|
Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.
Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.
Naše aktivnosti organizujemo i vodimo u tom smeru.
Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava. |
Niko ne bi smeo da se nađe u situaciji da radi neprimereno mnogo sati da bi sastavio kraj s krajem, pa zato problem niskih primanja i predugog radnog vremena treba rešavati u isto vreme. Nedostatak vremena za sebe može ozbiljno da ugrozi zdravlje i blagostanje... |
Dok mnogi vodeći ekonomski stručnjaci u svetu pozivaju na skraćenje radnog vremena sa 8 na 6 sati, dotle autori tzv. „Radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, između ostalih „genijalnih rešenja“, žele da uvedu i sledeća dva: (1) prekovremeni rad može trajati i duže od 12 časova dnevno radi sprečavanja nesrazmerne štete poslodavcu i (2) u slučaju preraspodele radnog vremena, moguće je da radi i duže od 60 časova nedeljno, ako je to utvrđeno opštim aktom, ili ako se sa tim radnik pismeno saglasi (jasno je da će se u okolnostima kakve su kod nas malo zaposlenih usuditi da odbije da da pismenu saglasnost). I dok ovi naši tako, ekonomisti u svetu tvrde da bi skraćenje radne nedelje sa 40 na 30 sati doprinelo našem blagostanju, poboljšalo naš porodični život i ojačalo naša prijateljstva. U kombinaciji sa nizom novih oblika dozvoljenog odsustvovanja s posla, skraćenjem radnog vremena bi se uspešno borili i protiv nezaposlenosti. Ekonomski stručnjaci ističu da bi skraćenje radne nedelje moglo da se ostvari postepenim uvođenje promena na tržištu rada. Poslodavce treba podstaći da radnicima češće odobravaju odsustvo, umesto da im povećavaju plate, dok bi mladi na početku karijere radili četiri dana u nedelji, što je model koji se već uspešno primenjuje u Holandiji. Ta zemlja, kao i Belgija i Nemačka pokazale su da je moguće sprovesti takve izmene, bez nanošenja štete ekonomiji. Kako ocenjuju mnogi stručnjaci, skraćenje radne nedelje smanjilo bi pritisak pre svega na žene i omogućilo im da podele obaveze kod kuće sa muškarcima, što bi doprinelo povećanju ravnopravnosti među polovima. Britanska vlada trebalo bi takođe da omogući svim zaposlenima da rade kraće i da poveća minimalne plate.
Niko ne bi smeo da se nađe u situaciji da radi neprimereno mnogo sati da bi sastavio kraj s krajem, pa zato problem niskih primanja i predugog radnog vremena treba rešavati u isto vreme. Nedostatak vremena za sebe može ozbiljno da ugrozi naše zdravlje i blagostanje, naš porodični život, prijateljstva i društvo. Većina ekonomija u svetu su sve više neodržive, nepravedne i nestabilne. Mnoge od najbogatijih zemalja na svetu nemaju i najviše blagostanje. Od klimatskih promena do finansijske krize - jasno je da sadašnji ekonomski sistem ne odgovara svojoj svrsi. I dok su u svetu svesni svih tih izazova i traže neka nova civilizacijska rešenja, neki među nama bi da točak istorije okrenu unazad! (*) Think tank organizacije su nezavisni (i najčešće privatni) instituti za istraživanja politika koji okupljaju ljude angažovane na istraživanju specifičnih oblasti politika ili širokog spektra političkog delovanja koji aktivno teže da obrazuju/upute ili posavetuju kreatore politika i javnost kroz mnogobrojne kanale koje koriste. U nastojanju da se pronađe adekvatan prevod na srpski jezik, za opisivanje pojma „think tank“ kod nas se koriste i termini: istraživački centar, ekspertska organizacija i institucija, institut za intelektualne usluge, ekspertska grupa, nezavisni istraživački centar, trust mozgova, i slično. Jedna od ponuđenih mogućnosti prevoda je i organizacija javne politike, što možda najviše i govori o različitim aspektima delovanja think tank organizacija. |