim prostorijama.

Problem stalne dostupnosti zaposlenog postojao je i pre početka pandemije, ali je sada znatno dobio na težini. Rad koji podrazumeva da je osoba dostupna i van radnog vremena prepoznat je kao izuzetno negativan po zdravlje ljudi, tako da su pojedine zemlje Evropske unije tokom prethodne decenije donele okvirne propise u vezi sa ovim pravom, ali su njihove odredbe bile deo okruženja oslonjenog na osmočasovni rad kod poslodavca i ne u potpunosti primenjive na novonastale uslove rada. U ovom domenu su očigledne dve stvari: da život ide ispred zakonodavstva i da će tek budućnost odrediti modele koji će efikasno pomiriti pravo na rad na daljinu sa pravom da se bude nedostupan.

Novo i bitno pitanje je ko snosi troškove rada od kuće? Argument da njih treba da snosi radnik naročito uzima obzir da zaposleni prilikom rada van kancelarije nema troškove javnog prevoza, parkinga, korišćenja automobila, ili ishrane van kuće. Međutim, suprotan argument je ukazivanja na to da poslodavci tu imaju manje troškove za zakup poslovnog prostora, njegovo održavanje i razne druge operativne izdatke koji su povezani sa boravkom radnika u prostoru kompanije, a da radnik itetako ima uvećane troškove koji se javljaju na nivou njegovog domaćinstva u kojem radi. Uvećani troškovi (električna energija, grejanje/hlađenje, komunalije, habanje nameštaja, kvarovi na kućnim aparatima i drugi) koje radnik ima kada radi od kuće moraju biti predmet kolektivnog pregovaranja.

Kada su restriktivne mere bile privremeno popuštane i kada su radnici počeli da se vraćaju na radna mesta, obistinila su se predviđanja izneta još na samom početku globalne zdravstvene krize, a to je da radnici osetivši blagodeti rada od kuće, uglavnom neće želeti da se vrate na radna mesta, čak i onda ako je povratak u poslovne prostorije zdravstveno bezbedan.

Banke su sve više, tako deluje, za opciju nastavka rada od kuće u nekoj hibridnoj formi (određeni broj dana kod poslodavca, ostatak od kuće), jer tako ostvaruju uštede i sve se manje čini izvesnim da će doći do potpunog povratka na „staru normalnost“, jer se nova pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad od kuće je došao da ostane, tako deluje, a ne da nestane i, samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju moramo imati spreman sindikalni odgovor.