U svetu je 7. oktobra obeležen Svetski dan za dostojanstven rad. Međunarodna organizacija rada proglasila je taj datum svetskim danom sigurnog i dostojanstvenog rada, čiju sadržinu čine - zapošljavanje, prava zaposlenih, zaštita i socijalni dijalog. Međutim, globalna ekonomska kriza dodatno je ugrozila pravo na siguran i dostojanstven rad.

U poruci Međunarodne organizacije rada  se od tvoraca ekonomske i socijalne politike traži daleko više fleksibilnosti i uređenije tržište rada, na kojem su milioni zaposlenih izgubili posao, ili se pojavio pojačani strah od njegovog gubitka. Pored uvođenja šire „lepeze" fleksibilnih oblika zapošljavanja, uvođenja pravednijeg sistema uz manje opterećenje zarada, preporučuje se i regulisanje nove - fleksigurnosti.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada može samo da konstatuje da je dostojanstvo kod nas odavno izgubljeno, da su zaposleni u Srbiji svakodnevno suočeni sa kršenjem svojih osnovnih prava, koja su garantovana Zakonom o radu i da je prisutna sve veća netolerancija među ljudima i odsustvo solidarnosti.

Pitanje koje jasno možemo da postavimo jeste da li je rad u današnje vreme uopšte cenjen, ili je postao više od privilegije. U Srbiji su trenutno u porastu jedino nezaposlenost, dugovi i korupcija. Rad na crno, rad bez primanja zarada po nekoliko meseci, izbegavanje uplaćivanja zdravstvenog osiguranja od strane poslodavaca ne ukazuju da zaposleni u Srbiji rade dostojanstveno. Naprotiv, oni su u stalnom strahu da će ostati bez posla, pa upravo zbog toga pristaju na razne ucene od strane mnogih beskrupuloznih poslodavaca, i to sa jednim jedinim ciljem - da bi sačuvali posao koji imaju, kako bi prehranili svoju porodicu i sebe.

Svi ovi problemi zaposlenih kod nas mogu biti rešeni, ali kroz pravi socijalni dijalog, koji u Srbiji ne postoji; stalno upozoravamo na tu činjenicu. Sindikat finansijskih organizacija Srbije ukazuje onima koji su u ovoj državi najodgovorniji - nosiocima vlasti da preduzmu sve mere kako bi zaposlenima i građanima vratili dostojanstvo i omogućili im da rade i zarade platu dostojnu života i čoveka.

Zato je neophodno da se svi naši članovi pridruže naporima Sindikata finansijskih organizacija Srbije i Konfederacije slobodnih sindikata, kao i drugih srodnih sindikata, da buduće izmene i dopune radnog zakonodavstva ne budu na štetu zaposlenih.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije takođe poručuje da će se mere za borbu protiv ekonomske krize i za reformu privrede, koja je Vlada Republike Srbije usvojila dan posle Svetskog dana dostojanstvenog rada, ipak slomiti po leđima građana.

Povezan dokument

Paket mera za stabilizaciju finansija i oporavak privrede

Nismo sigurni kolike će biti stvarne uštede u delu tzv. solidarnog oporezivanja (o čijoj je najavi SFOS pisao u okviru rubrike „Aktuelnosti“). Takođe, nije tačno da neće biti prelamanja preko leđa najsiromašnijih građana - zaposlenih, nezaposlenih i penzionera, jer mere Vlade predviđaju povećanje poreza na dodatnu vrednost na robu koja opterećuje najveće slojeve društva.

Zanimljivo je da se u novim ekonomskim merama malo pažnje poklanja reformi bankarskog sistema, a banke su jedan od ključnih problema i pravi uzrok odumiranja privrede. Ipak, banke ne diraju, a banke su opljačkale Srbiju. Мašu i „strašnim" pričama o velikim subvencijama države. Da, subvencije jesu velike, ali to nije problem. Problem je u tome kome država daje subvencije i kako se troše. U vremenima krize država mora da pomogne, i to je u normalnom svetu normalno, čak i u zemljama surovog tržišnog kapitalizma.

Da ipak ne ispadne da je u merama baš sve loše, deluje da su usvojene mere za suzbijanje sivog tržišta odgovarajuće. Nama se čini da predloženim merama nedostaje razvojni deo budžeta, odnosno ono što svima nama najviše nedostaje – investicije, otvaranje novih radnih mesta, zapošljavanje. Tim merama neće biti rešeni problemi koje naša zemlja ima, a eventualne uštede najverovatnije će biti iskorišćene da država vrati deo kredita, ali i da se dodatno još zaduži. Pojačan element mera je štednja. Štednja? Problem Srbije nije što ne štedi, nego u tome što ne pravi pare.

Prevedeno na jezik svakodnevnog života, navedenim merama Vlade PDV je povećan sa osam na deset odsto, što znači poskupljenje osnovnih životnih namirnica, ali i komunalnih usluga. Te mere podrazumevaju i da će i neka od neegzistencijalnih dobara biti prevedena u višu kategoriju, pa će tako na računare biti primenjivana stopa PDV-a od 20%.

Zbog povećanja stope poreza na dodatnu vrednost, potrošačka korpa od 65.000 dinara biće, kažu u Vladi, skuplja za 450 dinara. Većom stopom biće oporezivani: (→) hleb i drugi pekarski proizvodi, mleko i mlečni proizvodi, brašno, šećer, jestivo ulje, jestive masnoće biljnog i životinjskog porekla, med; (→) žitarice, suncokret, soja, šećerna repa i uljana repica; (→) sveže i smrznuto voće, povrće, meso, riba i jaja; (→) lekovi, uključujući i lekove za upotrebu u veterini; (→) ortopedska i protetička sredstva, kao i medicinska sredstva, materijal za dijalizu; (→) đubrivo, sredstva za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadni materijal; (→) udžbenici i nastavna sredstva; (→) računari; (→) dnevne novine; (→) ogrevno drvo, prirodni gas, toplotna energija za potrebe grejanja; (→) prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju; (→) komunalne usluge; (→) itd., itd., itd.

Od vlade do vlade, od mera do mera, prođoše decenije, a nastavljamo i dalje sa podmetanjem naših „dostojanstvenih“ leđa, koja su, po onima koji mere donose, idealna za sva prelamanja. Dokle?!…