Šta će bitisa Zakonom o radu

Najavljene izmene i dopune Zakona o radu unele su uznemirenost među radnike širom Srbije, koji opravdano strahuju za svoju budućnost.

Svašta se izdešavalo od 21. oktobra 2013. godine, kada je dostavljena „Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, preko objavljivanja, pa odustajanja od Nacrta zakona 20. januara 2014. godine - prvi čin ne baš preterano originalne tragikomedije.

Šta se sve posle dešavalo od 31. januara 2014. godine, kada je formirana nova radna grupa za usaglašavanje izmena i dopuna Zakona o radu, pa sve do usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu 18. jula, hronološki je zabeleženo ovde.

„Tako doneti zakoni ne garantuju da se našlo najbolje rešenje“. 

Zaštitnik građana Saša Janković je izjavio da kod nas nijedan ministar rada nije podneo političku odgovornost za stanje na tržištu rada: „Po zakonu zaštitnik građana mora da se izjasni o zakonskim izmenama, ali meni ta mogućnost nije data, kao ni u slučaju mnogih od 40 zakona koje je nova skupština usvojila po hitnom postupku“.

>>>  24/7/2014

A sad na sud!

U skladu sa Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi („Sl. glasnik RS“, br. 48/94 i 11/98), Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ pokreću postupak sprovođenja aktivnosti neophodnih za prikupljanje potpisa građana. Potpisi građana se prikupljaju za podnošenje zahteva za raspisivanje republičkog referenduma za stavljanje van pravne snage i neprimenu Zakona o izmenama  dopunama Zakona o radu i Zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom  i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 75/14). Stručne službe ove dve sindikalne centrale  odmah pristupaju pripremama i svim neophodnim radnjama kako bi se ovaj postupak sproveo u skladu sa zakonom, što se tiče rokova i celokupne procedure. Prikupljanje potpisa započinje po završetku zakonom predviđene procedure (prema proceni – početkom septembra).

Sindikati pokreću pred Ustavnim sudom Republike Srbije postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“, br. 75/14). Vezano za pitanje ustavnosti i zakonitosti donošenja ovog Zakona, obratiće se i zaštitniku građana.

Sindikati zajedno podnose zahtev za smenu ministra za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja Aleksandra Vulina, zbog drastičnog kršenja pozitivnih zakonskih propisa prilikom procedure donošenja spornih zakona i time, nanošenja direktne materijalne i druge štete zaposlenima.

Iz istog razloga, protiv Ministra Vulina biće podneta i krivična prijava.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ najoštrije osuđuju krajnje neprofesionalan i nekorektan odnos sredstava javnog informisanja, ne samo povodom sramnog „informisanja“ (pravog dezinformisanja)  sa protesta sindikata, već i tokom čitavog procesa usaglašavanja izmena i dopuna Zakona o radu.

>>>  18/7/2014

Usvojene izmene i dopune Zakona o radu - nova pravila rada; utvrđena minimalna cena rada 115 dinara - stvarno minimalna; najvažnija poruka sa protesta je - vređate nam inteligenciju...

Između ostalog, u Srbiji:

Menja se pravo za naknadu, po osnovu minulog rada od 0,4 odsto po godini rada, isključivo kod aktuelnog poslodavca, a ne za sve godine staža.

Novo pravo na naknadu zbog otkaza dobijenog kao tehnološki višak će biti minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod aktuelnog poslodavca.

Pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju više neće biti tri, nego dve prosečne plate zaposlenog.

U novom Zakonu o radu će pravo na naknadu za noćni rad biti od 26 odsto, ali ne i za smenski rad.

Radni odnos na određeno vreme može da traje dve, umesto godinu dana, koliko je bilo do sada.

Gubi se pravo na naknadu na neiskorišćen godišnji odmor, izuzev ako zaposleni dobije otkaz. Tada ima pravo da, ako nije koristio ceo ili deo godišnjeg odmora, dobije novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad srazmerno neiskorišćenim danima odmora.

Smanjuje se broj dana plaćenog odsustva sa sedam na pet. Za dobrovoljno davanje krvi slede dva slobodna dana.

Tokom godišnjeg odmora zaposleni ima pravo na osnovnu zaradu uvećanu za minuli rad tokom tog meseca, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Tokom prinudnog odmora zaposleni ima pravo na 60 odsto osnovne zarade uvećane za minuli rad, a ne kao do sada na prosek svoje zarade iz prethodna tri meseca.

Država prilikom donošenja novog zakona o radu nije imala ni volje, ni snage, a možda ni sposobnosti, da zaštiti prava radnika koji rade na lizing. Novi zakon nije dotakao sve što je potrebno, a primer je rad agencija za zapošljavanje.

Između ostalog, u Nemačkoj:  

Prava i obaveze nemačkih zaposlenih u odnosu na poslodavce regulisani su opsežnim zakonima, koji često idu u prilog zaposlenima.

Međutim, mnoga rešenja su široko postavljena i u praksi i zavise od radnih ugovora zaposlenih i tarifnih ugovora sindikata sa udruženjima poslodavaca.

U slučaju otkaza, onda kada poslodavac više ne vidi mogućnosti za dalji angažman zaposlenog, postoji zakonska obaveza da se vodi računa o socijalnoj dimenziji, odnosno mora se pre otkaza „napraviti socijalni izbor“ zaposlenih koji njemu podležu.

Pri tome su glavni faktori dužina rada u određenoj firmi, zatim starosno doba zaposlenog, porodična situacija odnosno pitanje koga sve mora da izdržava i eventualna invalidnost zaposlenog.

Otpuštanje je nezakonito ukoliko postoji mogućnost da zaposleni nastavi da radi na bilo kojem drugom radnom mestu u preduzeću.

Otpremnina u slučaju ovakvog otkaza, ako je poštovana tražena zakonska procedura, iznosi polovinu mesečnog prihoda za svaku godinu provedenu u preduzeću.

Kao noćni rad u Nemačkoj se računa rad u vremenu od 23 do 6, u pekarama od 22 do 5 časova. Nadoknada za ovaj rad, na koju se ne plaća porez kao na normalno primanje, određuje se po složenom sistemu u kojem je, na primer određeno da se satnica plaća 25 odsto od dnevne za rad u intervalu od 20 do 6, dok dodatak iznosi 40 odsto na normalnu satnicu, ako se počinje posao posle ponoći. Satnica se uvećava za 50 odsto za rad nedeljom, za 125 odsto za rad na praznik i za 150 odsto za rad na tzv. posebne praznike kao što su Badnji dan, Božić i Prvi maj. Izuzev za noćni, za ostali smenski rad nema posebnih nadoknada.

Primanje tokom godišnjeg odmora ne razlikuje se od normalnog primanja. Poslodavci nisu obavezni da plaćaju tzv. regres za godišnji odmor. Onde gde postoji, njegova visina najčešće se utvrđuje tarifnim ugovorom, a razlike su velike u zavisnosti od branše.

Na poseban plaćeni godišnji odmor u „vanrednim“ situacijama zaposleni imaju pravo ako je on određen ili radnim ugovorom ili tarifnim ugovorom. Za sopstveno ili venčanje dece dobija se jedan dan plaćenog odmora, kao i za zlatnu i srebrnu svadbu roditelja.

U slučaju smrti najbližih članova porodice dobijaju se dva dana, a ukoliko je odlazak na pogreb skopčan sa dužim putovanjem u dogovoru sa poslodavcem moguće je dobiti i dodatne dane.

Kada su bolesna deca, roditelji imaju pravo na odsustvo sa posla, i to do 10 dana godišnje po detetu, za troje dece maksimalno 25 dana godišnje. Samohrane majke ili očevi dobijaju 20 dana po bolesnom detetu godišnje, maksimalno 50 dana za troje dece. Poslodavcu se mora dostaviti atest dečijeg lekara, a za vreme tog odsustvovanja sa posla zaposleni ne dobija primanje od poslodavca, već od zdravstvenog osiguranja. Da bi se od zdravstvenog osiguranja ova naknada dobila potrebno je i da obolelo dete ne bude starije od 12 godina te da u domaćinstvu ne žive osobe koje bi mogle da preuzmu njegovu negu. Naknada iznosi 70 odsto bruto primanja, maksimalno pak 90 odsto neto plate zaposlenog.

Sistem zapošljavanja na određeno vreme je u Nemačkoj specifičan. Preduzeća kojima su samo na ograničeno vreme potrebni novi zaposleni, njih angažuju preko posebnih firmi koje se bave posredovanjem radne snage. Radnik radi i prima platu u firmu kojoj je potreban, zaposlen je pak kod firme za posredovanje koje čine posebnu branšu. Zaposleni pri tome primaju tarifnim ugovorom utvrđenu platu i ako trenutno nisu angažovani ni u jednoj firmi. Cilj ovog „sekundarnog“ tržišta rada jeste smanjenje nezaposlenosti i otvaranje mogućnosti ljudima koji su duže bili bez posla ili sami prekinuli staž da se lakše vrate na primarno tržište rada.

>>>  17/7/2014

Protest: reforme da - ali ne preko leđa radnika
Dok su poslanici razmatrali amandmane o izmenama i dopunama Zakona o radu, deset hiljada članova sindikata i građana protestvovalo je na ulicama Beograda. Vreme će pokazati ko će se više ponositi mestom na kome je bio 17. jula 2014. godine - oni koji su bili ispred, ili oni koji su bili u Skupštini Republike Srbije. Istorija svakog postavi na pravo mesto... Gde ste vi bili?!U periodu od dva i po sata Beograd je ličio na metropole razvijenih evropskih zemalja kada tamošnji sindikati protestuju protiv mera koje smatraju protivnim interesima radničke klase. Veliki broj zastava i transparenata, bubnjari, zvuci pištaljki i vuvuzela, kamion sa razglasom koji je služio kao govornica, karnevalska ali istovremeno i protestna atmosfera, pesma „Pada vlada“, koja je veoma često emitovana, karakterisala je centralne ulice tokom ranog popodneva. Iako je u Beogradu bilo veoma toplo i sparno, učesnici generalnog štrajka nisu štedeli ni grla, ni ruke, ni noge kako bi izrazili protest protiv zakona koje smatraju anti-narodnim i anti-radničkim.

Na protestu koje su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnosti”, okupili su se i članovi  Konfederacije slobodnih sindikata, Udruženih sindikata Srbije „Sloga”, Sindikata policijskih asocijacija, Levog samita Srbije, raznih levičarskih organizacija i mnogi drugi građani koji su nezadovoljni izmenama zakona o radu i o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Oni su se pola sata pre podneva okupili na Trgu Nikole Pašića i posle kratkih govora članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnosti”, prošetali centralnim gradskim ulicama. Kolonu nezadovoljnih predvodili su bubnjari koji su davali ritam maršu nezadovoljnih radnika.

Kada su došli do Predsedništva Srbije kolona se zaustavila da bi članovi sindikata zatražili od predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića da ne potpiše sporni zakon. Od Nikolića, kao predsednika svih građana Srbije očekuju da ove zakone, protiv naroda, koji znače dalje siromašenje i obespravljivanje građana Srbije, ne potpiše i time dokaže svoje opredeljenje da demokratska Srbija krene putem razvoja, a narod Srbije ima lepšu budućnost.Kolona je zatim nastavila ulicama kralja Milana, kneza Miloša i Kosovskom do doma Narodne skupštine, gde je Orbović ponovio da je zakon o radu loš i pozvao je poslanike u Narodnoj skupštini da vrate predlog izmena zakona o radu i o penzijsko-invalidskom osiguranju u ponovnu proceduru. On tvrdi da je ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin kriv zašto je ovakav zakon ušao u proceduru jer, kako je rekao, ministar nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, pre svega Američku komoru i strane investitore. Zatražio je da Vulin podnese ostavku.

Podvukao je da je sindikat za reforme, ali ne preko leđa zaposlenih. Posebno je izdvojio da je protest bio miran iako su pojedini tabloidi najavljivali grčki scenario, i dodao da se u ovoj zemlji smena vlasti obavlja putem izbora, ali da to ne znači da vlast koja je izabrana od naroda sme da taj narod ignoriše i bude protiv njega.

Branislav Čanak je u svom obraćanju na protestu kazao da sadašnja vlast optužuje prethodnu, nudi isto rešenje, samo što se pljačka sada naziva štednjom i ocenio da je „apsurd da ljudi bez radnog staža pišu zakon o radu i zakon o PIO i zapitao dokle će oni sa „nulom u radnim knjižicama da filozofiraju o tome šta je rad i ko je izdajnik, a ko neradnik“. Čanak je istakao da su sindikati iz Srbije za svoje proteste dobili podršku iz sindikata celog sveta, a da je vlast dobila podršku „naredbodavaca iz inostranstva“, zaključivši da „marionete i dobijaju samo takvu podršku“.

Posebno je naglasio da je vlada polako i sigurno u prethodnom periodu „ubijala” socijalni dijalog iako su sindikati pokušavali da ga spasu raznim „infuzijama i tehnikama”, te zamolio za „minut ćutanja”, a njegove reči pratilo je intoniranje posmrtnog marša.

Lideri sindikata najavili su nove vidove sindikalne borbe za ne usvajanje ova dva zakona, a novi protesti su najavljeni za ponedeljak, 21. jul i najavili prikupljanje potpisa za referendum o zakonima ukoliko ga skupštinska većina usvoji.

>>>  12-15/7/2014

Predlog: ocene, podrška, osporavanja, protesti

Link za pregled odredaba Zakona o radu koji se menjaju i dopunjuju

Vlada republike Srbije je na sednici održanoj u 12. jula jednoglasno usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Taj predlog će ući u skupštinsku proceduru 15. jula. Pre­dsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je izjavio po usvajanju predloga da novi, moderan zakon o radu ide u korist mladih i u korist dobrih radnika, da je Srbija konačno ušla u reforme i da pre­govo­ra s predstavni­ci­ma sin­di­ka­ta vi­še ne­će bi­ti.

Članovi Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ održali su tokom trajanja sednice protestni skup ispred Vlade, izrazivši svoje neslaganje sa odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu i Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ali i načinom usvajanja ova dva zakona, po hitnom postupku i uz kršenje svih zakonskih i demokratskih procedura u usvajanju zakona.

Predstavnici te dve sindikalne centrale okupili su se ponovo 15. jula, sada ispred Skupštine Republike Srbije, u znak protesta zbog usvajanja izmena Zakona o radu. Članovi sindikata su postavili šatore ispred Skupštine, uz celodnevno dežurstvo. Protesti će trajati, kako kažu, do povlačenja zakonskih predloga. Potpuno je legitimno da sindikati protestuju protiv ovog zakona, sve dok je očuvan javni red i mir, poručila je predsednik Skupštine Republike Srbije Maja Gojković.

Kompanija Delta Holding smatra da će novi zakon o radu olakšati poslovanje privrede i istovremeno uneti više reda na tržištu rada. Podršku izmenama i dopunama Zakona o radu dao je predstavnik Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, kao i Privredna komora Srbije i Američka privredne komora u Srbiji.

Demokratske stranka je saopštila da će ta partija u konsultacijama sa sindikatima podneti amandmane na izmene Zakona o radu, jer smatraju da taj predlog Vlade nije reformski i da neće povećati zaposlenost, već suprotno: omogućiće otpuštanje velikog broja ljudi.

I Nova demokratska stranka je saopštila da neće podržati predložene izmene Zakona o radu, jer pojedina rešenja ne garantuju sigurnost i izvesnost zaposlenih i ugrožavaju stečena prava radnika. Izjave vlasti da ove izmene omogućavaju otvaranje novih radnih mesta ocenjuju kao čistu demagogiju, jer pojedine odredbe omogućavaju zapravo lakše otpuštanje radnika. Ta stranka će pokušati da konstruktivno učestvuje u parlamentarnoj raspravi, jer smatraju da isključivost može biti samo na štetu svih, a od vlade očekuju da ozbiljno razmotri njihove predloge.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da Demokratska stranka učestvuje u organizovanju proteste sindikata protiv Vladinog predloga izmena Zakona o radu, čime ta stranka hoće da destabilizuje političku situaciju u Srbiji.

Lideri Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ su saopštili da iza najavljenog protesta protiv usvajanja Predloga izmena i dopuna Zakona o radu ne stoji nijedna politička partija, već isključivo sindikati, koji smatraju da reformski zakoni pre usvajanja u Skupštini moraju da prođu određenu proceduri i javnu raspravu. „Naš cilj je da dobijemo kvalitetnije zakone o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju... naš cilj nije da zaustavimo reforme već da dođemo do rešenja“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović.

Branislav Čanak je potvrdio da je sindikalna centrala Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ napustila Socijalno-ekonomski savet, dok je Orbović naglasio da će organi njegove sindikalne centrale ovih dana razmatrati tu mogućnost. Lideri oba sindikata ukazali su da je njihova namera da najavljeni protesti budu mirni a ne agresivni, ukazujući da oni nisu „paravojna formacija“ niti su protiv države, već su predstavnici gladnih i napaćenih i dodao da su vlasti u Srbiji, kako je rekao, „falsifikovale skrining Zakona o radu“ jer se mišljenje Evropske unije odnosilo na postojeći, a ne novi zakon o radu, dok je domaćoj javnosti predstavljeno suprotno.

Lideri ova dva sindikata su potpisali odluku o stupanju u generalni štrajk zaposlenih na teritoriji Republike Srbije, počev od 17. jula pa sve do povlačenja iz skupštinske procedure predloženih izmenama i dopunama zakona o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju. Štrajk se ispoljava prestankom rada na mestu rada na kome su zaposleni i protestnim okupljanjem. Ministar Vulin je ocenio da sindikati najavom da stupaju u generalni štrajk pokazuju više tvrdoglavost nego razum kao i da se takvim ponašanjem „kopaju rovovi“.

Potpredsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković smatra da bi svaka vlast izbegla donošenje ovakvog zakona o radu, a u kojem, kako kaže, ponuđena rešenja pogađaju i zaposlene i nezaposlene i one na socijalnoj brizi i penzionere. Zato poručuje da je pošteno da se to građanima kaže. „Nema druge, mora im se reći da oni treba da plate cenu tuđih promašaja, jer mi smo u ovu situaciju došli zbog permanentnog odlaganja promena i tako što smo trošili više nego što proizvodimo. Ali zar su za to krivi zaposleni, studenti, inteligencija i sindikati?“, pita Stojiljković i odgovara da je za takvu situaciju kriva isključivo vlast. Nije, međutim, uveren da će pojeftinjenje radne snage biti posebno motivišuće za eventualne investitore, jer, navodi, za ozbiljne ulagače mnogo je važnije smanjiti korupciju i koruptivno delovanje u sklapanju poslova, napraviti održiv poslovni ambijent i lišiti tržište javnih i privatnih monopola.

Konfederacija slobodnih sindikata je pozvala svoje članove da u četvrtak, 17. jula izađu na protest ispred Skupštine Srbije, jer toj reprezentativnoj sindikalnoj centrali vlast nije dozvolila da učestvuje u socijalnom dijalogu - nisu članovi Socijalno-ekonomskog saveta i nisu učestvovali u pregovorima oko izmena i dopuna Zakona o radu. KSS je protiv ovakvog predloga zakona.

Sindikat rudara Resavica, koji objedinjuje devet rudnika uglja u Srbiji, usvojio je zaključak da ne podrži predloženi Zakon o radu i da učestvuje na svim protestima koje organizuje Konfederacija slobodnih sindikata, rekao je predsednik tog sindikata Goran Nikolić. „Osuđujemo izjavu Milana Đorđevića, predsednika Sindikata EPS-a čiji smo članovi, koja je suprotna svim odlukama Izvršnog odbora i pitamo ga u čije ime on govori“, rekao je Nikolić posle sastanka Izvršnog odbora Sindikata rudara Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja Resavica.

Glavni odbor Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ je takođe doneo je odluku da sve njene članice izvrše generalne pripreme za proteste u Beogradu 17. jula, kao i širom Srbije protiv usvajanja Zakona o radu. Kažu da Zakon o radu koji Vlada Srbije ocenjuje reformskim, u uslovima krize i hroničnog nedostatka posla, ne stvara sigurnost očuvanja radnih mesta, niti će doneti nova zapošljavanja. Takav zakon će poslodavcima omogućiti još veću moć u odlukama za brzo i ekspresno otpuštanje radne snage koja bi se uopšte usudila da se usprotivi malim zaradama iz razloga jer će biti zamenljivi. Kažu da predstavnici vlasti hvale da je Zakon odličan, ali, ubeđeni su, njegove bolne efekte će osetiti isključivo radnici na svojoj koži.

U međuvremenu, Skupština Srbije je 15. jula otpočela i završila načelnu raspravu o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu. Predsednik Skupštine Srbije Maja Gojković izjavila je da bi Zakon o radu mogao da bude usvojen u četvrtak, 17. jula.

>>>  10-11/7/2014

Jaz između Vlade i sindikata

Okrugli sto o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je organizovalo Ministarstvo rada nije dao očekivane odgovore na mnoga pitanja koje očekuje svet rada. Naprotiv, čini se da se nakon njega još više probudio postojeći jaz zbog čega će gotovo svi sindikati svoju konačnu reč dati u narednim danima i to najverovatnije organizovanjem protesta kako on ne bi bio usvojen. Regionalni savet sindikata finansijskog sektora jugoistočne Evrope usvojio je Deklaraciju podrške kolegama iz Srbije koji se protive usvajanju predloženog zakona o radu bez javne rasprave. Podršku dali i sindikati iz Republike Srpske i Hrvatske.

Iako je bilo predviđeno da se na skupu održanom 10. jula pojave i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ – to se nije dogodilo. Oni su prethodno napustili ranije održan sastanak Radne grupe za izradu izmena Zakona o radu i najavili da će 11. jula doneti odluku o definitivnom napuštanju pregovora i organizovanju protesta, najavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Orbović je objasnio da je do takve odluke došlo nakon što su predstavnici sindikata juče napustili sastanak Radne grupe zadužene za izradu izmena Zakona o radu. „Naši predstavnici napustili su sednicu Radne grupe jer se našlo na stolu nešto što nije dogovoreno. Doneli su i nove predloge“, rekao je Orbović. Predstavnici Ministarstva, kako je naveo, juče su u predloženi tekst ubacili 16 novih članova, o kojima Radna grupa ranije uopšte nije razgovarala, te je na taj način zakonski predlog dobio novi oblik o kojem se socijalni partneri nisu saglasili.

Prema rečima sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije Zorana Mihajlovića, predstavnici sindikata napustli su Radnu grupu jer je Ministarstvo rada ponudilo novo rešenje za prošireno dejstvo kolektivnog ugovora koje, prema njihovom mišljenju, ne može da se primeni u praksi. On je objasnio da je Ministarstvo ponudilo rešenje - da se prošireno dejstvo kolektivnog ugovora omogući na način da Vlada donosi odluku na predlog ministarstva, ali uz uslov da to potpiše i Unija poslodavaca koja ima više od 50 odsto privrednih društava u svom sastavu. Mihajlović je naglasio da je Ministarstvo ostalo pri stavu da će plate biti smanjene, dok sindikati insistiraju da se plate ne smanjuju i da se o tome uopšte ne pregovara.

Milan Petrić, potpredsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ i narodni poslanik rekao je u svom izlaganju da okrugli sto ne može biti javna rasprava i da se nada da je njegovo održavanje samo korak ka široj javnoj  raspravi  koja bi trebalo da usledi. On je kritikovao neka od rešenja iz zakona i uputio neslaganje na neke konkretne odredbe, kao što su informisanost  sindikata, način otkaza osobama sa invaliditetom, povezivanje postupka krivičnog gonjenja sa otkazima, kažnjavanje zaposlenih, nedefinisan način disciplinske odgovornosti i slično. „Ceo predlog zakona umanjuje zaštitu radnika i ide u korist profita, a mi u ime radnika takav predlog  ne možemo podržati“, istakao je Petrić i predložio održavanje referenduma.

Pored predstavnika Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ na okruglom stolu Ministarstva rada učestvovali su predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata, Industrijskog sindikata i Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata koji su takođe kritikovali predlog zakona, a njihov  najveći deo izlaganja se odnosio  na pitanja reprezentativnosti, kako sindikata tako i poslodavačkih udruženja.

U ponedeljak, 14. jula, biće održana vanredna sednica Predsedništva Konfederacije slobodnih sindikata, a u okviru dnevnog reda očekuje se da bude doneta odluka o načinu organizovanja protesta i drugih aktivnosti zbog odbijanja predstavnika vlasti da u socijalni dijalog u vezi donošenja izmena i dopuna Zakona o radu uključi ovu zvanično reprezentativnu sindikalnu centralu.

Socijalnu klimu u kojoj se donosi zakon o radu programski direktor Cesid-a Đorđe Vuković vidi kao neizmenjenu u toku cele prethodne decenije, s tim što ovog puta, kako kaže, više razloga za primedbe na izmene imaju zaposleni u javnom sektoru, te stoga tu postoji i mnogo veći otpor i bolji sistem sindikalnog organizovanja, nego u privatnom sektoru. Ovo zato što, objašnjava, zaposlene u javnom sektoru čekaju nova sistematizacija, smanjivanje broja zaposlenih, smanjivanje plata.

Sve u svemu, u nedostatku konkretnih rešenja i konsenzusa o zakonu, Srbiju u narednom periodu očekuje vruće radničko leto,  ali i vrelija jesen, jer pored donošenja Zakona o radu sledi i smanjenje zarada zaposlenima u javnom sektoru.

>>>  9/7/2014

?!

Ministar rada Aleksandar Vulin izjavio je, nakon sastanka sa premijerom Aleksandrom Vučićem i liderima sindikata na temu izmena Zakonu o radu, da ne može da garantuje da će dogovor biti postignut na zadovoljstvo svih strana, ali da su bliži rešenju.

„Verujem da smo bliži rešenju“, rekao je Vulin novinarima u Vladi nakon sastanka ne želeći da precizira u kojim segmentima je postignut napredak u dogovorima, kao ni kad će se izmene zakona naći u Skupštini, i dodao: „Pored sve ove buke i besa, ova vlada se prema svojim socijalnim partnerima ponaša sa velikom pažnjom i uvažavanjem, što neka druga vlada sa ovom poslaničkom većinom ne bi činila. A mi hoćemo“.

On je rekao da će Vlada održati još jedan sastanak na kojem će konsultovati još neke partnere o predlogu Zakona o radu. Vulin je takođe naglasio da će radne grupe svih strana koje učestvuju u zakonu sutra nastaviti razgovore, da će se sutra o tome razgovarati i na sednici vlade, kao i na jednom okruglom stolu, nakon čega će „sve biti dosta jasnije“.

On je rekao da su izmene Zakona o radu zasluženo ili ne dobile status simbola reformske politike Vlade i ocenio da će odnos Vlade prema tom zakonu biti pokazatelj za budućnost: „Zasluženo ili ne, tako je“.

Sastanku u Vladi Srbije, koji je trajao duže od sat, pored premijera Vučića, prisustvovali su i predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić, predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković i lideri sindikata Branislav Čanak i Ljubisav Orbović.

Predstavnici sindikata su izjavili da socijalni partneri nisu postigli rešenja tokom sastanka sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je ocenio da je na večerašnjem sastanku napravljen pomak, ali da ne može reći da su socijalni partneri došli do nekog rešenja. „Približavamo se rešenju, koje, kada je u pitanju prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, nismo u potpunosti našli, ali mislim da postoje neke šanse da sutra na sastanku Radne grupe možda dođe do rešenja“, rekao je on novinarima posle sastanka.

Orbović je istakao da je drugo pitanje od koga sindikati neće odustati to da „deo zarada ne može biti u ovom momentu tema razgovora“. „Ako se ta dva pitanja reše sutra ili u narednih dva, tri dana, mislim da ćemo onda napraviti kompromis“, rekao je on i istakao da sindikati ne odustaju od zahteva za održavanje javne rasprave o izmenama Zakona o radu o kojoj nije bilo reči tokom sastanka.

Na pitanje kada očekuje da će predlog izmena Zakona o radu otići u Skupštinu Srbije, Orbović je rekao da „nije bitno da li će u parlament otići pet dana pre ili pet dana kasnije, već da je bitno da je usaglašen kroz kompromis socijalnih partnera“.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je da nije napravljen nikakav pomak na sastanku sa poslodavcima i premijerom Aleksandrom Vučićem o novom zakonu o radu: „Imamo još nedelju dana, ne više od toga da se dogovorimo, inače će sve biti besmisleno“.

On je precizirao da osim proširenog dejstva kolektivnog ugovora ne postoji dogovor ni o minulom radu, odnosno da li će se on obračunavati prema broju godina staža kod poslednjeg poslodavca ili kod svih. Ako se minuli rad bude obračunavao samo kod poslednjeg poslodavca, to bi mogao da bude veliki rez, rekao je Čanak dodajući da bi bilo bolje da se to uradi korak po korak, kao i da su sve opcije još uvek na stolu.

Čanak kaže da sindikati ujutru imaju zasedanje štaba za proteste i da će se već sutra razmatrati i scenariji za proteste: „Paralelno ćemo pregovarati i pripremati proteste. Sve vrste protesta, kako pred Skupštinom Srbije, ali i u gradovima Srbije“.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković ocenio je da je večerašnji sastanak bio koristan i precizirao da je na njemu bilo reči uglavnom o zahtevu sindikata da se dozvoli dejstvo proširenog kolektivnog ugovora.

Na okruglom stolu održanom ranije istog dana, sindikalci su se usprotivili usvajanju novog zakona o radu, najavljujući i proteste ako ne bude sluha vlasti, dok je šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke Zoran Babić rekao da su „vrata i prozori Vlade“ otvoreni i da niko nije krio da će biti teško.

Čanak je rekao da su „vrata i prozori sindikata“ otvoreni, ali da je doneta odluka da, ako ne bude drugog izbora, da se izađe i na ulicu.

Orbović je podsetio da su sindikati bili protiv zakona koji je predlagao bivši ministar privrede Saša Radulović, ali da je i sadašnji nacrt „blaža opcija Radulovićevog“. Prema njegovim rečima, bivši prvi potpredsednik, a sada premijer Aleksandar Vučić je predložio da se razgovara o pet pitanja - radu na određeno vreme, otpremninama za tehnološki višak, otkazima, minimalnoj zaradi i proširenom dejstvu kolektivnog ugovora. „Sada se ide i u deo zarada, ukida se stalni radni odnos, a jedini cilj zakona je što veći profit za poslodavca“, rekao je Orbović i naglasio da nisu problem oni koji traže, već  oni koji im to daju.

Orbović je naglasio da je veliki problem što cela javnost ćuti na taj zakon, osim nekoliko profesora. „Nijedna politička stranka se ne oglašava. Neverovatno je, uz svo poštovanje Ivici Dačiću, da on kaže i da se spali, zakon će biti usvojen. Gospodine Dačiću, ne treba da se spalite, već samo da primenite program svoje stranke“, rekao je Orbović.

Čanak naveo je da je jedini argument Ministarstva rada zašto se donosi novi zakon to što se stari ne primenjuje. „Trebalo bi umesto uvođenja pet instituta, uvesti samo jedan - primenu zakona“, ocenio je Čanak. Mi ne možemo sebi da dozvolimo da budemo zemlja jeftine radne snage, to je posledica obespravljenosti ljudi.

Orbović i Čanak su rekli da su pre dva dana razgovarali i sa predstavnicima Američke privredne komore i da su konstatovali da se i njima, kao i sindikatima, „serviraju“ razne priče i tako širi animozitet. Čanak je kritikovao izjave ministra Kori Udovički da je glasanje na izborima bilo i izjašnjavanje o zakonu o radu.

Sociolog Zagorka Golubović ocenila je da nacrt novog zakona o radu legalizuje kršenje osnovnih ljudskih prava radnika u radnom odnosu i da služi jedino poslodavcima.

Srećko Mihajlović, ispred Centra za sindikalizam, rekao je da je nacrt zakona o radu kao sneg u kojem je „svaka zverka pokazala svoj trag - Vlada Srbije, političke stranke, intelektualci, nevladine organizacije. Svi su se pokazali u pravom svetlu, jer ono što se čuje je ćutanje. Najglasnije govori to što znamo ko će da preseče. Ova vlast se otkriva i razotkriva na svakom koraku, a poslednji primer je ministar Dušan Vujović, koji je posle sastanka sa najkrupnijim kapitalistima rekao da oni traže pomoć u proizvodnji i izvozu, promenu mera ekonomske politike i predvidive i stabilne uslove poslovanja. Zašto ne obezbediti i radnicima stabilne i predvidive uslove života, umesto sadašnjeg preživljavanja?“.

Šef Poslaničke grupe Demokratske stranke Borislav Stefanović najavio je da će ta stranka u Skupštini Srbije, ako ovakav tekst zakona dođe u proceduru, glasati protiv i da veruje da će to uraditi i stranke levice kao što su Socijalistička partija Srbije i Socijaldemokratska partija Srbije. Rečenica poslodavaca - ako nećeš ti, ima ko hoće, srušiće srpsko društvo, ocenio je Stefanović.

Pomoćnik ministra za rad Zoran Lazić izjavio je da je predlog nacrta zakona o radu od 11. juna na sajtu ministarstva i dostupan je svima. on je rekao da u javnosti provejavaju neke nedoumice, ali zakon je bolje i preciznije definisao razloge za otkaz, rad na određeno vreme, anekse ugovora. Onaj ko ne radi dobiće otkaz, a poslodavac će zaposliti dobrog radnika, neće ukinuti radno mesto.

Zoran Babić je rekao da je iznenađen raspravom na koju je pozvan, jer je više ličila na političku debatu, nego na raspravu o nacrtu zakona o radu - član po član. Babić je rekao da je održano četiri ili pet sastanaka sa Vučićem na temu zakona, da su usaglašene 84 odredbe, dok je 13 članova ostalo neusaglašeno. Oko zarada, proširenog dejstva kolektivnog ugovora i pitanja sindikata nije bilo dogovora, rekao je Babić, na šta su sindikalci dobacili da to još nije ni bila tema radne grupe. Babić je dodao da su u korist radnika promenjena 22 člana, u korist poslodavaca 20 članova, a u korist oba partnera 21 član. On je naglasio da je SNS govorila isto u kampanji i sada kada je u vlasti, a to je da će biti teško. Izlaganje Babića, koji je rekao da nije došao da se udvara ili da se busa u grudi sa likom Če Gevare, nekoliko puta je bilo prekidano dobacivanjem sindikalaca.

>>>  7/7/2014

Da li 1 + 1 zaista jeste 2 = pitanje je sad?!

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je danas da ne očekuje da će sednica Socijalno ekonomskog saveta uskoro biti zakazana, jer ono što je prošle nedelje dogovoreno sa premijerom Aleksandrom Vučićem nije ispoštovano.

On je rekao da će 8. jula biti održana zajednička sednica predsedništva UGS „Nezavisnost“ i Saveza samostalnih sindikata Srbije na kojoj će biti doneta odluka šta će sindikati dalje preduzeti i podsetio je da je prošle nedelje sa premijerom Vučićem, održan sastanak o izmenama Zakona o radu, na kojem je dogovoreno da dva ministra sve primedbe i predloge „upakuju u pravnu formu“, kako bi bili razmatrani na toj sednici, ali to se nije dogodilo.

Predlog Zakona o radu, uprkos najavama, nije prosleđen Skupštini Srbije ove nedelje, ali definitivno je, nažalost, i to da o njemu neće biti javne rasprave. Sindikati, analitičari i dobar deo javnosti saglasni su u oceni da srpska vlast želi brzometno da usvoji ovaj zakon koji će radnike pretvoriti u obespravljene nadničare.

Čanak kaže da odbijanje proširenog dejstva kolektivnog ugovora nikako nije slučajno i da je to namerno urađeno, isključivo iz političkih razloga, zato što na taj način potpuno gase sindikate; jer ako sindikat ne pregovara kolektivno, on nema nijednu drugu normalnu funkciju, sem onih iz socijalizma - da vodi na radničke igre i da deli polutke.

Problematičan je odnos države prema Zakonu o radu. Naime, država taj zakon ne primenjuje ili toleriše druge da ga ne primenjuju; ona uništava sopstvenu inspekciju rada, kao prvo sredstvo odbrane Zakona od društva i pred društvom. Čitav taj odnos prema sadašnjem zakonu je vrlo problematičan. Da ne govorim o tome što je samo Ministarstvo za rad jesenas, na insistiranje predstavnika sindikata da objasne zašto menjaju sadašnji zakon o radu odgovorilo – zato što se ne primenjuje. Pa, ko donosi novi zakon zato što se sadašnji ne primenjuje?! I ko to garantuje da će se budući primenjivati? Dakle, vrlo je čudna uloga države, kaže Čanak.

I u sadašnjem zakonu prave se da ne vide kada ga krše hiljade poslodavaca i čineći neostvarivim ono što je propisano kao pravo zaposlenog, a sada donose drugi zakon u kome će sve te rupe iz sadašnjeg zakona koje se nisu primenjivale, postati legitimni delovi, a ne rupe kojima možete posle mnogo godina da dokažete da ste bili oštećeni. Sad nećete moći jer će ta „rupa“ biti predviđena Zakonom. Biće ozakonjena rupa.

U sadašnjem zakonu ima četrdeset stavki pod kojima možete nekom da date otkaz. Oni su nezadovoljni i mi smo ih pitali šta traže. Oni traže da to bude relaksirano, što znači da ne piše četrdeset stavki, nego da poslodavac može da otpusti zaposlenog i tačka. Zašto? Eto ljut je. Ali to ne piše u Zakonu, prema tome, to ne možete da dokažete na sudu. Isto kao što je i fleksibilizacija zapošljavanja, odnosno zapošljavanje na određeno vreme. To je toliko apsurdno i to je atipčno za privredu koja bi morala da se razvija, ali, eto, zadatak je da se zadovolje loši poslodavci.

Čanak podvlači: „Kada ih doteramo do zida argumentacijom i matematikom da jedan i jedan jesu dva, oni onda ćute; kada ih pitamo da glasamo da li su jedan i jedan dva, oni ćute. I to je bilo najteže u svim ovim pregovorima“.

Uz to, ova zemlja će se za sedam-osam godina pridružiti evropskom klubu, postati članica Evropske unije: „E, to mi je najveća zagonetka: kako će da se sprovede upodobljavanje našeg zakonodavstva u Poglavlju 19 o socijalnoj politici i zapošljavanju sa zakonodavstvom EU? Doduše, ne postoji zakon o radu na nivou EU, ali postoje standardi koje smo mi već narušili, a ovim narušavamo dalje. Kako ćemo proći taj nivo upodobljavanja iz poglavlja 19? To me strašno interesuje“.

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije saopštilo je danas da izmene Zakona o radu bez javne rasprave predstavljaju otvoreno podaništvo stranim interesima, jer, kako ocenjuju u saopštenju, niko razuman ne bi mogao da zaključi da je visok stepen radničkih prava uzrok lošeg ekonomskog stanja u zemlji.

Atak na zarade, koje su najmanje u Evropi, odbijanje da se definiše minimalna zarada iako to čine i najrazvijenije zemlje, olakšano otpuštanje u zemlji gde je stopa nezaposlenih najviša u Evropi, a šanse za novo zapošljavanje nikakve - najvažniji je pravac i cilj kreatora ovog zakona, kako bi radnike učinili još siromašnijim i time pogodnijim za izrabljivanje, navedeno je u saopštenju.

U toj sindikalnoj centrali smatraju da je nemogućnost zapošljavanja i nesigurnost radnog mesta već dovelo do toga da mladi ljudi u Srbiji nemaju perspektivu, dok su svi ostali u strahu od gubitka posla i još veće bede koja im preti. „Samozvani levičari i patriote nisu rešili kriminalne privatizacije, nisu pronašli investitore, nisu oživeli preduzeća i pokrenuli ekonomski oporavak Srbije, ali zato žrtve tragične ekonomske situacije proglašavaju glavnim krivcima“, navedeno je u saopštenju.

Kažu da će javne rasprave o novom zakonu o radu ipak biti. Ako ne one kakva se održava u mnogim zemlјama sveta, a i kod nas je predviđene zakonom, biće je na trgovima, u preduzećima, fabričkim krugovima, ulicama i drugim mestima širom Srbije i na njoj će učestvovati svi oni na koje se zakon odnosi, a to su radnici i svi drugi građani Srbije. I takva javna rasprava ući će u istoriju i ostati zabeležena za generacije koje dolaze, kao primer neravnopravne borbe građana za bolјu Srbiju. Pa i ako ovu bitku narod privremeno izgubi, pokolјenja će je pamtiti, a pobednicima će vreme suditi. Neće biti zaboravlјeno ni zahvalјivanje strancima na podršci u borbi protiv svog naroda, ali i zahvalnost stranih poslodavaca što se zakon, iako protiv svog naroda, donosi u njihovu korist.

>>>  3/7/2014

Javna rasprava: hoće biti→ ←neće biti?!

Na pitanje zašto neće biti organizovana javna rasprava o novom zakonu o radu, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički kaže da se o novinama kao što su one koje donosi Zakon o radu odlučuje kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme.

Programski direktor Transparentosti Srbija Nemanja Nenadić je izjavio da je, prema Zakonu o državnoj upravi i Poslovniku Vlade, obaveza da se nacrti zakona postave na javnu raspravu, posebno oni kojima se bitno menja uređenje neke oblasti ili ako za njih postoji posebno interesovanje javnosti.

„Javne rasprave su važan mehanizam uključivanja onih koji su zainteresovani i na koje će neki propis da deluje iz dva razloga - kako bi se obuhvatila njihova politička volja, a da bi i tehnička rešenja dobila proveru onih koji će ih primenjivati. Ne valja da se ne poštuje procedura, ali u slučaju novog zakona o radu je reč o sadržaju o kom društvo odlučuje upravo onako kako se sada radi“, navodi Udovički.

Kako je istakla Udovički, suštinski, o novinama kao što su one koje donosi Zakon o radu odlučuje se upravo kroz izbore, na kojima je većina građana glasala za reforme, znajući da to podrazumeva stvaranje uslova za rast zapošljavanja i kroz pregovore na nivou Socijalno-ekonomskog saveta, na kome, na kraju, ne mora da dođe do potpune saglasnosti, jer Vlada i Skupština donose konačnu odluku. Na pitanje o očekivanom širem paketu zakona koji će regulisati rad u javnoj upravi, Udovički je navela da će postojati jedan ili više zakona o platama u javnoj upravi (lokalnoj samoupravi, državnim agencijama i u javnim službama), kao i zakoni, uredbe i drugi propisi vezani za zapošljavanje i stručno usavršavanje zaposlenih.

Nenadić je, sa druge strane, kritikovao izjavu Kori Udovički da su građani kroz izbore odlučili o novinama među kojima je i zakon o radu, time što je većina glasala za reforme. „Bilo bi dobro da je to što je ministarka Udovički rekla istina, da smo imali prilike da se na izborima opredeljujemo na osnovu konkretnih programa, uvida u konkretna rešenja, ali, nažalost, nismo imali takvu priliku“ istakao je on.

Prema njegovim rečima, prethodna izborna kampanja, kao i ranije, nije sadržala raspravu o konkretnim zakonskim rešenjima, pa tako ni o izmenama Zakonu o radu. „Pre izbora u decembru prošle godine i u januaru ove bila je rasprava o Nacrtu zakona o radu, ali podaci sa te rasprave, odnosno šta je prihvaćeno, a šta je odbijeno, nikada nisu saopšteni. Umesto toga u junu se pojavila nova verzija zakona koja nije formalno izneta na javnu raspravu niti je predočeno u čemu se razlikuje od prethodne“.

Nenadić je precizirao da iz Zakona o državnoj upravi i Poslovnika Vlade proizilazi obaveza da se Nacrt zakona postavi na javnu raspravu, da ona mora da traje minimum 20 dana, kao i da se objavi na sajtu Ministarstva, e-uprave. „Slučajevi kada se zakoni iznose na javnu raspravu u velikoj su manjini. Mnogi propisi usvojeni su bez ikakve javne rasprave ili nakon one koja nije uključila mogućnost da svi učesnici dobiju odgovore o tome zašto su neki predlozi prihvaćeni ili odbijeni“, rekao je Nenadić i ocenio da zabrinjava to što nema garancija u pogledu budućeg postupanja vlade kada bude predlagala važne zakone kao što je Zakon o radu.

„Obaveza je da se javna rasprava organizuje u pripremi svakog zakona koji bitno menja uređenje neke oblasti ili ako posebno zanima javnost“, istakao je Nenadić. Kako je naglasio, kršenje Zakona o državnoj upravi u pogledu javnih rasprava je često, ali ne postoje sankcije propisane za takve slučajeve, pa isključivo od političke volje u vladi i skupštini zavisi hoće li zakon koji nije prošao raspravu biti usvojen.

Udruženi sindikati Srbije “Sloga” reagovali su na najavu potpredsednika Vlade i ministra lokalne samouprave Kori Udovički da neće biti javne rasprave Zakona o radu jer je o njemu postignuta saglasnost na izborima i ocenili da vlast ovim ne sme da se suoči sa kritikama da zakon nije dobar.

Sociolog  Srećko Mihailović  upozorava da ministar nije u pravu zbog toga što iz legitimnosti vlasti izabrane 16. marta ne sledi i legitimnost svakog akta i poteza. Gruba je politička realnost da je sa izborom Srpske napredne stranke usvojen i određen koncept zakona o radu, kaže sociolog  Srećko Mihailović  i pojašnjava da bi se to isto desilo da je bilo ko drugi pobedio. Međutim, Mihailović upozorava da iz toga ne sledi legitimnost predloženog zakona, već se radi o političkoj iznudici, gde se naknadno pokušava opravdati I legitimizovati jedan u suštini antiradnički zakon.

S druge strane, predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ nakon nedavnog sastanka sa premijerom su rekli da su dobili uveravanja da će biti javne rasprave o novom zakonu o radu. Za dan-dva bi trebalo da usaglase najspornije pitanje – prošireno dejstvo kolektivnog ugovora, a do sledećeg petka da se održi i sednica Socijalno - ekonomskog saveta.

Ove dve sindikalne centrale organizuju okrugli sto pod nazivom „Novi zakon o radu – reforma ili antireforma?!“ koji će biti održan u sredu, 9. jula 2014. godine, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije. Učesnici tribine - predstavnici sindikata, vlasti, poslodavaca, stranih investitora i naučni radnici, mogli bi da daju odgovor na pitanje da li izmene zakona o radu donose samo gubitak prava radnika, nesigurnost i neizvesnost zaposlenih, kao i kakav i za koga gradimo privredni sistem - da li za Evropsku uniju, domaći spekulativni kapital ili za naciju i sopstveni put razvoja? Na skup se očekuje i učešće predstavnika poslodavačih udruženja – „Poslodavac“, Privredna komora Srbije, Američka privredna komora i Savet stranih investitora.

>>>  1-2/7/2014

„Rešavanje u hodu“...

Predlog Zakona o radu ove nedelje ipak neće biti prosleđen u skupštinsku proceduru kako je najavljeno. Naime, sednicu Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj bi se sindikati i poslodavci izjasnili o predloženim izmenama, predsednik tog saveta i predsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak zakazaće za 11. jul. Čanak je ocenio je da je sastanak održan prvog dana jula sa premijerom Aleksandrom Vučićem bio efikasan.

Čanak je posle sastanka sa premijerom rekao da je dogovoreno da dva ministra sve primedbe i predloge „upakuju u pravnu formu“, kako bi bili razmatrani na toj sednici. 

Sindikati su predložili i da se, u međuvremenu, organizuje javna rasprava o zakonu kako bi se ispoštovala procedura. Inače, sastanku premijera sa sindikalcima prisustvovao je i ministar za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin.

Čanak kaže da su on i lider Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović na sastanku sa premijerom još jednom predočili da bi bilo loše ukinuti prošireno dejstvo kolektivnih ugovora, jer time ne bi preterano bolje bilo „biznis zajednici“, a sindikati bi, tvrdi, izgubili mnogo. Prema njegovim rečima, na sastanku je razjašnjeno koje bi bile posledice po sindikate, a koji benefiti za poslodavce usled ukidanja proširenog dejstva kolektivnih ugovora.

„Ukidanjem proširenog dejstva kolektivnih ugovora ukinulo bi se i kolektivno pregovaranje i socijalni dijalog“, rekao je Čanak, dodajući da bi se tako pravio veliki lom, a da ne bi bilo nikakve vajde. Dodaje da je na sastanku dogovoreno da se preciziraju odredbe o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora i da će zbog dorade tih članova u izradu Zakona o radu narednih dana biti uključena još dva ministra pravde i trgovine Nikola Selaković i Rasim Ljajić. „Ako se oko toga dogovorimo sve ostalo rešavaćemo u hodu“, rekao je Čanak, navodeći da bi od velike koristi moglo da bude održavanje javne rasprave koja bi trajala nekoliko dana.

Premijer Vučić izjavio je da je sastanak sa predstavnicima sindikata o predlogu zakona o radu bio efikasan i dodao da je i dalje problem prošireno dejstvo kolektivnog ugovora: „Da li ćemo u naredna tri dana uspeti da dođemo do kompromisa ili ne, videćemo, ali taj zakon mora da bude moderan, ozbiljan i odgovoran, tako da omogući pristup investitorima, ali da ni u kakvom slučaju ne bude protiv radnika“. On je naveo da zemlja mora da se reformiše i da zato mora da se preuzmu teški potezi sa kojima se mnogi ljudi neće složiti: „U našoj zemlji je nažalost uvek najviše protivnika odlukama koje su bile najbolje, najvažnije i najznačajnije za zemlju, ali bez obzira na to, Vlada će svoje odluke donositi“.

Vulin je dva dana pre sastanka izjavio da će novi zakon o radu biti donet do polovine jula i da očekuje da će sednica Socijalno-ekonomskog saveta biti ubrzo održana, „kako bismo sa sindikatima i poslodavcima poslednji put suočili suprotstavljene argumente i doneli konačnu odluku“.

Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović primio je predstavnika Međunarodne organizacije rada u Srbiji Jovana Protića sa  kojim je razgovarao o pitanjima koja se odnose na položaj i prava sindikata u srpskom društvu. Veselinović je ukazao na potrebu sprovođenja demokratskih procedura koje vlast mora da poštuje prema svim međunarodnim potpisanim konvencijama i upozorio da moraju postojati granice ispod kojih vlast u Srbiji ne sme da ide kada su u pitanju standardi radnih i sindikalnih prava, tripartitnog pregovaranja i poštovanja demokratskih procedura u donošenju važnih sistemskih zakona, kakav je između ostalih i Zakon o radu. Takođe je ukazao i na neophodnost donošenja posebnog zakona kojim bi se uredilo pitanje budućeg utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih udruženja, kako bi se na pravi način rešio tripartitni dijalog u Srbiji.

Predstavnik Međunarodne organizacije rada u Srbiji se složio da je postupak utvrđivanja reprezentativnosti u Srbiji netransparentan  i da je to gorući problem među sindikatima i poslodavačkim udruženjima. On se složio da se sadašnji  model utvrđivanja mora promeniti jer on kao takav ne postoji više nigde u Evropi, istakavši da on godinama unazad upozorava da je to problem koji su sve prethodne vlade ignorisale. Sagovornici su se složili da je ključ rešenja socijalni dijalog u okviru institucija,  međunarodnih standarda i potpisanih normi, posebno oko pitanja rada sindikata i donošenja svih budućih zakonskih rešenja.

Udruženi granski sindikati „Nezavisnost“ ocenjuju krajnje nekorektnim i suprotnim načelima istinskog socijalnog dijaloga, ponašanje i delovanje Vlade, odnosno njenih predstavnika i najviših rukovodilaca tokom i po završetku „pregovora'“. Ta se nekorektnost i neprincipijelnost ogleda u neravnopravnom položaju pregovarača, posebno predstavnika sindikalnih organizacija, zbog: medijske blokade (posebno UGS Nezavisnost), iznošenja nepotpunih ili netačnih informacija u javnosti o institutima o kojima se pregovara, o stepenu usaglašenosti, odnosno neusaglašenosti, stalnog „pritiska'“ jednostranim utvrđivanjem i objavljivanjem vremena i načina donošenja Zakona, bez bilo kakve prethodne konsultacije, a kamo li usaglašenih stavova o tome kada se sa izmenama Zakona ide na Socijalno-ekonomski savet, kada na Vladu, odnosno kada Zakon ulazi u skupštinsku proceduru, pokušaja izazivanja sukoba između realnog i javnog sektora, odnosno zaposlenih u njima, kroz potenciranje teze kako neka rešenja idu ili ne idu u korist jednog ili drugog sektora, stvaranja lažnog utiska u javnosti o „podršci“ nametnutim izmenama Zakona od strane međunarodne javnosti – Američke privredne komore, Saveta stranih investitora, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, itd., kao i nepoštovanja dogovora postignutih između najviših predstavnika Vlade i reprezentativnih sindikata.

Glavni odbor UGS „Nezavisnost“ poziva Vladu Srbije, pre svega premijera i resornog ministra, kao i Uniju poslodavaca Srbije, da preispitaju svoje stavove i odluke koje se odnose na izmenu radnog zakonodavstva te da, u dogovoru sa svim relevantnim društvenim činiocima, među kojima posebnu ulogu imaju reprezentativni  sindikati, uz konsultaciju stručne javnosti, pokušaju da pronađu realnija, objektivnija i pravednija rešenja za izlazak iz ekonomske situacije u kojoj se nalazimo. Rešenja koja, kroz izmenu Zakona o radu nude, mnogo više „koštaju“ nego što bi bio njihov doprinos stabilizaciji i izlasku iz krize.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je dopis predsednicima samostalnih sindikata, predsednicima na teritoriji i predsednicima svih sindikalnih organizacija u kojem se zahteva da budu spremni da se na poziv Saveza samostalnih sindikata Srbije, u najkraćem mogućem roku, priklјuče protestima koji će biti održani u Beogradu i koji će trajati više dana. Predsedništvo će, u zavisnosti od dalјeg toka pregovora s vladom i poslodavcima oko izmena i dopuna Zakona o radu, doneti odluku o datumu stupanja u proteste.

>>>  25/6/2014

Šta se to „kuva“?!

Lideri Saveza samostalnog sindikata Srbije Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“ Ljubisav Orbović i Branislav Čanak traže od premijera Aleksandra Vučića i ministra za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina da dođu na sastanak u sindikat i objasne šta novi Zakon o radu donosi i koja će verzija biti razmatrana u Skupštini, pa će posle toga biti održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta.

Ministar je poručio predstavnicima sindikata da vrlo dobro znaju koji je predlog aktuelan, jer se takav predlog nalazi i na sajtu tog ministarstva i na sajtovima sindikata, dodavši da nema potrebe da ministarstvo i sindikati komuniciraju preko medija.

Upitan da li će na zahtev sindikata da se sa njima sastane i da na tom sastanku prisustvuje i premijer, Vulin je odgovorio da će se sastanak svakako održati, ali da ne može da govori u Vučićevo ime.

U novom tekstu predloga zakona samoinicijativno su unete izmene koje sa sindikatima nisu usaglašene, tvrde sindikalci u dopisu koji su uputili Vučiću, iako je prema ranijem dogovoru sa premijerom, jasno utvrđen okvir za pregovaranje. Članovi sindikata u Radnoj grupi su tokom prethodnih meseci pokušali da sa socijalnim partnerima usaglase stavove o pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu - rad na određeno vreme, otkazi od strane poslodavca, otpremnine, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i minimalna zarada. Uprkos dobroj volji i fleksibilnosti sindikata tokom pregovora, o pojedinim odredbama stavovi se nisu približili i do nekog zajedničkog imenitelja nije se stiglo.

„Mi smo videli devet ili deset verzija tog zakona. Pre neki dan zvali su nas iz Ministarstva rada da pitaju koja verzija će ići na sledeću sednicu Socijalno-ekonomskog saveta. Tražimo da Vučić i Vulin dođu na sastanak i ponesu nadležnu verziju, kako bismo je usaglasili prvo na sastanku u sindikatu, a zatim i na sednici SES“, rekao je Čanak. On je rekao da izmene Zakona o radu koje se predlažu treba da opslužuju isključivo predstavnike Američke privredne komore i Saveta stranih investitora. Prema njegovim rečima, ono što će se dogoditi u Srbiji, ukoliko ovakav zakon bude usvojen, biće isto ono što se desilo u istočnoj Aziji, gde su ukinuta prava radnika, kapital je došao u te zemlje, ali danas radnici u njima rade za dva dolara dnevno.

„Ako je premijer mogao da ide na doručak u Američku privrednu komoru - može da dođe i kod nas na sastanak“, rekao je Orbović i naglasio je da će ukoliko ne dođe do dogovora o Zakonu o radu, a pre svega o proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, ta dva sindikata napustiti SES, jer će ukidanjem socijalnog dijaloga prestati da postoji i potreba za njihovim članstvom u tom telu. „Ako ne usaglasimo da se poštuju procedure, nema svrhe da sedimo u Socijalno-ekonomskom savetu. Ovakav zakon koji predlažu eliminiše socijalni dijalog“, podvukao je on.

Na kraju dopisa premijeru Vučiću, lideri ove dve sindikalne centrale pišu jasno i nedvosmisleno da će Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženi granski sindikati „Nezavisnost“ po svaku cenu, braniti teško stečena prava radnika i sindikata i nikada se neće saglasiti sa ukidanjem proširenog dejstva kolektivnog ugovora, niti sa izmenama koje bi dovele do smanjenja zarada.

Ministar Vulin je objasnio da je Socijalno-ekonomski savet veoma važan, ali ne i nužan da bi Zakon o radu bio donet odnosno ne postoji zakonska obaveza o sazivanju pre usvajanja zakona. Na pitanje da li se ukida kolektivno pregovaranje o predlogu Zakona o radu Vulin je objasnio da je to nemoguće ukinuti, pozivajući novinare da povedu računa o terminima koje koriste prilikom izveštavanja.

„Sindikati ne mogu da se ukinu, zašto bi se sindikati ukinuli. Bio bih zahvalan svima koji se bave ovom temom da vode računa o terminima jer može biti uznemirujuća. Kada kažete da se ukida kolektivno pregovaranje, to znači da ukidate mogućnost, ne za prošireno dejstvo što je glavni spor u donošenju ovog zakona, nego da ukidate kolektivno pregovaranje kao instituciju“, objasnio je Vulin. „Kolektivno pregovaranje je nemoguće ukinuti, ali je moguće ukinuti ili ne obezbediti mogućnost proširenog dejstva kolektivnog ugovora“, rekao je ministar za rad i podsetio da je predlog da se ukida prošireno dejstvo, ali da će se o tome još razgovarati.

Vulin je ponovio da će država „prelomiti“ po tom pitanju, podsetivši da se Zakon o radu ne piše samo za one koji rade, već i za one koji tek treba da dobiju šansu. „Zakon će biti brzo donet zato što mora biti brzo donet“, naglasio je Vulin i rekao da bi bio srećan „da ispočetka napiše novi zakon sa sindikatima i poslodavcima, ali da to nije moguće, jer za to nema vremena“.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ će u četvrtak, 26. juna 2014. godine, održati otvorenu javnu raspravu o Zakonu o radu. Javna rasprava će se održati u Beogradu, u prostorijama Centra  za kulturnu dekontaminaciju, ulica Birčaninova 21, sa početkom u 12 časova. Javnoj raspravi prisustvovaće eminentni stručnjaci iz oblasti radnog zakonodavstva, predstavnici sindikata Srpskog sindikalnog fronta, poslodavaca, stručne javnosti, nevladinih organizacija, medija i dr.

U ovom sindikatu su nezadovoljni načinom na koji se planira usvajanje Predloga izmena zakona o radu, nedostatkom transparentnosti u njegovom donošenju i sada već izvesnom usvajanju po hitnom postupku od strane vladajuće skupštinske većine. Tvrde da je dovoljno pogledati zemlje u okruženju u kojima je Zakon o radu izmenjen i videti da je on bio pogrešna odluka gotovo svih vlada, da nije doneo očekivane investicije i veće upošljavanje, osim profita kapitalu i učešća radnika u participaciji jeftine radne snage.

Sindikat novinara Srbije pridružio se kolegama iz drugih sindikata u stavu da je predloženi Zakon o radu anti-radnički i da će njegovim doslednim sprovođenjem od Srbije biti napravljena zemlja siromaštva i najgrublje eksploatacije i diskriminacije radnika.

Predložene izmene Zakona o radu radnika stavljaju u robovlasnički odnos i ukoliko takav zakon bude usvojen, svi sindikati trebalo bi da zajedno organizuju proteste a ako to ne pomogne, donesu odluku o stupanju u generalni štrajk, izjavila je predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić. Prema njenim rečima, nove zakonske odredbe isključivo se bave sankcijama prema zaposlenom dok nijedna sankcija nije predviđena za poslodavca. „Šta će se desiti ako, prema novom zakonu, poslodavac zaposlenom ne isplati zaradu. Ništa! Trebalo je u zakon uneti da poslodavac svojom imovinom garantuje isplatu zarada zaposlenima, što je evropski postulat. U Evropi poslodavac može jedan mesec da ne isplati zaradu, ali sledećeg meseca ili isplaćuje ili ide u stečaj“, istakla je Ranka Savić i dodala da je centrala tog sindikata dala nalog svojim članicama, kojih u Srbiji ima oko 1.300, da budu u pripravnosti i spremni da u kratkom vremenu organizuju proteste, ukoliko zakon u predloženoj formi bude usvojen.

>>>  20/6/2014

Dilema: dogovor ili protesti

Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će Zakon o radu, u narednih sedam dana, stići u skupštinsku proceduru i da će biti usvojen u Skupštini, Sindikati tvrde da je izmena zakona o radu koji se Srbiji nameće od strane Vlade i sveta kapitala ubedljivo najgori od svih zemalja jugoistočne Evrope, bez obzira da li su punopravni članovi EU ili samo kandidati.

„Zakon će naići na otpore u delu društva, ali nijedna ozbiljna, temeljna promena, koja donosi dobro nije prošla, a da nije nailazila na najveće moguće otpore“, rekao je Vučić na skupu koji je organizovala Američka privredna komora.

Zakon o radu je sve vreme bio predmet razgovora sa sindikatima, da će solidarni porez još kratko vreme ostati na snazi, te da se o smanjenju plata u javnom sektoru ne razmišlja u narednim mesecima.

Vučić je novinarima rekao da ne misli da je bilo ko dobio prioritet pri pisanju Zakona o radu, već da su prioritet Srbija i njeni građani, a da se sa sindikatima razgovaralo sve vreme. „Video sam se sa Ljubisavom Orbovićem, Branislavom Čankom... U nečemu se slažemo, u nečemu ne, ali, to nije veliki problem“, rekao je Vučić i dodao da će sednica Socijalno-ekonomskog saveta biti održana iduće sedmice i da će, nakon toga, zakon biti usvojen na vladi i ući u skupštinsku proceduru. Vučić je rekao da je interes da zakon bude najbolji mogući za poslodavce i one koji ulažu novac, ali i za radnike, mlade ljude, kao i starije koji su izgubili posao, kako bi lakše mogli ponovo da ga nađu.

Konfederacija slobodnih sindikata

Konfederacija slobodinih sindikata smatra da predložene izmene Zakona o radu uvode „robovlasnički“ sistem i najavljuju mogućnost štrajkova i protesta ukoliko taj zakonski predlog uđe u proceduru za usvajanje.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović rekao je na današnjoj konferenciji za novinare, da se predloženim izmenama Zakon o radu menja u oko 150 članova, od čega je 70 odsto odredbi usmereno ka umanjenju prava radnika.

Predloženim zakonskim izmenama poslodavac će moći da produži radno vreme duže od osam sati, kao i mesto rada i rasporeda radnog vremena kako njemu odgovara, bez obaveze da svoju odluku obrazloži, ukazao je Cvetanović. Prema njegovim rečima, poslodavac će moći sam da menja ugovorenu zaradu, bez obaveze da obrazloži, a takođe neće morati ni da plati prekovremene sate 

Konfederacija slobodnih sindikata održala je 20. juna u Medija centru u Beogradu konferenciju za novinare pod nazivom „Izmena Zakona o radu - loša namera Vlade Republike Srbije“. Da li zbog „spontane auto cenzure“ ili nečeg drugog, malo medija je izvestilo o ovom događaju i veoma značajnoj temi. Klikom na sliku otvara se link preko koga možete videti ovu konferenciju u celini.

Novim zakonskim predlogom uvodi se rad na određeno vreme dve ili tri godine, u određenim slučajevima i duže, bez obaveze poslodavca da radnika primi „za stalno“, ukazao je on i dodao da ukoliko radnik postane tehnološki višak ili je pred penzijom, otpremnina će mu biti smanjena.

Nije dobro ni to, kako je naveo, što se zakonom priznaje samo minuli rad kod sadašnjeg poslodavce, a ne ukupni radni staž, kao i ukidanje plaćanja smenskog rada, upućivanje radnika da radi kod drugog poslodavca i otkazivanje ugovora o radu bez ikakvog obrazloženja.

Cvetanović je naveo i da će, prema predloženom zakonu, novčana primanja zaposlenih biti smanjena, kolektivni ugovore prestati da važe u roku od šest meseci posle usvajanja zakonskih izmena, a rad sindikata praktično biti ukinut.

KSS insistira na javnoj raspravi o predloženim izmenama Zakona o radu, koju vlada uporno izbegava, iako je na to obavezuje i Zakon o javnoj upravi i Poslovnik o radu Vlade.

Cvetanović je naglasio da ovakve izmene Zakona o radu traže strani investitori, mada ni približan nemaju na snazi u svojim domicilnim zemljama, dok domaći poslodavci ne uviđaju da im na duži rok takav zakon uopšte neće odgovarati.

U radu današnje konferencije učestvovali su predsednici Sindikata Radnika EPS-a Milan Đorđević, Sindikata PTT Srbije Aleksandar Pavlović, Sindikata Telekoma „Srbija“, Miroslav Joksimović i Sindikata medicinskih sestara i tehničara Srbije, Dragan Bisenić.

Oni su ukazali da je Konfederacija slobodnih sindikata, kojoj pripadaju njihove sindikalne organizacije, 2010. godine zvanično dokazala svoju reprezentativnost, pa stoga zahtevaju da se direktno uključe u socijalni dijalog o izmenama Zakona o radu.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“

Ocena svih učesnika na marginama Osme konferencije sindikata jugoistočne Evrope, koja se održava od 19 do 21. juna u Ohridu, a kojoj prisustvuje i delegacija Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ koju predvodi predsednik Željko Veselinović je da je Predlog izmena zakona o radu koji se Srbiji nameće od strane Vlade i sveta kapitala ubedljivo najgori od svih zemalja jugoistočne Evrope, bez obzira da li su punopravni članovi Evropske unije ili samo kandidati.

Reagujući na vest da je premijer Srbije Aleksandar Vučić najavio da će se Zakon o radu naći u skupštinskoj proceduri bez javne rasprave u narednih sedam dana, predsednik Sloge je rekao da uopšte nije iznenađen i da je taj scenario odavno prepoznat, s obzirom da je Sloga na tu mogućnost  upozoravala.

Veselinović je naglasio da politika Vlade Srbije od samog početka ide u tom pravcu da se Zakon donese suprotno Zakonu o državnoj upravi, bez široke javne rasprave, iako postoje jaki razlozi za njeno održavanje, s obzirom da se radi o nacionalnom zakonu koje bitno uređuje buduće industrijske odnose u Srbiji.

On je najavio da će javna rasprava ipak biti održana od strane Sindikata „Sloga“ već naredne nedelje u Centru za kulturnu dekontaminaciju i da je pozvano više stručnjaka iz oblasti rada i radnog zakonodavstva, bivših ministara, novinara, sociologa, predstavnika sindikata i nevladinih organizacija, ali i zaštitnika građana od kojih se očekuje da se odazovu i da se sprovede kvalitetna debata o ovoj temi.

O najavama da će sindikati pokušati da protestima i štrajkovima spreče njegovo donošenje, Veselinović je rekao da su u „Slogi“ uvek spremni na sindikalnu solidarnost sa ostalim sindikatima i da će se sa svojim članstvom odazvati na sve pozive koje im sindikalne kolege upute za zajedničkom sinhronizovanom akcijom koja bi jedino imala smisla i donela rezultate.

Savez samostalnih sindikata Srbije

Predsedništvo Saveza samostalnih sindikata Srbije juče je razmatralo veoma složenu i konfuznu situaciju oko dosadašnjeg toka usaglašavanja predloga nacrta zakona o radu, te najavilo donošenje plana protestnih kampanja.

„Nikakve još odluke nisu donošene, jer ocenjujemo da postoji još prostora da se postigne približavanje stavova kroz seriju dodatnih dogovora i izbegnu širi socijalni nemiri“, izjavio je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Vlada Andrić nakon sednice Predsedništva ove organizacije.

Andrić navodi da se daljnji sindikalni koraci donose u dogovoru sa Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“ najverovatnije na sednici sledećeg ponedeljka, a planirano je da se ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Aleksandar Vulin pozove na dijalog.

„Duže vreme ukazujemo da su brojne spekulacije i neproverene informacije plasirane u vezi usaglašenosti ovog dokumenta, za kojeg je navodno postignut konsenzus u 90 odsto spornih tačaka. To nije istina, jer ponuđena varijanta zakona za sindikat, što znači ni za većinu radnika i građana nije prihvatljiva“, kaže Andrić.

„Još nije poznato kog dana će se sastati socijalno ekonomski savet, ali je očigledno je da se vrše pripreme za izbegavanje šire javne rasprave, jer se navodno ovaj zakon donosi po hitnom postupku. Pritisci na sindikate su gotovo svakodnevni, ali je jasno da nema odstupanja po pitanju dva ključna poglavlja oko kojih se još lome koplja“, dodaje on.

Ukoliko Socijalno ekonomski savet prođe, a da se ne usvoje naši predlozi da dokument ne može biti usvojen bez proširenog dejstva kolektivnih ugovora i umanjenja zarada, jasno je da je alternativa, organizacija protesta. Način i dinamika protestnih kampanja naknadno će se utvrditi, ukazuje Andrić.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Samostalnih sindikata Srbije navodi da lažan socijalni dijalog, u kojem se fingira zaštita prava radnika vodi samo dalje od pregovaračkog stola.

>>>  8/6/2014
O zaradi se pregovara sa poslodavcem

Krajem nedelje očekuje se finalna verzija zakona o radu. O njemu će se još jednom razgovarati na Socijalno-ekonomskom savetu, verovatno u četvrtak. U međuvremenu će se ministar rada Aleksandar Vulin sresti sa čelnicima sindikalnih organizacija Nenadom Čankom i Ljubisavom Orbovićem u Ženevi, gde će prisustvovati kongresu Međunarodne organizacije rada.

 Nema sukoba sa sindikatima o detaljima novog zakona: „Sindikati nisu želeli da pregovaraju o desetak članova od ukupno 200 članova novog Zakona o radu. Sve ostalo je usaglašeno. Poštujem to što nisu hteli da razgovaraju o zaradama, pravima sindikata i proširenom dejstvu kolektivnih ugovora, ali nije tačno da na vreme nisu bili ni upoznati s rešenjima“.

Ministar je dodao i da ne stoje tvrdnje sindikata da se predloženim rešenjima umanjuju zarade zaposlenih za deset odsto. Sindikat u toj računici najviše pominje svođenje naknade za minuli rad na godine provedene kod aktuelnog poslodavca.

„Voleo bih da živimo u socijalizmu, zalagao sam se za to celog života. Ali, živimo u vremenu u kom se o iznosu zarade pregovara s poslodavcem. Sigurno je da će se u tim pregovorima ceniti i iskustvo, dok će se, s druge strane, nagrađivati vernost poslodavcu. Uvođenjem obaveze plaćanja naknade za minuli rad samo za poslednje radno mesto, podstičemo zapošljavanje starijih koje danas niko neće da zaposli, jer automatski za njih mora da plati više. A šta da radimo s tim ljudima ako niko neće da plaća te troškove minulog rada, otpremnina“, rekao je Vulin.

Kaže da ni poslodavci nisu u potpunosti zadovoljni predloženim rešenjima. „Poslodavci su insistirali da se ukine obaveza plaćanja putnih troškova, pauze za ručak, toplog obroka. Država je takve predloge odbila. Jedina novina u tom delu je da ukoliko promenite adresu stanovanja, poslodavac nije dužan da vam plaća veće troškove za prevoz. Tu izmenu isprovocirali su slučajevi u policiji. Dešavalo se, na primer, da se policajci zaposle u Beogradu, a prijave kod roditelja u unutrašnjosti i naplaćuju troškove za prevoz do posla. To više neće moći“, zaključio je  Vulin.

>>>  4/6/2014

„Neformalna grupa“ i odgovornost

Bio je burno dan-dva nakon nastupa u javnosti ministra za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandra Vulina i tvrdnji koje je izneo da je Predlog zakona o radu, uz saglasnost učesnika u pregovorima, spreman za proceduru usvajanja...

Javnosti su se pisanim saopštenjimaobratile Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikatam iUdruženi sindikati Srbije „Sloga“, dok su učesnici u tzv. pregovorima - Savez samostalnih sindikata Srbijei Udruženi granski sindikati „Nezavisnost“ - održali konferenciju za medije.

Veoma je interesantno analizirati iznete stavove predstavnika ovih sindikalnih centrala. Konfederacija slobodnih sindikata je trenutno bez komentara.

Saopštenja

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata upozorava zaposlene da se Zakon o radu donosi u okviru jedne „neformalne grupe“ predstavnika radnika i poslodavaca pošto reprezentativnost nije dokazivana osam godina. Ta sindikalna centrala postavlja pitanje ko su ti u Socijalno-ekonomskom savetu koji u ime radnika i poslodavaca Srbije, u naše ime, donose novi Zakon o radu, koji će drastično smanjiti prava i zarade. Takođe pitaju na koje poslodavce će se odnositi kolektivni ugovori ukoliko se ukine prošireno dejstvo. Potpuno je jasno da Vlada Srbije izvršava naloge stranih investitora koji uslovljavaju ulaganje u našu zemlju donošenjem liberalnog Zakona o radu. Sva odgovornost za donošenje ovakvog Zakona o radu pada na članove Socijalno-ekonomskog saveta iz redova sindikata, koji će radnicima Srbije morati da objasne zašto su im manje zarade, zašto im se ne plaća smenski rad, zašto im je manja otpremnina pri odlasku u penziju…

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ su ocenili da će izmenama Zakona o radu biti oštećeni radnici i država, dok će dobit imati poslodavci i rukovodstvo reprezentativnih sindikata, koji tvrde da je izostankom jasne i transparentne procedure stvoren prostor da opravdano sumnjaju u dobre namere izmena Zakona, jer sve odredbe koje se doziraju javnosti na „kašičicu“ jasno ukazuju da će radnici izgubiti mnoga prava i da će ostati taoci krnjih institucija sistema koje bi trebalo da ih zaštite. Dodaju da nije predviđeno utvrđivanje reprezentativnosti sindikata na osnovu stvarnog članstva, čime je oslabljena pozicija sindikalnih poverenika u preduzećima i firmama gde zastupaju članstvo, dok je sindikalnoj birokratiji u velikim centralama ostavljena mogućnost nastavka parazitiranja. Na kraju iznose svoj strah da će ovakav odnos Vlade prema sindikatima nesumnjivo dovesti do pada poverenja u nosioce vlasti i sindikate kao zaštitnike radnika, što će, upozoravaju, podstaći radnike na samoorganizovanje i traženje prava na ulici štrajkovima.

Konferencija za medije

Predstavnici dve sindikalne centrale koje su učestvovale u tzv. pregovorima oko izmena i dopuna Zakona o radu izjavili su da predložena verzija Zakona o radu, koju je najavio ministar za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin, za ta dva sindikata neprihvatljiva, dodajući da je netačan, takođe, i utisak koji se stvara u javnosti da je novi Zakon o radu u većoj meri usaglašen, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović na konferenciji za štampu, i istakao da se sindikati apsolutno nisu saglasili sa delovima Zakona koji se odnose na zarade, sa delom koji govori o otpremninama samo kod poslednjeg poslodavca, sa isplatom dve umesto tri prosečne zarade prilikom penzionisanja.

Orbović je rekao da su sindikati svesni da Vlada ima veliku većinu i da Zakon može biti donet vrlo lako, ali to je onda princip sile, a ne princip dogovora. Prema njegovim rečima u predloženom zakonu nema proširenog dejstva kolektivnog ugovora, na šta sindikati ne mogu da pristanu. Orbović je poručio da ukoliko se novi zakon ne vrati u okvire koji su ranije dogovoreni sa premijerom Aleksandrom Vučićem, do kompromisa će teško doći i sindikati će morati da pribegnu drugim vidovima sindikalne borbe. On je podsetio da je Udruženje poslodavaca, a ne sindikat, 2008. godine tražilo da se u Zakon o radu unese prošireno dejstvo kolektivnih ugovora, a sada pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke, stranih investitora, traže ukidanje te odredbe, što poslodavcima nije u interesu. Takođe je vrlo neprijatno i to što predloženi Zakon o radu uopšte neće ići na javnu raspravu, podvukao je Orbović.

Sindikati se takođe protive najavljenom smanjenju plata u javnom sektoru od 10 odsto linearno, jer će to pokrenuti spiralu siromaštva iz koje će se društvo teško izvući, ocenio je Orbović i naglasio je da će ovaj stav biti usaglašen sa Udruženim granskim sindikatom „Nezavisnost“, dodajući da seprotive i spremni su da žestoko odgovore kada je u pitanju smanjenje plata u javnom sektoru. U ovom kriznom periodu nje rešenje smanjiti platu za 700.000 ljudi, koliko kažu da je tu zaposleno.

Generalni sekretar UGS „Nezavisnost“ Zlata Zec je istakla da se i taj sindikat protivi predloženoj verziji Zakona o radu, navodeći da su u Zakon samoinicijativno unete izmene koje sa sindikatima nisu usaglašene i posebno ističući da preko medija čuju da su se saglasili, što nije tačno. Sindikati nisu dozvolili da se uopšte otvori poglavlje o zaradama, kao i o smanjenju prava sindikata.

Potpredsednik tog sindikata Zoran Stojiljković je ocenio da se u Srbiji u javnosti podmeću netačne teze da je u javnom sektoru previše zaposlenih, da su tu plate 25-30 odsto veće nego u privatnom sektoru i da je to „prosto neodrživo“. On je pitao da li je neko rekao da se privatnom sektoru dobar deo plata isplaćuje na ruke i da onda uopšte nije tačna teza da su plate u javnom veće nego u privatnom, ali je i izrazio sumnju u verodostojnost podataka koji se u javnosti iznose o 780.000 zaposlenih u javnom sektoru.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženi granski sindikati „Nezavisnost“ su najavili da ukoliko ne dođe do dogovora ne isključuju mogućnost protesta, ali i sindikalnih demonstracija, po potrebi.

>>>  2-3/6/2014

Gotov Predlog zakona o radu?!

Ministar za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandar Vulin izjavio je da je Predlog zakona o radu spreman i da očekuje da se članovi Socijalno-ekonomskog saveta uskoro izjasne o njemu, dodajući da je novi zakon pravljen tako da odgovara svima.

Vulin izjavio je da je u pogledu Zakona o radu postignuta saglasnost u 90 odsto stvari. Kada se članovi Saveta izjasne o predlogu, Zakon o radu može da ide u skupštinsku proceduru. Radne grupe su radile, postignut je visok nivo saglasnosti oko nekih tema, ali oko nekih nije postignuta saglasnost i to je nešto što je prirodno. Ministar za rad je precizirao da je saglasnost najteže postići oko proširenog dejstva kolektivnih ugovora i načina određivanja minimalne zarade.

Dakle, postignuta je saglasnost u 90 odsto stvari, a nije ostvarena suštinska saglasnost o dva pitanja. Sindikati se ne slažu da ne bude proširenog dejstva kolektivnog ugovora, što poslodavci ultimativno zahtevaju, rekao je Vulin navodeći jednu od spornih tačaka i dodao da bi „država trebalo da preseče u korist i jednih i drugih“.Ministar je dodao da kolektivno pregovaranje nije nešto što određuje država, već i sindikati i poslodavci.

„Oko minimalnih zarada i proširenog dejstva kolektivnog ugovora je najteže postići saglasnost, ostaje da se još izjasni Socijalno-ekonomski savet, država je rekla svoj stav i postignut je visok stepen saglasnosti o veoma velikom broju članova zakona“, rekao je Vulin.„Ovaj zakon nije pravljen da bi umanjio zarade radnika - to se neće desiti“, poručio je ministar i dodao da će minimalne zarade određivati Socijalno-ekonomski savet.

Kako je dodao, mnoge dileme i nesuglasice su razjašnjene, mnoge nenamerne greške iz prošlog zakona ispravljene. „Ono što je važno je da Zakon nije pravljen da umanji radnička prava i ne umanjuje ih, ali nije pravljen ni da oteža poslodavcima da zaposlene otpuste“, rekao je Vulin.

Ministar je ukazao da 95 odsto svih sporova koji postoje u radnom pravnom zakonodavstvu su zarade i da je u „tom delu“ zakona značajno ojačana pozicija radnika i jasno naznačeno šta su obaveze poslodavca i zaposlenih.

Na pitanje šta će biti sa predlogom sindikata da se broj radnika na određeno vreme ograniči na 20 odsto u firmi, Vulin je rekao da neće biti rigoroznog procenta koliko će biti onih koji će moći da rade na određeno vreme i dodao da sezonski biznis ne bi mogao da radi kad bi broj radnika na određeno vreme na taj način bio ograničen.

Na pitanje da li će poslodavcima biti olakšano zapošljavanje radnika i da li će ono biti fleksibilnije, Vulin je odgovorio potvrdno i najavio da će „papirologija biti mnogo lakša", dodajući da je „država izašla sa podsticajnim paketom mera za olakšavanje zapošljavanja“. Objasnio je da „mi nećemo da pravimo ekonomiju na određeno vreme, želimo da podstičemo zapošljavanje“ i dodao da su svi sindikati i poslodavci razumeli specifičnosti i to da je u interesu da što više ljudi bude zaposleno, da radi i da se poštuju specifičnosti svakog posla.

Upitan da li će se otpremnine isplaćivati za sve godine radnog staža ili samo za one provedene kod poslednjeg poslodavca, Vulin je odgovorio „baš zato da bi olakšali mogućnost zapošljavanja - kod poslednjeg poslodavca“.

Ministar je najavio da će prvi put biti taksativno nabrojani koji su to razlozi za raskid ugovora o radu i biće jasna pravila koja će morati da se poštuju, jer je do sada, kada je reč o mogućnosti raskidanja ugovora o radu, bilo „dosta maglovito“.

Vulin je dodao da očekuje da će nakon godišnje konferencije Međunarodne organizacije rada polovinom ove nedelje biti održana i sednica Socijalno-ekonomskog saveta i nastavljen  dalji rad u vezi sa Zakonom.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Udruženi granski sindikati „Nezavisnost“ organizovaće 4. juna zajedničku konferenciju za medije, na kojoj će biti saopštene aktivnosti i akcije te dve sindikalne centrale povodom izmena Zakona o radu.

>>>  31/5/2014

Da li su poslodavci i sindikati bliži dogovoru?! 

Sindikati i poslodavci blizu su dogovora u vezi sa većinom spornih odredbi u Zakonu o radu, a naredne nedelje razmotriće tekst nacrta na osnovu koga bi otklanjali eventualne dalje nedostatke, rekao je potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović.

Saglasnost biti postignuta najverovatnije u vezi načina isplate otpremnina, uslova za davanje otkaza, minimalne zarade i rada na određeno, a da je sporna stavka i dalje prošireno dejstvo kolektivnih ugovora.

On je objasnio da je Vlada Srbije predložila da Privredna komora Srbije bude pregovarač, ali da to, kako je kazao, nije dobro rešenje jer bi pored Unije poslodavaca postojao još jedan nezavisan pregovarač.

Na sastancima Radne grupe za izmene Zakona o radu sindikati i poslodavci postigli su saglasnost o visini minimalne zarade budući da sindikati smatraju da ona ne sme biti manja od prosečne potrošačke korpe. Mihajlović je rekao da će sindikati pristati da se ona utvrđuje jednom godišnje, ali da ukoliko dođe do pada standarda, da se to čini češće.

Sindikati i poslodavci ranije su se dogovorili da rad na određeno vreme traje dve godine.

Što se tiče otpremnina, članovi radne grupe razgovarali su o tome da radnici u preduzećima koja treba da se privatizuju dobiju otpremnine za sve godine staža, kako ne bi bili oštećeni u odnosu na one koji su otpremnine dobili ranije u preduzećima koja su ranije privatizovana.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin rekao je juče da će Zakon o radu biti donet u predviđenom roku, odnosno da će biti usvojen do kraja juna i da će štititi interese poslodavaca, ali i radnika.

On je precizirao da će Predlog zakona do kraja ove nedelje biti završen posle čega će se još jednom naći pred socijalno-ekonomskim savetom kada će sve strane još jednom izneti svoje mišljenje.

„Bilo je mnogo priča o tome da je to anti-radnički zakon, ali nije“, rekao je Vulin i dodao da on čak uvodi neka nova prava koja radnici do sada nisu imali. Međutim, napomenuo je da se uvodi jedna disciplina posebno u javnim preduzećima i da neke zloupotrebe sindikalnih prava u javnim preduzećima sa ovim zakonom o radu više neće moći da se sprovode.

>>>  27/5/2014

Bez dogovora o minimalnim zarada 

Radna grupa za izmene Zakona o radu, danas je postigla saglasnost oko većine tema, ali su i dalje ostale sporne minimalne zarade, izjavio je sekretar Saveza samostalnih sindikata Srbije i član Radne grupe Zoran Mihajlović.

Mihajlović je izjavio da sindikati insistiraju na tome da minimalna zarada ne bude manja od prosečne potrošačke korpe, čime bi se obezbedila određena zaštita, ali se poslodavci ne slažu s tim. Sindikati i poslodavci pokušavaju već duže vreme da usaglase stavove o pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu.

Tih pet najvažnijih tema koje treba da reguliše novi zakon o radu jesu: rad na određeno vreme, otkazi od strane poslodavca, otpremne, prošireno dejstvo kolektivnog ugovora i minimalnoj zaradi.

Mihajlović je rekao da se sindikati zalažu za prošireno dejstvo kolektivnih ugovora što, međutim, poslodavci neće: „Vlada pokušava da Privredna komora Srbije pregovara sa sindikatima o tome, što nije dobro rešenje i dodatno komplikuje stvar jer bismo imali dva nezavisna pregovarača - Uniju poslodavaca i Privrednu komoru Srbije“, ocenio je Mihajlović.

On je naveo da su se sindikati i poslodavci saglasili da rad na određeno vreme traje dve godine, da otpremnine ne mogu da se naplaćuju dva puta za isti radni staž, a da će se još razgovarati o „detaljima i tehničkim stvarima“.

Radnu grupi čine predstavnici Vlade, odnosno ministarstava rada, finansija i privrede, Unije poslodavaca Srbije, dve sindikalne centrale - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, i od početka maja i predstavnici Privredne komore Srbije. Iz ovog spiska je jasno da tu ipak nisu prisutni svi oni koji imaju reprezentativnost i puno pravo da učestvuju u radu.

Podsećanja radi, članovi Radne grupe su se na sastanku 9. maja saglasili da će svakodnevno raditi na pripremi nacrta zakona kako bi ga završili u što kraćem roku.

O Zakonu o radu, razgovaralo se i na sastanku Socijalno - ekonomskog saveta, održanom u subotu 24. maja. Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak je izjavio da je na Savetu dogovoreno da se na sastancima Radne grupe razgovara o pet najvažnijih tema, dodajući da „ništa više nije sporno, već se sada razgovara samo o finesama“.

>>>  16/5/2014

Podrška merama Vlade - o Zakonu o radu ništa 

Poslodavci i sindikati su na današnjoj sednici Socijalno-ekonomskog saveta podržali mere premijera Aleksandra Vučića za izlazak iz krize, a o predlogu Nacrta zakona o radu na ovom sastanku se nije razgovaralo, rekli su novinarima članovi Socijalno-ekonomskog saveta nakon sednice u Vladi Srbije.

Na sednici je dogovoreno da, umesto ministarke državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, novi član Socijalno-ekonomskog saveta bude premijer Aleksandar Vučić. Kako je na konferenciji za novinare rečeno, naredna sednica Saveta, na kojoj će se raspravljati o Zakonu o radu, biće održana 24. maja.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović, rekao je da na  sastanku nije bilo konkretnih razgovora o Zakonu o radu, pošto je predsednik Vlade  zbog vanredne situacije morao da ode u Obrenovac. Orbović je kazao da se nada da će se za taj zakonski akt naći rešenje koje je prihvatljivo za sve i da sindikati mogu da prihvate pet instituta o kojima je razgovarano ranije. On je naveo i da sindikati podržavaju sve Vučićeve mere za izlazak iz krize, osim smanjenja plata od 10 odsto u javnom sektoru. „To je pogrešna politika, koja bi stvorila dodatne probleme, i ne možemo se nikako složiti sa smanjenjem plata od 10 odsto“. Dodao je da je premijeru Vučiću rekao da su subvencionisani krediti za privredu dobro rešenje, ali da „ova mera neće imati nikakvog smisla ukoliko se krediti, što je ranije bio slučaj, budu dodeljivali jednoj privilegovanoj grupi ljudi“.

Ministar rada i član Socijalno-ekonomskog saveta, Aleksandar Vulin, istakao je da sama činjenica da je premijer postao član tog saveta govori da je Vladi socijalni dijalog i novi zakon o radu jedna od najprečih stvari. „Mi hoćemo socijalni dijalog, sindikati i poslodavci su pokazali da razumeju probleme i da nisu prepreka njihovom rešavanju, oni nisu neprijatelji i nisu protivnici države, tako da svako zaobilaženje njih, dovodi do toga da pravimo greške“, rekao je Vulin. On je dodao da će u narednom periodu uloga Saveta biti značajnija, jer je to jedini put za postizanje pravog socijalnog dijaloga i dolaženja do rešenja.

Predsednik udruženja granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak rekao je da ukoliko se Zakon o radu svede samo na aktivnost Vlade od njega neće biti ništa.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković pozdravio je mere Vlade za smanjenje sive ekonomije, ocenjujući da će one dati efekat. Prema njegovim rečima, većina poslodavaca je do sada izbegavala da zaposli nove radnike, jer bi na ime poreza i doprinosa morali da izdvoje još dve trećine sredstava od iznosa plate. „Poslodavci će, ipak, bez obzira na sve mere Vlade, zapošljavati nove radnike tek kada budu imali potrebu za tim kroz povećanje proizvodnje“, kazao je on. Komentarišući pregovore o Zakonu o radu, Atanacković je naveo da je još rano govoriti o usaglašenom predlogu zakona, i da do danas nije postignut nikakav napredak  u tom pogledu.

>>>  15/5/2014

Prava radnika neće biti umanjena?!...

Novi Zakon o radu biće donet do sredine juna, izjavio je Aleksandar Vulin, dodajući da su sindikati i poslodavci pokazali veliku odgovornost. „Očekujem, kao što je i rekao predsednik Vlade, da zakon bude usvojen u odgovarajućim rokovima. Znači do polovine juna ili do polovine jula će to biti regulisano“.

„Ne razmišljaju samo o sebi, o svojim članovima, već razmišljaju o državi i svima nama koji ovde treba da živimo i, nadam se, da živimo bolje“, rekao je Vulin.

Prema njegovim rečima, Zakon o radu je nešto što je nužno i što mora da se donese, međutim, to je nešto što mora i da učini da poslovanje bude lakše, ali i da radnik bude zaštićen, što nije lako izvesti. On je istakao da veruje da se to može uraditi. Ministar je naveo i da će se novi zakon baviti i mobingom radnika, dodajući da prava radnika u tom smislu sigurno neće biti umanjena.

Prema njegovim rečima, otkad je na čelu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, to ministarstvo je dobilo nekoliko konkretnih primera koje je i rešavalo. „Očekujem da ćemo se u narednih dan-dva sastati sa poslodavcima na koje su sindikalci ukazali i nadam se da ćemo svi zajedno naći rešenje“, rekao je Vulin dodajući da niko ne doživljava radnike „kao robove“. On je istakao i da će se o pravima radnika morati voditi računa i najavio da će inspekcija rada biti više prisutna na terenu.

Konfederacija slobodnih sindikata je u vezi postupka izmena i dopuna Zakona o radu koji je u toku, uputila predsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću sledeći dopis:

>>>  13/5/2014

Koje su to proširene teme u uzaludnom poslu?! 

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ saopštili su da su neprijatno iznenađeni što su u radnoj verziji Nacrta zakona o radu prošireni instituti na kojima, u skladu sa dogovorom između sindikata i premijera Srbije Aleksandra Vučića, radi Radna grupa za izradu tog zakona.

Sindikati, međutim, nisu naveli koje je su odredbe dodate.

Radna grupa je, pripremajući tekst nacrta zakona, potrošila tri meseca u veri da taj posao nije uzaludan, kako se sada ispostavilo.

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ principijelno ostaju pri stavu da pregovori oko izmena zakona mogu da budu nastavlјeni samo u okviru tih pet instituta koji su dogovoreni sa sadašnjim premijerom i ništa mimo toga za njih nije prihvatlјivo, navedeno je u saopštenju.

Udruženi sindikati „Sloga“ uopšte nisu iznenađeni odlukom iz saopštenja ova dva sindikata da ne žele da učestvuju u daljim pregovorima na izmenama Zakona o radu, zbog, kako kažu, proširenja tema u zakonu od strane Ministarstva rada. Ovo je očekivani potez države ali i reakcija sindikata, s obzirom na to kako je formirana radna grupa, kako je pregovarano i koliko je netransparentnosti i isključenja javnosti u svim dosadašnjim pregovorima bilo. Oni su kao sindikat od početka upozoravali na moguće posledice koje se mogu zbog isključenja javnosti desiti, ali su bili i ostali zainteresovani za aktivno učešće u pregovorima i pronalasku najboljih realnih mogućih rešenja za svet rada. Ubeđeni su da više nema smisla dozirati javnost poluinformacijama oko pregovora na izmenama zakona o radu i šta to u njegovoj polaznoj osnovi ima. Javnost ima pravo da zna – koje su to proširene teme. U suprotnom, mišljenja su da je i ovaj potez možda dogovoren i iznuđen sa sindikatima koji sebe nazivaju reprezentativnim, kako bi se mimo njih doneo novi zakon, odlukom Vlade Srbije da ga usvoji po hitnom postupku, a odgovornost svalila na nesposobnost svih sindikata.

Generalni sekretar Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Nebojša Rajković ocenio je da se i dalje nastavlja „estradan i tabloidan način“ na koji se pripremaju i predstavljaju izmene Zakona o radu. Rekao je da su prevelika su očekivanja od tog zakona. Svi očekuju da nešto dobiju, ali ako neko dobije, neko mora i da izgubi. Kako je istakao, od nove verzije zakona o radu se „očekuje da bude perpetuum mobile, koji će da reši sve probleme srpske ekonomije“. „Očekuje se sve osim onog što je šuština zakona - da se urede odnosi između poslodavca i zaposlenih, što je u stvari jedina i suštinska svrha donošenja zakona“, rekao je Rajković.

>>>  11/5/2014

Objaviti Nacrt zakona o radu! 

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ tražili su od Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja da u ponedeljak na svom sajtu postave Nacrt zakona o radu koji je u petak podeljen članovima radne grupe, kako bi se upoznali sa tekstom radne verzije i dali svoje primedbe i sugestije.

Udruženi sindikati „Sloga“ ocenjuje da je potpuno neverovatno da je Predlog zakona tek sada podeljen članovima Radne grupe i pita čemu ova farsa od dosadašnjeg pregovaranja, o čemu su do sada u poslednja dva meseca pregovarali kada osnovni i polazni nacrt zakona nije bio na stolu.

U svom saopštenju podsećaju da je donošenje zakona bez rasprave put ka autokratiji. Sloga je ukazala da javnost ima prava da zna o čemu se pregovara, šta nudi država radnicima i u kom pravcu se kreće nacionalno radno zakonodavstvo.

Radnu grupu za izradu novog zakona o radu pored predstavnika Ministarstva rada, čine predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost“, Unija poslodavaca Srbije i Privredne komore Srbije.

Udruženi sindikata „Sloga“ zaključuju da je svaki zakon koji se donosi bez ozbiljne rasprave u javnosti oktroisani zakon i put kao autokratiji sa nesagledivim posledicama po narod i celo društvo.

>>>  8/5/2014

Novi predlog sličan Radulovićevom 

Verzija Zakona o radu koju je ministar rada Aleksandar Vulin dostavio socijalnim partnerima nešto je blaža opcija onog „što je predložio Saša Radulović“ i ta verzija „veze nema sa onim predlogom Zakona o radu koji je 13. marta promovisao Pokret socijalista“, stranka novog ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Dodao je i da ta verzija „veze nema sa onim predlogom Zakona o radu koji je 13. marta promovisao Pokret socijalista“, stranka novog ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Mnoge su stvari slične onome što je Radulović (bivši ministar privrede) predlagao, ali istina je da novodobijenu verziju tek treba da bude analizirana i onda bi učesnici u pregovorima videli o čemu se radi. Učesnici sastanka nisu ministru pominjali verziju Zakona koju je sačinila njegova stranka, a koja im je pred parlamentarne izbore dostavljena uz sugestiju da bude deo dokumentacije za pregovore o tom zakonu.

Pored članova Radne grupe, sastanku su prisustvovali predsednici Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, UGS „Nezavisnost“, Branislav Čanak, Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković, kao i predsednik Privredne komore Srbije Željko Sertić. Naime, na inicijativu Vlade Republike Srbije radna grupa za pregovore o Zakonu o radu proširena je predstavnicima Privredne komore Srbije. Ukoliko bi Privredna komora Srbije bila potpisnik opšteg kolektivnog ugovora, ne bi bilo potrebno njegovo prošireno dejstvo, međutim, PKS neće imati status socijalnog partnera nego će samo učestvovati u razgovorima. Predstavnici sindikata kažu da je tako Vlada pokušala da napravi neki manevar, tek će se videti videti u kom cilju.

U ponedeljak bi trebalo da se sastane kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kome će neki od socijalnih partnera tražiti da se početak pregovaranja prolongira. „Ministar Vulin jeste govorio o nekom roku od dve nedelje za okončanje pregovora, ali ne kao o nekom strogom ograničenju, to bi bilo smešno. Pa ne može on nama da daje zadatke, mi smo socijalni partneri“, rekao je sagovornik za Danas.

Lider UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak rekao je za Tanjug da će sastanci radne grupe biti održavani svakog dana sledeće nedelje kako bi se usaglasili oko predloženih rešenja koja su sporna. On je rekao da je u prethodnom periodu bilo sporno pet odredbi u zakonu, a da u verziji koja je danas predstavljena na sastanku sindikatima dodat deo iz prvobitne verzije u vreme kada je ministar privrede bio Saša Radulović, a sa kojom se sindikati nisu složili i zbog toga su napustili pregovore.

Predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković rekao je da je oduševljen zbog odluke da i predstavnici Privredne komore Srbije učestvuju u radu radne grupe za koncipiranje nacrta Zakona o radu. „Komora je naša majka, i mi smo članovi komore. Za mene će u radnoj grupi značajniji biti stavovi koji dolaze iz Komore nego stavovi pojedinih delova Unije poslodavaca“, rekao je Atanacković i dodao da će uključivanje PKS pojačati stavove privrednika iako će Evropa teško razumeti to mešanje komorskog i poslodavačkog organizovanja.

Što se tiče tvrdnji da je juče dostavljena verzija Zakona o radu ublažena verzija one koja se pripisuje bivšem ministru privrede Raduloviću, Atanacković je rekao da je „očekivao da će pod uticajem novog ministra zakon manje ličiti na ono Radulovićevo“, ali izgleda da će „ova vlada ipak biti doslednija u onome što obećava“ jer mi smo „u ozbiljnim problemima i mora se načiniti neki zaokret na neku drugu stranu“. „Ja lakše pravdam otpuštanje radnika nego držanje radnika koji rade, a niti im se isplaćuju plate niti im se plaćaju doprinosi. Od toga radnike i naše sugrađane treba da zaštitimo“, kaže Atanacković.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić rekao je da poslodavci i sindikati neće moći u narednih mesec i po dana, kada ističe rok za usvajanje novog zakona o radu, da se dogovore o sadržaju tog dokumenta bez ponovne intervencije premijera Aleksandra Vučića. Rajić je rekao da će taj posao po svoj prilici morati da okonča Vlada, jer nakon najave da svi sistemski zakoni moraju da budu usvojeni do 15. juna, on ne vidi da ima vremena za dogovor tri strane.

>>>  7/5/2014

Nacrt Zakona o radu zakasnio na uranak 

Zakon o radu: i dalje nema saglasnosti pregovarača o važnom reformskom dokumentu. Najvažniji delovi predloga tek treba da stignu na dnevni red. Praznik rada smo proslavili, a nacrt novog zakona o radu još nije ugledao svetlost dana, iako je po povlačenju prethodnog dokumenta obećano da je 1. maj krajnji rok da se napiše novi.

„Predlozi o drugačijem obračunu naknade za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, ili o ukidanju minulog rada, koji su u prethodno povučenom nacrtu zakona najviše kritikovani, još nisu stigli na dnevni red“.

Zoran Mihajlović, potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, tvrdi da postoji dogovor i o načinu isplate otpremnina, odnosno da se one mogu dobiti ne za sve godine staža, već samo za one provedene kod poslednjeg poslodavca. „Naš predlog da minimalna cena rada mora da zavisi od potrošačke korpe ne prihvataju poslodavci i Vlada“ tvrdi Mihajlović. „Ne bi smelo da se dozvoli da minimalac postane praksa u Srbiji, već da važi samo u slučajevima kad neko preduzeće ima problem u poslovanju“.

Do sada su, po Rajićevim rečima, dogovoreni i uslovi za otpuštanje radnika, a ideja je da se bolje definišu razlozi za davanje otkaza. Na primer, u slučaju alkoholizma, korišćenja opojnih sredstava ili kad postoje dokazi da je zaposleni naneo ozbiljnu štetu firmi. „Sa postojećom procedurom poslodavci se ne snalaze i dešava se da zbog pogrešne papirologije sud otpuštenog radnika vrati na posao“ objašnjava Rajić. „Predlog je da ako poslodavac i pogreši, on treba da isplati naknadu, ali ne i da vraća radnika na posao. Rad na određeno vreme trebalo bi da bude tri godine, jer svako ko uloži novac u novu firmu tek posle tri-četiri godine može da vidi da li je posao održiv“. I Mihajlović tvrdi da je dogovoreno da rad na određeno vreme sa godinu dana bude produžen na dve, ali bez ponavljanja kod istog poslodavca.

S druge strane, sindikalni protivnici iz Asocijacije slobodnih sindikata Srbije smatraju da su pregovori farsa i da je nacrt već odavno gotov. „Prvobitni predlog zakona o radu bio je nakaradan i imao je mnoge nedopustive odredbe, ali i dobra rešenja“ tvrdi Ranka Savić iz ASNS. „Najvažnije je da on bude čvrsto postavljen, a ne kao sadašnji, koji poslodavci znaju lako da izbegnu“.

Do sada se radnicima prilikom odsustvovanja s posla plata obračunavala kao prosek primanja u poslednja tri meseca, gde se uračunaju i dodaci po osnovu prekovremenih sati, noćnog rada, toplog obroka i regresa. Tako su, tvrdi Rajić, zaposleni na odmoru zarađivali više nego oni koji su ostali da rade. „Zato je predlog da se za vreme odsustvovanja isplaćuje samo osnovna zarada plus dodatak za minuli rad“ kaže on.

Zbog lažnih bolovanja, koja su postala česta u vreme sezonskih poljoprivrednih radova, predloženo je da se uvede mogućnost kolektivnog godišnjeg odmora. Ovaj predlog ne nailazi na podršku među sindikatima.

>>>  7/4/2014

Novi predsednik Socijalno-ekonomskog saveta 

Pedsednik Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost“, Branislav Čanak, izabran je danas za predsedavajućeg Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije, saopšteno je danas sa sednice tog saveta.

Članovi Saveta zahvalili su se dosadašnjem predsedavajućem i predsedniku Vlade Srbije, Ivici Dačiću, i izabrali Čanka na mandatni period od 7. aprila 2014. do 7. aprila 2015. godine.

Na sednici su usvojena i dokumenta koja su tehničke prirode i uređuju unutrašnje funkcionisanje Saveta i Stalnih radnih tela.

Takođe, imenovani su članovi Upravnog odbora Projekta „Unapređenje socijalnog dijaloga“, koji se finansira iz IPA sredstava Evropske unije.

Trajanje projekta je dve godine, a potpisnici Ugovora o Tviningu su Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike i Slovačka agencija za regionalni razvoj.

Opšti cilj projekta jeste jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima u Republici Srbiji kako bi se stvorile mogućnosti da socijalni dijalog postane efikasni element programiranja, formulisanja i sprovođenja socijalnih i ekonomskih reformi, navedeno je u saopštenju.

>>>  27/3/2014

...nastavlja se... 

Na današnjem sastanku Radne grupe za izmene Zakona o radu sindikati su tražili da rad na određeno vreme u svim firmama koje imaju kontinuitet u radu mora da bude ograničen na 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih, sa čime se ne slažu poslodavci.

Radna grupa će nastaviti razgovore idućeg četvrtka, a očekuju da će se će po formiranju nove vlade konkretnije i preciznije razmatrati i postići dogovor oko spornih odredbi.

Mihajlović je rekao da postoji saglasnost da se rad na određeno vreme pomeri sa godinu na dve godine, a da sindikati insistiraju da treba da postoji mehanizam zaštite, odnosno da radnici ne budu zloupotrebljeni. Takođe, ako radnik radi dve godine na određeno, mora se zakonom predvideti da je poslodavac dužan da mu nakon tog perioda produži ugovor, ali na neodređeno, a ako ga otpusti da na njegovo mesto ne prima novog radnika, dodao je on.

Što se tiče otpremnina, Mihajlović je rekao da se sindikati slažu sa time da se one isplaćuju za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, ali da to ne bude trećina od osnovne zarade, vec trećina od prosečne plate.

Kako je dodao, danas je bilo reči i o minimalnoj ceni rada, koja bi, kako sindikati smatraju, trebalo da se utvrđuje jednom godišnje, i to u oktobru i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošacke korpe. Sa time se, kako je naveo, ne slažu predstavnici Ministarstva finansija. Cena rada po satu u Srbiji sada iznosi 115 dinara, odnosno oko 20.000 dinara na mesečnom nivou.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović ocenio je da će pregovori o Zakonu o radu i drugim zakonima zbog opšteg ambijenta biti i dalje vrlo teški, ali ovakva pobeda jedne stranke znači da je i odgovornost na toj partiji, što će omogućiti da lakše dođemo do dogovora i zajedničkog rešenja. On je rekao da posle odlaska prethodnog ministra privrede nisu imali probleme sa pregovorima i da su obavili jedan deo razgovora oko zakona i pripremili se za novog ministra, da bi se u relativno kratkom vremenskom periodu dogovorili oko rešenja.

Socijalni dijalog ubuduće je, smatra Orbović, neophodno voditi kroz Socijalno ekonomski savet, jer reforme neće moći da funkcionišu niti će imati pravni smisao, ako ne budu išle preko tog tela. On je izrazio očekivanje da će nova vlada omogućiti njegovo funkcionisanje, ali i primetio da će to velikim delom zavisiti od ministra za rad i socijalnu politiku.

>>>  11/3/2014

Zakoni dobri, ali se ne primenjuju 

Šefovi grupa koje vode pregovore sa Evropskom unijom tvrde da problem Srbije nije usklađivanje propisa sa zakonodavstvom Evropske unije, već njihova primena. Novi zakon o radu treba da popuni pravne praznine.

Problem Srbije u oblastima koje se tiču slobode kretanja radnika i socijalne politike i zapošljavanja, nisu zakoni, pošto su oni usklađeni sa Evropskom unijom, već primena usvojenih propisa, tvrde šefovi grupa koje vode pregovore sa EU. Veliki deo posla je završen i sada predstoje finija usaglašavanja, koja za domaće zakonodavce neće biti preveliki izazov.

Tanja Miščević, šef pregovaračkog tima Srbije, ističe da je 2004. godine dosta urađeno, ali problem je implementacija.

Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, koji je i na čelu radne grupe za izmene Zakona o radu, ističe da će nova rešenja ići u pravcu redukcije određenih prava i privilegija radnika, ali će popuniti pravne praznine i sprečiti zloupotrebe od strane poslodavaca koje se danas događaju.

„Srbija je već u znatnoj meri usklađena sa zahtevima Evropske unije, jer nema diskriminatorski pristup zapošljavanju stranaca, a najveći izazov će biti uvođenje fleksibilnijih uslova za zapošljavanje stranaca u javnim službama“ rekao je Martinović.

>>>  27/2/2014

Neusaglašeni stavovi sindikata i poslodavaca 

Na današnjem sastanku Radne grupe za izmene Zakona o radu sindikati i poslodavci ipak nisu usaglasili stavove u vezi sa odredbama koje se odnose na rad na određeno vreme i načina isplate otpremnina.

Na sastanku sledeće nedelje razgovaraće se o minimalnim zaradama, i ponovo ćemo pokušati da razmotrimo i konkretizujemo rešenja oko kojih postoji neslaganje, rekao je Mihajlović, koji je dodao da da smatra da će oko nekih odredbi vrlo teško biti postignuta saglasnost.

Odredbe čija se izmena razmatra odnose se na rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, obračunavanje minimalne zarade i na kaznene odredbe za otkaz radnicima.

On je precizirao da su sindikati predložili da rad na određeno vreme traje dve godine, ali da se nađe mehanizam da u svim firmama koje imaju kontinuitet u radu, rad na određeno vreme bude ograničen na 20 odsto od ukupnog broja zaposlenih.

Što se tiče otpremnina, sindikati se slažu da ona treba da bude isplaćivana za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, ali da to ne bude trećina od osnovne zarade za sve godine radnog staža, već da to bude trećina od njegove prosečne zarade, naveo je on.

Kaznene odredbe za davanje otkaza radnicima mogu se definisati Poslovnikom o radu, dodao je Mihajlović, a kad je u pitanju minimalna zarada sindikati su dali predlog da to bude bruto zarada, odnosno uplaćeni porezi i doprinosi i da to iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošačke korpe, kao i da se utvrđuje jednom godišnje.

Sindikati smatraju da bi minimalna cena rada trebalo da iznosi najmanje 130 dinara po satu. Kako je kazao Mihajlović, ne bi smelo da se dozvoli da ta minimalna zarada postane praksa već da važi samo u slučajevima kad neko preduzeće ima problem u poslovanju. Sindikati, dodao je, ne žele da razgovaraju o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, jer se protive njegovom ukidanju.

>>>  26/2/2014

Bez socijalnog dijaloga nema progresa 

Dobro je što je povučen zakon o radu. Ako želite da imate održiv sistem i volite svoj narod, onda nećete sprovoditi ekonomsku politiku koja favorizuje isključivo kapital. Socijalni dijalog jedan je od najvažnijih segmenata da bi reforme koje se planiraju bile održive i da bi se obezbedio privredni i društveni napredak, izjavila je danas Bernadet Segol, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata.

Ona je, na konferenciji za novinare rekla da oko važnih pitanja, poput Zakona o radu, odluke ne bi trebalo da se donose bez konsultacija sa sindikatima. „Ukoliko su reforme neophodne, važno je identifikovati ih, jer reforme se ne donose zarad reformi, već zarad ekonomskog i socijalnog progresa“, kazala je Segol, dodajući da je za sve to važno da postoji valjan socijalni dijalog.

Važne odluke se, kako je rekla, ne mogu donositi u kancelariji već se o njima mora govoriti na širem nivou i u razgovorima sa drugim socijalnim partnerima. Naglasila je da sve odluke koje se donose moraju biti transparentne, da sindikati nisu protiv reformi, već moraju biti uključeni, dati podršku i pomoć tom procesu.

Evropska konfederacija sindikata se zalaže za politiku investiranja i otvaranja novih radnih mesta, a smanjenje zarada i penzija ne daje dugoročne rezultate za razvoj zemlje.

Tokom jučerašnjeg dana razgovarala je sa predstavnicima Vlade Srbije - premijerom Ivicom Dačićem i potpredsednikom Aleksandrom Vučićem, kao i šefom pregovaračkog tima EU - Srbija Tanjom Miščević.

U pauzi između ovih susreta, generalni sekretar organizacije koja okuplja najveće sindikate iz 36 evropskih zemalja, razgovarala je sa novinarima dnevnog lista „Politika” i, zbog značaja izrečenog, taj razgovor prenosimo u celini:

„Sindikati nisu deo problema, već rešenja. Socijalni dijalog je ključan ne samo u Srbiji, već i u regionu i u Evropskoj uniji. Ali, on ne sme biti veštački, puko jednočasovno okupljanje za stolom, već mesto gde ljudi pokušavaju da pronađu najbolja rešenja, pre svega za radnike, za ljude, a ne samo za kompanije, kapital i političare. Srbija je sada kandidat za prijem u Evropsku uniju, što znači da su pod lupom ne samo zakoni koji se usvajaju, već i ukupna situacija, uključujući i socijalni dijalog. Evropska konfederacija sindikata prati razvoj i insistiraćemo da socijalno partnerstvo koje je integralni deo Evropske unije, bude ozbiljno razvijano u Srbiji. Pomoći ćemo našim članicama iz Srbije da rade zajedno na tom pitanju. Veliki put je pred nama, ali ćemo delovati veoma aktivno“, rekla je Bernadet Segol.

Kako pomiriti interese radnika i poslodavaca, imajući u vidu da je doskorašnji ministar privrede Saša Radulović podneo ostavku, između ostalog, i zbog Zakona o radu?

Treba pogledati kako su u drugim zemljama usklađeni ovi interesi i kroz pregovarački proces doći do rešenja, na takav način da niko ne izgubi sve. To se može ostvariti samo ako se teret reformi ne prevali isključivo na leđa radnika, a sa druge strane, da zbog toga ne budu zaustavljene reforme.

Kao ključni problem sa novim zakonom o radu postavilo se pitanje otpuštanje radnika. Kakva rešenja se uobičajeno primenjuju u zemljama Evropske unije?

Ne postoji neko generalno rešenje u svim zemljama EU, to se razlikuje od države do države. Pitanje otpuštanja je svakako ključno i suština kolektivnog pregovaranja je upravo u tome da se odredi način i uslovi. Ali ovo pitanje nije i jedino, nas takođe zanima šta se preduzima da radnici budu u mogućnosti da lakše nađu drugi posao. Kakve su njihove mogućnosti za dodatnu obuku i usavršavanje, kakvu dobijaju pomoć za nezaposlene. To je sve ono što nazivamo aktivnom politikom na tržištu rada.

Zašto su onda vodeći sindikati u Srbiji bili protiv Nacrta zakona o radu?

Očigledno zato što oni veruju da Zakon nije dobar. Da ne štiti radnike i da nije predložen kao rezultat ozbiljnih kolektivnih konsultacija i pregovora. Smatram da nijedna vlada ne treba prosto da napiše zakon i tresne ga o sto sindikatima na potpis.

Na šta vam se najviše žale srpske kolege?

Da su ekonomske reforme jednostrane i prelamaju se preko leđa radnika koji zbog toga pate. I da oni to ne mogu da podrže.

Da li, stoga, ocenjujete da je Vlada dobro postupila što je Zakon o radu povukla iz procedure na doradu? Ili mislite da je to samo privremeni potez, dok ne prođu izbori? U delu javnosti stvorila se predstava da je reč o političkoj igri i da suštinski neće biti ozbiljnijih promena predloga zakona.

Mislim da je svakako uspeh što je zakon povučen. To daje svima šansu da iznesu svoje primedbe. Nadajmo se da će posle izbora uslediti bolji pregovori. Postoji mogućnost da će popravljanje zakona biti samo kozmetičke prirode i da će biti vraćen isti predlog. Ne želim da razmišljam negativno, ali ako se to desi, onda moramo da kažemo da će u tom slučaju morati da se suoče sa nama. Ne možete tako da se ophodite prema ljudima i takvo ponašanje ne bi donelo ništa dobro vladi u Srbiji. Treba dati političkim liderima šansu da poprave i poboljšaju stvari i ne zatvarati sva vrata, ali oni moraju da znaju da nismo ni glupi, ni naivni.

Znači, podržavate kolege iz Srbije u njihovom stavu da dosadašnji predlog zakona o radu nije dobar?

Naravno. Oni su ispravno postupili kada su rekli da sav teret reformi ne sme pasti na radnike. Zato očekujem da otpočne istinski dijalog. Ako želite da imate održiv sistem i volite svoj narod, onda nećete sprovoditi ekonomsku politiku koja favorizuje isključivo kapital, nego ćete tražiti mogućnosti za socijalni progres i demokratski proces. A tu su sindikati ključni.

-----------------------------------------------

„Fleksigurnost” na tržištu rada

Da li verujete, kako se ovde često tvrdi, da bi lakše otpuštanje omogućilo „bolji protok” radne snage, to jest da bi doprinelo većem zapošljavanju?

Takva gledišta susrećem svuda, a ne samo u Srbiji. Rekla bih da niste usamljeni u tome. To se naziva fleksibilnost. Veoma je teško dokazati da otpuštanja donose veću zaposlenost. Zato je neophodno, bez ideologisanja, sagledati šta tačno znači ta fleksibilnost i kome na teret padaju njeni troškovi. U zemljama gde postoje pozitivni primeri fleksibilnosti, to je samo zahvaljujući kvalitetnom pregovaranju, ekstremno dobrim naknadama za nezaposlene i aktivnim politikama na tržištu rada. U Danskoj, na primer, imate situaciju koju nazivam „fleksigurnost”. To znači jednostavno otpuštanje, sa jedne strane, ali sa druge strane, otpušteni tokom dve godine i dalje dobija 70 odsto svoje plate od države i društva. Takva situacija podstiče čitav sistem da se radnik što pre osposobi i pronađe novi posao.

-----------------------------------------------

>>>  20/2/2014

O konkretnim rešenjima za izmene Zakona o radu 

Održan novi sastanak Radne grupe za izmene Zakona o radu. Stigli su predlozi resornog ministarstva koje izmene je neophodno načiniti, tako da su vođeni razgovori o konkretnim rešenjima, odnosno razmatrane su odredbe koje se odnose na trajanje rada na određeno vreme.

Rajić kaže da poslodavci imaju volju da pristanu da rad na određeno traje dve godine, ali da se dopuste određeni uslovi, kao na primer, za firme koje su tek osnovane da se on produži na tri godine, ili one koje imaju određene projekte da se postavi vreme trajanja projekta, ili za osobe kojima recimo nedostaje pet godina da ostvare pravo na penziju, i dodaje: „videćemo na narednom sastanku da li se može postići dogovor i da li će neko od članova radne grupe promeniti mišljenje“.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović objasnio je da su radnički predstavnici tražili da se rad na određeno vreme ograniči na petinu zaposlenih u jednoj firmi, ali da je dogovoreno da u novoosnovanim preduzećima to ne važi. „Tražimo da se spreči produžavanje ugovora unedogled, što je čest slučaj u mnogim firmama u Srbiji“, kazao je on.

Inaće, predlozi resornog ministarstva su da je osim (1) rada na određeno vreme, potrebno promeniti odredbe koje se odnose na: (2) način isplate otpremnina, (3) minimalne zarade, (4) razloge za davanje otkaza, kao i (5) definisanje kolektivnih ugovora.

„Oko tih predloga možemo vrlo brzo da se dogovorimo. U vezi ovih pet predloga za izmene jednostavnije je razgovarati jer je reč o 10 do 15 članova zakona, znatno manje nego što je ranije predloženo“, izjavio je Mihajlović.

Predstavnici sindikata ranije su ukazali da očekuju od predstavnika Ministarstva rada da iznesu stav o tome šta je cilj i koji su konkretni razlozi menjanja zakona kako bi se utvrdilo koje odredbe treba promeniti.

Vlada je konačno imenovala tri svoja pregovarača za Zakon o radu. U timu su Zoran Martinović, državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, resor finansija zastupa Boris Dragović, dok je Ministarstvo privrede zastupao državni sekretar Radoje Savićević.

Prethodni sastanak Radne grupe za izmene Zakona o radu bio je posvećen uglavnom definisanju potrebnih procedura i ovlašćenja pre nego što se prisupi samim izmenama zakona.

Radna grupa bi trebalo da odluči da li će se ići na izmene Zakona o radu ili će biti donet novi zakon. Cilj je da se do 1. maja pripremi nacrt zakona, a da se zakon donese do 30. juna.

>>>  15/2/2014

Čemu služi Socijalno-ekonomski savet?! 

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije nije doneo odluku o visini minimalne zarade, tako da Vlada Srbije donosi odluku o visini minimalne zarade za period januar-jun 2014. godine. Vladi Srbije je prestao mandat i nova vlada će pisati nove zakone o radu, o stečaju i o privatizaciji, kaže premijer u ostavci Ivica Dačić.

Na pitanje dokle se stiglo sa Predlogom zakona o radu, privatizaciji i stečaju, o kojima je trebalo da raspravlja i Socijalno-ekonomski savet, Dačić, koji predsedava tom savetu, rekao je da „se nije stiglo nigde“. „Vladi je prestao mandat, Skupština je raspuštena, zakoni se vraćaju iz procedure. Nova vlada će poslati nove predloge zakona, a radna grupa će sastaviti novi predlog zakona o radu“, rekao je premiijer.

Socijalno-ekonomski savet Republike Srbije na sednici održanoj 14. februara nije doneo odluku o visini minimalne zarade zbog različitih stavova poslodavaca i sindikata, tako da je odlučeno, kako je nabedeno u šturom saopštenju, da tehnička vlada, u skladu sa zakonom, donese odluku o visini minimalne zarade za period januar-jun 2014. godine.

Socijalno-ekonomski savet, čijoj je sednici predsedavao predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, ocenio je da radna grupa što pre treba da okonča rad na izradi Nacrta zakona o radu. Govoreći o novom zakonu o radu, Dačić je rekao i da će mu, ukoliko on bude u prilici da „nešto odlučuje posle izbora“, svakako najvažniji interesi biti onih o čijoj se sudbini tu radi - radnicima, penzionerima i čitavom društvu koji ne može da zavisi od toga da li će reforme biti zaustavljene. „Treba naći balans između reformi i toga da nam ne umre pacijent“, rekao je premijer.

„Minimalna cena rada nije socijalna kategorija, već zarađena plata radnika i po međunarodnim konvencijama predstavlja izuzetak, a ne pravilo kao što je to slučaj kod većine poslodavaca u Srbiji“, istakli su u svom zahtevu za raspuštanje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije još prošle godine u Konfederaciji slobodnih sindikata. Ta smena je potrebna jer reprezentativni socijalni partneri „nisu sposobni da donesu nijedni bitnu odluku“, što svedoči i poslednja sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj ponovo nije postignut dogovor o minimalnoj ceni rada, kao što je bio slučaj i prošle godine.

Na prethodnom zasedanju Socijalno-ekonomskog saveta, održanom 20. januara premijer Dačić i prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić su se dogovorili sa članovima kolegijuma Saveta da se sva sporna pitanja u vezi sa zakonima o radu, privatizaciji i stečaju rešavaju socijalnim dijalogom vlade, sindikata i poslodavaca

Konfederacija slobodnih sindikata, koji ima potvrđenu reprezentativnost na teritoriji Republike Srbije, tražila je u svom tadašnjem zahtevu od Vlade Srbije da formira Socijalno-ekonomski savet od kompetentnih socijalnih partnera, koji će voditi pravi socijalni dijalog i snositi odgovornost za sve svoje odluke. Jasno je da je taj zahtev KSS-a veoma aktuelan i danas, čak i aktuelniji, pa nije nimalo teško da bude podržan od strane svakog ko je dobronameran.

>>>  13/2/2014

...momentalni prekid farse 

Radna grupa predstavnika tzv „večitih državnih“ reprezentativnih sindikata, poslodavaca i tehničke Vlade Srbije, u Beogradu, u sedištu Saveza samostalnih sindikata Srbije trebalo da  počne prvi radni sastanak na izmenama Zakona o radu. Oni bi trebali da do 1. maja pripreme nacrt nove verzije zakona kako bi do 30. juna  po hitnom postupku bio usvojen.

Ministarstvo rada još nije imenovalo stalan pregovarački tim koji će u okviru Radne grupe pregovarati sa poslodavcima i sindikatima o izmenama Zakona o radu.

Predstavnici dva sindikata koji učestvuju u pregovorima tražili da se uspostavi i protokol po kome će se raditi. „Ne pristajemo da razgovaramo o nacrtu koji je povučen, već samo o važećem Zakonu o radu“, rekao je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović. „Ne znam da li je vlastima uopšte stalo do ovih pregovora, jer nas već optužuju da ih mi opstruiramo“, naglasio je on.

Podsećanja radi, prethodna radna grupa je, u istom sastavu socijalnih partnera, pripremala Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu, koji je na kraju od svih sindikata odbačen kao neprihvatljiv i uređen na štetu zaposlenih.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ zahtevaju momentalan prekid ove farse od socijalnog pregovaranja, koji jedino ima za cilj odvlačenje pažnje sa drugog, itekako veoma važnog zakona, Zakona o privatizaciji, koji je predhodna vlada Srbije, bez adekvatne javne rasprave usvojila na poslednjoj sednici u 2013. godini i ubacila u skupštinsku proceduru. Tim zakonom će se po konstituisanju nove vlade, preostale društvene firme privatizovati do kraja 2014. godine, a ukoliko se do tada za njih ne nađu kupci, pokrenuće se postupak likvidacije, a više od 100 hiljada ljudi će se naći na ulici sa minimalnim otpremninama i bez nade za bolju budućnost i sam opstanak.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podsećaju da su ovi socijalni partneri Vlade Srbije 23. januara organizovali jednosatni štrajk upozorenja, a nakon toga i protest radnika firmi u restruktuiranju da se ubuduće nijedan zakon koji se odnosi na uslove rada i njihova prava ne može menjati bez dogovora sa sindikatima.

Radnici Srbije itekako treba da budu zabrinuti njihovom zloupotrebom opravdanog nezadovoljstva i farsom od socijalnog dijaloga koja njima ne ide u prilog, već za cilj ima kooperativnost svakoj vlasti da se sadašnje uređenje sindikalne scene i utvrđivanja reprezentativnosti sindikata sa glomaznim i poslušnim sindikalnim aparatima zadrži po svaku cenu i bez promena.

>>>  7/2/2014

Evropski tripartitni pregovori i njihove pouke 

Poverenje među pregovaračima - vladom, poslodavcima i sindikatima - predstavlja važniji faktor uspeha u uspostavljanju makro i mikro fleksibilnosti i podizanja produktivnosti od izbora metoda kojim će se doći do tog cilja. Ovo tvrde troje ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda u analizi mera koje su vlade razvijenih zemalja primenile tokom krize. O ovoj temi piše u februarskom broju magazina Biznis & finansije.

Ova je mudrost izmakla velikom broju administracija koje su - po cenu brutalnog kršenja institucija tripartitnog dogovaranja i razmišljanja o dobrobiti radnika, kako onih već zaposlenih tako i onih na birou - menjale radno zakonodavstvo.

Glavni ekonomista MMF Olivije Blanšar, stariji ekonomista u Odeljenju za istraživanja MMF Florans Žamot i savetnik u istom odeljenju Prakaš Lungani objavili su oktobra 2013. godine zapaženi tekst „Nezaposlenost, tržište rada i fleksibilnost iz ugla MMF: Dalje od mantre“. U njemu, ovo troje ne osporava važnost mikro fleksibilnosti (sposobnosti privrede da izvrši preraspodelu radnika na poslovima potrebnim za rast produktivnosti, gde visoko produktivne firme moraju imati mogućnost da uđu na tržište i rastu a nisko produktivne firme da se smanje ili ugase), i makro fleksibilnost (koju autori definišu kao sposobnost da se tržište rada prilagodi kao odgovor na eksterne šokove, kao što je bila naftna kriza 70-tih prošlog veka i nedavni gubitak konkurentnosti u pojedinim zemljama evrozone). Cilj, smatraju autori, nije sporan, ali su putevi dolaženja do njega popločani dilemama i greškama čiji su efekti dugoročni.

Kome dati prednost: već zaposlenima ili nezaposlenima?

Težak je zadatak osmisliti institucije tržišta rada kojima bi se poboljšala kako mikro tako i makro fleksibilnost, a uz istovremenu zaštitu radnika, kažu autori. Naš stav je da, kad je u pitanju mikro fleksibilnost, radnici treba da budu zaštićeni kroz više osiguravajućih mehanizama u slučaju nezaposlenosti, a ne kroz visoku zaštitu zaposlenih, dok dvostruku zaštitu statusa zaposlenih treba izbegavati.

Druga naoko iznenađujuća poruka autora je da je, kad je reč o mikro fleksibilnosti, najvažnije sačuvati radnike, a ne poslove, i da su dve institucije tržišta rada najvažnije za ostvarivanje takvog zadatka: (1) zakonodavstvo koje štiti zaposlene, i (2) osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

Međutim, kako to postići?

Različite zemlje dale su različite odgovore na to kome dati prednost na putu ka dostizanju cilja veće produktivnosti: zaposlenima sa ugovorima na neodređeno, spram radnika na određeno vreme, koga uključiti u pregovore i do koje mere da bi se obezbedilo da u pregovorima budu zastupljeni i zaštićeni interesi radništva kao celine (kako zaposlenih tako i onih koji tragaju za poslom), te kako preraspodeliti teret otpuštanja između poslodavaca i države, odnosno poreskih obveznika.

Sa ove vremenske distance, autori kažu da su zemlje koje su uvele dvojni sistem sa visokom zaštitom za zaposlene na ugovorima na neodređeno i slabijom zaštitom za radnike koji rade na privremenim poslovima iskusile veoma nepoželjne posledice takve odluke. To je stvaranje faktički „dve klase“ radnika na istom radnom mestu, što, pak, generiše tenzije i nezadovoljstvo. Istraživači MMF iznose još dve važne preporuke: prva je da je zaštita zaposlenih poželjna, i da predstavlja i zadatak firmi (da svojim radnicima ponude prekvalifikaciju za mesta koja su specifično potrebna kompaniji) i pitanje preraspodele tereta odluke. U tom smislu, oni, recimo, smatraju opravdanim odluku nekih država da firmama uvedu porez na otpuštanje radnika - jer, firme treba da uzmu u obzir troškove koje one nameću društvu, kroz isplatu naknada za nezaposlene koje se isplaćuju otpuštenim radnicima - a iz prihoda prikupljenih od poreskih obveznika.

Istovremeno, preterana zaštita ili kompleksna ograničenja u procesu otpuštanja otežavaju potrebnu realokaciju radnika i rast produktivnosti. Takva preterana zaštita, takođe, dovodi do smanjenja zapošljavanja i time utiče na duže trajanje nezaposlenosti, tako da ne štiti radnike odnosno njihove ciljeve (ako o tim ciljevima razmišljamo kao o ukupnim ciljevima radništva, a ne pojedinačnim interesima zaposlenih). Davanje prednosti ovom drugom je, sudeći po iskustvu Španije, Italije i Portugalije, najviše koštalo mlade ljude. Evo šta kažu autori u već pomenutoj studiji: „Smanjenje zaštite zapošljavanja kod novih stalnih ugovora, ukoliko je prethodno bilo preterano, može da pomogne stimulisanju zapošljavanja nezaposlenih na duže rokove kada počne oporavak ekonomije“. Ako to nije bio slučaj, onda - za one koji su već zaposleni - ima smisla da se u novom zakonodavstvu zadrži važenje već postojećih ugovora, jer bi spuštanje zaštite zaposlenih na postojećim ugovorima u takvom trenutku verovatno povećalo nezaposlenost, „mada bi s druge strane takva mera mogla doprineti i olakšati neophodan proces restrukturiranja privrede“.

Drugo važno pitanje za zakonodavca je bilo određivanje dužine trajanja i nivoa beneficija tokom vremena provedenog na birou. Iako se ovde razlikuju anglosaksonski pristup (koji ima niske naknade za nezaposlene i nisku sigurnost zaposlenja ali pruža radnicima zaštitu kroz visok protok, tj. brzo pronalaženje radnog mesta) i nisko trajanje nezaposlenosti, i nordijski model (koji ima umerenu zaštitu zaposlenih i visoke naknade za nezaposlene, ali sa snažnom politikom aktivacije radnika da traže zaposlenje), ogroman broj radnika prema malom broju radnih mesta niveliše troškove ove druge politike u poređenju sa prvom, koja se smatra jeftinijom i efikasnijom po državu.

Šta je dobra mera pregovaranja na makro nivou?

Makro fleksibilnost je sposobnost privrede da održi nisku stopu nezaposlenosti uprkos makro ekonomskim šokovima. Fleksibilnost u ovom kontekstu ima dve dimenzije - održavanje niske stope nezaposlenosti i stabilne stope nezaposlenosti. Ovde bi kritično bilo uvođenje strukture kolektivnog pregovaranja, a posebno stepen koordinacije socijalnih partnera. Šta je prava mera pregovaračkih moći u procesu pregovora kompanija - radnici'? Da li centralizovano pregovaranje pruža radnicima previše, a decentralizovano premalo?

U teoriji, uticaj efekata koordinacije na nivo nezaposlenosti još uvek nije jasan. S jedne strane, više koordinacije potrebno je radi dovođenja radničkih predstavnika u poziciju da tokom pregovora imaju veću težinu u prilog dobrobiti nezaposlenih. S druge strane, povećavanje pregovaračke moći radnika moglo bi dovesti do zahteva za većim platama, a time i do nezaposlenosti. Jedna često isticana hipoteza jeste da se najgori ishod postiže srednjim nivoima pregovaranja, kao što su npr. sektorski pregovori. U odnosu na centralizovane pregovore, vrlo je verovatno da će takvi pregovori biti postavljeni kao oni koji imaju manju težinu u korist nezaposlenih, u odnosu na pregovaranje na nivou firme, koje uvećava pregovaračku moć sindikata, sa potencijalno štetnim efektima po zapošljavanje.

Uporedni podaci zemalja o uticaju strukture pregovaranja na nezaposlenost, međutim, ne daju jednoznačne rezultate. Proširenje sporazuma, na primer, koje karakterišu sektorski pregovori, može biti korisno kada postoji veliki broj malih firmi - pod uslovom da su socijalni partneri predstavnici velikog dela sektora, kao i u slučaju kada postoji široka disperzija produktivnosti među firmama pa je, pored kolektivnog, dobro uključiti i sektorske pregovore radi postizanja fleksibilnosti. Prilikom odlučivanja za centralno ili sektorsko pregovaranje, ili njihovu mešavinu, MMF bi trebalo da pažljivo sprovodi svoju savetodavnu politiku, kažu autori.

Ono o čemu njih troje takođe govore, a što nikako ne treba smetnuti s uma, jeste da je poverenje među socijalnim partnerima izgleda podjednako važno za ostvarivanje makro fleksibilnosti koliko je važna i struktura kolektivnog pregovaranja. Ovo sugeriše da partneri koji gaje međusobno poverenje mogu ostvariti veoma raznolike kombinacije institucija koje će dobro funkcionisati. Ovo poverenje može biti važnije od bilo kakve pojedinačne, zasebne i odeljene strukture pregovaranja.

>>>  6/2/2014

Zašto traže novi, kad ni važeči ne poštuju?! 

Naši sudovi u velikom broju slučajeva donose odluku da je zaposleni dobio otkaz mimo zakona, ne zato što je zakon previše zaštitio radnika, nego zato što poslodavci ne poštuju zakonom propisane procedure, kaže direktor Inspekcije rada Republike Srbije Dragomir Peurača, i podvlači da zaposleni nisu prezaštićeni, nego poslodavci ne poštuju zakon.

„Kad nam se obrate, radnici su u većini slučajeva u pravu. Jer, ni po ovom sadašnjem Zakonu o radu nije teško dati otkaz, ali poslodavac mora da ispoštuje neke zakonske procedure. A, poslodavci formalno-pravno, na najosnovnijim stvarima baš očigledno krše zakonsku regulativu, krše proceduru koja nije ni teška“.

Peurača smatra da do tako velikog broja sudskim rešenjima poništenih otkaza dolazi zbog nemara poslodavaca koji se mnogo ne upuštaju u zakonsku regulativu, a i zato što se retko ko bavi radnim pravom kao specijalnošću. „Radno pravo je specifična oblast i jako malo ljudi se bavi radnim pravom. Ukoliko su angažovane advokatske kancelarije, to su kancelarije opšte prakse, retko kad su specijalizovane za oblast radnih odnosa. Pravnici koji rade u firmama ne bave se samo radnim pravom nego i svim onim drugim pravima koja su poslodavci obavezni da poštuju“, kaže Peurača.

On tvrdi da inspekcija vrlo retko sreće poslodavce koji odbijaju da izvrše njeno rešenje o vraćanju radnika na posao. Naime, kad joj se zaposleni obrati, inspekcija rada ima pravo da ga, ukoliko utvrdi da je prilikom davanja otkaza došlo do očigledne povrede prava zaposlenog, vrati na posao do okončanja sudskog postupka.

„Ali, radnik koji smatra da je nezakonito dobio otkaz prvo mora da podnese tužbu nadležnom sudu i sa primerkom te tužbe da se obrati inspekciji za odlaganje rešenja o izvršenju rešenja o otkazu“, kaže Peurača. U retkim slučajevima kad poslodavac odbije da izvrši rešenje inspekcije rada, ona podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.

Ali, tvrdi Peurača, više od 55 odsto prekršajnih postupaka koje raznim povodima pokrene Inspekcija rada ili zastari ili budu izrečene kazne ispod zakonskog minimuma. „Recimo opomena ili oslobađanje“.

Inspekcija rada se posebno ponosi što je ove godine vratila na posao više od 60 trudnica, zaposlenih na određeno vreme, koje su dobile otkaz ugovora o radu.

Peurača smatra da demografsko stanje u Srbiji prekom čini potrebu da se trudnice od otkaza zaštite na ovaj način sve do okončanja trudnoće, porodiljskog odsustva i bolovanja zbog nege deteta. „Ideja nam je da u izmene Zakona o radu bude uneta odredba da rešenje inspekcije u ovakvim slučajevima bude izvršno bez prethodnog sudskog postupka“, kaže Peurača.

>>>  3/2/2014

Poštovati osnovne principe 

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ pozivaju predsednika Srbije Tomislava Nikolića, u ovom trenutku jedinog državnog nosioca vlasti sa punim mandatom i legitimitetom da svojim autoritetom i u skladu sa Ustavom Srbije zatraži opozovu odluke o formiranju Radne grupe za izradu Zakona o radu, i time ispoštuje osnovne principe ustavnosti, zakonitosti i legalizma.

Nakon obustave rada na Zakonu o radu i više izjava doskorašnjeg predsednika i prvog potpredsednika Vlade da se on mora doneti najširim konsenzusom i u skladu sa svim demokratski utvrđenim principima socijalnog pregovaranja, u trenutku kada je Vlada Srbije u ostavci i tehničkom mandatu, doneta je protivrečna odluka da se od 3. februara otpočne sa radom na izmenama i dopunama Zakona o radu, čime je socijalni dijalog stavljen direktno u funkciju izborne kampanje.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ upozoravaju da ovakvi potezi, ne samo da su neustavni i neprihvatljivi, već i podrivaju osnovne postulate demokratije i samog poverenja građana u vlast. Ovakvi potezi vode političkoj bahatosti i socijalnoj neosetljivosti, oni su suprotni svakom pravu i evropskim standardima i otvaraju direktan put u političku samovolju sa nesagledivim posledicama po državu i društvo u celini.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ne beže, niti su ikada bili protiv donošenja jednog održivog i pravednog reformskog zakona, ali su protiv toga da se na njemu radi u toku izborne kampanje i da na njemu rade isključivo dva sindikata - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, čiji je jedini cilj da se dosadašnji privilegovani status „večitih“ zadrži po svaku cenu i bez reformisanja odredbi zakona koje se tiču budućeg načina sindikalnog organizovanja i utvrđivanja sindikalne reprezentativnosti, a nakon toga i podele sindikalne imovine.

>>>  31/1/2014

Formirana nova radna grupa

Potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić i ministar spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Rasim Ljajić sastali su se u Vladi Srbije s predstavnicima sindikata i poslodavaca, koji su članovi (po sastavu spornog) Socijalno-ekonomskog saveta. Formirana je Radna grupa koja će od ponedeljka početi da radi na izradi Zakona o radu. Ljajić je  ocenio da je taj sastanak početak novog socijalnog dijaloga.

Ljajić je na konferenciji za novinare, posle sastanka koji su on i Vučić imali sa predsednicima Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS „Nezavisnost“ i Unije poslodavaca, saopštio i da je namera da se zakon usvoji do 30. juna ove godine. On je rekao da će se ta radna grupa od ponedeljka baviti definisanjem da li je potrebno da se donese potpuno novi zakon o radu ili da se radi na izmenama postojećeg i dodao da je utvrđen plan daljih aktivnosti, iako je jasno da nisu bili prisutni svi predstavnici reprezentativnih poslodavačkih organizacija i sindikata koji imaju puno pravo da učestvuju u socijalnom dijalogu.

„Cilj nam je da do 1. maja bude izrađen nacrt zakona, a da do 30. maja bude sprovedena javna rasprava, kako bi do 30. juna zakon bio usvojen“, rekao je Ljajić. On je precizirao da je na današnjem sastanku dogovoreno da se isti sastav ubuduće sastaje jednom u 15 dana, kako bi se pratila dinamika rada na zakonu.

Ljaijć je poručio da je ovo početak novog socijalnog dijaloga koji će, kako se nada, rezultirati donošenjem zakona koji će imati veliku podršku i naglasio da nema stabilnosti bez dogovora svih društvenih faktora, a to su i sindikati i poslodavci.

Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković rekao je da su poslodavci zadovoljni time što su na tripartitnom nivou ponovo počeli razgovori u vezi Zakona o radu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je rekao da su spremni na saradnju, odnosno da učestvuju u izradi novog zakona, dodajući da je za sindikate prihvatljivo da osnov za taj zakon bude sadašnji zakon koji uređuje tu materiju. Misli da će svi zajedno uspeti da nađu zajednički jezik.

Predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak je rekao da je taj sastanak vrlo ohrabrujući budući da su se socijalni akteri dogovorili oko procedure, kao i da ovo nije niti ustupak poslodavcima niti sindikatima već racionalizacija nacionalnih ciljeva. Ukazao da je u prethodnom periodu najveći problem predstavljao nedostatak procedure, a ona je danas praktično definisana i utvrđeni su ciljevi.

Reforma radnog zakonodavstva mora da bude jedan od prioriteta odmah posle formiranja nove vlade, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović, koji je podvukao da ono što će biti jedan od priroriteta u 2014. godini jesu dalje reforme i radnog zakonodavstva i ukupnog zakonodavstva koje se odnosi na tržište rada i koje može omogućiti veću zaposlenost, privrednu aktivnost i obim investicija.

On je, na predstavljanju izveštaja Svetske banke „Povratak na posao: Rast uz radna mesta u Evropi i Centralnoj Aziji“, ocenio da ukupno poboljšanje privrednog ambijenta zahteva vidljive reforme koje mogu biti nepopularne i koje se često odlažu, a jedan od primera je odlaganje donošenja izmena i dopuna Zakona o radu. Reforme, kako je rekao, ne treba da idu na štetu smanjivanja prava zaposlenih, nego uspostavljanja prava koja su prisutna u svim zemljama Evropske unije: „Pokušaćemo da uspostavimo jednu realnu ravnotežu između interesa zaposlenih i poslodavaca i da obezbedimo stabilniji privredni ambijent koji će u vrlo kratkom roku dati vidljive rezultate“.