SINDIKAT EXPOBANK AD

(ranije: SINDIKALNA ORGANIZACIJA CENTROBANKE / SINDIKAT LAIKI BANK / MARFIN BANK)

Sindikalna organizacija kod poslodavca osnovana je 1991. godine – paralelno sa osnivanjem Centrobanke - i već krajem te godine (decembar 1991.) potpisan je prvi kolektivni ugovor kod poslodavca. Potpisnik je bio prvi predsednik Sindikalne organizacije Centrobanke – Mersida Stašević. Taj kolektivni ugovor je bio u saglasnosti sa prvim granskim kolektivnim ugovorom u oblasti finansija na ovim prostorima, koji je inicirao i potpisnik bio Sindikat finansijskih organizacija Srbije, čija je članica od samog osnivanja Sindikalna organizacija Centrobanke.

Za drugog po redu predsednika Sindikalne organizacije Centrobanke 1994. godine je izabrana Mara Avakumović i tu funkciju je obavljala puna tri mandata, sve do decembra 2006. godine. Takođe je bila i član Izvršnog (Republičkog) odbora SFOS-a. Tokom vršenja svoje funkcije bila je potpisnik sledećih kolektivnih ugovora, koji su sadržavali visok stepen radno-pravne zaštite za članove. To znači da je očuvan proces kolektivnog pregovaranja, a i tadašnji predstavnici poslodavca su imali veliko razumevanje za prava i potrebe zaposlenih. U to vreme, članstvo Sindikalne organizacije Centrobanke je bilo u proseku od oko 75-80% od ukupnog broja zaposlenih.

Laiki (Cyprus Popular) Bank Ltd. sa Kipra preuzima januara 2006. godine Centrobanku AD Beograd i Sindikat menja ime u Sindikalna organizacija Laiki Bank AD. Programom stimulativnih mera za rešavanje viška zaposlenih, te godine u periodu jun-septembar Sindikat ostaje bez stotinu svojih članova, koji su prihvatili Program i prestali da rade u Banci. Bio je to veliki udarac za Sindikat.

Decembra te godine izabran je treći po redu predsednik Sindikata, Slobodan Mihajlović. Novi predsednik je već od ranije imao iskustvo u sindikalnom radu, jer je preko međunarodnih aktivnosti u okviru Sindikata finansijskih organizacija Srbije sticao znanja i iskustvo još od 1993. godine, a od 1999 godine bio je predsednik Sindikalne organizacije Beogradske banke AD Beograd i član Izvršnog (Republičkog) odbora Sindikata finansijskih organizacija Srbije, sve do pokretanja stečajnog postupka početkom 2002. godine u četiri tada najveće domaće banke: Beobanka AD, Beogradska banka AD, Investbanka AD i Jugobanka AD, sve iz Beograda. Bio je angažovan na raznim projektima u okviru SFOS-u, sve dok se nije zaposlio u Centrobanci AD oktobra 2003. godine.

Na samom početku mandata izabranih organa, Sindikat se suočio sa velikim pritiskom na zaposlene u Banci od strane pojedinaca iz vrha menadžmenta Banke, i to u dva pravca: da postojeći članovi Sindikata istupaju iz članstva, a da se novo zaposleni ne učlanjuju u Sindikat. Taj pritisak je trajao šest meseci i rezultat je bio da tadašnji veliki priliv novih zaposlenih nije doveo do novih članova, a da je pod pritiskom članstvo u Sindikatu napustilo dvadeset troje članova (od kojih se kasnije u Sindikat vratilo desetoro). Kada je Sindikat došao do dokaza da se vrši direktan pritisak na zaposlene, uz veliku pomoć i u zajedničkoj akciji sa Sindikatom finansijskih organizacija Srbije napad na Sindikat je odbijen. Nikada do kraja nije dato potpuno objašnjenje zbog čega je došlo do tog nezakonitog pritiska od strane pojedinaca iz menadžmenta Banke. Procenat članstva je posle odlaska članova zbog stimulativnog programa i pritiska, a dolaska novih zaposlenih bio na nivou od 50-55% od ukupnog broja zaposlenih.

Imenovanjem novog izvršnog odbora Banke, predstavnici poslodavca i Sindikat ulaze u fazu međusobnog uvažavanja i saradnje. Marta 2008. godine, nakon promene vlasničke strukture u okviru bankarske grupe kada je Laiki Bank AD promenila ime u Marfin Bank AD, Sindikat menja ime u Sindikat Marfin Bank AD Beograd. Čitav taj period obeležava značajan rast članstva. 

Kolektivno pregovaranje te godine daje rezultat u kvalitetnom ugovoru koji je pružio visok stepen zaštite svojim članovima. Kolektivni ugovor je zaključen i potpisan septembra 2008. godine sa ciljem da se prava i obaveze zaposlenih postave na nove osnove i približe standardima Marfin Laiki Grupe. Taj ugovor je uneo niz novina koje utiču na položaj zaposlenih. Najveća razlika između prethodnog i novog kolektivnog ugovora ogledala se u odredbama koje regulišu pitanje zarada, naknada i drugih primanja zaposlenih. Odmah je bio uočljiv novi način obračuna zarade: više nije bilo koeficijenata, već su se zarade obračunavale u skladu sa Odlukom Izvršnog odbora o utvrđivanju raspona zarada za sve sistematizovane poslove u Banci. Ta odluka, iako akt koji donosi Poslodavac, predstavlja sastavni deo Kolektivnog ugovora. Prilikom svake izmene navede odluke, kao i prilikom donošenja nove, Poslodavac je obavezan da zatraži mišljenje Sindikata. Takođe, osnovna zarada zaposlenih bila je zaštićena valutnom klauzulom, tj. zarade zaposlenih su obračunavane u evrima, a isplaćivane u dinarima po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan obračuna zarade. Naročito su bile vidljive i odredbe koje kvalitativno menjaju materijalni položaj zaposlenih Banke, kao što je npr. veći iznos regresa za korišćenje godišnjeg odmora u odnosu na prethodni, viša uvećana zarada po osnovu vremena provedenog na radu (minuli staž), kao i nešto veći iznos naknade troškova za ishranu u toku rada (topli obrok). S druge strane, odredbe kojima se regulišu ostala značajna pitanja u vezi sa pravima i obavezama zaposlenih, kao što su radno vreme, odmori i odsustva, stručno usavršavanje i slično nisu pretrpela značajnije izmene u odnosu na prethodni kolektivni ugovor. Taj segment zaštite prava zaposlenih je i ranije bio na veoma visokom nivou, te se kao razlika između starog i novog kolektivnog ugovora jedino može istaći preciziranje i bliže određivanje pojedinih pojmova, kao što je npr. pojam poslovne tajne. Deo Kolektivnog ugovora koji se odnosio na otpremnine u slučaju viška zaposlenih kod poslodavca (tehnološki višak) je pružio izuzetnu zaštitu zaposlenima kroz veliki iznos otpremnine, što je posebno bilo od značaja kod sprečavanja otpuštanja velikog broja zaposlenih, posebno krajem 2008. godine, kada je svetska ekonomska kriza udarila punom snagom.

Formiranje Evropskog saveta rada u okviru Marfin Laiki grupe je bila značajna novina za status sindikata. Dogovoreno je da na nivou te bankarske grupe u radu Evropskog saveta rada Grupe učestvuje i predstavnik iz Marfin Bank iz Srbije i to kao posmatrač, zbog toga što Srbija još uvek nije bila član Evropske unije. Za člana Evropskog saveta rada - posmatrača izabran je predsednik Sindikata Marfin Bank AD, koji je svoju dužnost obavljao od maja 2008. do kraja marta 2013. godine, kada je Liki Bank prestala da postoji na Kipru. Činjenica da je Sindikat imao svog predstavnika u tako značajnoj instituciji je bila od uticaja na oprez menadžmenta prilikom postupanja kod mnogih pitanja u vezi zaposlenih i na položaj i ulogu Sindikata.

Na izborima za organe sindikata održanim decembra 2010. godine, Slobodan Mihajlović je ponovo izabran za predsednika Sindikata, dok je došlo do podmlađivanja u sastavu novo izabranog Izvršnog odbora Sindikata. Kolektivno pregovaranje 2011. godine proteklo je u teškom pregovaranju oko svakog člana novog ugovora. Sadržina i finansijska vrednost tog kolektivnog ugovora Banke bio je u skladu sa rezultatima poslovanja Marfin Bank u Srbiji, kao i sa učešćem same banke u ukupnom poslovanju bankarske grupe. Pregovarački tim nije bio zadovoljan sadržinom u celini novog teksta Kolektivnog ugovora, posebno u pet tačaka: maksimalan broj dana godišnjeg odmora, procenat za minuli rad, koncept obračuna zarada i visine iznosa po grupama zarada u svakoj od kategorija u rasponima zarada, prelazak Poslodavca na isplatu zarada zaposlenima jedanput mesečno, iznos regresa i iznos otpremnine u slučaju viška zaposlenih kod Poslodavca. Međutim, trenutak kada je isticao prethodni kolektivni ugovor i kada je tadašnje stanje u poslovanju krilo mnoge nedoumice, doveo je Sindikat, pa i sve zaposlene, do izbora koji predstavlja izbor između dve manje loše opcije – ili uopšte nemati kolektivni ugovor, ili ga imati, pa čak i sa lošijom sadržinom u odnosu na prethodni. Predstavnici Poslodavca su jasno stavili do znanja koje su granice iznad kojih nemaju ovlašćenja da drugačije odlučuju u odnosu na dobijeni nalog sa Kipra i da je taj nalog bez alternative u međusobno spornim tačkama. Kolektivni ugovor je potpisan oktobra 2011. godine, nakon što je Skupština Sindikata dala saglasnost.

Sindikat je početkom avgusta 2014. godine inicirao kod poslodavca početak kolektivnog pregovaranja. Dogovoreno je da se uđe u kolektivno pregovaranje, a sastanci pregovaračkih timova su protekli u dobroj, radnoj i konstruktivnoj atmosferi, uz međusobno uvažavanje. Postojala je obostrano dobra volja da se kolektivno pregovaranje uspešno privede kraju u cilju zaključivanja novog kolektivnog ugovora. Ali, postojala su i dva objektivna ograničavajuća faktora u smislu umanjenja određenih prethodno ostvarenih prava zaposlenih, i to: (1) formalni - primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu koji je stupio na snagu krajem jula 2014. godine i (2) formalno/materijalni – rezultati poslovanja i status Banke. U najvećem delu, tekst novog kolektivnog ugovora koji je usaglašen na ovim sastancima sadrži odredbe iz prethodnog kolektivnog ugovora, ali postoje i određena umanjenja, pre svega zbog novog zakona o radu. Kolektivni ugovor je zaključen i potpisan krajem oktobra 2014. godine.

Na izborima za organe sindikata održanim decembra 2015. godine, Slobodan Mihajlović je treći put izabran za predsednika Sindikata. Članovi Izvršnog odbora Sindikata su: Dušan Vasović, kao i Zoran Jokić, koji obavlja i funkciju zamenika predsednika Sindikata i u slučaju odsutnosti predsednika zastupa i predstavlja Sindikat Expobank AD.

Kroz obavljanje tri glavne funkcije – kolektivno pregovaranje, radno-pravna zaštita članova i socijalna uloga – Sindikat svakodnevno ispunjava ulogu koju ima prema svojim članovima.

Kolektivno pregovaranje je završeno, redovno se vrši jedanput u tri godine, ali Sindikat svakodnevno prati primenu Kolektivnog ugovora koji je na snazi.

Radno-pravna zaštita uključuje pružanje besplatne pravne pomoći svojim članovima u vezi problema u tumačenju i promeni prava iz rada i radnog odnosa. Aktuelna je besplatna pravna pomoć koju Sindikat pruža svojim članovima kojima je Banka kroz dva prinudna programa za rešavanje viška zaposlenih kod poslodavca (novembar 2011. i mart 2012. godine) dao otkaz, a kada je Sindikat u skladu sa Zakonom o radu i Kolektivnim ugovorom dao mišljenje koje je bilo negativno kod oba programa. Sindikat je tada ostao bez osamdeset članova (uključujući i zaposlene koji su prihvatili dobrovoljni program za rešavanje viška zaposlenih iz avgusta 2011. godine, pre dva navedena prinudna programa).

Socijalna uloga se ostvaruje kroz dodelu jednokratne novčane pomoći članovima na osnovu jasno utvrđenih kriterijuma (rođenje deteta, bolest, duže bolovanje, smrt člana uže porodice…) i to u iznosu koji je do sredine 2010. godine bio 20.000 dinara, a nakon toga 25.000 dinara. Primera radi, tokom prethodnog i tokom ovog mandat (decembar 2006. - oktobar 2015. godine), Izvršni odbor Sindikata je odobrio 228 pomoći u ukupnom iznosu od skoro šest miliona dinara.

Iz Sindikata Marfin Bank AD ukazuju da je svako ko se obratio Sindikatu, dobio savet i stručnu pomoć u rešavanju problema, što znači da je bilo reakcije od strane Sindikata. Posebno podvlače da je neophodno da se svako ko ima bilo kakav problem zvanično obrati Sindikatu, da bi Sindikat (sindikat kod poslodavca i granski sindikat) mogli da pruže pravovremenu i odgovarajuću zaštitu, jer je za reakciju Sindikata neophodno da postoji osnov, a to je formalni zahtev. Međutim, kada u Sindikatu zaposlenima kažu da je neophodno da na papir stave ono što ih muči i da se na taj način obrate Sindikatu, pri čemu će tajnost obraćanja biti sačuvana, ako oni to zatraže, zaposleni se uglavnom povuku. Ne može doći do bilo kakvog vida zaštite od strane bilo kog sindikata ili bilo koje druge institucije za to nadležne ako nema formalne inicijative od strane zaposlenih za zaštitom, odnosno ako izostane ukazivanje na postupanja pojedinaca kojima krše prava zaposlenih!

Samostalan u svom radu, a nezavistan od poslodavca, Sindikat (Centrobanke >>> Laiki Bank >>> Marfin Bank >>>) Expobank je od osnivanja do danas, uprkos često neadekvatnim uslovima rada i nepovoljnim unutrašnjim i spoljnim uslovima delovanja, opstao i izrastao u odlučnu, demokratsku organizaciju, sa jasno profilisanom unutrašnjom strukturom i definisanom strategijom delovanja. Iskustva stečena kroz više od dve decenije delovanja Sindikata ukazuju na potrebu stalnog podizanja nivoa svesti zaposlenih o neophodnosti organizovane sindikalne borbe za radna, ekonomska, socijalna i sindikalna prava zaposlenih, kao i na potrebu stalnog osposobljavanja za konkretno delovanje na tom planu.

Sindikat će svojim brojnim aktivnostima činiti i dalje sve da zaštiti socijalni i materijalni položaj svojih članova. Nove okolnosti zahtevaju obimnije i kreativnije angažovanje Sindikata, od koga se očekuje da samostalno, ali i u sastavu Sindikata finansijskih organizacija Srbije, učestvuje u izradi novih kolektivnih ugovora, kojima bi se omogućilo poboljšanje socijalnog i materijalnog položaja zaposlenih u Marfin Bank i u bankarskom sektoru u celini.