|
Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.
Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.
Naše aktivnosti organizujemo i vodimo u tom smeru.
Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava. |
Skoro godinu dana od početka primene novog zakona o radu, poslodavci ocenjuju da je taj zakon doneo bolji privredni ambijent i efikasniji rad, pri čemu nije došlo do masovnih otpuštanja radne snage. |
Sindikati ostaju u uverenju da je taj propis smanjio prava zaposlenih i uneo veću nesigurnost. Analize Sindikata finansijskih organizacija Srbije, kao i drugih sindikata, pokazuju da pozitivnih efekata novog Zakona o radu praktično nema, jer nema investicija, prava zaposlenih su smanjena, zarade takođe, nije se poboljšalo zapošljavanje, izgubljen je i onako nizak nivo socijalnog dijaloga, izgubljeno je mnogo kolektivnih ugovora, a dobijena je velika neizvesnost. Novi zakon je sve ranije potpisane kolektivne ugovore stavio van snage, pa su sindikati ubrzano morali da uđu u pregovore sa poslodavačkim organizacijama i poslodavcima za potpisivanje novih kolektivnih ugovora. Predstavnici SFOS-a su učestvovali u pregovorima oko zaključenja kolektivnih ugovora kod svojih članica. Iz dosadašnjeg iskustva u pregovorima, primetno je da postoji tendencija da dođe do smanjenja prava zaposlenih nakon donošenja novog zakona, čak i ispod onog što predviđa Zakon. Ta tendencija odnosi se na smanjenje zarada, mogućnost otpuštanja, ali i smanjenje prava i mogućnosti normalnog rada sindikalnih funkcionera. Jasno je da je to trend koji je prisutan na bilo kom nivou na kome se obavljaju pregovori. Čak postoje i primeri da je prisutna namera da se pregovori fingiraju i da ne dođe do dogovora poslodavca i zaposlenih, što otvara mogućnost donošenja pravilnika o radu kod tih poslodavaca, koji sadrži manja prava za zaposlene. Međutim, i to treba izneti, postoje i drugi primeri, gde poslodavci pokazuju solidan stepen socijalne odgovornosti prema zaposlenima. To samo potvrđuje da postoje razlike i da je neophodno jasno utvrđivanje specifičnosti svake radne sredine pojedinačno. Uspostavljanje međusobnog poverenja socijalnih partnera je uslov za jačanje socijalnog dijaloga na svim nivoima – nacionalnom, lokalnom i kod poslodavaca i svi učesnici moraju da pokažu zrelost pri utvrđivanju ciljeva i prioriteta i metoda za postizanje međusobnog poverenja. Značaj kolektivnih ugovora, kao univerzalnog prava uređenja odnosa rada i kapitala se ogleda u tome što oni – u poređenju sa zakonom, omogućavaju efikasnije i fleksibilnije regulisanje odnosa u oblasti rada. Socijalnog dijaloga gotovo da nema u privatnom sektoru – nedovoljan je broj granskih ugovora, a bez tog ugovora teško je zaštititi prava samo individualnom akcijom. Stvaralačka snaga sveta rada predstavlja pokretačku snagu istorije i savremenog društva, a društvo koje to zapostavi i zaboravi ne može se nadati dobru. Neprihvatljivo je ponašanje kojim se ne prihvata socijalno partnerstvo, ne uvažava pravo stvarnih reprezentativnih predstavnika sindikata da učestvuju u socijalnom dijalogu, donose zakoni i mere ekonomske politike bez konsultovanja i saglasnosti sindikata. Tako je i u sektoru pružanja finansijskih usluga. Nepostojanje formalnog predstavnika poslodavca za zaposlene u bankama u Srbiji onemogućava donošenje posebnog kolektivnog ugovora. SFOS će nastaviti i dalje da čini maksimum da dođe do ostvarivanja toga da Udruženje banaka Srbije bude formalni predstavnik poslodavaca za zaposlene u bankama, kakva je, inače, praksa u većini zemalja Evropske unije. Potpisivanjem posebnog (granskog) kolektivnog ugovora, koji bi dao veća prava zaposlenima, omogućio bi da prilikom kolektivnog pregovaranja kod svakog poslodavca budu ostvarena i veća prava od minimuma prava koja su definisana Zakonom o radu, ali i prava zagarantovana u posebnom kolektivnom ugovoru za tu granu. Time bi i sindikati imali manevarski prostor za povećanje prava zaposlenih prilikom pregovora kod poslodavaca. |