Iza kulisa prekrajanja Zakona o radu, koje se upravo zbilo, sakupilo se puno ozbiljnih pitanja, na koja konačno moraju biti dati odgovori i pronađena rešenja u oblasti sindikalnog organizovanja, rada i zastupanja interesa radnika, da ne bi došlo do daljeg snižavanja prava iz rada i po osnovu rada.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije u svojim svakodnevnim aktivnostima, kao i kroz aktivno učešće kroz više nivoe sindikalnog organizovanja - zajedno sa Konfederacijom slobodnih sindikata, daje svoj puni doprinos u pokušaju pravih reformi našeg društva, onih za koji će biti ostvaren puni konsenzus svih zainteresovanih socijalnih partnera.

Pitanje reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih organizacija je jedno od najvažnijih pitanja u oblasti industrijskih odnosa i socijalnog dijaloga u svetu. Način utvrđivanja reprezentativnosti sindikata, odnosno poslodavačkih organizacija je pokazatelj realnog stanja sloboda i prava u ovoj oblasti, kao i legitimnosti i legalnosti aktera u socijalnom dijalogu. Demokratski, pravični, otvoreni koncept i praksa reprezentativnosti sindikata i poslodavačkih organizacija je preduslov uspostavljanja dijaloga kao dela koncepta socijalne tržišne privrede.

Situacija na ovom planu u Srbiji je daleko od poželjne i umesto da bude opšte prihvaćeni instrument obezbeđivanja legitimnosti i provere kapaciteta sindikata i poslodavačkih organizacija, reprezentativnost danas predstavlja predmet sukoba i podela među sindikatima i poslodavačkim organizacijama, kao i nastojanja da se po svaku cenu zadrže stečene pozicije u institucijama kolektivnog pregovaranja i socijalnog dijaloga.

Zbog toga, logično pitanje sledi: koji je sindikat reprezentativan, a koji je „poželjan“ socijalni partner?

Povodom učestalih izjava ministra za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja Aleksandra Vulina tokom trajanja tragikomedije pod nazivom „socijalni dijalog i pregovaranje o izmenama i dopunama Zakona o radu“ da su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ reprezentativni sindikati, skrećemo po ko zna koji put pažnju resornom ministru i još jedanput ga podsećamo da je Konfederacija slobodnih sindikata reprezentativni sindikat u Republici Srbiji, što je i dokazano u postupku utvrđivanja reprezentativnosti 2012. godine.

Na zahtev člana Predsedništva Konfederacije slobodnih sindikata i člana Republičkog odbora Sindikata finansijskih organizacija Srbije Ankice Stepanović, Kancelarija za brze odgovore ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalna i boračka pitanja dostavila je broj i datum rešenja o utvrđenoj reprezentativnosti, po kojoj je na teritoriji Republike Srbije utvrđena reprezentativnost sledećim sindikalnim centralama:

• Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“ rešenjem broj 110-00-438/2005-02 od 25.5.2005. godine;
• Savezu samostalnih sindikata Srbije rešenjem broj 110-00-1489/2009-02 od 25.12.2009. godine;
• Konfederaciji slobodnih sindikata rešenjem broj 110-00-1269/2009 od 3.5.2012. godine.
  
  

Pored toga, podsećamo, presudom Upravnog suda, a po tužbi Saveza samostalnih sindikata Srbije, podnete protiv rešenja Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike  Srbije, broj 110-00-1269/2009-02 od 3.5.2012. godine u predmetu utvrđivanja  reprezentativnosti sindikata, dana 29.7.2012. godine doneto je  rešenje broj 6 U  8455/12, kojim se odbacuje tužba i potvrđuje utvrđena reprezentativnost Konfederaciji slobodnih sindikata.

Da bi se obezbedili mehanizmi za uspostavljanje socijalnog i društvenog dijaloga uz učešće svih društvenih činilaca u cilju stvaranja uslova za realizaciju ključnog ustavnog načela – da Srbija bude država socijalne pravde, Sindikat finansijskih organizacija Srbije i Konfederacija slobodnih sindikata od Vlade Republike Srbije zahtevaju da hitno pokrene javnu raspravu sa legitimnim socijalnim partnerima i da Konfederaciju slobodnih sindikata uključi u Socijalno-ekonomski savet, organe i druga radna tela koja čine predstavnici sindikata, vlasnika kapitala i države.

U vezi ove vruće teme, a kao potvrda onoga za šta se Sindikat finansijskih organizacija Srbije zalaže, pisale su i Večernje novosti, čiji tekst, objavljen 22. jula, prenosimo u celini:

Najavljena nova pravila za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata

Odbor za radničke tribune

Pre dve i po godine, Konfederacija slobodnih sindikata Srbije izbrojala je više od 230.000 članova, što je, prema pravilima, dovoljno za priznavanje reprezentativnosti. To se, međutim, do danas nije dogodilo. Obijali su pragove, pisali pisma i dopise, obraćali se ministrima, i ništa. Ovakvih slučajeva je proteklih godina, naročito na nižim nivoima, bilo mnogo.

Da bi se u narednom periodu izbegle ovakve situacije, reprezentativnost sindikata uređena je Zakonom o radu, a planirano je i donošenje zakona o sindikatima, koji će propisivati uslove koje moraju da se ispune da bi se sindikat smatrao reprezentativnim.

„Zakon predviđa postojanje odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, koji odlučuje o podnetim zahtevima“ kaže Lazić. „On odlučuje i o radničkim predstavnicima za Srbiju, jedinicama teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti“.

Prema rečima Zorana Lazića, pomoćnika ministra za rad, reprezentativnost je Konfederaciji slobodnih sindikata utvrđena 2012. godine rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike bez predloga Odbora, s obzirom na to da ovo telo nije funkcionisalo dve godine. „Naime, u periodu od 2010. do 2012. godine, usled izlaska predstavnika reprezentativnih sindikata imenovanih od strane sindikata iz odbora, to telo nije zasedalo i nije mogao da bude postignut konsenzus po zahtevima koji su čekali i po nekoliko godina na rešavanje“, kaže Lazić. „Zato je po predlogu nezavisne komisije koja je dala predlog ministarstvu rada, doneto rešenje da KSS ispunjava uslov reprezentativnosti“.

Međutim, Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikat „Nezavisnost“ i Unija poslodavaca Srbije spore ovako utvrđenu reprezentativnost i odbijaju da učestvuju u svim telima, ukoliko bi u njima učestvovala Konfederacija.

Na predlog Odbora, ministar donosi rešenje i on mora usvojiti predlog Odbora, odnosno ne može postupiti suprotno njegovom predlogu. Novina utvrđena Zakonom o radu kaže da sednici Odbora mora da prisustvuje najmanje dve trećine članova, a predlog se usvaja većinom glasova od ukupnog broja. Izmenama je predloženo da ako Odbor ne dostavi predlog ministru najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, on može da odluči o zahtevu i bez njegovog predloga.

„Do sada su njihove odluke donošene konsenzusom, što je izazivalo probleme pri donošenju odluke, kada članovi nisu mogli da postignu saglasnost, usled čega nije bilo moguće odlučiti o podnetom zahtevu“, objašnjava naš sagovornik.

Aleksandar Vulin, ministar za rad, najavio je donošenje zakona o sindikatima koji bi se bavio utvrđivanjem njihove reprezentativnosti, kao i zakona o štrajku. „Počećemo uskoro sa radnim grupama, a zakoni o sindikatu i štrajku trebalo bi da budu kodeks radnog zakonodavstva“, rekao je Vulin

Da bi sindikat bio reprezentativan kod poslodavca, trebalo bi da je neposredno učlanjeno najmanje 15 odsto zaposlenih kod tog poslodavca, dok se reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra onaj sindikat u koji je učlanjeno najmanje 10 procenata zaposlenih od ukupnog broja radnika.