Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

2019-11-13-15 | Rad i 4.0 industrijska revolucija | Rim, Italija

Predstavnici 24 pridružene organizacije, uključujući i sindikate osam velikih multinacionalnih bankarskih i osiguravajućih grupa - Intesa Sanpaolo, UniCredit, Crédit Agricole, Société Générale, BNP-Paribas, Santander, KBC, Groupama - bili su od 13. do 15. novembra 2019. godine učesnici plenarnog sastanka održanog u Rimu, u Kongresnom centru Frentani, u okviru projekta „Učešće zaposlenih u promenama u radu u okviru finansijskih transnacionalnih grupa: obuka i politika od direktiva Evropske unije do trenutne prakse“ koji je, uz podršku Evropske komisije Evropske unije, promovisao i organizovao Sindikat osiguranja i finansija Italije (Federazione Italiana Sindicato Assicurazioni Credito — FISAC). Podršku ovom projektu je pružio UNI Global Union - UNI Evropa finansije.

Plenarni sastanak u RimuUčesnici plenarnog sastanka su analizirali i raspravljali o radu koji se menja u dimenziji 4.0 industrijske revolucije, sa progresivnim uticajem digitalizacije, i pokušali da verifikuje u kojoj meri su evropske direktive za angažovanje radnika efikasne u praćenju ove promene, kao i koje predloge mogu zajednički da dele socijalni partneri za poboljšanje ovih direktiva.

U raspravu su takođe bili uključeni i predstavnici poslodavaca nekih od ovih velikih grupa, kao i nacionalnih sindikata u sektorima Albanije, Belgije, Bugarske, Francuske, Italije, Mađarske, Malte, Rumunije, Slovačke, Slovenije, Srbije i Španije, koji predstavljaju stotine hiljada zaposlenih u sektoru, Evropska bankarska federacija, Nemačka bankarska asocijacija i Komisija za zapošljavanje Evropskog parlamenta, koji su bili zastupljeni kao predlagači mogućih izmena navedenih direktiva.

Bio je to sastanak bez presedana i inovativni trenutak konfrontacije i dijaloga između sindikata, udruženja poslodavaca i evropskih parlamentarnih zastupnika da se evropsko zakonodavstvo sve više i više približi istinski impresivnoj brzini promena u radu, vođenom digitalizacijom i promenama u kontekstu tržišta.

Panel diskusijaRazmišljanje o digitalizaciji u sektoru finansija počelo je od analize čiji je cilj razumevanje njene uloge - verovatno i u istorijskoj perspektivi - u okviru šireg procesa „velike transformacije“ koji se dešava u ovom sektoru. Oslobođeni od bilo kog marketing orijentisanog pristupa - koga podržavaju i promovišu velike međunarodne konsultantske grupe za strategiju – izraženo je verovanje da su digitalizacija, automatizacija i tehnološke inovacije jedini mogući načini za rešavanje tri glavna izazova.

Digitalizacija je, prvenstveno, bila (i još uvek jeste) prirodni saveznik strategija zasnovanih na rezanju broja filijala i zaposlenih koje su sve evropske banke usvojile kao odgovor na krizu. ISRF LAB, partner Projekta - pomalo provokativno - opisao je ovu strategiju kao „manje za više“ (Less4More). U osnovi, dok se finansijska industrija reorganizovala, digitalizacijom je otpušteno 12% zaposlenih i zatvoreno je 21% filijala u EU. Stoga je digitalizacija pomogla finansijskim grupama da povrate profitabilnost. Poput procesa reorganizacije, digitalna inovacija je imala - i sve više će imati uticaja - na još dva elementa.

Prvo, nove tehnologije, nove aplikacije i novi alati za pristup tri su najznačajnija zahteva novih, „hipervezanih“ potrošača. Drugo, tržišni izazov koji predstavljaju velike tehnološke kompanije (Google, Facebook, Amazon, kineski divovi Tencent i Alibaba, itd.) svakako je ključni test za finansijsku industriju. Strategija Big Tech kompanija - integracija u postojeće platforme, decentralizacija i disintermedijacija - teško da se može pomiriti sa jako regulisanim sektorom koji bi zapravo zahtevao više pravila o pitanjima kao što su derivati, zaštitne mere za klijente i zaposlene, transparentnost. Ovo je izazov budućnosti koji se ne treba baviti samo tržišnim pristupom. Naprotiv, to zahteva da se svi akteri - kompanije, sindikati, političke institucije i regulatorni organi - rade zajedno kako bi sprečili da proces „kreativnog uništenja“ Big Tech kompanija prevlada finansijsku industriju i ukloni sve garancije o zaposlenju, prava radnika i prava potrošača.

Profesor Filip DorsemontAnaliza profesora Filipa Dorsemonta, stručnjaka za pravo EU koji je uključen u Projekat i koji je sa učesnicima plenarnog sastanak u Rimu komunicirao preko video monitora iz Luena, iz Belgije, usredsredila se na kritične aspekte direktiva koje se odnose na Evropski savet radnika i prateće „pararegulatorne“ instrumente („globalni okvirni sporazumi“ i „zajedničke izjave“). Analiza profesora Dorsemonta je jasno istakla da su definicije koje koristi evropski zakonodavac u pogledu socijalnog dijaloga suštinski dvosmislene.

Članu novoizabranog Evropskog parlamenta (Brando Benifei) postavljeno je pitanje o mogućnosti buduće saradnje sa ovim sazivom Evropskog parlamenta i Evropskom komisijom radi usvajanje predloga sindikata, odnosno kakvi predlozi bi, prema njegovom mišljenju, verovatno mogli da prođu proceduru i da podrži svet rada u tom procesu.

Prezentacije predstavnika sindikata i evropskih saveta radnika svih bankarskih i osiguravajućih grupa, učesnika projekta, ukazale su na prvi zaključak koji se pojavljuje iz rasprave, a to je različitost među zemljama, kako u pogledu radnog i sindikalnog prava, tako i u pogledu učešća u strateškim odlukama. Konkretno, razlika između istočne i zapadne Evrope je i dalje veoma ozbiljna. Zemlje istočne Evrope i dalje imaju poteškoće koje proizlaze iz zakonodavstva koje otežava zaštitu radnika i osnivanje pregovaračkih tela. Ovi problemi zatim pogađaju evropske savete radnika, čije teškoće se ne mogu pripisati spremnosti sindikata da predstavljaju radnike sa različitim pravima, različitim zaradama i različitim uslovima rada.

Slobodan Mihajlović, Jelena Nedeljković Petrović i Agostino MegaleSindikat finansijskih organizacija Srbije su na ovom plenarnom sastanku predstavljali koordinator SFOS-a za međunarodnu saradnju Slobodan Mihajlović i predstavnik Sindikalne organizacije Banca Intesa, članice SFOS-a, Jelena Nedeljković Petrović (na fotografiji iznad u društvu bivšeg generalnog sekretara, a sada direktor Istraživačkog centra FISAC-a Agostina Megalea), koji su imali više bilateralnih razgovora sa skoro svim učesnicima. Ipak, posebnu važnost imaju razgovori sa menadžerima zaduženim za ljudske resurse i industrijske odnose bankarskih grupa Intesa Sanpaolo i UniCredit.

Treći, završni plenarni sastanak u okviru ovog vrlo dobro pripremljenog i sadržajnog projekta biće održan sredinom juna 2020. godine.

 

 

uni kss sfos logo

 

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute