Udruženje sindikata penzionera Srbije predalo je krajem novembra Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim se sve penzije veće od 25.000 dinara od decembra umanjuju po stopi od 22, odnosno 25 procenata. Sindikat penzionera Srbije „Nezavisnost“ je isto uradio početkom decembra 2014. Oni smatraju da takva odluka Vlade i Skupštine nije u saglasnosti sa Ustavom i opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Inicijativu za ocenu ustavnosti je podržao i zaštitnik prava građana Saša Janković, složivši se da je odluka o smanjivanju penzija neustavna. Podnosioci inicijative posebno napominju da nemaju nameru da se zadrže samo na domaćem pravosuđu, jer će se, ukoliko ova inicijativa bude odbijena, žaliti sudu u Strazburu.

Inicijatori su ubeđeni da je ovim zakonom država prekršila niz ustavnih načela, počev od stečenih imovinskih prava, pravne jednakosti, ali i zaštite ekonomske sigurnosti penzionera. Oni podsećaju da penzije predstavljaju lično imovinsko pravo svakog pojedinca stečeno na osnovu zakona, te da svako zadiranje države u stečena prava predstavlja mešanje u imovinu, u konkretnom slučaju povredu tog prava, bez opravdanog osnova i protivustavno.

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju jasno je propisao usklađivanje penzija za period od aprila 2014. do oktobra 2016. godine i to tako što je za oktobar 2014. bilo predviđeno povećanje od jedan odsto, a posle toga po pola procenta, a onda su penzije umanjene za 22 i 25 odsto. Kako su iznosi povećanja sve manji, samim tim su i penzije sve niže, jer ih obezvređuje inflacija.

Podnosioci zahteva poručuju da paušalna konstatacija Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, kojim se pravda cilj, očuvanja finansijske održivosti penzijskog sistema i hitnost donošenja ovog „privremenog“ zakona sa trajnim, konačnim i trenutnim dejstvom, predstavlja samo izgovor za neustavno smanjenje stečenih prava i najbrži način za uštedu novca bez trenutnih posledica, s obzirom na populaciju na koju se to odnosi.

Finansijska održivost penzijskog sistema narušena je upravo neracionalnim, nezakonitim i neodgovornim trošenjem novca PIO fonda od strane države, koje traje već decenijama. Budući da se smanjenje penzija odnosi samo na deo penzionera, koji primaju penzije iznad 25.000 dinara, oni su, protivno Ustavu nejednako tretirani, jer su im određeni različiti procenti umanjenja zavisno od toga da li su penzije više, ili niže od 40.000 dinara.

Ovim zakonom, kako se navodi u inicijativi za ocenu ustavnosti, penzioneri su diskriminisani i u odnosu na zaposlene u javnom sektoru čije su plate,veće od 25.000 dinara, linearno smanjene za 10 odsto, nezavisno od visine zarade, za razliku od penzija čije umanjenje progresivno raste.

Pri tom, plate predstavljaju tekuća davanja koja se regulišu zakonom, kolektivnim ugovorom i ugovorom o radu, za razliku od penzija. Imajući sve ovo u vidu, a radi sprečavanja nastupanja nenadoknadive štete kako za penzionere (jer se radi o velikom broju starijih ljudi i ličnom imovinskom pravu, sa osnovanom pretpostavkom da mnogi neće doživeti obeštećenje što predstavlja nenadoknadivu štetu), tako i za sprečavanje štete koja bi nastala za samu državu (naknade štete, kamate, troškovi spora domaćeg i međunarodnog suda), predloženo je Ustavnom sudu da naloži PIO fondu da obustavi isplatu penzija na način kako je to predviđeno novim zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija do okončanja postupka pred Ustavnim sudom.

Udruženje sindikata penzionera Srbije je takođe zatražilo od Uprave Fonda PIO da pokrene sudski spor o ustavnosti ovog zakona. Ukoliko Fond PIO ne pokrene traženi spor, najavili su da će pokrenuti sudski postupak protiv organa fonda za kršenje Ustava, zakona i statuta Fonda, za ugrožavanje života i pravo na mirno uživanje penzija u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i međunarodnim konvencijama o ljudskim pravima i osnovnim slobodama.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije stalno ukazuje na odnos i način primene osnovnih načela socijalnog dijaloga od strane aktuelnih predstavnika vlasti po kojima je stvar dobre volje Vlade da li će socijalnim partnerima dati, i koliko, prava da učestvuju u odlučivanju o pitanjima od vitalnog značaja za one čiji su legitimni predstavnici. Potvrda toga je i da Skupština na predlog Vlade donosi zakone koji nisu prošli zakonom utvrđenu proceduru, ili, što je još gore, koji su suprotni Ustavu i drugim pozitivnim zakonskim propisima. Svi u Srbiji su bili svedoci takvog ponašanja tokom donošenja aktuelnog zakona o radu. To je slučaj i sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju i Zakonom o privremenom uređivanju načina isplate penzija.

Podržavamo ove i slične inicijative i činimo sve da zaštitimo interese trenutnih korisnika prava po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja, i zaposlenih kao budućih korisnika tih prava. Istovetan odnos prema tim pitanjima imamo i sada, kada se, takođe, na protivzakonit način, zadire u stečena prava penzionera. U tom smislu, SFOS je jasno iskazao negativan stav prema smanjenju penzija, u uverenju je takva mera bez ikakvog pravnog osnova i da je protivzakonita, jer zadire u ranije stečeno pravo, budući da je visina penzije svakog pojedinca utvrđena srazmerno visini uplaćenih doprinosa iz zarade pojedinca, dakle od sredstava pojedinca. Kao što se period za koji nije povezan staž (za koji nisu uplaćeni doprinosi), bez obzira što je zaposleni radio, ne priznaje u staž osiguranja, tako se penzija obračunata na osnovu uplaćenih doprinosa nikako ne može smanjiti bez izričite saglasnosti svakog penzionera pojedinačno. U suprotnom, to se može tretirati kao pravno nasilje, odnosno, direktno zavlačenje ruke Vlade u džep penzionera.