Nastavljajući dugogodišnju dobru saradnju koju Sindikat finansijskih organizacija Srbije i njene članice imaju sa Centrom za industrijske odnose u Beogradu, objavljujemo autorski tekst direktora Centra profesora dr Darka Marinkovića, kojim nas upoznaje kako je i zašto je nastala „Enciklopedija industrijskih odnosa“.

Nastavljajući dugogodišnju dobru saradnju koju Sindikat finansijskih organizacija Srbije i njene članice imaju sa Centrom za industrijske odnose u Beogradu, objavljujemo autorski tekst direktora Centra profesora dr Darka Marinkovića, kojim nas upoznaje kako je i zašto je nastala „Enciklopedija industrijskih odnosa“. S tim u vezi, informišemo sve zainteresovane da je započet rad na pripremi drugog izdanja i u tom poslu predlozi i sugestije svih dobronamernih biće dragoceni Redakciji „Enciklopedije“.

Stručna služba SFOS-a biće aktivno uključena u rad na pripremi drugog izdanja, u skladu sa zajedničkim zaključkom da je neophodno trajno, sistematsko angažovanje na unapređivanju znanja svih aktera u oblasti industrijskih odnosa, moralnih, političkih i socijalnih temelja socijalne demokratije, radnog i socijalnog zakonodavstva, međunarodnih standarda u ovoj oblasti, uspostavljanja i funkcionisanja mehanizama i prakse socijalne demokratije, kako bi se unapredila njihova motivacija, svest i znanje neophodno za razvoj socijalne demokratije.

U Centru za industrijske odnose očekuju pozive, predloge, sugestije i svaki drugi oblik saradnje. Ukoliko želite da aktivno učestvujete u pripremi drugog izdanja „Enciklopedije industrijskih odnosa“, ili da kupite primerak prvog izdanja (mali broj preostalih primeraka), ili se pretplatite na drugo izdanje, možete se obratiti na telefone Centra: 011/3282-815 ili 011/2180-040, kao i Darku Marinkoviću: 063/364-464 i 064/6482-209 ili menadžeru Centra Bojani Vignjević: 064/6483-203, kao i na adresu elektronske pošte: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. .

Profesor dr Darko Marinković KAKO I ZAŠTO JE NASTALA ENCIKLOPEDIJA INDUSTRIJSKIH ODNOSA Prvi put pišem o sopstvenom autorskom delu. To je, uobičajeno, posao mentora, recenzenata, kolega i naravno celokupne javnosti. Konačno, „Enciklopedija industrijskih odnosa“ je objavljena i od tog momenta pripada isključivo sudu javnosti. U tom smislu, svestan sam da rizikujem na budem optužen za  nadmenost. Međutim, pored svega toga, osećam potrebu da sa javnošću podelim svoje i motive svojih saradnika za rad na „Enciklopediji“, sopstveno viđenje ciljeva i očekivanja efekata njenog objavljivanja.

„Enciklopedija industrijskih odnosa“ u izvesnom smislu predstavlja neku vrstu krune mog života i rada. Takav stav proističe iz činjenice da se praktično ceo radni vek, odnosno prethodnih 45 godina bavim pitanjima sveta rada. Pri tome me je, od prvih koraka do danas pokretao isti motiv – svest, uverenje da je rad kao stvaralački proces koji čini suštinu ljudske ličnosti, ključni sadržaj naših pojedinačnih i zajedničkog života u ljudskoj zajednici.

Imao sam mogućnost, iz sadašnje perspektive mogu da kažem privilegiju da aktivno učestvujem u praktičnom, svakodnevnom sindikalnom radu, sa mojim sindikalnim kolegama. To mi je omogućilo da na optimalan način spojim teorijska saznanja, istoriju industrijskih odnosa sa praktičnim iskustvom i iskušenjima sindikalne borbe. Ta činjenica otvorila je mogućnost da na pravi način shvatim ona ključna pitanja savremene teorije i prakse industrijski odnosa i zakonitosti njihovog razvoja, realnu društvenu moć i perspektive sveta rada u savremenom dobu.

Pored ostalog, došao sam do važnog saznanja da veliki deo problema, otvorenih pitanja, konflikata na ovom planu proističe iz neznanja, pogrešnog znanja, ali i različitog shvatanja osnovnih pojmova savremenih industrijskih odnosa. To me je učvrstilo u uverenju da je došlo vreme da se pristupi redefinisanju tih osnovnih pojmova, kao ključnih orijentira u društvenoj teoriji i praksi, onako kako su to uradili francuski enciklopedisti osvetljavajući i usmeravajući prve korake novog, kapitalističkog građanskog društva. Rezultat tog mog uverenja, kao i mojih saradnika, je „Enciklopedija industrijskih odnosa“, prvo izdanje takve vrste u regionu jugoistočne Evrope, a koliko mi je poznato i u Evropi u celini.

Taj rezultat koji se nalazi pred čitaocima i pred celokupnom javnošću rezultat je dobro odabranog tima iskusnih i mladih eksperata za one oblasti koje su od ključnog značaja za razvoj socijalne i industrijske demokratije, kao i hrabrosti da se otvoreno kritički prilazi novim i starim pojmovima i da se svet rada gleda drugačijim očima. To je onaj zajednički imenitelj koji u jednu celinu povezuje oko 1.100 odrednica „Enciklopedije industrijskih odnosa“.

Možda o tom novom, drugačijem pristupu u odrednicama „Enciklopedije industrijskih odnosa“ najrečitije govori komentar jednog od urednika leksikografskih izdanja „Službenog glasnika“, koji mi je umesto komentara „Enciklopedije“, postavio pitanje: „Vi ste levičar?“. Na to sam odgovorio: „ako pod levičarem podrazumevate čoveka koji se bori za socijalnu pravdu, solidarnost, načelo jednakih šansi, dostojanstvo života i rada i ličnu sreću svakog pojedinca, onda jesam“.

Svoj pečat i doprinos „Enciklopediji industrijskih odnosa“ dala je leksikografska redakcija i Direktor JP „Službeni glasnik“.

Uveren sam da se iz „Enciklopedije industrijskih odnosa“ može učiti, proširivati znanje iz ove važne oblasti društvenog i naših ličnih života, ali pre svega treba da bude podsticaj, ohrabrenje i jedna od smernica za slobodan, otvoren pristup definisanju novih i redefinisanju starih pojmova u industrijskim odnosima, kao delu naše vizije boljeg, humanijeg sveta.