Početkom juna stigla je zajednička ponudu UNI finansije Evropa (UNI Finance Europe) i Evropske konfederacije sindikata (European Trade Union Confederation) da Sindikat finansijskih organizacija Srbije (SFOS) pošalje svog predstavnika na kurs pod nazivom „Organizovanje mladih radnika – posebno prekarnih radnika“ (Organising young workers - in particular precarious workers).

Taj skup, deo podrške socijalnom dijalogu u Evropi, finansira Evropska komisija Evropske unije. Republički odbor SFOS-a je razmatrao ponudu i zaključio da prihvati poziv i da Dušan Vasović, iz Mreže mladih SFOS-a, bude predstavnik iz Srbije na ovom kursu za mlade članove sindikata.

Kurs je održan početkom septembra 2015. godine u Birmingemu, u Engleskoj. Prvi dan, 8. septembar, bio je predviđen za dolazak učesnika i okupljanje uz prvi zajednički sastanak, a dostavljen je nacrt celodnevnog programa kursa za dane od 9. do 11. septembra. Učešće u radu na kursu uzelo je 25 mladih sindikalaca iz 16 zemalja.

Link	SERTIFIKAT

Tema kursa je vezana za pojavu koja je određena terminom koji je sve češće u upotrebi u svetu - „prekarnost“, odnosno o pojavi/terminu o kojoj se kod nas još uvek stidljivo govori.

U istraživanju te pojave kod nas i pokušaju njenog pojašnjenja i iznalaženju rešenja, načina borbe i puteva izlaska iz tog stanja najdalje je otišao sociolog i istraživač javnog mnjenja Srećko Mihailović (link: Istraživanje Centra za razvoj sindikalizma – „Prekarnost radnika Srbije“).

Prekarni radnici (ili prekarijat - neologizam stvoren kombinacijom rieči precarius lat. nesiguran i završetkom -ijat iz pojma proleterijat) su radnici koji pate zbog prekarnosti, teškog opstajanja u životu bez predvidljivosti ili sigurnosti, koji utiče na materijalno ili psihološko stanje.

Glavna karakteristika prekarnosti je nesigurnost, rad na određeno vreme, povremeni i privremeni rad, i niska ili nikakva radna prava i zaštita. To su sezonski radnici, radnici na crno, slobodnjaci koji žive od honorara, ugovorni radnici, oni koji obavljaju povremene poslove preko raznih agencija, stručnjaci koji rade po projektima...

Za razliku od generacija iz razdoblja socijalne države u Evropi, koje su mogle računati na teško stečena radnička prava i socijalnu sigurnost, kao što je stalno zaposlenje koje im je osiguralo penzijsko i zdravstveno osiguranje, definisano osmočasovno radno vreme, godišnje odmore, slobodne vikende i sindikalno organizovanje, današnji radnik postindustrijskog globalnog kapitalizma često može računati samo na permanentnu nesigurnost.

Tradicionalni oblici rada i zaposlenosti menjaju se već decenijama, pa je tako u osamdesetima povremeni rad porastao za nekoliko posto u ukupnoj zaposlenosti u gotovo svim većim zapadnim ekonomijama. Dok se u počecima prekarni rad predstavljao kao emancipacijski, govorilo se o freelancer-ima, jer je to zvučalo bolje, jer je značio veću mobilnost, fleksibilnost, izbor radnog modela koji najviše odgovara radniku, što je trebalo podsticati motivaciju i kreativnost radnika, u praksi se pokazalo da je fleksibilnost tek druga reč za nesigurnost, da se takav netradicionalni oblik rada zapravo ekonomski eksploatiše, a da radnici umesto motivacije osećaju beznađe.

Kapital je od sedamdesetih godina 20. veka do danas uspeo izvesti svojevrsnu neokonzervativnu revoluciju i obrat na način: želeli ste veću fleksibilnost i kreativnost u radu, dobili ste nestabilna radna mesta, zahtevali ste ukidanje zabrane zadovoljstva radom, dobili ste regulaciju i komercijalizaciju zadovoljstva. Ono što je posleratna generacija smatrala izborenim jednom zauvek, pravo na rad i pravo na posao, počelo se urušavati. Ukinuta su mnoga radna mesta, ali je ostao posao koji je trebalo obaviti. Posao za prekarne radnike.

Pojmovi prekarijata i prekarnog rada naveliko su u opticaju u akademskom i medijskom prostoru. Iako su im analitička manjkavost i politička skučenost u dovoljnoj meri artikulisani, njihova prisutnost nedvosmisleno ukazuje na nove tendencije u odnosu snaga rada i kapitala. Ali i na kontinuitete koje treba iznova ocrtati i politički operacionalizovati.

UNI finansije Evropa je ovu temu šire razmatrao i na skupu koji je održan 7-8. oktobra 2015. godine u Briselu, u Belgiji, i to u okviru projekta “Europe: End Precarious Work Now! – Decent Work and Equal Treatment for All”, odnosno „Evropa: Okončajmo prekarni rad odmah! Dostojanstven posao i jednak tretman za sve“.

U Sindikatu finansijskih organizacija Srbije verujemo da ova tema zaslužuje ozbiljno razmatranje, radi edukacije celokupnog članstva, jer će jedino dobro obučeni članovi sindikata, koji prepoznaju procese u svojoj radnoj sredini, znati na koji način da odgovore na izazove.

Predstavnik SFOS-a je sa svojim kolegama iz Evrope ravnopravno i aktivno učestvovao na ovom kursu i dao je svoj doprinos u izučavanje pojave prekarnog rada i organizovanju i ostvarenju zajedničkih ciljeva mladih radnika iz sveta finansija Evrope – dostojanstven posao i okončanje prekarnog oblika rada.

Krajem oktobra (27-29. oktobar 2015. godine) u Madridu, u Španiji održan je kurs sa temom posvećenom finansijskim tržištima, koji su zajedno organizovali UNI finansije Evropa i Evropska konfederacija sindikata sa Evropskim institutom sindikata. Sindikat finansijskih organizacija Srbije je na ovom kursu predstavljao član Statutarnog odbora Milan Adamović, čiji izveštaj objavljujemo.

Nakon više dana neizvesnosti da li će mi se ukazati prilika da prisustvujem kursu u organizaciji Evropskog sindikalnog instituta (European Trade Union Institute - ETUI), jer je svih 20 mesta predviđenih za učesnike iz cele Evrope bila popunjeno, a zahvaljujući kontaktima naših kolega iz SFOS-a sa kolegama iz ETUI, na moju veliku radost, otvorila se mogućnost za moje prvo učešće na međunarodnom skupu ovog tipa. Uz veliku čast i ukazano poverenje kolega iz Sindikata finansijskih organizacija Srbije počeo sam sa pripremama puta u Madrid, u Španiju gde ću pored prisustva kursu i upoznavanja kolega sindikalnih predstavnika iz više evropskih zemalja imati priliku da obiđem znamenita mesta Madrida. Kako mi je ostalo nekoliko neiskorišćenih dana godišnjeg odmora iz tekuće godine, odlučio sam da ovu jedinstvenu priliku iskoristim i u sopstvenoj režiji pre i posle kursa obiđem Madrid i upoznam špansku kulturu koliko je to moguće za ovako kratko vreme.

U Madrid sam stigao sam kasno uveče 24. oktobra, letom preko Minhena, i nakon polučasovne vožnje lepo uređenim metroom, došao sam do smeštaja u kom sam rezervisao prenoćište, a nakon odlaganja prtljaga krenuo u obilazak neposredne blizine. Ceo sledeći dan, nedelju, proveo sam od ranog jutra pešačeći sa rancem na leđima. Maksimalno sam iskoristio lepo vreme za obilazak svih znamenitosti prelepog grada, bitnijih turističkih destinacija i savršeno uređenih parkova, uz povremenu konsultaciju mape, naoružan fotoaparatom i entuzijazmom.

1. radni dan, 26.10.2015. godine: dolazak učesnika

Oko podneva stigao sam u školu, odnosno centar za obuku sindikata iz Španije „Escuela Julian Bestiero“ koji se nalazi na adresi Calle de Azcona 53, smeštenog u neposrednoj blizini Koride u mirnom delu Madrida, udaljenom šest stanica metroom od centra grada, izgrađenog 1950-ih godina, koji će biti naš dom u naredna tri dana i gde će biti održan planirani kurs. U sklopu Centra, ukupnog kapaciteta oko 300 mesta, nalazi se recepcija sa lepo uređenim baštama ispred i unutar samog Centra, sa oko 65 jednokrevetnih, malih ali funkcionalnih i nedavno renoviranih soba, dve biblioteke, kancelarijama za osoblje i rukovodstvo Centra, izložbenim delovima sa mnoštvom fotografija i tekstova o sindikalnim borbama na španskom jeziku, kafeom, kuhinjom i prostranim restoranom, sobom za odmor i sa oko deset učionica i sala različito opremljenih, većeg ili manjeg kapaciteta za predavanja, radionice i obuke sindikalnih aktivista koji se ovde okupljaju iz cele Španije. U 20 časova usledila je večera za učesnike kursa pristiglih iz Evrope, kada se većina prvi put videla i upoznala, ali na moje prijatno iznenađenje i starih poznanika, koji su redovni posetioci na skupovima ovakvog i sličnog sadržaja, jer je to za njih uobičajena aktivnost u okviru sindikalnog delovanja.

2. radni dan, 27.10.2015. godine: prvi dan kursa

Kako je ovo prvi u nizu planiranih kurseva u organizaciji ETUI-ja sa temom posvećenom finansijskim tržištima, bilo je potrebno „uhodavanje“ predavača na zajednički rad, jer nisu imali priliku da ranije sarađuju kao interpretatori. Nakon uvodnih reči i predstavljanja, pružena je prilika svim učesnicima da se pojedinačno predstave i daju kraće viđenje sopstvenih očekivanja od kursa, čime je kurs zvanično i počeo. Kurs je realizovan simultanim prevođenjem na tri jezika – engleski, francuski i španski, uz celodnevni angažman prevodilaca. Početak kursa je od prvobitno planiranih 09:00 časova pomeren za 09:30 zbog pravila Centra i posluživanja obroka, tako da je svaki dan završavan u 18:00, umesto programom planiranog vremena u 17:30 časova.

Od 21 prvobitno prijavljenih, kursu je prisustvovalo 18 predstavnika iz Belgije, Bugarske, Finske, Italije, Litvanije, Malte, Poljske, Portugala, Slovenije, Srbije, Španije, Švedske i Velike Britanije, koji su odlično međusobno sarađivali i funkcionisali tokom trajanja celog kursa, uprkos jezičkim barijerama i kulturološkim razlikama. Predavači koji su vodili program i bili grupi na raspolaganju za sva dodatna pitanja, sugestije i debate bili su Toni Saunders (Tony Saunders) iz Velike Britanije (TUC), Žorž Simion (Gheorghe Simion) iz Rumunije (FRATIA), Martin Hensel (Martin Hanssel) iz Švedske (NFU) i Huan-Karolos Morales (Juan-Carlos Morales) iz Španije (UGT).

Na početku kursa od strane pojedinih učesnika postavljeno je pitanje i vođena je kraća debata oko pitanja kako ETUI finansira ove kurseve, na šta je usledio iscrpan odgovor prisutnih predstavnika da se ovakvi skupovi finansiraju po osnovu projekata od strane Evropske komisije Evropske unije koji se realizuju u vidu kurseva, predavanja i različitih radionica, u iznosu od 80% ukupnih troškova prevoza, smeštaja, organizacije i naknada za predavače , dok se preostalih 20% finansira od strane učesnika, odnosno od strane njihovih organizacija iz kojih dolaze i koje predstavljaju na ovakvim međunarodnim skupovima.

Prvog dana učešće u predavanju uzeo je ekspert iz oblasti finansijskih tržišta Džejms Midvej (James Meadway) iz Velike Britanije sa radnim mestom glavni ekonomista u Fondaciji za novu ekonomiju (New Economics Foundation), koji je u izlaganju izneo svoja viđenja i kritički se osvrnuo na efekte svetske finansijske krize, fiktivnog oporavka i izlaska iz recesije vodećih tržišta, prelivanje na manja tržišta i ponovnog ulaska u recesiju, koja javnosti nije predstavljena na ispravan način. Nakon toga učesnici su podeljeni u tri grupe i raspoređene u tri različite učionice, gde je rađeno na temi razmene nacionalnih i evropskih iskustava u odnosu na period pre i period posle krize, kakve je to posledice ostavilo na pojedine zemlje, koliko su umanjena prava radnika, kako se to odrazilo na procenat nezaposlenosti i koji su konkretni potezi učinjeni u okviru sindikalnih organizacija iz kojih dolaze. Nakon završetka rada u grupama, ponovo smo se okupili u zajedničkoj prostoriji, gde su predstavnici svake grupe iznosili svoja viđenja i zaključke do kojih su došli.

3. radni dan, 28.10.2015. godine: drugi dan kursa

Drugi dan je počeo prezentacijom o iskustvima Sindikata iz kojih dolaze predavači – Toni Saunders, koji je preneo iskustva iz Velike Britanije, Huan-Karlos Morales, o iskustvima Španije, kao i Martin Hesel, koji je podelio utiske iz skandinavskih zemalja pre i posle svetske ekonomske krize i smanjenju prava radnika i posledicama koje su usledile nakon toga na društvo u celini.

Do kraja dana održane su još dve radne grupe od strane učesnika, prva tema za rad u grupama bila je razmena nacionalnih iskustava, ranjivosti i slabosti sindikalnih organizacija nakon svetske ekonomske krize, sadašnjim pozicijama sindikata i udara na finansijska tržišta, nakon čega se pristupilo razložnim izlaganjima svake od tri grupe pojedinačno i zajedničkim debatama posle izlaganja svake grupe.

Drugi rad u grupama obrađivao je temu uobičajenih i mogućih strategija koje se primenjuju unutar sindikalnih oraganizacija u Evropskoj uniji i potrebnih akcija koje bi sindikalne organizacije trebalo da preduzmu kako bi se povratila prava radnika koja su postojala i članstvo koje su imale ranije, jer je jednoglasno konstatovano da se sve zemlje susreću sa ovim problemom. Ovim radnim grupama završen je drugi radni dan.

Naš domaćin iz Španije Diego Fernandez, upravnik Škole, organizovao je večeru za sve učesnike i sa nama uživao u prijatnoj atmosferi restorana u strogom centru Madrida sa početkom u 20:30, gde su nas ugostili sa različitim vrstama nacionalnih predjela, specijaliteta i dezerta. Nažalost, opet zbog pravila Škole u kojoj smo boravili za vreme kursa, ovo divno veče moralo je biti završeno do 23:00 časova, kako bi na vreme stigli na metro i kako bi mogli da uđemo u krug Škole, jer postoji striktna zabrana otvaranja kapija i ulaska u objekat posle ponoći, i to, kako su nam kasnije objasnili, zbog neprijatnih iskustava prethodnih godina.

4. radni dan, 29.10.2015. godine: poslednji dan kursa

Završni dan kursa je započeo prezentacijom predstavnika sve tri grupe i debatom svih učesnika i na temu uobičajenih i mogućih strategija i potrebnih akcija sindikalnih organizacija, koje su obrađene u okviru radnih grupa i koje su završene na kraju prethodnog dana. Kurs je priveden kraju zajedničkom i sveobuhvatnom debatom o utiscima svih učesnika, donetim zaključcima i stečenim iskustvima, kao i uobičajenim završetkom - ocenjivanjem kursa, trenera i obrađenih tema od strane svih učesnika u pisanoj formi.

Po završetku kursa usledio je ručak i pozdravljanje učesnika sa razmenom kontakata uz izražavanje nade da ćemo se sresti na nekom od narednih kurseva ili skupova koji će biti organizovani i sa konstatacijom da ćemo ostati u kontaktu kako bi nastavili sa razmenom iskustava, da novostečena znanja o praksi drugih zemalja primenimo u pravcu poboljšanja delovanja naših sindikalnih organizacija, koliko je to primenljivo u našem okruženju.

Zaključci oko kojih su se saglasili svi učesnici

Veliki broj sindikata širom Evrope suočava se sa istim problemom - smanjenjem broja članova, što zbog prirodnog odliva, tako i zbog nezainteresovanosti mladih da pristupe i uzmu učešće u sindikalnoj borbi. Još jedna bitna paralela je ta da u svim zemljama postoji problem oko modernizacije, učlanjenja i aktivnijeg učešća mlađih ljudi u okviru sindikalnih organizacija, a da se kao potencijalna rešenja nemeću komunikacija putem Twiter-a, Facebook-a, pogled i razmišljanje izvan kutije (out of box) po pitanju potreba za sindikatima, kao i neophodnost da se mladi i žene uključe u što je moguće većem broju u rukovodeće organe sindikata, ali i da zaposleni ne znaju svoja osnovna prava, pravo na štrajk, pravo na zdravlje i bezbednost na radu….

Kod svih zemalja sve je izraženiji problem sa finansiranjem sindikalnog delovanja i navedeni su primeri fiksnih članarina u Španiji od 20 eura mesečno po zaposlenom, iako je to jedva 1% od minimalne plate u ovoj zemlji, dok u Velikoj Britaniji zaposleni mogu da pristupe bilo kojoj sindikalnoj organizaciji po sopstvenom izboru, bez obzira da li njihova kompanija ima osnovan sindikat ili ne i da se očekuje usvajanje sistema minimalnog iznosa članarina koji svaki član treba samostalno da uplaćuje sa mogućnošću uplate i većeg iznosa, ukoliko se ceni da postoji potreba za dodatnim doprinosima.

Takođe veliki broj učesnika složio se da su očekivali veću količinu informacija od strane predavača i stručnjaka o samim finansijskim tržištima i stanju na njima pre i posle krize i „oporavku“ od krize, ali je utvrđeno da je i sama debata učesnika i razmena iskustava iz zemalja iz kojih dolaze bila zanimljiva i poučna i da tema kursa nije promašena, tako da se svi vraćamo u svoje zemlje bogatiji za prenesena iskustva i dobijene informacije iz drugih zemalja.

Navedeni su i primeri iz južnoameričke prakse Sindikata, gde u Argentini postoje mediji osnovani od strane sindikata (Social Media), pa tako postoje redovne televizijske i radio emisije i programi kao i brojni članci i novine putem kojih sindikati svakodnevno komuniciraju sa svojim članstvom i razmenjuju informacije.

Istakao bih i stav prema regulativi Evropske unije oko koga su se usaglasili svi predstavnici skandinavskih zemalja, koji navode da Evropska unija sa svojim glomaznim i tromim zakonodavnim i izvršnim organima usporava njihove decenijama usavršene socijalne sisteme koji su godinama potvrđivani u praksi i koji pružaju najveća prava radnicima u celoj Evropi i da su to glavni razlozi iz kojih ne žele da primene nametnutu regulativu Evropske unije, jer će se na taj način izgubiti stečena prava radnika, ili u najmanju ruku usporiti delovanja i njihovu primenu u praksi.

Povezanost sindikata sa politikom i političkim partijama i osnivanje sindikata od strane političkih partija je ustaljena praksa u Španiji, gde su pojedini učesnici kursa javno istupali i deklarisali se kao pripadnici „levih“ političkih partija i kao stranački aktivisti.

Izostali su učesnici iz Francuske, Grčke i Nemačke - velikih zemalja - koji imaju veliko sindikalno iskustvo i mnogobrojne organizacije i koji bi svoja bogata iskustva iz sindikalne borbe i primerima dokazanim u praksi mogli ukazati na potencijalne pravce organizovanja i delovanja.

ETUI u svojim redovima zapošljava dvoje lobista čiji je zadatak da komuniciraju sa članovima Parlamenta Evropske unije zaduženim za finansijski sektor i lobiraju za interese sindikata i sveta rada, dok kompanije i svet kapitala na raspolaganju imaju preko 1.700 aktivnih lobista i daleko veće finansijske resurse za svoje aktivnosti.

Autor: Milan Adamović

član Statutarnog odbora SFOS-a/ član Izvršnog odbora Sindikalne organizacije Banca Intesa AD
 

Predstavnik SFOS-a je sa svojim kolegama iz Evrope aktivno učestvovao na ovom kursu dajući doprinos u ostvarenju zajedničkih ciljeva kroz razmenu iskustava o mehanizmima finansijskih tržišta i rada banaka, utvrđivanje pojava koje su pretnja i koje sindikate čine ranjivim i utvrđivanje zajedničke strategije sindikata prema regulisanju finansijskih tržišta.