Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Ekstraporez na zarade i imovinu

 

U Vladi pripremaju izmenu poreskih zakona koja bi, prema trenutnoj ideji, podrazumevala progresivno oporezivanje imovine građana: stanova, kuća i zemljišta, ali i ekstraporez na plate veće od 100.000 dinara.

Cilj izmene poreskih zakona biće i da manje namete koje budu plaćali privreda i siromašniji sloj građana država nadoknadi većim porezima na plate koje su duplo veće od prosečnih, kao i na imovinu onih koji su dobrostojeći.

U Srbiji svaki treći stanovnik je nezaposlen, a ima oko 86.000 onih čije su zarade preko 100.000 dinara, dok je 18.000 zaposlenih s platama preko 150.000 dinara, a grupu najbogatijih čini svega jedan odsto ukupne populacije.

  Plan Vlade za novi ekstraporez je sledeći: građani sa platama od 100.000 dinara bi od naredne godine bili progresivno oporezivani po stopi od najmanje 5 odsto, do maksimalnih 20 odsto za plate veće od 200.000 dinara.

Razmatra se i ideja da se uvedu dve granice - jedna manja od 100.000 dinara, a druga za zarade veće od 100.000. To bi značilo da se deo zarade preko 100.000 dinara oporezuje po stopama većim od osnovnog poreza na zarade. Istovremeno neoporezovani deo plate biće malo povećan.

Moguće je, međutim, da se promena poreza odloži za narednu godinu dok se računice ne uklope i dobiju saglasnost svih članova Vlade.

 Semafor

Premijer nema dileme i on je, kako je izjavio, odavno za progresivno oporezivanje. Po njemu, znači da veći porez plaćaju bogatiji, što je normalno, ali u tome se pravi razlika između političkih opcija. Socijalisti i levica su uvek za progresivno, a ovi drugi neoliberali su uvek za što manje poreze. Premijer je dodao i to da Vlada naravno nije za velike poreze koji bi ugušili privredu i građane, ali oni koji najviše imaju treba najviše da daju.

I sada u Srbiji postoji progresivno oporezivanje zarada građana koji zarađuju više od tri prosečne plate, ali su ti porezi, kažu upućeni, daleko manji nego u razvijenim zemljama.

Za one koji imaju zarade niže od proseka od naredne godine moći će da računaju na to da će imati povoljnosti koje će im omogućiti socijalne karte, a u Vladi kažu da će taj projekat biti među pioritetnim zadacima. 

Da bi bilo jasnije, u Srbiji više od 44.000 ljudi, zvanično zaposlenih, ne prima ni dinara od plate. Još 43.000 ljudi preživljava sa jedva 20.000 dinara mesečno, dok zvanično, najveći broj zaposlenih u srpskoj privredi, njih oko 400.000, radi za platu od 35.000 do 65.000 dinaraOnih sa nešto boljim platama, od 900 evra mesečno naviše, ima oko 100.000.

Najavljeno progresivno oporezivanje plata podrazumevalo bi da se, sa rastom plate, povećavaju i poreske stope koje se primenjuju na tu osnovicu. Velike zarade u Srbiji, inače, već su dodatno oporezovane.

Reč je o godišnjem porezu na dohodak, koji je dužan da prijavi svako ko je lane zaradio više od 2,067 miliona dinara, ili, u proseku, 172.290 dinara mesečno.

Ovde ima dve stope oporezivanja: na iznos u visini do šestostruke prosečne godišnje zarade plaća se porez po stopi od 10 odsto, a na iznos preko toga 15 procenata. Podsećamo, zvanično najbogatiji žitelj Srbije, sudeći bar po prihodu, lane je zaradio 180 miliona dinara.

Inače, neto plata od 105.150 dinara podrazumeva da poslodavac tom zaposlenom obračunava bruto platu od 150.000 dinara. Kada bi se samo porez povećao sa sadašnjih 10 odsto na 15 odsto, ovaj radnik bi kući nosio 97.650 dinara, što je 7.500 dinara manje mesečno.

To, praktično znači da bi godišnje jednu celu platu poklonio - državi.

Na platu od 35.000 dinara namet države čak 68 odsto

Od bruto zarade radnika, oduzima se 10 odsto poreza, zatim 19,9 odsto na ime doprinosa na teret zaposlenog, a ostatak radnik nosi kući kao neto platu. Njegov poslodavac plaća još 17,9 odsto na ime doprinosa na teret poslodavca koje će uplatiti državi. To bi na praktičnom primeru od 50.000 dinara bruto plate, značilo da se na ime poreza izdvaja 5.000 dinara, na ime doprinosa 9.950 dinara. Zaposleni "nosi kući" 35.050 dinara, a poslodavac državi uplaćuje na ime doprinosa još 8.950 dinara. Po ovoj računici, za neto platu od 35.050 dinara, ukupna opterećenja trenutno iznose 23.900 dinara, odnosno 68 odsto.

Takođe je u pripremi i progresivno oporezivanje imovine građana Srbije, ali još nisu poznati svi detalji i moraće da se nađe balans između vrednosti imovine i ekonomske moći građana.

Međutim, ako se u zakon pretoče aktuelne ideje o poreskoj reformi, građani će naredne godine plaćati i tri puta veći namet na imovinu. Firme će izdvajati i više. Jer više neće biti važno samo kakav objekat imaju, već, pre svega, gde se on nalazi.

U Vladi tvrde da je reforma poreza na imovinu u početnoj fazi, ali njihova namera je da svi oni koji poseduju vredne nekretine, za njih plaćaju i adekvatan porez. Naravno, pri izradi konačnog rešenja vodiće se računa o socijalnom položaju građana, pa će za jedan deo vlasnika stanova biti predviđene olakšice.

Prema sadašnjoj računici, za prosečan stan od 60 kvadrata u Srbiji porez će iznositi oko 300 evra. Osnov za obračun poreza biće isključivo tržišna cena stana. Ona se, inače, utvrđuje na osnovu najmanje tri prodaje. Ukoliko nije bilo prodaje na teritoriji gde se stan nalazi, koriste se podaci iz prvog sledećeg mesta.

Porez na imovinu i dalje bi ostao izvorni prihod opština i gradova. Međutim, plan je da se i republička administracija ozbiljnije uključi u rešavanje problema poreske nediscipline i utaja koje su vrlo česte kada je u pitanju naplata poreza na imovinu.
Premeravanje kvadrata

Ako se usvoje ideje koje su trenutno aktuelne u Vladi, ozbiljne promene u pravilima pri plaćanju poreza na imovinu najviše će osetiti vlasnici firmi.

Oni, po već usvojenim zakonima, od naredne godine neće plaćati naknadu za korišćenje gradsko građevinskog zemljišta. Međutim, računa se da će značajnije iznose morati da izdvajaju po osnovu poreza na imovinu.

Spremaju se rešenja po kojim vlasnici oronulih objekata na vrednom zemljištu porez plaćaju na bazi istinske cene. Puno je oronulih hala, baraka, poslovnih prostora na vrlo vrednom zemljištu. I poznato je da ih mnogi vlasnici i drže samo zato što znaju da imaju mogućnost da zarade bogatstvo prodajući objekat zbog zemljišta. To bi bila kombinacija cene objekta s tržišnom cenom zemljišta gde se objekat nalazi, preovlađujući je stav u Vladi Republike Srbije.
 

Septembar 2013. godine

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute