Pritisci da se sindikalna imovina u Srbiji podeli među reprezentativnim radničkim udruženjima praktično traju i ranije, ali intenzivno od 2000. godine. Na ovome su insistirale i Međunarodna organizacija rada i Međunarodna konfederacija slobodnih sindikata, ali bez rezultata. O ovome već duže vreme govorimo i mi u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije.

Tako, onda, zvuči veoma senzacionalistički kada se u dnevnoj štampi pojavi tekst u kome je navedeno da su sindikati vlasnici šezdeset hiljada kvadratnih metara poslovnog prostora?!...

Uvidom u katastar nepokretnosti stiče se utisak da su sindikati posle države najveći vlasnici nekretnina. Oni koji su slabo upućeni u sindikalnu scenu kod nas, prvo će pomisliti da se to odnosi na sve sindikate, jer su svi jednaki, ali nije baš tako... Taj sindikat koji ima puno kvadrata poslovnog prostora je Savez samostalnih sindikata Srbije, koji ima evidentirane 102 nepokretnosti, uključujući i ekskluzivan prostor u centru Beograda.

Posle informacije da je Savez samostalnih sindikata Crne Gore u pregovorima sa tamošnjim Ministarstvom spoljnih poslova oko prodaje nešto preko sedam stotina kvadrata poslovnog prostora u beogradskom Domu sindikata, i najave Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ da će tužiti Savez samostalnih sindikata Srbije zbog „uzurpacije sindikalne imovine“, krajnje je logično postaviti pitanje šta sve sindikati imaju i koji su to sindikati, jer je jasno da svi sindikati ipak nemaju tu imovinu o kojoj se glasno ćuti.

Dakle, uvidom u katastar nepokretnosti stiče se utisak da su neki sindikati, posle države, vlasnici ili besplatni korisnici najvećeg broja kvadrata u Srbiji. Tačnije, Savez samostalnih sindikata Srbije i njegove podružnice, pošto sindikalna imovina nasleđena od nekadašnjeg jugoslovenskog Saveza sindikata do danas nije podeljena.

Savez samostalnih sindikata Srbije, prema katastru, ima 102 upisane nepokretnosti samo u Srbiji, sa najmanje šezdeset hiljada kvadrata. Naime, u katastru je zavedeno i mnoštvo nekretnina koje se vode na lokalne sindikate, a čija kvadratura uopšte nije zabeležena. Prema nekim procenama, samo u centru Beograda sindikat ima oko 13.500 kvadrata ekskluzivnog poslovnog prostora.

Jedan broj kancelarija Savez samostalnih sindikata Srbije zaista i koristi, međutim većinu toga izdaje. Koliko tačno i koliki su im mesečni prihodi – to već niko ne zna. Savez samostalnih sindikata Srbije je ipak deo prostora i izgubio, jer su ga tokom devedesetih preuzele lokalne samouprave i Socijalistička partija Srbije. Danas se negde socijalisti čak vode kao vlasnici, na primer, u Boru, gde su radnicima od zavidnih 1.590 kvadrata ostale samo dve-tri kancelarije i hodnik.

Na vrlo malo nekretnina je Savez samostalnih sindikata Srbije uknjižen kao formalni vlasnik, uglavnom je korisnik državne ili držalac društvene imovine, pošto ona u Srbiji još nije zakonom prevedena u druge oblike. Prema katastru, Savez samostalnih sindikata Srbije u vlasništvu ima 4.012 kvadrata u Domu sindikata u Beogradu i u suvlasništvu 1.662 kvadrata u Kikindi. Na trajno i besplatno korišćenje prostorije su mu dale mnoge lokalne samouprave, kao recimo Bačkoj Topoli, Smederevskoj Palanci, Leskovcu, Novoj Crnji...

Ali, za mnoštvo kvadrata koji se vode na Savez samostalnih sindikata Srbije, zbog krajnje neurednih katastarskih knjiga, ni do danas nije poznato ni ko je vlasnik, ni po kom osnovu se sindikat uopšte upisao u liste nepokretnosti. Negde se čak direktno navodi da su se sindikalne organizacije u određene prostorije useljavale bez pravnog osnova, kao, recimo, u Babušnici ili Topoli.

U Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ kažu da Savez samostalnih sindikata Srbije ima oko 66.000 kvadrata, od čega je više od trećine u Beogradu. I u glavnom gradu i u ostalim mestima širom Srbije njihove nekretnine nalaze se na najekskluzivnijim lokacijama. Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović je za Novosti izjavio: „Jedan deo su neovlašćeno prodali, ali najveći deo rentiraju. Sporazumima im je gro toga na nezakonit način dat na upravljanje tokom devedesetih. Znamo da su neka preduzeća i društva već tužila SSSS jer neosnovano koristi državnu imovinu i dobro su prošla. Recimo, radnici „Železnica“ zbog zgrade u Ulici Miloša Pocerca, u Beogradu, ili KUD „Jedinstvo“ zbog zgrade u Cetinjskoj broj 3“.

Veselinović je rekao i da ovaj sindikat priprema dokumentaciju na osnovu koje će i sam tužiti Savez samostalnih sindikata Srbije, a možda i državu jer im je besplatno dala na korišćenje imovinu Srbije, od koje oni sada zarađuju: „Pozvaćemo i ostale sindikate da nam se pridruže, jer verujemo da je svima u interesu da se imovina ravnomerno podeli prema broju članova sindikata. Neko će dobiti 100, a neko 10.000 kvadrata, ali važno je da raspodela bude pravična, a ne da svi plaćamo kiriju, a SSSS ne samo da ne plaća, već zarađuje. Apsurd je da Novi sindikat zdravstva i Unija prosvetnih radnika Srbije moraju da im plaćaju nemali zakup u Domu sindikata“.

Lider Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić razmišljaće o pozivu Veselinovića da se pridruži tužbi tek kada ga i formalno dobije, ali svakako smatra da mora doći do podele sindikalne imovine: „Neprimereno je da samo jedna sindikalna organizacija koristi imovinu koju su sticali naši očevi i dedovi. Svi su podelili nekretnine među sindikatima u okruženju, samo mi nismo. ASNS u Beogradu plaća mesečno kiriju lokalnoj samoupravi 800.000 dinara, bez komunalnih troškova. U startu smo u nepovoljnijem položaju od SSSS, koje je pravo preduzeće jer 80 odsto nekretnina rentira“.

Ovo pitanje mogao bi da reši zakon o sindikatima, koji bi država trebalo što pre da donese, smatraju u Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ i Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata. To ubeđenje zastupamo i više od decenije se zalažemo i mi u Sindikatu finansijskih organizacija Srbije.

Predsednik Udruženih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak tvrdi da je još pre petnaest godina tražio podelu, ali da nisu uradili ništa, jer nije moglo da se utvrdi šta je čije. Po njemu je nepravedno trenutno rešenje da svi plaćaju kiriju, a jedan sindikat izdaje prostor u zakup, ali misli da će se to pitanje rešiti u okviru integracija u Evropsku uniju. On naročito ističe rešenja iz Španije i Portugalije, gde je posle pada diktatorskih režima država sindikatima, koji su dotle bili u ilegali, sve nadoknadila, a nedostatak postojećeg prostora kompenzovala izgradnjom zgrada za sindikate.

Na sve ovo predsednik Savez samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović, po običaju, nema komentar.

Dakle, sve ovo jasno govori da nisu svi sindikati jednaki i da svi, ipak, nemaju isti interes i startnu poziciju u zaštiti prava svojih članova iz rada i radnog odnosa. A time bi, primarno, trebalo da se bave svi sindikati. Bez rešavanja budućeg statusa kako našeg, tako i svih sindikata i bez ostvarenja pravog socijalno-ekonomskog dijaloga u Srbiji, teško je dalje opstati i normalno obavljati poslove za koje sindikati postoje.