Od usvajanja tog zakona - po hitnom postupku, bez ozbilјne javne rasprave i bez učešća pravih socijalnih partnera - prošlo je više od dva meseca. Iako deluje da je rano govoriti o konkretnim efektima na zaposlene i tržište rada, svako ko želi da bude koliko-toliko objektivan uviđa da poslodavci sada lakše otpuštaju radnike, nesigurnost zaposlenih je veća, a zbog izmena naknade za minuli rad i zarade su manje. To zaposleni već osećaju.

To se, naravno, nikako ne podudara sa onim što je po usvajanju teksta zakona krajem jula govorio ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin, koji je uveravao javnost da će prvi pozitivni efekti moći da se vide sledeće godine i to će građani moći da osete kako po broju zaposlenih, tako i po uređenijem tržištu rada. Tada je posebno podvukao da „…to nije zakon o otpuštanju, već zakon o zapošljavanju i novim radnim mestima“. Sa čim se radnička klasa i njeni predstavnici u sindikatima nikako nisu mogli složiti.

Kakav da je, Zakon je neprimenjiv u mnogim svojim delovima. Nije doneo ništa novo, a o pozitivnim efektima nema šta da se kaže. Uštede od ovog zakona imaju samo poslodavci, zbog otpremnina koje moraju da isplaćuju samo za godine koje je radnik proveo kod njih, ali i zbog minulog rada. Nova radna mesta i nove investicije ovaj zakon svakako neće omogućiti. Prazna je priča da je ideja zakonodavca bila da brisanjem godina minulog rada preuzmu vredne radnike „očišćene” od tereta minulog rada i za toliko rasterete svoj budžet, te željno iščekuju da vide koji će to poslodavci pojuriti na biro rada da bi zaposlili one koji imaju 30 i više godina radnog staža, samo zato što im sada dođu kao jeftinija radna snaga, bez minulog rada. Gotovo kao pripravnici.

Izmenjeni zakon o radu omogućava, između ostalog, zaposlenima da pomoću platnih naloga naplate od poslodavaca zarade, kao i da to sve ide preko suda. U praksi će ovako nešto ići veoma teško, gotovo nemoguće. U toku rasprave o izmenama i dopunama Zakona o radu, sindikati su upozoravali nadležne domaće i međunarodne institucije da nije problem u sadržaju Zakona, već u nedostatku znanja, volje, organizacionih i kadrovskih sposobnosti Vlade i njenih nadležnih institucija, da obezbede njegovu primenu u praksi. A Vlada je i sama kroz obrazloženje razloga predloženih izmena priznala da se Zakon o radu menja, jer „…se važeći ne primenjuje u praksi.“ Zaštitnik građana Saša Janković je podsetio da je svrha države da garantuje ostvarivanje zakona, a ne da radnike ostavlja na milost i nemilost poslodavcima. I stari zakon je, dodao je, samo slovo na papiru, s obzirom na to da država nije obezbeđivala poštovanje onoga što u njemu piše.

Dakle, kratak je period da bi se osetili pravi efekti novog zakona o radu, ali prema onom što se može videti po preduzećima, prema prvim reakcijama - nema ničeg pozitivnog. Naročito, ove izmene i dopune nisu pomogle većem zapošljavanju. Jedina konkretna mera iz ovog zakona koja je uspela jeste lakše otpuštanje radnika. Sindikati na dnevnom nivou imaju problem sa otkazima. To je doneo novi zakon, da poslodavci mogu lakše da otpuštaju i radnike i predsednike sindikata, bez problema. I ovo, kao i mnoga druga predložena rešenja, medijski najavlјivana kao pravedna i koja će dovesti do velikih ušteda, biće selektivna i pogodiće, po običaju, najviše građane sa nižim primanjima i to, uglavnom, one koji su zaposleni u realnom i privatnom sektoru.

Po Zakonu, naknada zbog otkaza kao višak kod poslodavca iznosi minimum zbir trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada kod tog poslodavca. Otpremnina zbog odlaska u penziju je dve prosečne plate zaposlenog, a ne tri kao do sada, zaposleni će imati pravo na naknadu za noćni rad od 26 odsto, ali ne i za smenski rad. Rad na određeno s jedne produžen je na dve godine, a naknada za minuli rad od 0,4 odsto se isplaćuje samo za godine provedene kod aktuelnog poslodavca…

Ne ulazeći u brojna konkretna rešenja koja iritiraju neku od strana ključnih učesnika socijalnog dijaloga, čini se da im je na tom planu zajednička odlika da rešenja dolaze u pogrešno vreme – previše odišu filozofijom privrednog liberalizma u vreme kad se ona vidljivo napušta i u zemljama porekla, zbog petogodišnje ekonomske krize u najvećoj meri njom izazvane – i na pogrešno mesto – razoreno srpsko društvo s ekonomijom razorenom u osnovi pogrešno sprovedenom privatizacijom.

U toku su kolektivni pregovori kod poslodavaca, zato što ističe rok važnosti kolektivnih ugovora, kao i zbog obaveze za one koji su i dalje na pravnoj snazi da budu usaglašeni sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o radu. Poslodavci, normalno, maksimalno koriste vidljive pogodnosti koje im je ovakav zakon omogućio (ekstra profit iz džepa svakog radnika), a sindikati i zaposleni su ogorčeni zbog svega. Od svih „novotarija“ najteže pada smanjenje zarada zbog minulog rada samo, a to uopšte nisu male pare, naročito za one koji imaju po 30 i više godina staža.

Nema sumnje, ako se ovako nastavi imaćemo još poslušnije radnike, pod stalnim pritiskom da u svakom trenutku mogu ostati bez posla, imaćemo i novu armiju nezaposlenih, a nedovoljno novca za otpremnine, stvoriće se novi pritisak na socijalne fondove. Slutnje su se obistinile…