U srpskom zakonodavstvu počeće da se primenjuju nova krivična dela, i to protiv života i tela, kao i polnih sloboda predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije usvojenim prošle godine: proganjanje, polno uznemiravanje, navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama i prinudno zaključenje brakova.

U srpskom zakonodavstvu počeće da se primenjuju nova krivična dela, i to protiv života i tela, kao i polnih sloboda predviđena izmenama i dopunama Krivičnog zakonika Srbije usvojenim prošle godine: proganjanje, polno uznemiravanje, navođenje deteta na prisustvovanje polnim radnjama i prinudno zaključenje brakova. Takođe, počinje primena odredbi KZ kojom je povećana kazna za obljubu nad nemoćnim licem i obljubu nad detetom. Pod polno uznemiravanje spadaju svaki nepriličan dodir, izjava, degutantan vic, dobacivanje sa seksualnom konotacijom, na poslu, fakultetu ili ulici, za koje je žena otvoreno stavila do znanja da joj smetaju ili je uznemiravaju.

Proganjanje je prvi put Zakonom definisano kao krivično delo, a polno uznemiravanje biće novčano, ali i zatvorski kažnjavano. Sve to stupa na snagu 1. juna 2017. godine, zajedno sa novim zakonom o sprečavanju nasilja u porodici.

Pravnici pozdravljaju donošenje zakona, ali sumnjaju u njegovu primenu, odnosno, postavljaju pitanje kriterijuma na osnovu kojih će se definisati kada je pređena granica dozvoljenog.

Samo kompliment ili materijal za krivičnu prijavu? Komplimenti su i dalje dobrodošli, ali ako to neko doživi kao uvredu, može zbog toga da pozove nadležne...

Samo kompliment ili materijal za krivičnu prijavu? Komplimenti su i dalje dobrodošli, ali ako to neko doživi kao uvredu, može zbog toga da pozove nadležne. Naime, prema dopunjenom članu 182a Krivičnog zakonika, za svako ponašanje kojim se vređa polno dostojanstvo sledi novčana ili zatvorska kazna i do šest meseci. Da li će ćaskanje završiti u sudnici određuje prvo policajac, a zatim tužilac.

Sindikati, i Sindikat finansijskih organizacija Srbije, pozdravljaju zakon, ali nisu ubeđeni da li će on i zaista moći da se sprovede. Zakon kao zakon treba da postoji, ali zakon ukoliko nema pravih ljudi koji će to da sprovedu ne znači ništa. Država je, eto, stvorila i usvojila zakon, to je za građane, to je za Evropsku uniju, za poglavlje 23, a to što to može da bude mrtvo slovo na papiru nije bitno, jer nije problem u Srbiji sa zakonima, kao zakonima, već je problem sa njihovim primenama.

I tu nije kraj izazovima primene krivičnog zakonika, jer se prvi put proganjanje zakonom definiše kao krivično delo. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu da je to bilo krajnje potrebno, jer su se u praksi susretali sa nizom slučajeva u kojima su žene prijavljivale proganjanje, što preko društvenih mreža, što fizičko proganjanje od strane muškaraca, na koje prosto nije moglo da se reaguje, jer to do sada nije smatrano krivičnim delom.

Međutim, za deo pravnika nejasni su kriterijumi na osnovu kojih se donosi procena nečijeg ponašanja. Njihovo je mišljenje da to nije razrađeno, jer to do sada nismo ni imali i ne znaju šta će u praksi da bude. A praksa, odnosno izveštaj Državnog veća tužilaštva pokazuje da je za primenu novih zakona potrebno još 700 novih službenika, posebno onog o nasilju u porodici, a i dalje je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru. Istovremeno, novi zakoni mogu doneti novi talas slučajeva, a samo u beogradskim tužilaštvima, od postojećih, 70 procenata još stoji u fiokama…