Sindikat finansijskih organizacija Srbije je na ovim konferencijama predstavljao koordinator za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović.

U istom periodu (27-29. oktobar) održan je na drugom kraju Evrope, u Madridu, u Španiji kurs sa temom posvećenom finansijskim tržištima, koji su zajedno organizovali UNI finansije Evropa i Evropska konfederacija sindikata sa Evropskim institutom sindikata. Sindikat finansijskih organizacija Srbije je na ovom kursu predstavljao član Statutarnog odbora Milan Adamović.

Predstavnici SFOS-a su ravnopravno učestvovali sa kolegama iz Evrope i celog sveta na ovim skupovima i dali su doprinos u ostvarenju zajedničkih ciljeva razmenom iskustava o mehanizmima finansijskih tržišta i rada banaka, otkrivanjem pojava koje su pretnja i koje sindikate čine ranjivim, kao i utvrđivanjem zajedničke strategije sindikata prema regulisanju finansijskih tržišta. Opširnije izveštaje sa ovih događaja možete čitati u okviru levog vertikalnog menija pod nazivom „Ino-saradnja“ Ž>>> „4. Konferencija UNI finansije Evropa i svet, Belek, Turska“ i >>> „Kurs posvećen finansijskim tržištima, Madrid, Španija“.

Svet finansija još uvek ima dosta da nauči od globalne finansijske propasti pre sedam godina. To je konsenzus stotina predstavnika sindikata iz 53 zemlje sa svih kontinenata, koji su upozorili da sektor finansija mora prekinuti svoje loše navike zauvek. Poruka sa Kongresa liderima Grupe 20 (koju čini 19 najrazvijenijih zemalja sveta, sa Evropskom unijom), koji se takođe u Beleku sastaju sledećeg meseca, je da treba da budu oprezni i da pošalju jasno upozorenje svetu da nikada ne bi ponovo trebalo da se dogodi da obični poreski obveznici plate račun za nesmotreno ponašanje bankara.

Obraćajući se delegatima Kongresa, generalni sekretar Filip Dženings je rekao da sindikati nisu uvereni da je era neodgovornosti u finansijskom sektoru završena. Predsednik UNI finansija Edgardo Ijozia je ukazao da sindikati vide neopisivu pohlepu i opsesiju da pobedi brzi, kratkoročni profit, dok realna ekonomija trpi. Postoji trideset miliona nezaposlenih više, kao rezultat propasti 2007-8. godine. Ono gde su nam potrebne inovacije je sektor finansija, koji mora da ulaže u spasavanje naše planete kroz održavanje ekonomije, energije i prirode.

Šef UNI finansija Marsio Moncane je potvrdio da UNI ima ambiciozne planove za razvijanje sindikata i osvajanje poštovanja ljudskih prava zaposlenih u sektoru finansija. Kada banka ili osiguravač ne poštuje ta prava, onda je to znak etičkog problema. Učesnici Konferencije su pozdravili potpisivanje najnovija dva globalna sporazuma, i to sa bankama Société Générale i ABN AMRO, čija je suština poštovanje ljudskih prava zaposlenih. Nastavak borbe za uređenje regulative treba da rezultira kroćenjem ekscesa u svetu finansija, a davanje prava glasa zaposlenima u sektoru finansija treba da bude sastavni deo te politike.

Koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović je dogovorio posetu Srbiji generalnog sekretara UNI Global Union Filipa Dženingsa. Poseta, čiji će termin biti naknadno usaglašen, biće u funkciji posebne analize stanja u Srbiji i pružanja podrške Sindikatu finansijskih organizacija Srbije, kao i pomoć u uspostavljanju socijalnog dijaloga kod nas, jer poruka je jasna – ne možemo stajati po strani i samo gledati, moramo da radimo zajedno da bi ostvarili promene.

Filip Dženings je na kraju Kongresa istakao da bi sve značajne svetske institucije trebalo da imaju globalni dogovor sa svojim sindikatima. Kada dođe kriza, onda su u opasnosti poslovi, plate i penzije i o planovima prevazilaženja problema moraju da razgovaraju sa sindikatima. Jasno je poručio da nećemo postići održiv svet bez odgovornog finansijskog sektora.

Generalni sekretar UNI Global Union biće ponovo u Beleku 15 i 16. novembra na sastanku G20, gde učestvuje kao predstavnik sveta rada, da bi postavio radnička pitanja, da bi apelovao da u finansijama i ekonomiji dođe do drugačijeg razmišljanja, da bi pozvao da se ostvari rast novih radnih mesta i uspešna borba protiv opasnosti od rastuće nejednakosti.

Za finansijska tržišta se kaže da su neprozirna (rezervisana za stručnjake) i moćna (ne mogu se kontrolisati). Finansijska kriza je vrhunac odsustva demokratskih javnih institucija i propisa.

Od 2008. godine, čak i G20 priznaje da finansijska tržišta ne mogu sama sebe regulisati i da finansijska stabilnost mora biti politički cilj. Šta je urađeno od tada? Koja je cena toga? Da li su sindikati u bilo kom obliku uključeni proces regulacije finansijskih tržišta? Šta je sa porezom na finansijske transakcije? Ko vlada Evropskom unijom?

UNI finansije se zalažu za dobro upravljanje i održiv bankarski sistem koji može da podrži realnu ekonomiju, socijalnu zaštitu i otvaranje novih radnih mesta unutar i izvan bankarskog sektora. Banke imaju ključnu ulogu, koju treba da odigraju pružanjem usluga društvu, a to je finansijsko posredovanje između ekonomskih aktera, ili ono što UNI zove „realno bankarstvo“. Bez banaka ne bi bilo investicija u realnu ekonomiju, koja je postala osnov za dobrobit većine ljudi koji žive na ovoj planeti. Međutim, nedavna finansijska kriza jasno pokazuje da je funkcija realnog bankarstva zapostavljena od strane spekulativnog investicionog bankarstva na štetu društva, ekonomije, klijenata i zaposlenih. Ovaj trend se mora preokrenuti ukoliko želimo da izgradimo održivu ekonomiju koja može da zadovolji potrebe ljudi na duži rok.

Finansijska tržišta imaju tendenciju da favorizuje kratkoročno i srednjeročno rizične plasmane, pre nego dobitnu dugoročnu strategiju, a koji stvaraju sistemski rizik od neuspeha tržišta. Regulatori i kreatori politike treba da intervenišu na nivou terena finansija i na stvaranju povoljnog okruženja za dugoročne dobitne prilika za banke i društvo. Razlog za ovaj argument nije samo ekonomski, već i društveni i politički. Finansijska kriza i porast nezaposlenosti i nejednakosti su izazivale građanske nemire u mnogim zemljama širom sveta. Stabilan finansijski sistem je preduslov za otvaranje novih radnih mesta, socijalnu zaštitu i mir.

Mnogi skandali koji su pogodili finansijski sektor i koji su objavljeni u medijima imali su za rezultat žestoke reakcije protiv banaka, stvarajući negativnu sliku u javnosti i gotovo neprijateljsko regulatorno okruženje. Međutim, mora se imati na umu da prava funkcija banaka ima veoma visoku ekonomsku i društvenu vrednost. Banke ne funkcionišu kao i svaki drugi posao, jer imaju privilegiju da raspolažu operativnim sredstvima garantovanim od strane države, što bi takođe trebalo da sadrži posebnu odgovornost prema društvu.

Postoje različiti načini za jačanje realnog bankarstva protiv spekulativnog investicionog bankarstva, tako što će realno bankarstvo učiniti atraktivnijim, a spekulativno manje atraktivnim za bankarske menadžere i investitore. Dovođenjem pravnom regulativom u red različitih sektora je obično veoma složeno i nedovoljno, jer dozvoljava previše mnogo nedostataka, koji mogu biti korišćeni od strane bankarskog sektora da eksternalizuje svoje troškove. UNI finansije zagovara neke opšte sveobuhvatne principa kojima mogu da se usmeravaju kreatori politike i društva u celini ka redefinisanju uloge finansijskog sektora. Na prethodno navedenim konferencijama UNI finansije je definisao stav o ključnim političkim pitanjima finansija za spoljnu publiku, uključujući kreatore politike, sindikalne organizacije, nevladine organizacije, medije i javnost.