Predstavnici 24 pridružene organizacije, uključujući i sindikate osam velikih multinacionalnih bankarskih i osiguravajućih grupa - Intesa Sanpaolo, UniCredit, Crédit Agricole, Société Générale, BNP-Paribas, Santander, KBC, Groupama - bili su od 13. do 15. novembra 2019. godine učesnici plenarnog sastanka održanog u Rimu, u Kongresnom centru Frentani, u okviru projekta „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“ koji je, uz podršku Evropske komisije Evropske unije, promovisao i organizovao Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Podršku ovom projektu je pružio UNI Global Union - UNI Evropa finansije.

Učesnici plenarnog sastanka su analizirali i raspravljali o radu koji se menja u dimenziji 4.0 industrijske revolucije, sa progresivnim uticajem digitalizacije, i pokušali da verifikuje u kojoj meri su evropske direktive za angažovanje radnika efikasne u praćenju ove promene, kao i koje predloge mogu zajednički da dele socijalni partneri za poboljšanje ovih direktiva.

U raspravu su takođe bili uključeni i predstavnici poslodavaca nekih od ovih velikih grupa, kao i nacionalnih sindikata u sektorima Albanije, Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Mađarske, Malte, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije i Španije, koji predstavljaju stotine hiljada zaposlenih u sektoru, Evropska bankarska federacija, Nemačka bankarska asocijacija i Komisija za zapošljavanje Evropskog parlamenta, koji su bili zastupljeni kao predlagači mogućih izmena navedenih direktiva.

Bio je to sastanak bez presedana i inovativni trenutak konfrontacije i dijaloga između sindikata, udruženja poslodavaca i evropskih parlamentarnih zastupnika da se evropsko zakonodavstvo sve više i više približi istinski impresivnoj brzini promena u radu, vođenom digitalizacijom i promenama u kontekstu tržišta.

Razmišljanje o digitalizaciji u sektoru finansija počelo je od analize čiji je cilj razumevanje njene uloge - verovatno i u istorijskoj perspektivi - u okviru šireg procesa „velike transformacije“ koji se dešava u ovom sektoru. Oslobođeni od bilo kog marketing orijentisanog pristupa - koga podržavaju i promovišu velike međunarodne konsultantske grupe za strategiju – izraženo je verovanje da su digitalizacija, automatizacija i tehnološke inovacije jedini mogući načini za rešavanje tri glavna izazova.

Digitalizacija je, prvenstveno, bila (i još uvek jeste) prirodni saveznik strategija zasnovanih na rezanju broja filijala i zaposlenih koje su sve evropske banke usvojile kao odgovor na krizu. ISRF LAB, partner Projekta - pomalo provokativno - opisao je ovu strategiju kao „manje za više“ (Less4More). U osnovi, dok se finansijska industrija reorganizovala, digitalizacijom je otpušteno 12% zaposlenih i zatvoreno je 21% filijala u EU. Stoga je digitalizacija pomogla finansijskim grupama da povrate profitabilnost. Poput procesa reorganizacije, digitalna inovacija je imala - i sve više će imati uticaja - na još dva elementa.

Prvo, nove tehnologije, nove aplikacije i novi alati za pristup tri su najznačajnija zahteva novih, „hipervezanih“ potrošača. Drugo, tržišni izazov koji predstavljaju velike tehnološke kompanije (Google, Facebook, Amazon, kineski divovi Tencent i Alibaba, itd.) svakako je ključni test za finansijsku industriju. Strategija Big Tech kompanija - integracija u postojeće platforme, decentralizacija i disintermedijacija - teško da se može pomiriti sa jako regulisanim sektorom koji bi zapravo zahtevao više pravila o pitanjima kao što su derivati, zaštitne mere za klijente i zaposlene, transparentnost. Ovo je izazov budućnosti koji se ne treba baviti samo tržišnim pristupom. Naprotiv, to zahteva da se svi akteri - kompanije, sindikati, političke institucije i regulatorni organi - rade zajedno kako bi sprečili da proces „kreativnog uništenja“ Big Tech kompanija prevlada finansijsku industriju i ukloni sve garancije o zaposlenju, prava radnika i prava potrošača.

Analiza profesora Filipa Dorsemonta, stručnjaka za pravo EU koji je uključen u Projekat i koji je sa učesnicima plenarnog sastanak u Rimu komunicirao preko video monitora iz Luena, iz Belgije, usredsredila se na kritične aspekte direktiva koje se odnose na Evropski savet radnika i prateće „pararegulatorne“ instrumente („globalni okvirni sporazumi“ i „zajedničke izjave“). Analiza profesora Dorsemonta je jasno istakla da su definicije koje koristi evropski zakonodavac u pogledu socijalnog dijaloga suštinski dvosmislene.

Članu novoizabranog Evropskog parlamenta (Brando Benifei) postavljeno je pitanje o mogućnosti buduće saradnje sa ovim sazivom Evropskog parlamenta i Evropskom komisijom radi usvajanje predloga sindikata, odnosno kakvi predlozi bi, prema njegovom mišljenju, verovatno mogli da prođu proceduru i da podrži svet rada u tom procesu.

Prezentacije predstavnika sindikata i evropskih saveta radnika svih bankarskih i osiguravajućih grupa, učesnika projekta, ukazale su na prvi zaključak koji se pojavljuje iz rasprave, a to je različitost među zemljama, kako u pogledu radnog i sindikalnog prava, tako i u pogledu učešća u strateškim odlukama. Konkretno, razlika između istočne i zapadne Evrope je i dalje veoma ozbiljna. Zemlje istočne Evrope i dalje imaju poteškoće koje proizlaze iz zakonodavstva koje otežava zaštitu radnika i osnivanje pregovaračkih tela. Ovi problemi zatim pogađaju evropske savete radnika, čije teškoće se ne mogu pripisati spremnosti sindikata da predstavljaju radnike sa različitim pravima, različitim zaradama i različitim uslovima rada.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije su na ovom plenarnom sastanku predstavljali koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović i predstavnik Sindikalne organizacije Banca Intesa, članice SFOS-a, Jelena Nedeljković Petrović (na fotografiji iznad u društvu bivšeg generalnog sekretara, a sada direktor Istraživačkog centra FISAC-a Agostina Megalea), koji su imali više bilateralnih razgovora sa skoro svim učesnicima. Ipak, posebnu važnost imaju razgovori sa menadžerima zaduženim za ljudske resurse i industrijske odnose bankarskih grupa Intesa Sanpaolo i UniCredit.

Treći, završni plenarni sastanak u okviru ovog vrlo dobro pripremljenog i sadržajnog projekta biće održan sredinom juna 2020. godine.