Sredinom septembra Narodna banka Srbije je saopštila da zbog potrebe održavanja stabilnog poslovnog, investicionog, ali i potrošačkog ambijenta, ima za cilj da održi nisku inflaciju, što i postiže, uz napomenu da se subjektivni osećaj pojedinca u pogledu inflacije neretko povezuje sa spoznajom sopstvene kupovne moći.

Metodologija obračuna indeksa potrošačkih cena, koju koristi Republički zavod za statistiku, usaglašena je sa preporukama za obračun harmonizovanog indeksa potrošačkih cena Evropske unije. Time je obezbeđena uporedivost obračuna inflacije u Srbiji sa praksom ostalih evropskih zemalja. Obračun, kako se dodaje u saopštenju, odslikava stvarnu strukturu potrošnje i navika potrošača - šta trošimo, koliko smo za to spremni da platimo i gde to uglavnom kupujemo. Zato je obračun indeksa potrošačkih cena zahtevan - snima se više od 600 proizvoda i usluga na stotine prodajnih mesta. Realnost se postiže redovnim godišnjim revidiranjem lista proizvoda i mesta snimanja. Indeks potrošačkih cena se, kako je objašnjeno, dobija objedinjavanjem tako prikupljenih podataka.

To znači da ovaj indeks uopštava razlike u strukturi potrošnje pojedinaca, ali i da smo, u zavisnosti od pojedinačne strukture potrošnje, različito izloženi efektima poskupljenja i pojeftinjenja pojedinih proizvoda. Tako, na primer, stanovništvo sa manjim primanjima više je izloženo efektima promena cena hrane i obrnuto, kažu u NBS i dodaju da se subjektivni osećaj pojedinca u pogledu inflacije neretko povezuje sa saznanjem o sopstvenoj kupovnoj moći. Pri tom se zaboravlja se da na nju pored cena utiče i raspoloživa primanja i mogućnost da se potrošnja preusmeri na jeftinije proizvode, navedeno je u saopštenju.

NBS, upravo zbog potrebe održavanja stabilnog poslovnog, investicionog, ali i potrošačkog ambijenta, ima za cilj da održi nisku inflaciju. To, kako je navedeno, i postižu, jer je u avgustu međugodišnja inflacija iznosila 2,1 odsto. Naravno, smisleno je da stanovništvo, čak i pri ovom nivou inflacije, mora da se prilagođava i po potrebi menja svoje navike - da kupuje gde je najjeftinije i proizvode kojima uz najpovoljnije cenovne uslove može da zadovolji svoje potrebe. Takođe, time se podstiče konkurencija među ponuđačima, što dodatno doprinosi stabilizaciji i urednoj i adekvatnoj snabdevenosti tržišta. Uz odgovornu monetarnu politiku i to će doprineti racionalnijem zadovoljenju naših potrošačkih sklonosti, zaključuju u Narodnoj banci Srbije.

Međutim, izgleda da je inflacija od 2,1 odsto „posvađala“ Narodnu banku Srbije i sindikate i građane i to tako što ti procenti, kažu u sindikatima, ali i većina građana u anketama, ne odgovaraju stvarnom stanju, a realno je da je kupovna moć građana takva da za svoju zaradu sada mogu da kupe manje.

Upravo suprotno se navodi u saopštenju naše centralne banke – tvrde da je korišćeno najsavremenije merenje, te da ova inflacija odražava stvarnu strukturu potrošnje i navike potrošača. Smanjene su plate i penzije, hrana je poskupela, pa se građanima čini da je skočila i inflacija? To je subjektivni osećaj – poručuju, dakle, iz NBS. Inflacija je naime niska – 2,1 odsto, a do tog procenta Zavod za statistiku došao je koristeći najsavremeniju metodologiju obračuna potrošačkih cena.

Sa druge strane, prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u avgustu iznosila je 44.630 dinara, što je nominalno za 2,1 odsto manje nego u julu, a realno je smanjenje od 3 odsto, saopštio je Republički zavod za statistiku. U poređenju sa avgustom 2014. godine, prosečna zarada je nominalno manja za 2,1 odsto a realno za 4,1 odsto. Prosečna bruto zarada u avgustu 2015. godine iznosila je 61.538 dinara i nominalno je manja za 1,8 odsto nego prethodnog meseca, a realno je manja za 2,7 odsto. U odnosu na avgust prošle godine, nominalno je manja za 2,3 odsto i realno za 4,3 odsto. Svaki četvrti građanin u Srbiji bio je 2014. godine na granici siromaštva, takođe je zvanično objavio Republički zavod za statistiku. U istraživanju je učestvovalo nekoliko hiljada građana, a anketa se zasniva pre svega na tome koliko novca građani imaju na raspolaganju. Po indeksu siromaštva među 90 zemalja, Srbija se našla na trećem mestu, u analizi koju je sproveo Institut Kejto u Vašingtonu, a kao glavni razlog navodi se stopa nezaposlenosti. Ispred Srbije nalaze se Venecuela i Iran, dok se Makedonija nalazi na 11. a Hrvatska na 15. mestu.

Taj podatak da je prosečna zarada u Srbiji zabeležila pad je zabrinjavajući i očekivati je da se taj trend nastavi, s obzirom da Vlada Srbije nije htela da poveća minimalac. Prosečna plata u Srbiji od 370 evra je među najnižim od zemalja u regionu, čak i od Bosne i Hercegovine gde je zabeležen rast zarada i iznosi prosečnih 430 evra. Cena električne energije je nedavno uvećana za 12 odsto, dok su penzije i plate ostale na istom nivou, tako da postoji ozbiljna zabrinutost nastavka trenda daljeg osiromašenja stanovništva. Približava se zima, kada se odvajaju veća sredstva za grejanje, što će dodatno opteretiti kućni budžet najvećeg dela stanovništva i staviti ih u nedoumicu na čemu štedeti: grejanju ili hrani ili lekovima?

Sindikat finansijskih organizacija Srbije se pridružuje ocenama kolega iz drugih sindikata da je, imajući u vidu sve prethodno navedeno, saopštenje Narodne banke Srbije (najblaže rečeno) čudno, jer se kupovna moć građana ne meri tabelama i nerazumljivim informacijama, bez obzira koliko je merenje naših statističara na nivou evropskog. Jer, stvarnost je takva da se u Srbiji ni malo ne živi evropski, niti dostojanstveno.