Od zaposlenih se gotovo u svim bankama zahteva „maksimum maksimuma” kada su obaveze u pitanju uz „minimum minimuma“ na strani prava. Zaposleni pritisnuti problemima, retko se usuđuju da prijave svoje poslodavce Inspektoratu rada ili pokrenu spor pred sudom. Blanko otkazi su samo jedan od načina uskraćivanja čak i najosnovnijih prava zaposlenima. To je samo vrh ledenog brega kada su u pitanju kršenja prava zaposlenih...

Poslodavci teraju zaposlene da rade prekovremeno „kad god se za to ukaže potreba”, tako da oni rade subotom i nedeljom, u danima državnih praznika, a to ne plaćaju.

Osam sati rada redovno se produžava za sat-dva-tri, pa i četiri, tako da zaposleni kažu da rade „od jutra do prekosutra”. Čak i kada im poslodavci i plate prekovremeni rad, nema tih para koje mogu da nadoknade vreme izgubljeno za odmor i porodicu.

Beskrupuloznost poslodavci naročito demonstriraju nad ženama, od kojih prilikom zaposlenja očekuju da potpišu „obećanje” da naredne dve-tri-četiri godine neće ostati u drugom stanju. A čim saznaju da su trudne, aktiviraju blanko otkaz ili im posao čine nepodnošljivim toliko da one same odlaze. Ako ih ipak „istrpe", teraju ih da se vrate na posao već dva ili tri meseca posle porođaja.

Ti isti poslodavci onemogućavaju zaposlenima sindikalno organizovanje, često zahtevaju od svojih zaposlenih da potpisom potvrde da nisu u sindikatu i da se neće učlanjivati u sindikat. Isto tako izmišljaju najbesmislenije razloge da zaposlene kazne oduzimanjem 10 ili 20 odsto od zarade ili da uruče upozorenja pred raskid ugovora o radu... Bankarski posao je dinamičan i veliki je pritisak na mlade ljude da se dodatno obrazuju po evropskim standardima poslovanja, ali evropska pravila rada u Srbiji ne važe.

Prešlo se preko crvene linije i više niko ne sme da žmuri i da ćuti! 

Upravo zbog toga, Sindikat finansijskih organizacija Srbije je prvog dana marta uputio dopis svim predsednicima izvršnih odbora banaka čiji su sindikati članovi SFOS-a, a čiju sadržinu objavljujemo u celini u prilogu.

... dopis...