U Evropskoj uniji sada Republiku Srbiju posmatraju drugačije, a to znači ne više kao neku treću zemlju, već Srbiju tretiraju zvanično kao „buduću članicu Evropske unije“, jer ne samo da smo dobili status kandidata za pridruživanje, već smo i ušli u pristupne pregovore. Takav tretman se odnosi i na sindikalno organizovanje i rad, odnosno industrijske odnose i socijalni dijalog. Svako od nas ima neke svoje poglede pozitivne ili negativne u kontekstu ulaska Srbije u Evropsku uniju, ali ovaj proces, koji je nezaustavljivo u toku, treba praktično iskoristiti u funkciji podizanja nivoa mogućeg ostvarenja prava zaposlenih kod nas.

To bi morali da iskoriste svi sindikati ujedinjeni u solidarnosti, jer ako na globalnom nivou, odnosno, u ovom slučaju, na nivou Evrope tako mogu da deluju UNI Evropa (u nastavku teksta: UNI) i Evropske konfederacije sindikata (ETUC), zašto bi to bilo nemoguće u Srbiji?!

Ranije je za Sindikat finansijskih organizacija Srbije, kao dugogodišnju članicu najveće sindikalne konfederacije na svetu UNI Global Union, i to u delu UNI Europa Finance, bilo gotovo nemoguće da predstavnici našeg granskog sindikata učestvuju na raznim skupovima, seminarima, kursevima, radionicama, itd. jer smo tretirani kao treća zemlja, za koju nije postojala refundacija troškova, odnosno koja je morala da plaća pun iznos svih troškova. Zato su predstavnici SFOS-a retko odlazili na ino-skupove, odnosno naših predstavnika tamo nije bilo, osim na lokalnom – na nivou balkanskih država, kada su naši prijatelji iz Sindikata banaka Grčke (OTOE) i Sindikata banaka Kipra (ETYK), kao i Sindikata osiguranja, banaka i finansija Italije (FISAC) bili organizatori regionalnih skupova u ime UNI-ja, pa su zahvaljujući dobrim prijateljskim vezama plaćali troškove za učesnike iz SFOS-a.

„Led je probijen“ kod prve ponude u novom statusu - „buduća članica Evropske unije“ – i to kod Mreže mladih, kada je predstavnik Mreže mladih SFOS-a Dušan Vasović početkom februara bio u Briselu. Model koji isproban tada i model koji će biti u primeni kod svih članica SFOS-a koje imaju sindikalne kadrove koji mogu da se odazovu na buduće pozive iz Brisela.

Veoma je važno biti prisutan u kontinuitetu u sedištu institucija Evropske unije i glavnih sindikalnih centrala, jer, znanja i iskustva koja će tamo moći da se steknu predstavnici našeg sindikata biće dragocena za primenu ovde, kako na polju sindikalnog rada, tako i na profesionalnom planu. Ovu temu smo u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije proteklih godina u različitim kontekstima razmatrali u iščekivanju da se formalno promeni pristup Evropske unije prema Srbiji, što će otvoriti neke nove mogućnosti na polju borbe za ostvarivanje prava nama koji smo sa strane sveta rada, a ne iz sveta kapitala. Ta vrata su konačno odškrinuta...

U organizaciji UNI i Instituta ETUC, a uz finansijsku podršku Evropske unije, u Belgiji, u Briselu je od 11. do13. juna 2014. godine održan međunarodni seminar.

Učesnici tog seminara, održanog u sedištu ETUC-a (desetospratnica International Trade Union House - Međinarodna kuća sindikata), došli su iz sindikata iz Belgije, Bugarske, Češke, Danske, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Mađarske, Malte, Norveške, Poljske, Rumunije, Srbije, Švedske i Velike Britanije.

Prvi razlog zašto je odlučeno da SFOS prihvati poziv za učešće na seminaru „Kako efikasno uticati na donošenje finansijske regulative na nacionalnom nivou” (How to effectively influence financial legislation at national level) i da učesnik bude koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović je očekivanje da će taj skup, pored učešća u seminaru, omogućiti visok nivo bilateralnih susreta i razgovora i izgradnje kontakata za buduću saradnju i zajedničko delovanje srodnih sindikata u okviru UNI i ETUC.

Drugu razlog je pokušaj da prevazilaženja formalnih začkoljica koje nas onemogućavaju da imamo nominalnog predstavnika poslodavca za banke u Srbiji, jer da to jeste Udruženje banaka Srbije, kako je ranije bilo Udruženje bankarskih organizacija Jugoslavije, odnosno kako su to sada takva udruženja praktično u svim zemljama Evropske unije – ovde bi mogli sa pregovaramo i da sklopimo granski kolektivni ugovor koji bi važio za sve banke u Srbiji. I to bi bilo u okviru standarda Evropske unije u ostvarenju socijalnog dijaloga po granama.

Takođe je namera bila da informišemo o nepotpunom socijalnom dijalogu, o aktuelnom postupku izmena i dopuna Zakona o radu, u kome učestvuju učesnici koji imaju spornu legitimaciju da uopšte mogu da učestvuju u tom dijalogu, kako sa strane udruženja poslodavaca, tako na strani sindikata, dok Konfederaciji slobodnih sindikata (KSS), koja ima validno rešenje ovlašćenog državnog organa, pa čak i presudu nadležnog suda, kojom je dokazan status reprezentativnosti - to nije omogućeno.

Prvog dana je u Briselu došlo do okupljanja učesnika i niza bilateralnih susreta. Ponovo su i na ovom skupu potvrđeni srdačni odnosi i čvrste veze saradnje i solidarnosti koje gaje Sindikat finansijskih organizacija Srbije i Sindikat osiguranja, banaka i finansija Italije. Predstavnici UNI - Hana Sjolund i ETUI - Ilarija Konstantini su izrazili zadovoljstvo što je učesnik iz Srbije prisutan na ovom seminaru, sa nadom da će to postati uobičajena praksa.

Ceo drugi, a prvi puni radni dan je protekao u izgradnji strategije za jači uticaj na donošenje finansijske regulative u Evropskoj uniji i na nacionalnom nivou. Analizirane su mogućnosti uticaja na organe i tela Evropske unije, a pre svega Saveta Evropske unije, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, ali i Evropske centralne banke, Ekonomskog i socijalnog saveta i Komiteta regiona. Samo tržište ne može jednostrano da reguliše rad banaka u Evropskoj uniji, već se reguliše regulativom, kao što su Zakon o restrukturiranju banaka i Zakon o bonusima. Uticajem na donošenje regulative utiče se na sigurnost posla, utvrđivanje kriterijuma kod viška zaposlenih, smanjenje velikih raspona u zaradama zaposlenih i menadžmenta, kao i druga pitanja od značaja za zaposlene.

U delu koji se odnosio na socijalni dijalog, predstavnik SFOS-a je poslao jasnu poruku da je u Srbiji trenutno na delu nepotpun socijalni dijalog, uz zaključak svih da jedino pravi i potpun socijalni dijalog može dovesti do međusobnog poverenja socijalnih partnera. Podržan je stav koji je generalni sekretar ETUC Bernadet Segol tokom februarske posete iznela predstavnicima vlasti kod nas da koliko su reforme neophodne, važno je identifikovati ih, jer reforme se ne donose zarad reformi, već zarad ekonomskog i socijalnog progresa, da sindikati moraju biti uključeni, da bi dali podršku i pomoć tom procesu. Zaključeno je da je socijalni dijalog ključan ne samo u Srbiji, već i u regionu i u Evropskoj uniji. Ali, on ne sme biti veštački, već postupak u kome ljudi pokušavaju da pronađu najbolja rešenja, pre svega za radnike, za ljude, a ne samo za kompanije, kapital i političare.

Treći dan je započeo posetom sedištu Evropske komisije (čuvara pravnog poretka i opštih interesa Evropske unije) i Saveta Evropske unije (u kome su zastupljeni interesi zemalja članica, čiji se predstavnici okupljaju regularno na ministarskom nivou). Komisija je izvršni organ Unije sa pravom predlaganja nacrta regulative i predstavljanja Parlamentu i Savetu. Istovremeno, Komisija je i odgovorna za kontrolu sprovođenja evropskog zakonodavstva (uredbe, direktive, odluke). Savet ima izvestan broj obaveza, a pre svega sprovodi zakonodavne aktivnosti zajedno sa Parlamentom.U sali u Savetu Evropske unije u kojoj zasedaju ministri zemalja članica Evropske unije, predstavnici u Savetu - atašei Švedske, Poljske i Bugarske vodili su dijalog sa učesnicima seminara. Konstatovan je visok stepen uvažavanja uloga koje imaju socijalni partneri u industrijskim odnosima u Evropskoj uniji, jer je jedino to garant stabilnosti. Završni dan je zaokružen tamo gde je seminar počeo dan ranije, a to je u Međunarodnoj kući sindikata, usvajanjem završnih zaključaka i smernica delovanja.

Očekivanja su ispunjena. Zadivljujući je stepen uverenja naših kolega iz Evrope o neophodnosti stvaranja balansa između sveta kapitala i sveta rada i da napretka nema bez punog ostvarenja prava zaposlenih, odnosno da napredak nije moguć pravljenjem profita koji se koncentriše u rukama manjine i koji ne sme da se tu nekontrolisano gomila. Solidarnost je ključna reč koju su sa poštovanjem izgovarali svi učesnici ovog međunarodnog skupa uz naglašavanje neophodnosti zajedničkog delovanja. Balans = korišćenje dijaloga umesto pesnice za ostvarenje cilja.