Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Digitalna revolucija i organizacija budućnosti

Digitalni pogled na svet. Uloga sindikata je da predstavi ljudsko lice digitalizacije i robotizacije i budućeg sveta rada u globalnoj ekonomiji. Da bi mogli da ostvare ovu ulogu, neophodno je postojanje jakih sindikata koji su sposobni da prepoznaju promene koje se dešavaju brže od svetlosti i da predvide prave odgovore na svakodnevne izazove.

Firma koja se na vreme ne digitalizuje rizikuje opstanak na tržištu; svesni su te činjenice ljudi u IT kompanijama i bankama. Sve više poslova zahteva sve manje ljudi za obavljanje tih poslova. Ukoliko se bilo koja firma za nekoliko godina ne digitalizuje, neko će u njoj da ugasi svetlo. Digitalizacija nije samo ulaganje u infrastrukturu u IT, u računare, platforme i softver, već, pre svega, investicija u ljude koji razumeju šta je to digitalizacija i žive taj novi, digitalni tempo života. Jer, samo ti ljudi će moći u firmama da uvode promene koje će onda dovesti i do uspeha. Digitalizacija znači prilagođavanje svog poslovnog modela onlajn ekonomiji.

Loša strana digitalne transformacije je u tome što pokriva sve grane industrije, ali se ne dešava istovremeno u svim segmentima. Najveću šansu da opstane posle četvrte industrijske revolucije ima onaj koji što pre uđe u proces digitalizacije, a to u slučaju banaka znači uvođenje elektronskih servisa poput e-bankinga, m-bankinga (pristup računu preko mobilnog telefona), ali i virtuelizaciju svih usluga koje pružaju.

Digitalni pogled na svet.Generalni sekretar UNI Global Union Filip Dženings je napisao više tekstova i govorio je o tome kako će digitalizacija i roboti uticati na svet rada i kako se sindikati pripremaju za te izazove. Sindikat finansijskih organizacija Srbije je prevodio te tekstove i govore i objavljivao ih. Pored toga, pisali smo o promenama sa kojima smo se suočili u bankama i kod osiguravača u Srbiji.

Uloga sindikata je da predstavi ljudsko lice digitalizacije i robotizacije i budućeg sveta rada u globalnoj ekonomiji. Da bi mogli da ostvare ovu ulogu, neophodno je postojanje jakih sindikata koji su sposobni da prepoznaju promene koje se dešavaju brže od svetlosti i da predvide prave odgovore na svakodnevne izazove. Ukoliko društvo ne napravi sistem gde mladi ljudi žele da ostanu, sve ostalo u vezi ove teme biće kod nas smešno, besmisleno.

Da bi se osigurala održivost evropskog socijalnog modela prema posledicama demografske tranzicije, biće neophodna modernizacija sistema socijalne zaštite. Razvoj fleksibilnih načina da se organizuju radni aranžmani i da se obezbedi zdravo radno okruženje takođe se mora ubrzati. Na kraju, biće neophodno da se investira u doživotnom ažuriranje veština, kao odgovor na globalizaciju i tehnološke promene.

Redakcija magazina Biznis & finansije je početkom marta objavila tekst o digitalnoj revoluciji i novoj organizaciji, koji prenosimo u nastavku: Vođeni trenutnom digitalnom revolucijom i pod uticajem demografskih, političkih i društvenih faktora, skoro 90% lidera Službi ljudskih resursa i poslovnih lidera smatraju da je stvaranje organizacije budućnosti njihov najvažniji prioritet. U svom najnovijem istraživanju globalnih trendova u oblasti ljudskih resursa, „Novo ispisivanje pravila za digitalnu eru“, Deloitte poziva kompanije da detaljno razmotre svoju organizacionu strukturu, talente i strategiju kako bi bile u korak sa digitalnim izazovom.

„Tehnologija napreduje takvom brzinom da ove inovacije u potpunosti transformišu način na koji živimo, radimo i komuniciramo“, kaže Žarko Mijović, partner u Deloitte-u zadužen za razvoj talenata. „Digitalna revolucija promenila je pravila poslovanja. Stoga, organizacije treba u potpunosti da promene svoj mentalni sklop i način ponašanja kako bi mogle da vode, organizuju, motivišu, rukovode i angažuju radnu snagu 21. veka, ili rizikuju da zaostaju za drugima.“

„Globalni trendovi u oblasti ljudskih resursa 2017“ je Deloitte-ovo najveće istraživanje do sada u kome je učestvovalo više od 10.000 lidera ljudskih resursa u kompanijama iz 140 zemalja. Ovo peto istraživanje po redu otkriva da se lideri okreću novim organizacionim modelima, koji ističu umreženu prirodu današnjeg načina poslovanja. Međutim, kako poslovna produktivnost često nije u korak sa tehnološkim napretkom, Deloitte ističe da se Službe ljudskih resursa bore da održe taj korak, od kojih samo 35% profesionalaca u oblasti ljudskih resursa smatra da imaju „dobre“ ili „odlične“ veštine.

„S obzirom na to da tehnologija, veštačka inteligencija i robotika transformišu poslovne modele i način rada, kompanije bi trebalo da preispitaju svoje prakse upravljanja i organizacione modele,“ navodi Mijović. Budući način rada doprinosi razvoju novog seta pravila koje kompanije treba da prate ukoliko žele da ostanu konkurentne.

Kako se zaposleni razvijaju, organizacije se fokusiraju na umrežavanje timova i regrutovanje, i razvoj pravih ljudi je više posledica toga nego ikad. Ispitanici ukazuju na to da je zapošljavanje talenata jedan od najvećih problema sa kojima se organizacije suočavaju, što 61% kompanija smatra izuzetno važnim ili važnim.

Međutim, iako Deloitte smatra da su kognitivne tehnologije pomogle liderima da donesu akviziciju talenata u digitalni svet, samo 22% ispitanika navodi da su njihove kompanije odlične u građenju izdiferenciranog iskustva zaposlenih. Jaz između važnosti akvizicije kadrova i mogućnosti da se ispune potrebe kompanije je porastao za 14% u odnosu na prošlu godinu.

Drugi važan prioritet koji je 83% ispitanika rangiralo kao „važan“ ili „veoma važan“ odnosi se na neophodnost zauzimanja integrisanog pristupa u građenju iskustva zaposlenih, pre svega, sa akcentom na „karijeru i učenje“.

Deloitte smatra da kad kompanija počne da menja svoj nasleđen sistem, kao i dojučerašnju hijerarhiju, važno je da se fokusira na edukaciju kadrova kako bi se oni razvili u lidere koji mogu da napreduju u današnjem digitalnom svetu i apeluje na različite potrebe radne snage.

Značaj liderstva kao glavnog pokretača iskustva zaposlenih je i dalje visok, jer je procenat kompanija koje imaju iskustvene programe obuke za lidere porastao skoro za 20%, od 47 % u 2015. na 64 % ove godine. Deloitte veruje da i dalje postoji potreba za jačim i različitim liderima, posebno u današnjem poslovnom svetu koji zahteva agilnije sposobnosti i digitalne veštine lidera.

S obzirom na to da organizacije postaju sve više digitalne, lideri treba da razmotre disruptivne tehnologije za svaki aspekt potreba svojih zaposlenih. Skoro 56% kompanija se bavi redizajniranjem programa u oblasti ljudskih resursa kako bi koristili digitalne i mobilne alate, a 33% kompanija već koristi neku od aplikacija veštačke inteligencije za rešenja u oblasti ljudskih resursa.

Sektor ljudskih resursa treba da ima vodeću ulogu u pružanju pomoći kompaniji da redizajnira organizaciju tako što će unaprediti svoj način poslovanja koristeći i digitalne tehnologije.

Funkcija ljudskih resursa je u sred promene identiteta. Kako bi se pozicionirali kao ključni poslovni savetnici kompaniji, važno je da se funkcija ljudskih resursa fokusira na efikasnost pružanja usluga i na izvrsnost u programima za razvoj talenata, kao i na celokupan dizajn rada koristeći digitalni objektiv.

Organizacije treba da bolje razumeju svoje zaposlene i kako se njihovi poslovi redizajniraju.  Trendovi u ovogodišnjem izveštaju pokazuju znakove redizajniranja u svim oblastima, uključujući i same poslove. Organizacije treba da se približe talentima, robotici, kognitivnim alatima i sistemima veštačke inteligencije kao „novoj radnoj snazi“. Ove godine, 41 odsto ispitanika izjavilo je da je u potpunosti implementiralo, ili su pak ostvarili značajan napredak u usvajanju kognitivne i tehnologije veštačke inteligencije među zaposlenima. Ali, samo 17 odsto direktora izjavilo je da su spremni da upravljaju uporedo radnom snagom sa ljudima, robotima, i veštačkom inteligencijom – što predstavlja najniži nivo spremnosti za ovaj trend za ovih pet godina istraživanja.

Iako su se mnogi poslovi promenili zahvaljujući tehnologiji a neki zadaci automatizovali, Deloitte-ovo istraživanje pokazuje da suštinski ljudski aspekti rada kao što su empatija, komunikacija i rešavanje problema, postaju mnogo važniji nego ranije.

Ova promena ne samo da doprinosi sve većem fokusu na preoblikovanje i unapređenje veština već i na važnost ljudske analitike koja pomaže organizacijama da steknu bolji uvid u sposobnosti svojih kadrova na globalnom nivou. Međutim, organizacije još ne uspevaju u ovoj oblasti, već samo 8% kaže da imaju korisne podatke, a samo 9% veruje da dobro razumeju karakteristike talenata koje utiču na radni učinak u ovom novom poslovnom okruženju.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute