Poslednje srede marta 2013. godine, u večernjim satima, direktori druge najveće banke na Kipru, Laiki Bank, okupili su se poslednji put u svom kabinetu na šestom spratu sedišta Banke u Makarios aveniji u Lefkoziji. Dok su sa zidova iz ramova u njih zurili portreti prethodnih predsednika Banke, svi su podneli ostavke. To je postalo neizbežno početkom te nedelje, kada je svaki direktor primio pismo od Centralne banke Kipra u kome je navedeno da je specijalni upravnik postavljen da vodi njihovu banku i da su svi direktori suspendovani. Posle manje od sat vremena, odbor direktora se rastao poslednji put u tom sazivu i na tom mestu, jer su njegovi članovi prihvatili da njihove 112 godina stare institucija više nema. „Bilo je kao na sahrani,“ izjavio je jedan od direktora.

Bila je to brutalna smrt Laiki banke, poznate i kao Cyprus Popular Bank (= Kiparska narodna banka). Članovi Odbora su rekli da su se borili do samog kraja, tražeći od političkih lidera da ne prihvate zatvaranje Banke u sklopu dogovora o 10 milijardi evra za spasavanje zemlje od bankrota. Direktori Banke su se borili da spasu izgubljeni iznos od 1,8 milijardi evra pre oporezivanja u prvih devet meseci 2012. godine, plus dodatnih 4,1 milijardi evra godinu dana ranije, kao rezultat činjenice da su uzeli svoj danak loše završeno kockanje grčkim obveznicama zajma i loše odluke o plasmanima.

„Laiki banka je bila veoma dobra banka mnogo, mnogo godina,“ rekao je Afksentis Afksentiju, bivši guverner Centralne banke Kipra. „Na žalost, bili su žrtve previše stvari. Prvo, doživeli su „šišanje“ na grčkom spoljnom dugu, što je izazvalo gubitak od oko 2,5 milijardi evra, kao drugo bila tu je izloženost Banke prema Grčkoj u kreditima datim u Grčkoj i kao treće - svuda prisutna svetska ekonomska kriza nemilosrdno je pogodila Banku.

Novinari renomirane novinske agencije Rojters razgovarali su sa pet od jedanaest direktora Laiki banke koji su nedavno napustili svoje položaje; svi su oni zatražili anonimnost, jer su želeli da budu u stanju da govore slobodno o osetljivim pitanjima. Kada se analiziraju sve te izjave i objedine u jedinstven tekst, stvari su se u Laiki banci odvijale po sledećem scenariju…

Za Laiki banku prvi veliki udarac je došao u 2011. godini, kada je Evropska unija pristala da na bazi presedana izvrši restrukturiranje obveznica spoljnog duga Grčke. Laiki banka je držala u posedu obveznice u vrednosti od 3,1 milijarde evra i na kraju je pretrpela gubitak od 2,3 milijarde evra. Posle spajanja sa grčkom bankom Marfin Egnatia 2007. godine i dolaskom pod grčko upravljanje Bankom, Laiki banka je u 2009. godini izgradila vodeću poziciju u posedovanju grčkih obveznica, kada je ponudila atraktivne kamatne stope zainteresovanima, uključujući akcionare Banke.

Eventualni gubici na obveznicama mogli su da zadaju razoran udarac Banci, koja je počela 2011. godinu sa ukupnim kapitalom od samo 3,6 milijardi evra. Taj udarac dogodio se skoro godinu dana kasnije, kada Laiki banka nije položila „stres test“ Centralne banke Evropske unije te 2011. godine, odnosno nakon neuspeha da privuče privatni kapital do kraja juna 2012. godine.

Tog juna 2012. godine, Laiki banka je dobila 1,8 milijardi evra za spašavanje od države, dok je Banka prepustila Vladi Republike Kipar 84 odsto svojih akcija. Sedam novih direktora Banke imenovao je ministar finansija, a Upravni odbor je bio zadužen za izradu biznis plana, koji će uveriti Evropsku uniju da bi Laiki banka mogla da bude održiva ponovo.

Novi direktori su znali za tragediju sa grčkim obveznicama zajma, a takođe su videli račune i dokumentaciju koji su potvrdili sumnjivu praksu u kreditiranju. Parlamentarna istraga u Grčkoj je skrenula pažnju na, kako je zapisano, ozbiljan sukob interesa u poslovanju Laiki banke u Grčkoj. Tamo je Banka pozajmila novac zajednici grčkih monaha, koji su bili uključeni u poslove kreditiranja, kao i drugim međusobno povezanim licima, koji su koristili taj novac da podrže prodaju akcija Marfin Investment Group, kompanije povezane sa Laiki bankom preko zajedničkog predsednika, Andreasa Vijenopulosa, koji je sve do novembra 2011. godine poricao bilo kakve zloupotrebe.

Novi odbor Banke je bio zapanjen veličinom problema u Laiki banci. Našli su ono što nisu očekivali da je uopšte moguće pronaći, uvidevši kako se Banka već oslanjala na Centralnu banku Kipra za više od 9 milijardi evra za hitno finansiranje, koje je moralo da bude obnavljano dvonedeljno.

Prioritet Odbora je bio imenovanje savetnika, čija je uloga bila da pomogne u pripremi plana za Laiki banku, koji bi sadržao smanjenje troškova, prodaju dela imovine, dokapitalizaciju i „ograđivanje“ od šoka zbog poslovanja Banke u Grčkoj, da ne bi došlo do knjigovodstvenih posledica na Kipar zbog kredita Grčkoj od 11,8 milijardi evra.

Krajem juna 2012. godine imenovali su konsultantsku agenciju KPMG za savetnika Banke, koja je sačinila plan koji je pozivao na prodaju imovine, smanjenje troškova i stavljanje loših kredite u jednu kompaniju, čiji je primarni cilj bio upravljanje tom imovinom.

Laiki banka je takođe bila spremna da natera na gubitke ljude koji su kupili „povlašćene“ obveznice, tradicionalno sigurnu investiciju, koja do tada nije imala bilo kakav uticaj na bankarsku krizu. Nametanje gubitka za deponente Banke, popularno „šišanje“ - strategija koja je kontroverzno uključena u aktuelni plan za spasavanje Kipra - tada nije razmatrano. Niko u Banci nije imao gledište da planom za restrukturiranje Banke mogu da izvrše udar na štediše.

Krajem avgusta prošle godine, KPMG plan je predat vlastima. Otprilike u isto vreme, otišao je na bolovanje glavni izvršni direktor Laiki banke Hristos Stilijanides, dugi niz godina zaposlen u Banci, koji je uglavnom radio u Velikoj Britaniji i na Kipru pre preuzimanja najviše poziciju decembra 2011. godine. Kao privremena zamena, u Odbor je izabran Takis Fidia, tadašnji direktor životnog osiguranja u Laik  podružnici za osiguranje - CNP Laiki Insurance Holdings. Po povratku na posao posle bolovanja, Stiliajnides se sukobio sa Odborom, koji je tražio da se povuče, da bi Laiki banka mogla da ostvari novi početak.

Oko 500 zaposlenih otpušteno je u Grčkoj, još 120 na Kipru, plate su smanjene, korišćenje mobilnih telefona je ograničeno, a Banka je ušla u pregovore za smanjenje troškova zakupa prostora. Krenulo se u prodaju imovine, kao i sa razgovorima o prodaji 50 odsto udela Laiki banke u ruskoj banci Rossiiski Promiishlenni Bank. Kada su započeli realizaciju plana, bili su spremni da prodaju sa 9 odsto popusta ciljane kredite u Srbiji i Ukrajini i deo od 2 milijarde evra portfelja kredita brodarstva u Grčkoj, ali to nije bilo dovoljno, pa su počeli da prodaju sa 15 odsto popusta početkom 2013. godine.

Velike turbulencije dešavale su se i izvan Banke, a u vezi Banke od oktobra 2012. godine. Pored zabrinutosti o efikasnosti loše banke, članovi „trojke“ - Evropska unija, Međunarodni monetarni fond i Evropska centralna banka - takođe su bili zabrinuti da li je Kipar sposoban da plati račun za lošu banku.

Loša banka je, međutim, bio kritični deo KPMG plana, pa se u Laiki banci prešlo na „Plan B“. Njegova ideja je bila da se formira „zdrava“ banka/grupa na Kipru sa novim podružnicama, koje bi mogle biti prodate jednom kada Laiki banka izađe iz duboke senke od svog poslovanja u Grčkoj i koja je trebalo da ostane kao glavna banka u posedu bankarske grupe.

To nije bio plan o „dobroj“ i „lošoj“ banci. Njihova namera je bila da se fokusiraju na restrukturiranje Banke. Decembra 2012. godine Laiki banka je angažovala konsultanta „Alvarez i Maršal“, koji radili sa Centralnom bankom Kipra; u Laiki banci su verovali da će unajmljivanje ovog konsultanta povećati šanse tog plana za uspeh. Međutim, kada je „Plan B“ izbačen u prvi plan, Laiki banka se već suočavala sa sve većim teškoćama.

Vesti o vrlo izvesnom „šišanju“ štediša, navele su klijente da hitno povuku svoj novac iz Banke. To je uzrokovalo da Laiki banka sve više zavisi od sredstava za hitnu pomoć za likvidnost od Centralne banke Kipra. Bila je to neprestana borba; svake dve nedelje je Laiki banka tražila od Centralne banke Kipra s e više sredstava (kao kolateral). Banka je založila svaku zgradu koju je imala u vlasništvu, zajedno sa gomilom kredita i obveznica.

Dobijenim iznosom od 1,8 milijardi evra za spasavanje u junu 2012. godine malo je učinjeno da se pomogne Banci, jer je to urađeno državnim obveznica, koje nije prihvatila Centralna banka Kipra, a za to je bila potrebna saglasnost od Evropske centralne banke, koja je odbila da se na bilo koji način izjašnjava u vezi tog problema.

Kada je Laiki banka tražila novi kolateral, vrednost imovine koju je posedovala je već dodatno opala. Lako je bilo moguće videti ukupnu veličinu pada, kada se pogoršalo stanje sumnjivih i nenaplativih potraživanja od strane Banke. Laiki banka je na kraju obećala oko 20 milijardi evra kolaterala da bi preuzela 9.95 milijarde evra gotovine od Centralne banke Kipra.

Izbori u februaru na Kipru bili su prekretnica. Pre toga, Centralna banka Evropske unije je uočila rastuću osetljivost Laiki banke, ali je nastavila da ne sprečava dalja davanja iz sredstava Centralne banke Kipra kao hitnu pomoć za likvidnost Laiki banke. Sada sa novom vladom na vlasti, Centralna banka Evropske unije je tražila brzu akciju...

Ministar finansija Mihalis Saris je 15. marta otišao u Brisel da pregovara o dogovoru za spasavanje zemlje od bankrota. Sporazum koji se objavljen u ranim jutarnjim satima sledećeg dana bio je pravi šok. Da bi dobio pomoć, Kipar je morao da prikupi i vrati 5,8 milijardi evra i to podizanjem poreza na depozite, uključujući 6,75 odsto poreza na male depozite, koji su eksplicitno garantovani štedišama banaka od strane države. U međuvremenu, naredba Vlade Republike Kipar o istrazi o krizi u sektoru bankarstva i finansija Kipra, naterala je Sarisa, inače bivšeg predsednika Laiki Bank, da 1. aprila podnese ostavku.

Odbor Laiki banke je počeo da zaseda skoro svakodnevno, što je predstavljalo intenziviranje rada čak i za taj organ Banke koji je imao oko 100 sastanaka od juna 2012. godine.

Sledeći šok - prava bomba - je usledio brzo. U ponedeljak, 18. marta, četiri predstavnika Laiki banke su pozvani u Centralnu banku Kipra na sastanak. Pridružili su im se i predstavnici druge dve najveće kiparske banke – Bank of Cyprus i Hellenic Bank. Predstavnici banaka su dobili dokument na dve i po stranice, u kojem su bili navedeni detaljno uslovi prodaje njihovih poslova u filijalama u Grčkoj tada još nepoznatoj grčkoj banci.

Zatraženo je od njih da taj dokument odnesu u svoje odbore na odobrenje, ali su predstavnici banaka odmah protestovali zbog potpune neodređenosti uslova, kao i zbog ne uključivanja upravnih odbora tih banaka u postupak u sastavljanje teksta sporazuma sa grčkom vladom i samog postupka pripreme i provere potrebne dokumentacije za preuzimanje filijala u Grčkoj (tzv. postupak „due diligence“).

Tim dokumentom je zahtevano od Upravnog odbora Laiki banke da potvrdi da je dogovor postignut „bez prinude.“ Kada su predstavnici Banke izrazili zabrinutost i neslaganje, guverner Centralne banke Kipra je rekao predstavnicima Laiki banke da njihov vlasnik, a to je Vlada Republike Kipar, očekuju da Obor potpiše dokument.

Menadžment Banke je verovao da dogovor znači da Laiki banka u Grčkoj, za koju je predviđanje u izveštaju Centralne banke Kipra bilo da će izgubiti 7,4 milijardi evra u periodu od juna 2012. godine do juna 2015. godine, morati da se dokapitalizacija sa oko 2,8 milijardi evra pre nego što ode na prodaju. Članovi Upravnog odbora su bili iznenađeni i razočarani; dogovor je bio očigledno veoma nepovoljan za Banku, kako je izjavio jedan od bivših članova Odbora. Ubeđenje članova Upravnog odbora Laiki banke bilo je da bi Banka dobila bolju ponudu su svoju filijalu u Grčkoj da je prodaja obavljena na normalan način, uz javnu ponudu za prodaju i sa konkurentnim ponudama potencijalnih kupaca.

Prodaja grčke filijale smanjila je veličinu Laiki banke i uklonila rizik od daljih grčkih kreditnih gubitaka, ali članovi Odbora su bili ubeđeni da je pozicija Banke materijalno dodatno oslabljena zbog tog dogovora. Sastanci Odbora su nakon toga ponekad trajali do ponoći. Izaslanici su poslati da razgovaraju sa Rusijom o preuzimanju posla; razgovori nisu bili uspešni.

U četvrtak, 21. marta 2013. godine zaposleni u Laiki banci započeli su protest u Lefkoziji (Nikoziji), nakon što su čuli da banka biti stavljena u režim „provere“ koji će dovesti do stvaranja „dobre“ banke sa zdravim kreditima i malim depozitima i na „lošu“ banku koja bi preuzela sve rizične stavke Laiki banke. Neki od direktora Banke su za tu vest saznali preko lokalnih TV stanica, jer niko rukovodstvu Banke nije dao bilo kakvo objašnjenje zašto je Laiki banka uvedena u taj režim.

Kipar je nakon toga dobio pred sobom samo tri dana da formuliše plan restrukturiranja bankarskog sektora, koji će dobiti odobrenje Trojke, obezbediti spasavanje spoljnog duga i koji će sprečiti Centralnu banku Evropske unije u nameri da donese mere za presecanje kiparskih banaka od sredstava iz fonda za hitne namene od Centralne banke Kipra.

Po planu, kako je konačno dogovoreno, biće izvršeno prebacivanje svih dobrih delova Laiki banke u Bank of Cyprus, banku koja je najveći kreditor na Kipru, dok su depoziti iznad 100.000 evra i problematični krediti dati u nadležnost specijalnog administratora. Klijenti Bank of Cyprus čiji su depoziti veći od 100.000 evra su vikenda kada smo prešli na letnje računanje vremena saznali da će 37,5 odsto novca koji imaju preko te granice biti pretvoreno u deonice banke, koje su trenutno gotovo bezvredne. Oko 22,5 odsto njihovih ušteđevina će biti stavljeno u fond na koji se neće isplaćivati kamata, a u slučaju da toj banci zatreba još novca, može i da ga konfiskuje. Ostalih 40 procenata velikih depozita u Bank of Cyprusn će biti „privremeno zamrznuti iz razloga likvidnosti“, ali će se na taj novac, kako je objavljeno, i dalje obračunavati kamata.

Laiki brend će posle više od jednog veka postojanja verovatno biti osuđen da ostane samo kratka zabeleška u istoriji, jedna od mnogih u gomili, a nekoliko hiljada zaposlenih suočava se sa neizvesnom budućnošću. Kao što je jedan od ranijih direktora izjavio: „Svi su znali da je Laiki banka imala probleme, ali niko nije ni pomislio da će do ovoga doći.“

Odluka o tzv. restrukturiranju Laiki Bank u „dobru“ i „lošu“ banku značiće kraj ekonomije Kipra, upozorio je poslednji direktor Laiki Bank Takis Fidia. On je zastupao stanovište da bi malo „šišanje“ na depozite i zajam EU održali banke i firme u životu. Takođe je podvukao da će opcija koja je dogovorena, dovesti do gubitka depozita i zatvaranja preduzeća i veće nezaposlenosti. Objasnio je da se tu radi o iznosu od 6 milijardi evra, koji pripada deponentima na Kipru i koji će biti prebačen u lošu banku, sa malom mogućnošću za deponente da svoj novac ikada povrate. Radi se i o velikim preduzećima koja imaju svoju imovinu i zamrznute račune. Sutra će te firme otpustiti hiljade radnika.

Fidia je postavio jasno pitanje: „Ko daje ikome pravo da kaže da će nekome ko ima 100 miliona evra biti oduzeto 100.000 evra, a da će neko sa 80.000 evra dobiti sve? Nisam siguran da parlament ili bilo ko drugi ima pravo da odlučuje o tome.“ Fidia je upozorio da će efekti takve odluke biti ozbiljne na ostatak bankarskog sistema: „Laiki Bank je deo bankarskog sistemska i verujem da će ovaj problem biti prenet na druge banke veoma brzo. Dakle, nijedna banka neće biti efikasno u stanju da normalno radi od sada i ja stvarno ne znam do kada.“
Fidia takođe tvrdi da je odluka o zatvaranju Laiki Bank bila politička i da nema nikakve veze sa finansijama. On ukazuje da Plan za restrukturiranje Laiki Bank, koji je osmislila konsultantska agencija Alvarez i Maršal i koji je dostavljen Evropskoj komisiji potvrđuje da bi Laiki Banki postala profitabilna banka, kada bi bilo izuzeto poslovanje u Grčkoj, koje je, kao što je već napisano, sada tamo preuzela Piraeus Bank.Na pitanje da li bi ovakvo rešenje za Laiki Banki moglo dovesti do gubitka poštovanja kiparskog bankarskog sistema, on je rezignirano odgovorio da takvo postupanje pokazuje da uopšte ne postoji poštovanja za bankarski sistem Kipra, koji će, on veruje, pronaći način da preživi, bez obzira na sve teškoće. Što se tiče zakona o ograničenjima kapitala, Fidia je rekao: „Koliko dugo možete, zapravo, da zadržite ograničenja o tome koliki deo sopstvenih depozita mogu povući deponenti na dnevnoj bazi? Koliko dugo možete da kažete ljudima da mogu uzeti samodo 200 evra dnevno? Prvo, to nije demokratija, i drugo, to je napad nanečije depozite. Vi imate novac u banci, a ne možete da ga uzme od bilo koje banke, ako je to demokratija - a to je Evropa - onda čestitke Evropskoj uniji.“
Upućeni tvrde da je Trojka zahtevala kauciju za Kipar, jer je to bio način da se brzo isecka bankarski sektor na malom ostrvu i lakmus test za buduće finansijsko spasavanje neke od članica Evropske unije. Oni su testirali model za narednu zemlju kojoj će trebati pomoć za spasavanje. Italija će biti sledeća, to svi znaju, a onda Francuska. Dakle, na Kipru je testiran „princip kaucije.“ Posle svega, mnogi na Kipru misle da će ceo sistem evrozone uskoro propasti.

Drugi su donosili odluke, a šta je sa zaposlenima? Na samom Kipru, nakon odluke (kriterijumi još nisu utvrđeni) ko će raditi u „dobroj“, a ko u „lošoj“ Laiki banci, a kasnije biti prebačen u Bank of Cyprus, bez posla će ostati hiljadu od preko tri hiljade zaposlenih bivše Laiki Bank. Sindikat banaka Kipra - ETYK čini maksimalne napore da sa predstavnicima Vlade Republike Kipar dogovori program dobrovoljnog rešavanja viška zaposlenih i očuvanju posebnog pred-penzionog fonda. Zaposleni koji su radili u Glavnoj filijali Laiki banke u Grčkoj, sada su sigurni, jer ih je zajedno sa poslovima i poslovnim prostorom preuzela Piraues banka. Zaposleni u Filijali Laiki banke u Velikoj Britaniji, koja je izuzetno dobro radila, čak bolje i od Bank of Cyprus tamo, ostaju bez posla, dok dobri depoziti i plasmani (praktično sve) prelazi na račune Bank of Cyprus. To su delovi Laiki bankarske grupe koji su formalno pravno na teritorijama tih zemalja radili kao predstavništva strane banke. Zaposleni u Rumuniji i Srbiji, kao i na Malti i Ukrajini, koji na prostorima tih zemalja rade u okviru tamošnjih zakona i regulative njihovih centralnih banaka, s nestrpljenjem očekuju dalji razvoj događaja i odluke koje će doneti njihov trenutni većinski vlasnik - Republika Kipar.