Koliko je naš sindikalni kolega i prijatelj u pravu, potvrđuju i uznemiravajuće promene na tržištu rada, uključujući sve veći broj robota i razvoj veštačke inteligencije, koje će dovesti do neto gubitka od 5,1 milion radnih mesta u narednih pet godina u 15 vodećih ekonomija sveta, prema objavljenoj analizi Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu. Zvanična tema ovogodišnjeg ekonomskog foruma u Davosu je „Četvrta industrijska revolucija“, u okviru koje će biti pokrivene teme robotike, nanotehnologije, 3D štampe i biotehnologije. <Prva industrijska revolucija se računa od 1784. godine pojavom mehaničkih mašina pokretanih vodom i parom. Druga počinje 1870. godine upotrebom elektrike, masovnom proizvodnjom  i podelom rada. Treću, 1969. godine, karakteriše elektronika, automatizovana proizvodnja i informacione tehnologije. Četvrta tek čeka svoju definiciju, a dotle je označena kao doba sajber fizičkih sistema i već uveliko osvaja svet.>

Prema projekcijama WEF-a, koji u periodu 20-23. januar organizuje godišnji sastanak u švajcarskom zimskom odmaralištu Davosu, moguć je ukupan gubitak od 7,1 milion radnih mesta, što će delimično biti neutralisano otvaranjem dva miliona novih radnih pozicija. Petnaest svetskih ekonomija, obuhvaćenih ovim anketom, čini skoro 65 odsto globalne radne snage.

U izveštaju pod nazivom „Budućnost zapošljavanja“ ukazano je na izazove koje nameću moderne tehnologije, obzirom na činjenicu da automatizuju sve veći broj ljudskih poslova i od njih prave višak. Gubitak radnih mesta će, prema izveštaju, uslediti u gotovo svakoj industrijskoj grani, pri čemu će najveći gubici verovatno biti registrovani u sektoru zdravstvene zaštite, posle čega slede energetski i finansijski sektor. Žene će, takođe, biti najveći gubitnici, jer su njihovi poslovi uglavnom u oblastima koje su u padu, kao što su prodaja, kancelarijski i administrativni poslovi.

Međunarodna organizacija rada, kao deo Ujedinjenih nacija, već je prognozirala skok globalne nezaposlenosti za jedanaest miliona ljudi do 2020. godine. Prema najnovijim otkrićima, oko dve trećine projektovanih otpuštanja će, kako se procenjuje, biti realizovano u kancelarijskim i administrativnim sektorima, jer pametne mašine preuzimaju većinu rutinskih poslova.

Tako je u svetu. Kod nas nezaposlenost i minimalna zarada od 200 evra teraju mnoge građane Srbije u inostranstvo. Nesigurnost posla u jugoistočnoj Evropi polako, ali sigurno, postaje recept za robovski rad. Četvrt miliona od ukupnog broja formalno zaposlenih radi skraćeno ili povremeno, oni tehnički nisu u robovskom položaju, ali su njihov veliki rezervoar.

Prekarnost, ili robovski rad, postaje svakodnevnica u Srbiji. Radnike je sve teže zaštiti, jer kapitalu i državama ne odgovaraju jaki sindikati, pa je na delu trend gušenja sindikata. Novo vreme donelo je i kategoriju rada na određeno vreme, pa je nesigurnost posla i naš i opšti trend. Čest prekovremeni rad i rad vikendom, otkaz bez otpremnine i posledica po poslodavce, pa rad na određeno vreme koji se pravnom gimnastikom produžava i do deset godina, radnike čini još nesigurnijim. Sve je podređeno kapitalu i profitu, a o zaposlenima i njihovim pravima niko ne razmišlja. Pogotovo u sektoru finansija, u kome školovani mladi ljudi, koji nađu posao, ulaze u poseban životni lavirint.

Međunarodna organizacija rada mlade ljude karakteriše kao „preplašenu“ i „traumatizovanu“ generaciju koja se suočava sa visokom nezaposlenošću, povećanom radnom neaktivnošću i tzv. prekarnim radom (zasnovan na fleksigurnosti, službenoj politici zapošljavanja u Evropskoj uniji) u razvijenim zemljama, kao i stalnim siromaštvom u zemljama u razvoju. Posledice najčešće inertnog stava države su socijalna i ekonomska marginalizacija mladih ljudi.

Svetski trend nesigurnosti radnika je u funkciji krupnog kapitala. Da nevolja bude još veća, mladi ljudi ulaze na tržište rada u periodu ekonomske krize enormnih razmera i s njom povezanih socijalnih turbulencija, koje su obeležile godine iza nas, a pred nama su tek dramatične promene na tržištu rada. U zemljama Evropske unije, iako nema stalan posao, građanin ipak može da poseduje kreditnu karticu i uzima kratkoročne kredite. U Srbiji ne, pa naši građani koji rade na određeno, a često i neprijavljeni, odlažu brak i proširenje porodice, jer ne mogu da reše stambeno pitanje.

SFOS poziva sve sindikate i ljude dobre volje koji osećaju odgovornost da se ujedinimo u borbi za osnovna ljudska prava – pravo na rad i prava iz rada i radnog odnosa – da zajedničkim snagama formulišemo odgovor na velike izazove pred nama, dok ne bude prekasno, za sve. Ljudska prava, a to jesu i radnička prava, se ne poklanjaju, za njih se treba boriti.

Povezan tekst: Radna snaga: Nit humani(?), niti kapital>>>