Oko pedeset šefova država i više od hiljadu direktora svetskih kompanija prisustvovalo je sastanku ekonomske i političke elite na Svetskom ekonomskom forumu, održanom u švajcarskom zimskom odmaralištu Davos u periodu 23-27. januar. Premijer Rusije Dimitrij Medvedev, nemačka kancelarka Angela Merkel i premijer Italije Mario Monti održali su pozdravne govore posvećene načinima pospešivanja svetske ekonomije. Među učesnicima su bili prisutni i generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, direktor Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Legar i osnivač Majkrosofta Bil Gejts. Osnivač Foruma Klaus Švab je izjavio da je „veoma jasno da se pitanje svetske ekonomije zasniva na vraćanju poverenja“.

Na Forumu, koji je Švab nazvao „laboratorijom ideja“ za poboljšanje prilika u svetu, godinama se okupljaju političari, diplomate, umetnici i slavne ličnosti radi jednonedeljnih razgovora. Ove godine je na Forumu je od učesnika zatraženo da hitno pronađu načine za oporavak svetske ekonomije iz krize i da osmisle puteve za reformu kapitalističkog sistema.

Na sastanku u Davosu sa dobitnikom Nobelove nagrade za ekonomiju Džozefom Stiglicem i drugim vodećim intelektualcima, generalni sekretar UNI Global Union Filip Dženings jasno je formulisao potrebu za radom dostojnim čoveka i postojanjem jakih sindikata u borbi protiv nejednakosti. In a Davos session with Nobel winning economist, Joseph Stiglitz and other thought leaders, UNI General Secretary Philip Jennings spelt out need for decent work and strong unions to tackle inequality.

Vizija poslova ukinuće jaz nejednakosti
Vision on jobs will close inequality gap

Dženingsov poziv za povećanje zarada za radnike je odjeknula u Davosu. Tokom sastanka o tome kako da se zatvori rastući jaz nejednakosti, Stiglic i drugi učesnici složili su se sa Dženingsom da jaz u zaradama nije samo sramotan, već da usporava privredni oporavak. Vrhunski akademik za poslovanje Rodžer Martin rekao je da su radni ljudi i sindikati bili „kolateralna šteta“ u promeni odnosa snaga, koja je na delu još od sedamdesetih godina prošlog veka. Jennings’ call for a pay rise for workers has resonated at Davos. During a session on how to close the growing wealth inequality gap, Stiglitz and other panellists agreed with Jennings that the gap in wages was not only obscene but holding back the economic recovery. Top business academic Roger Martin said that working people and the unions had been the “collateral damage” of the power shift experienced since the 1970s.

Dženings je rekao: „Postoji konsenzus da ljudima moramo podići prihode - 99% treba rast zarada“. Jennings said, “There is a consensus we must lift the earnings of people – the 99% need a wage rise.”

„Finansijska neumerenost donela je sa sobom nejednakost i ekonomsku nestabilnost“, rekao je Stiglic. “Financial excess has brought with it inequality and economic instability,” said Stiglitz.

Martin je izjavio, „Tradicionalne radničke partije su presekle most ka brizi za radne ljude. Bila je to promena snaga i videli smo kolateralnu štetu. Stranke desnice su se povezale sa elitom ili sa snalažljivima koji su dobili veoma visoke nagrade“. Martin said, “Traditional labour parties have cut the bridge with the concerns for working people. There has been a power shift and we have seen the collateral damage. Parties from the right have associated themselves with the elite or the talent which has got very high rewards.”

Bivši glavni ekonomista Svetske banke Džozef Stiglic je rekao da „društvo plaća visoku cenu za pravac u kome je nejednakost izrasla“. Objasnio je da su ti nivoi nejednakosti evidentni u Sjedinjenim Američkim Državama, gde mit da je SAD zemlja ekonomske šanse više ne odjekuje istinom. Ekonomista nobelovac je rekao da su oni koji osvajaju vrh u stvari „tragači-zakupci“ - ljudi koji imaju pristup prirodnim resursima i finansijskim institucijama - jer oni ostvaruju ogromne profite, a ne uzvraćaju nikakvim doprinosom. Stiglitz said that “society is paying a high price for the way inequality has grown.” He said these levels of inequality were evident in the United States where the myth that the US is a land of economic opportunity no longer rang true. The Nobel economist said that those who are winning at the top are the “rent-seekers” – people who have access to natural resources and financial institutions - because they make massive profits without contributing.  

Stiglic se složio, dodajući: „Mi ne treba da prihvatimo ove nivoe nejednakosti, to ne mora da bude ovako. Ovo može da se popravi“. Stiglitz agreed adding, “We should not accept these levels of inequality; it doesn’t have to be like this. This can be fixed.”

Dženings je izneo viziju kako popraviti slomljeni ekonomski sistem, ali, podvukao je, sindikatima prvo treba da bude dozvoljeno da nastave sa svojim radom. Jennings set out a vision for how the broken economic system can be fixed but first, he said, unions need to be allowed to get on with their work.

Dženings je zaključio: „Ja kao sindikalni lider ne mogu da radim svoj posao na poboljšaju života radnika, ako im nije dozvoljeno da se organizuju, kao što je slučaj u kompaniji Volmart u SAD. Vreme je da se poslovni svet i vlade probude i prihvate činjenicu da su sindikati deo rešenja za rešavanje krize. Efekat prelivanja bogatstva od elite ka 99% društva očigledno nije funkcionisao, začepljen sopstvenim interesima. Potreban nam je alternativni sistem zasnovan na jakim stubovima, uključujući zarade za život, rodnu ravnopravnost, mrežu socijalne zaštite i efikasan lanac snabdevanja, koji poštuje, umesto da zloupotrebljava radnike. Potrebni su nam obrazovanje i obuka koji obučavaju mlade ljude veštinama da posao rade kvalitetno. Ne bi trebali da zaboravimo potencijala poslova u okviru očuvanja životne sredine. Moramo postaviti ove stubove čvrsto na svoje mesto i onda ćemo biti u poziciji da se premosti jaz nejednakosti, ali samo ako poslovni svet promeni svoje ponašanje i vlade počnu da troše znatno više od sadašnjeg 1 procenta bruto nacionalnog dohotka koji ide ka aktivnom tržištu rada“. Jennings concluded, “I cannot do my job as a union leader to improve the lives of workers if they are not allowed to organise themselves, as is the case at Walmart in the US. It’s time business and government woke up to the fact that unions are part of the solution to solving the crisis. The trickle down effect of wealth from the elite to the 99% clearly hasn’t worked, clogged up by self-interest. We need an alternative system built on strong pillars, including a living wage, gender parity, a social safety net and an efficient supply chain which respects rather than abuses workers. We need education and training which equips young people with the skills to do a quality job. Nor should we forget the potential of green jobs. We must put these pillars firmly in place and then we will be a position to bridge the inequality gap but only if business changes its behaviour and governments start spending substantially more than the current 1 percent of GDP going on the active labour market.”

Na kasnije održanom sastanku, kojem je predsedavao generalni sekretar UN Ban Ki-Mun, Dženings je zagovarao neophodnost da pitanje potrebe za poslom ide do vrha dnevnog reda Ujedinjenih Nacija. In a later session, chaired by UN Secretary General Ban Ki-Moon, Jennings pushed for jobs to go to the top of the UN agenda.

Izvor teksta: Cirkular UNI Global Union 28. 1. 2013. godine

Prevod: Slobodan Mihajlović, član Republičkog odbora i koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju