UNI traži duboke reforme sistema za oporavak banaka u Evropi

Predstavnik UNI Evropa finansije izjavio je 19. marta da događaji tog dana na Kipru iziskuju hitnu potrebu za reformama, koje će stvoriti održiviji bankarski sistem.

Za Marsija Monzana, šefa UNI Evropa - Finansije „održivi bankarski sistem bi trebalo da služi društvu u celini. Nerealno je očekivati da banke imaju stopu prinosa na kapital oko 20% kada ekonomija ne raste. Bankarski sistem treba da ulaže u realnu privredu i u razvoj sadržajnog finansijskog poslovnog modela. Banke bi takođe trebalo da usvoje jezik koji njihovi klijenti razumeju, da bi mogli da bolje izraze svoje potrebe, a bez poslovnog posredovanja, čineći ga jednostavnijim i boljim“.

Kiparska kriza zahteva stvaranje održivog bankarskog sistema

Generalni sekretar UNI Global Union Filip Dženings je izjavio: „Trojka mora da preuzme punu odgovornost za ovakav predlog prevare štediša u kiparskim bankama. One kojima je takva iskričava ideja pala na pamet, treba smatrati odgovornim. Već postoje milioni mladih ekonomskih izbeglica u Evropi, a jedan od pet nezaposlenih je na jugu. Trojka i njene kohorte su upravo pogoršali situaciju, stvarajući neizvesnost na Kipru, koja će se kao požar proširiti širom južne Evrope, a i dalje. Njihova nesposobnost je stvorila evropsku paniku bežanja depozita iz banaka, odlaganja investicija u fioke, dalje žrtvovanje siromašnih i stvaranje još većeg broj nezaposlenih.“

Dženings je dodao: „Ko će sada investirati? Ko će se usuditi da veruju bankama? Čak i ako Kipar uspe da utekne sa ivice ponora i nekako saseče štetu nanetu manjim investitorima, šteta je učinjena i evropsko bankarsko samopouzdanje pretrpelo je dramatičan udarac.“

Prema predlogu Evropske unije, koji je Parlament Republike Kipar odbio, većina međunarodnih banaka i institucionalnih investitora koji pozajmljuju novac za kiparske banke i budžet Republike Kipar pretrpeće minimalne gubitke, uprkos činjenici da bi imali koristi od depozita bez garancija preko € 100.000.

Ali fizička lica koji su deponovali svoje ušteđevine po raznim osnovama u bankama Kipra bi pretrpeli gubitke, uprkos tome što su dobili garancije države za svoje depozite.

Evropska unija i Međunarodni monetarni fond su Kipru ponudili zajam od deset milijardi evra, uz uslov da Nikozija pribavi 5,8 milijardi, uglavnom putem oporezivanja depozita u bankama. Bilo je predviđeno da depoziti na kojima se nalazi više od € 100.000 budu oporezovani stopom od 9,9 odsto, a oni na kojima se nalaze manje sume sa 6,75 odsto. Kiparska skupština odbacila je nacrt zakona o oporezivanju bankarskih depozita, čije je usvajanje bilo uslov za dobijanje inostranog kredita.

SFOS se pridružuje zahtevu UNI

Sindikat finansijskih organizacija Srbije, koji je član najveće asocijacije sindikata na svetu - UNI Global Union, pridružuje se kolegama iz UNI Evropa finansije u podršci njihovoj članici - Sindikatu banaka Kipra (ETYK), koji je maksimalno angažovan na umanjenje štete iz svih ovih dešavanja na zaposlene u bankama, koji se suočavaju sa masovnim otpuštanjima, masivnim restruktruriranjem i kršenjem prava zaposlenih. Ova kriza ne sme biti izgovor za ukidanje prava zaposlenih!!! U potpunosti razumemo i podržavamo naše drage prijatelje iz Sindikata banaka Kipra i predsednika Loizosa Hadžikostisa, sa kojima nas veže dugogodišnja saradnja i solidarnost.

Slažemo sa kolegama iz UNI Evropa da upućivanje običnih građana da plaćaju greške profesionalnih finansijera predstavlja kršenje duha, ako ne i celokupnog teksta propisa koji štite depozite i nije dobar način za lidere Evropske unije da reše finansijsku krizu.

Kreatori politike moraju poštovati garancije date na depozite ili rizikuju da podriju poverenje javnosti u bankarski sistem.