Jedan od prioritetnih zadataka Vlade Republike Srbije jeste i povećanje zaposlenosti. Zaposleni i sindikati očekuju da će u borbi za ostvarenje tog zadatka Vlada, između ostalog, napraviti korekcije u doprinosima na zaradu u Republici Srbiji, jer postojeći nivo predstavlja prepreku za nova zapošljavanja, odnosno dovodi do potrebe kod poslodavaca da smanjuju radnu snagu.

Sadašnji doprinosi na zarade u odnosu na iznos tih zarada isuviše su visoki za uslove u domaćoj privredi. Smanjenje fiskalnog opterećenja zarada pozitivno bi se odrazilo na zaposlenost, odnosno zadržavanje postojećih i otvaranje novih radnih mesta, kao i na povećanje zarada zaposlenih. Upravo je to jedna od retkih tačaka u kojoj se slažu i poslodavci i unije poslodavaca, sa jedne strane, i zaposleni i sindikati, sa druge strane.

Trenutno poresko opterećenje zarada iznosi 68,19 dinara na svakih 100 dinara neto zarade zaposlenog, a 191 poslodavac smatra da bi u proseku bilo potrebno smanjiti fiskalno opterećenje zarada za oko 40 odsto u odnosu na sadašnji nivo. Tim povodom, u štampi i elektronskim medijima u poslednje vreme provejavaju razne analize i istraživanja na koji način bi bio iskorišćen novac koji bi bio oslobođen smanjenjem poreza i doprinosa na zarade.

Prema odgovorima u istraživanju, oko 64 odsto poslodavaca bi razdelilo na povećanje zarada zaposlenih i na povećanje profita, dok bi 32 odsto poslodavaca u Srbiji novac usmerilo isključivo na zarade zaposlenih.

Takođe, 95 odsto poslodavaca je reklo da je sadašnji iznos poreza i doprinosa na zarade prepreka za povećanje zarada zaposlenih u kompaniji, dok je svega pet odsto reklo da kod njih to nije slučaj.

Kod 59 odsto njih taj iznos predstavlja prepreku za nova zapošljavanja, kod 28 odsto njih dovodi do potrebe da se smanjuje radna snaga, a kod 13 odsto privrednika nema uticaj.

Oko 70 odsto preduzeća nije u toku poslednje tri poslovne godine imalo problem sa isplatom zarada i poreza i doprinosa, dok je 30 odsto njih imalo taj problem. Najveći problem predstavlja nemogućnost naplate potraživanja, potom nedovoljna obim posla, kao i nesolventnost.

Istraživanje koje su sproveli Unija poslodavaca i CEFE Srbija pokazalo je i da 13. platu ne isplaćuje 61 odsto preduzeća, 22 odsto je nekada to činilo, a 17 odsto je zadržalo tu praksu. Na pitanje da li bi poreske olakšice mogle stimulativno da deluju na isplaćivanje 13. plate, 53 odsto firmi bi to učinilo ako bi bili u potpunosti oslobođeni od toga, 18 odsto bi isplaćivalo ako bi oslobođenje bilo delimično, dok 29 odsto njih ne bi promenilo svoju politiku.

Prethodno navedeni rezultati istraživanja pokazuju da bi novac koji bi bio oslobođen smanjenjem poreza i doprinosa na zarade oko 64 odsto poslodavaca razdelilo na povećanje zarada zaposlenih i na povećanje profita, dok bi 32 odsto poslodavaca novac usmerilo isključivo na zarade zaposlenih. To znači da bi dve trećine poslodavaca u Srbiji da im taj novac ipak ostane u džepu, a ne da povećaju zarade zaposlenima. A i kod onih koji bi usmerili u zarade, postavlja se pitanje da li bim tim novcem zaista ravnomerno uvećali zarade, ili bi još više podstakli dalje povećanje u neopravdano velim rasponima zarada zaposlenih, što je izraženo u oblasti finansija, posebno u bankama.

Slušajući i čitajući i druge izjave vezane za sferu rada, ne čudi ovakav stav mnogih tzv. „srpskih biznismena“, kojima je normalno da neće da isplaćuju sve ono što zaposleni svojim radom zarade, kao što su naknade za prekovremeni i noćni rad, rad nedeljom i u dane praznika… Teza tih „srpskih biznismena“ je da svako kome se ne sviđa, može da ide, jer ima ko će da radi i pod takvim (nezakonitim) uslovima. U vremenu sveopšte nesigurnosti, zaposleni ipak pognu glave i nastave da ćute i rade…

Predstavnici vlasti koji ističu da jedan od njihovih ključnih prioritetnih zadataka jeste i povećanje zaposlenosti, morali bi da dobro prouče rezultate istraživanja koji se odnose na doprinose na zarade, jer ničim opravdano dalje „držanje glave u pesku“ u oblasti rada neće dovesti do ostvarenja proklamovanog zadataka, naprotiv - sve nas će dalje vući ka ambisu.