Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Radićemo mi i do stote, ako poživimo dotle

 

Izvor: Beta | FoNet | 20. 9. 2018.

Zahtev Fiskalnog saveta Vladi da povuče izmene penzijskog sistema! - Da li će biti usklađivanja penzija?

Fiskalni savet zatražio je danas da Vlada povuče predložene izmene penzijskog sistema i ocenio da se, osim ukidanja zakona o privremenom smanjenju penzija, ukida i formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciona mogućnost da određuje iznose penzija.

Fiskalni savet negativno ocenjuje predložene zakonske izmene kojima se, pored ukidanja zakona o privremenom smanjenju penzija, ukida i formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciona mogućnost da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju, navodi se u saopštenju FS.

Predlog da se uvede diskreciona mogućnost Vladi da isplaćuje „novčano uvećanje“ uz penziju, smatra Fiskalni savet, nije u skladu sa principima penzijskog osiguranja i krši principe odgovorne socijalne politike.

Predlažemo da se zakonske izmene povuku kako ne bi došlo do ugrožavanja jednog od ključnih ekonomskih i društvenih sistema u Republici Srbiji, sugeriše FS.

Iako se predloženim izmenama opravdano ukida zakon o privremenom smanjenju penzija do kraja septembra ove godine, Predlog zakona neće omogućiti povratak na regularno funkcionisanje penzijskog sistema već bi, naprotiv, doveo do urušavanja njegove predvidljivosti i integriteta, poručuje FS.

Predlogom zakona de facto se ukida formula za usklađivanje penzija i Vladi se daje diskreciono pravo da odlučuje o usklađivanju penzija, ističe FS i ocenjuje da bi „ukidanjem formule za usklađivanje Srbija napustila dobru evropsku praksu i degradirala svoj sistem na nivo najnestabilnijih penzijskih sistema u državama Severne Afrike i Bliskog Istoka“.

Kako su sada ovo "inovacije"?Predložena izmena Zakona o PIO koja predviđa da Vlada Srbije, bez unapred jasno definisanih pravila povećava primanja najstarijih, u zavisnosti od mogućnosti zemlje je neuobičajeno rešenje, koje se primenjuje uglavnom u najnerazvijenijim afričkim zemljama, ocenili su ekonomisti za agenciju Beta.

Srbija je u poslednjih deset godina imala više modela usklađivanja penzija, a poslednji je da su se penzije usklađivale dva puta godišnje - 1. aprila i 1. oktobra, sa rastom cena na malo i bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić rekao je da sistem isplate penzija treba da se uredi jer je u poslednjih deset godina često menjan i uprkos tome nije poštovan.

„Pravila po kojima će se usklađivati penzije treba da se propišu unapred jer i u EU od 28 država 26 usklađuju penzije sa rastom cena i zarada ili najčešće kombinovano“, rekao je Arsić.

On je dodao da pravila za određivanje penzije ne postoje samo u Litvaniji, Irskoj i najnerazvijenijim afričkim zemljama već se utvrđuju ad hok, zavisno od potreba trenutka. „Povećanje penzija ad hok, kako je rekao, nije dobro rešenje zbog neizvesnosti, a ostavlja prostor i za manipulacije i greške“, rekao je Arsić.

Manipulacije povećanjem penzija moguće su, prema njegovim rečima, uoči izbora ili u određenim osetljivim političkim trenucima. „Određivanje penzija bez unapred utvrđenih pravila otvara mogućnost za grešku da se penzije povećaju u vreme privredne ekspanzije, a da kada se pojavi kriza država ne može da ih isplati u tom iznosu“, rekao je Arsić.

Najbolje rešenje je, kako je rekao Arsić, da se penzije obračunavaju prema rastu cena, jer se tako čuvaju od obezvređivanja, i rastu plata, jer na taj način i „penzioneri učestvuju u plodovima napretka društva“. Dodao je da je najprihvatljiviji model da primanja najstarije populacije rastu brže od rasta cena, a sporije od rasta zarada i da se usklađuju jednom godišnje jer je inflacija niska i stabilna u odnosu na raniji period kada su primanja penzionera, zbog visoke inflacije, usklađivana dva puta godišnje.

Profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Gordana Matković rekla je da usklađivanje penzija sa rastom BDP u stvari ugrađivanje u Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju odredbe koja je već predviđena Zakonom o budžetskom sistemu iz 2014. godine, da učešće penzija u BDP ne može da bude veće od 11 odsto.

„Usklađivanje penzija sa rastom BDP može da bude strateški okvir za određivanje primanja penzionera, ali u uređenim zemljama je jasno utvrđen način indeksiranja, u skladu sa rastom zarada i troškova života“, rekla je Matković.

Vlada Srbije, prema njenim rečima, izabrala je neuobičajeno rešenje kroz diskreciono pravo da odluči kada će i koliko povećati primanja najstarijih.

Dodala je da takva vrsta presedana smanjuje poverenje u penzioni sistem i može da smanji uplate doprinosa i prihode PIO fonda.


Izvor: N1| 24. 10. 2017.

Penzioneri: Tri godine nam se protivustavno uzima od penzija

U četvrtak, 26. oktobra, biće tačno tri godine otkako su doneti zakoni na osnovu kojih su smanjene penzije. Nekoliko udruženja penzionera tog dana organizovaće protest, sa kojeg žele da pošalju poruku da su zakoni, čije ukidanje nije ni u najavi, neustavni i nemoralni.

Poziv na protest penzionera

Najavljenim povećanjem penzija od pet odsto i jednokratnom pomoći od 5.000 dinara, prema rečima predstavnika penzionera, Vlada neće vratiti ni deo oduzetog, već samo dati milostinju.

U poslednje tri godine penzije u Srbiji povećane su za oko tri odsto, što sa najavljenih pet, od januara 2018, u zbiru nikako ne daje između 10 i 20 procenata, koliko su penzije umanjene u oktobru 2014.

Sindikatima penzionera, koji se drže te računice, zato nikako nije jasno zašto predsednik Srbije uporno govori da je sve vraćeno na raniji nivo i zašto za one koji govore suprotno kaže da lažu.

„Moram da kažem da je uvredio najstariju i moram da kažem, intelektualnu sredinu činjenicom da nas je nazvao lažovima. Neka pita mamu i tatu, pošto je rekao da su imali visoke penzije, da li im je nešto vraćeno i da li su im sada penzije najveće“, rekao je Miša Radović iz Udruženja sindikata penzionera.

Ne samo da im nije vraćeno oduzeto već su, tvrde predstavnici dva sindikata, penzioneri od 2012. do danas uskraćeni i za, dva puta godišnje obavezno, usklađivanje penzija s rastom cena na malo. Sve to, kažu, olakšava pravljenje suficita u budžetu kojim se svi hvale.

„Sada se na penzijama štedi negde oko 600 miliona. 200 miliona na smanjivanju penzija većih od 25 hiljada i oko 400 miliona evra zbog neusklađivanja penzija svim penzionerima. I mi ovaj protest organizujemo u ime svih penzionera“, rekao je Jovan Tamburić iz Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije.

Protest će biti zapravo šetnja, sa tri stajanja - ispred Skupštine Srbije, Ustavnog suda i Radio-televizije Srbije. „Protest smo zamislili kao pomen moralu u politici, kao pomen pravdi, koja je nestala u Srbiji i kao pomen istini“, rekao je Tamburić.

updown

Izvor: Novosti | 24. 10. 2017.

Penzije moraju da prate cene

Savez penzionera Srbije traži od vlasti da vrati usklađivanje sa inflacijom. Podsećaju da član 80. Zakona o PIO nikada nije ukinut.

Povećanje penzija od pet odsto, u stvari nije povećanje, već samo usklađivanje penzija, odnosno ono što najstarijima pripada po zakonu, kažu u Savezu penzionera Srbije. Po njima, da bi čekovi bili uvećani, oni najpre moraju biti vraćeni na nivo pre umanjenja, tačnije na iznos od pre tri godine. Kako kažu, to se neće dogoditi, što im je potvrđeno i dopisom iz Ministarstva rada, gde stoji „da predlozi u vezi s povraćajem novca na ime smanjenja penzija nemaju odgovarajuću pravnu osnovu, već se ovakva odluka smatra konačnom“.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine, kaže da član 80. Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, po kojem bi čekovi morali da se usklađuju sa kretanjem potrošačkih cena 1. aprila i 1. oktobra svake godine, nikada nije ukinut, već je samo budžetskim sistemom privremeno suspendovan. Savez penzionera Vojvodine je nekoliko puta pokretao inicijativu i tražio da se usklađivanje vrati, ali bez uspeha.

„Vanredne mere se primenjuju kratko, pod uslovom da sve bude nadoknađeno po njihovom okončanju“ - kaže Nenadić. „Ne može se vanredno stanje primenjivati samo na najstarijima, a da Srbija sada već normalno radi i živi. Srednji sloj, kojem pripadaju lekari, profesori, specijalisti, najviše je godinama uplaćivao u kasu Fonda PIO, zaradili su penzije od 50.000 do 80.000 dinara, a sada su oni najugroženiji.“

On dodaje da od 2012. godine nije bilo usklađivanja penzija sa inflacijom ili su bila samo povećanja od dva odsto, a inflacija je išla i do pet procenata. Za period od 2012. do 2015. godine rast potrošačkih cena išao je čak do 15 odsto, a čekovi su rasli jedva pet odsto.

„Na taj način penzije su, što je nedopustivo, obezvređene za više od 10 procenata“ - kaže Nenadić. „Sada se govori o povećanju, a niko ne pominje inflaciju, sve se radi mimo usklađivanja. Penzioni sistem će biti potpuno poremećen ukoliko se ovakav trend nastavi i narednih godina.“

Kada bi mogli da biraju da li bi od 1. januara želeli povećanje penzija od pet odsto ili da njihova primanja od naredne godine ponovo počnu dva puta godišnje da se usklađuju s rastom cena na malo i BDP-om, penzioneri bi sigurno izabrali ovo drugo.

Veliki skok za 10 meseci

Povećanje penzija od 1. decembra 2015. godine od 1,25 odsto nije pokrilo ni inflatorna kretanja koja su te godine bila 1,65 procenata, smatra Nenadić. Slično je bilo i 1. decembra 2016. godine kada su cene za samo 10 meseci od prethodnog uvećanja porasle za 2,8 odsto, a čekovi za 1,5.

 

Izvor: Novosti | 18. 9. 2017.

Penzioneri očekuju vraćanje mesečnih primanja

Blizu 750.000 penzionera u Srbiji do kraja godine očekuje da na njihove adrese prestanu da stižu umanjeni čekovi, odnosno da se njihova mesečna primanja vrate na nivo od pre 1. novembra 2014. godine.

Naime, Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija je „usmeno“ oročen na 31. decembar 2017. godine, ali u samom propisu nigde ne stoji taj datum, iako se uveliko priča o njemu.

Ovo, za Novosti, potvrđuje i Momo Čolaković, iz PUPS-a, i naglašava da taj datum nigde nije upisan kao krajnji za umanjene čekove. „Kao i za svaki drugi zakon, Skupština mora da donese odluku ukoliko se on ukida“ - kaže Čolaković.

O tome se još nije pričalo, ali se nadam da će penzioneri na vreme biti obavešteni. Smatram da je vreme da im se uzvrati za sve ono čemu su doprineli u poslednje tri godine. Mislim da penzioni čekovi moraju da se usklade na način koji je trenutno najbolјi mogući.

On objašnjava da, ukoliko se postigne dogovor s Međunarodnim monetarnim fondom, propis može prestati da važi, ali ako toga ne bude, onda mora da se nađe najpovolјnije rešenje. Čolaković smatra da penzije moraju da prate plate i očekuje da će Vlada imati razumevanja za najstarije u Srbiji.

U Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija nije navedeno koliko će budžet uštedeti po osnovu umanjenja penzionerskih primanja većih od 25.000 dinara. Ali se zna da su iz budžeta pre tri godine u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje stizale dotacije u iznosu od oko 45 odsto potrebnih sredstava za isplatu penzija. Sada je situacija mnogo bolјa i u kasu PIO fonda stiže 33 procenta sredstava.

Za Udruženje sindikata penzionera, Zakon je u celini neustavan i protivan opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. „Ne mislim da će od Nove godine, iako se govorilo o tome, čekovi biti vraćeni na staro. Pa tim novcem se godišnje puni budžet sa oko 200 miliona dinara“ - kaže Milorad Vujasinović, počasni predsednik USPS-a. „Biće povećane samo za onoliko koliko vlast misli da treba da budu veće. Tražili smo, kao udruženje, sastanak s predsednikom Vlade i Ministarstvom za rad po tom pitanju. Pošto nam nisu odgovorili odlučni smo u tome da idemo dalјe. Čim Ustavni sud odgovori na našu inicijativu, bilo pozitivno ili negativno, idemo u Strazbur.“

U nekoliko beogradskih advokatskih kancelarija s kojima smo kontaktirali kažu da u praksi nemaju nijedan slučaj da su penzioneri podneli tužbu zbog umanjenja penzija, ali da svakako oni mogu da se obrate sudovima. Međutim, njihov savet je da se naoružaju strplјenjem, jer spor može veoma dugo da traje. Očekuju da će najstariji početi da se javlјaju sada, kada većina njih smatra da ističe rok za umanjenje.

Penzije se od novembra 2014. godine isplaćuju tako što se iznos veći od 25.000 dinara umanjuje po stopi od 22 odsto, a oni iznad 40.000 dinara po stopi od 25 odsto. Tako je, na primer, penzija od 35.000 smanjena za 2.200 dinara, i prostom računicom jasno dolazimo do zaklјučka da je penzioner sa ovim čekom uštedeo državi 79.200 dinara. Onome kome je penzija 50.000 mesečno, oduzeto je 5.800 dinara, što je za tri godine 208.800.

 

Izvor: Politika | 30. 8. 2017.

Penzije veće sa oporavkom privrede

Ako učešće penzija u BDP-u bude ispod 11 odsto, mesečna primanja penzionera će se od sledeće godine usklađivati dva puta godišnje, potvrđuju u Ministarstvu rada.

U očekivanju povećanja penzija

To je potrebno da bi 1,7 miliona penzionera u Srbiji od 1. aprila 2018. moglo ponovo da računa na usklađivanje penzija s rastom cena na malo i delom rasta BDP dva puta godišnje.

Uslov je da i posle povećanja penzija ovo učešće bude do 11 procenata, s tim što o procentu tog povećanja odlučuje vlada, na predlog ministarstva. Istovremeno, potrebno je izmeniti Zakon o privremenom umanjenju penzija, odnosno, ponovo aktivirati član Zakona o PIO koji reguliše usklađivanje penzija dva puta godišnje.

Zakonom o izmenama Zakona o PIO iz decembra 2014. uređeno je da se za vreme primene Zakona o privremenom umanjenju penzije mogu povećati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet. Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu iz decembra 2014. uređeno je da do povećanja penzija može doći samo u godini u kojoj se procenjuje da će učešće penzija u BDP biti do 11 procenata.

Računica pokazuje da bi, ukoliko je učešće penzija u BDP-u u ovom času na oko 11,3 odsto, bilo potrebno da vrednost svega stvorenog za godinu dana poraste za dva odsto, što je realno očekivati do kraja 2017. U tim okolnostima vlada bi imala zeleno svetlo da počne s novim usklađivanjem penzija - 1. aprila i 1. oktobra.

Sagovornik Politike upućen u celu stvar kaže da će na kraju sve zavisiti samo od odluke vlade, a da računica i rast BDP-a idu naruku penzionerima.

 

Izvor: SFOS | 28. 3. 2017.

Penzioneri ponovo traže: vratiti oteto

Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica održali su danas protest u Beogradu zbog umanjenja penzija, najavljene privatizacije banja i podržavljenja penzionog fonda.

Vratite oteto!

Vrati oteto - Hoćemo da živimo, a ne da preživljavamo“, poruke su upućene vlastima sa današnjeg protesta penzionera u Beogradu. Jasno je poručeno da je svako otimanje od penzionerske populacije neustavno i nemoralno, jer su penzije zarađena kategorija, a ne socijalna, kako je vlast prikazuje.

Zatražena je i izmena člana 70a Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju - ukidanje trajnog umanjenja penzija za lica koja u penziju odlaze pre navršenih 65 godina života, odnosno prestanak dalje penalizacije penzija (vraćanje na neumanjeni iznos) nakon navršenih 65 godina života.

Skup, na kom se, po proceni organizatora, okupilo njih nekoliko hiljada, su predvodili čelnici ova dva sindikalna udruženja penzionera, predsednik USPS-a Milorad Vujasinović i predsednika Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica, Jovan Tamburić.

Nakon skupa na Trgu Nikole Pašića, penzioneri su imali protestnu šetnju do zgrade Ustanog suda, a zatim i do zgrade Vlade Srbije.

 

Izvor: Politika | 2. 11. 2016.

Penzioneri protestvovali ispred Ustavnog suda i Vlade

Više od 4.000 penzionera, članova Udruženje sindikata penzionera Srbije i Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije, protestovalo je na Trgu Nikole Pašića zatraživši još jednom od premijera i poslanika u Narodnoj skupštini da ponište Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija, koji je stupio na snagu pre dve godine.

Protest penzioneraMilorad Vujasinović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije, poručio je da se što pre nastavi redovno usklađivanje penzija dva puta godišnje, ali i da se penzionerima nadoknadi sve izgubljeno za protekle dve godine i to sa kamatom.

„Želimo sa skrenemo pažnju vladi, Skupštini Srbije, MMF-u i predstavnicima Evropske unije da je poslednji trenutak da se prestane s protivustavnim umanjenjem penzija i one vrate na nivo pre smanjenja“, istakao je Vujasinović.

Budući da, kako je rekao, na ove zahteve već dve godine od premijera dobijaju odgovor da para nema za vraćanje penzija na staro, penzioneri smatraju da novca ima i da samo treba da se umesto štednje preko njihovih džepova sprovedu strukturne reforme u privredi, kako bi se smanjila davanja iz budžeta za firme koje nisu profitabilne već 20 ili 30 godina.

„Neophodno bi bilo reorganizovati državnu upravu i lokalne samouprave, osloboditi se viška zaposlenih i smanjiti budžetske rashode. Posebno je pitanje zašto se država svesno odriče novca od neocarinjene robe, koja se uvozi u Srbiju“, kaže Dragan Radović, član Ekonomskog saveta Udruženja, dodavši da je za poslednju deceniju na ovaj način izneto više od 55 milijardi evra iz zemlje.

Penzioneri su šetnju nastavili do zgrade Ustavnog suda zatraživši smenu predsednice Vesne Ilić-Prelić. „Insistiramo da Ustavni sud Srbije u roku od šest meseci rešava ustavne žalbe i inicijative za ocenu ustavnosti zakona kojima su oštećeni najstariji“, rekao je Mihajlo Radović, predsednik beogradskog Udruženja sindikata penzionera.

Zatražili su i da se donese imovinska i socijalna karta građana i na osnovu nje usvoji novi zakon o porezu na imovinu, čime bi najbogatiji građani porez plaćali po znatno višim  stopama od građana koji su slabog imovnog stanja.

Penzioneri smatraju da treba smanjiti rad na crno i zaustaviti praksu poslodavaca koji svojim zaposlenima zvanično isplaćuju minimalne zarade i na njih uplaćuju poreze i doprinose, a ostatak koji je često veći od prijavljenog isplaćuju na ruke, čime direktno potkradaju državu, PIO fond, zdravstvo, prosvetu, kulturu i sve druge korisnike budžeta. Najstariji su se na protestu dotakli i odluke da svaki penzioner dobije po 5.000-6.000 dinara jednokratne pomoći do kraja godine, ističući da im ne treba milostinja, nego samo ono što su stekli dok su radili i uplaćivali doprinose za PIO.

 

Izvor: Nova ekonomija | 26. 9. 2016.

Penzioneri će dobiti povećanje penzija ili novčanu pomoć?

Šta da radim, kako preživeti?

Preko 1,7 miliona penzionera, čija je trenutna prosečna penzija 23.462 dinara, iščekuje konačnu odluku o povećanju penzija krajem ove ili početkom 2017. Penzioneri jedva preživljavaju i samo traže ustavom garantovana prava.

Za sada u igri su dve mogućnosti: povećanje penzija od januara naredne godine za nekoliko procenata ili jednokratna pomoć pred novu godinu u iznosu od 5.000 do sedam hiljada dinara.

Ni jedno ni drugo nije ono što penzioneri žele i očekuju, ali jeste više nego što im je obećavano i što su mislili da će im se ove godine dati.

Računica između najavljenog povećanja od nekoliko procenta i jednokratne pomoći je otprilike ista, ali razlika je u tome što se jedno dobija odjednom, a drugo se dobija 12 meseci. Jer, ako je tačno da bi država, kojoj je to lakši i bezbolniji način, odlučila da svim penzionerima dodeli jednokratnu novčanu pomoć između 5.000 i 7.000 dinara, penzioneri bi zapravo dobili povećanje koje, kada se podeli na 12 meseci, znači da mesečno dobijaju između 410 i 580 dinara.

S druge strane, ukoliko su tačne prognoze da bi povećanje penzija moglo biti jednako rastu BDP odnosno između 2,5 i tri odsto, onda to znači da bi penzioneri dobili povećanje od 585 do 702 dinara mesečno. Doduše, ova druga varijanta kada je prosečna penzija veća za tri odsto malo je veća nego ono što bi penzioneri dobili kada bi im država dala jednokratnu pomoć od 7.000 dinara.

Dok se prave računice šta je bolji i čemu bi se penzioneri više obradovali, ne sme se smetnuti sa uma da je sve još uvek u domenu najava i mogućnosti. Naime, nijedan državni organ ili ministar nije izašao u javnost sa bilo kakvom računicom osim sa najavom da će zbog dobrih ekonomskih rezultata penzije naredne godine, složio se sa tim MMF ili ne, biti nešto veće.

Koliko je to nešto veće ne zna se. Ekonomisti su spremni da kalkulišu, ali su saglasni da povećanje ne može biti veće od privrednog rasta odnosno od tri odsto. Tako ekonomista Ivan Nikolić pretpostavlja da će povećanje penzija biti veće od prošlog puta, kada su penzioneri dobili 1,25 odsto, ali tvrdi da to povećanje neće ići iznad privrednog rasta koji procenjuje na tri odsto.

Slično misli i ekonomista Milojko Arsić, koji kaže da procente povećanja treba tražiti između rasta BDP-a od tri odsto, uz godišnju inflaciju od jedan odsto, što u zbiru znači da nije realno očekivati povećanje veće od četiri odsto. Po njegovom mišljenju, da bi došlo do većeg povećanja penzija, privredni rast mora više godina biti oko pet odsto ili više, jer bi samo to stvorilo mogućnost da prosečna penzija dostigne 300 evra.

Fiskalni savet Srbije, a slično razmišljaju i predstavnici MMF, smatraju da penzije naredne godine ne smeju da se povećavaju uz podsećanje da se one i dalje u velikom procentu finansiraju iz državne kase i da takvo stanje nije održivo. Računice Fiskalnog saveta pokazuju da su najveće uštede u dobrostojećem državnom budžetu ipak ostvarene zbog umanjenja plata u javnom sektoru i penzija i da bi svako njihovo povećanje ili pokušaj da se vrate u prvobitno stanje značilo poništavanje mukotrpne finansijske bitke.

Za razliku i od jednih i od drugih, penzioneri traže samo ono što im Zakon o PIO, čiji je jedan deo privremeno zarad finansijske konsolidacije obustavljen, obezbeđuje, a to je da rast penzija prati rast troškova života. Kako upravo to što po zakonu traže izostaje već četiri godine, jer od 2012. se penzije ne usklađuju sa inflacijom, oni bi želeli da im niko ne daje milostinju već da se lepo izračuna koliko im za te četiri godine pripada i da samo to dobiju. A to je mnogo više i od mogućih dva i po i tri odsto i od jednokratne pomoći između 5.000 i 7.000 dinara.

 

Izvor: Večernje novosti | 16. 5. 2016.

Svaki treći dinar u Srbiji od penzije

Trećina prihoda u kući danas pristiže od mesečnih primanja najstarijih sugrađana. Primanja penzionera kod nas su postala osnovni izvor potrošnje.

Penzioneri u Srbiji su najveća potrošačka grupa. Statistika pokazuje da svaki treći dinar u kući je upravo od penzija. Njihova primanja su niska, ali redovna. Primanja najstarijih građana u Srbiji mesečno dostižu 31,5 odsto ukupnog kućnog budžeta, pa se trećina troškova u Srbiji podmiruje upravo iz primanja penzionera.

I statistika potvrđuje da su penzije značajan deo gotovo svakog kućnog budžeta. Prema poslednjim podacima u Srbiji se broj penzionera gotovo izjednačio sa brojem zaposlenih. Ima oko 1,7 miliona radnika, a gotovo isto toliko i penzionera. Ekonomisti pak smatraju da bi zaposlenih trebalo da bude bar tri puta više kako bi sistem funkcionisao.

Polovina prihoda od redovne plate domaćinstva su, prema poslednjem merenju iz zadnjeg kvartala prošle godine, raspolagala u proseku sa 58.331 dinarom mesečno. Najveći deo primanja potiče od zaposlenih u stalnom radnom odnosu - 47 odsto, ali zato trećinu prosečne porodice finansira penzioner. Udeo penzija u ukupnim prihodima iznosi 31,5 odsto, od poljoprivrede je 5,9 odsto, socijalnog osiguranja 3,3 odsto, iz inostranstva jedan odsto...

Činjenica da je udeo penzija u ukupnom prihodu domaćinstva tako visok, i pored toga što su penzije znatno umanjene, prema oceni ekonomiste Danila Šukovića, govori o tome da je besparica u Srbiji velika. Penzioni sistem u Srbiji je u velikoj krizi, jer na jednog zaposlenog ima jedan penzioner, a taj odnos treba da bude tri prema jedan, odnosno tri zaposlena prema jednom penzioneru, da bi se penzije mogle isplaćivati iz doprinosa koje uplaćuju zaposleni.

„Zbog toga se iz budžeta pokriva preko 50 odsto izdataka za penzije“ - naglašava Šuković. „Kako su kod nas deficit budžeta i zaduženost visoki, a stopa privrednog rasta niska, to je i ovaj nivo penzija, pa time i životnog standarda, ugrožen. Samo visoke stope rasta u dužem periodu mogu sprečiti dalji pad standarda, i omogućiti održivost penzionog sistema. Veći privredni rast bi omogućio i rast zaposlenosti i zarada, što bi povoljno uticalo na rast standarda“.

Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 44.000, dok je prosečna penzija oko 23.000 dinara. Penzioneri su, čak i sa tako malim primanjima, najbrojniji kupci u supermarketima, najažurnije platiše komunalnih proizvoda i usluga. Oni ne koriste svoju penziju samo za lične potrebe, već ona služi za podršku drugim članovima uže i šire porodice.

„Iako su njihova primanja skromna, penzioneri su danas finansijski oslonac srpske porodice“ - kaže Petar Bogosavljević, presednik Pokreta za zaštitu potrošača. „Oni daju novac svojoj deci i unucima čak i ako ne žive zajedno s njima kako bi im pomogli, jer ne rade. Pomažu i deci koja su zaposlena, a primaju minimalac ili ne primaju platu uopšte. Penzije su kod nas osnovni izvor potrošnje“.

 

Izvor: N1 | 25. 1. 2016.

Srbija da ne uvodi drugi stub penzijskog osiguranja 

Uvoditi obavezno privatno penzijsko osiguranje, tzv. drugi stub penzijskog sistema, ili ne uvoditi problem je koji muči sve zemlje regiona. Srbija do sada nije uvela drugi stub, a razlozi protiv njega i danas su ubedljivi, uvereni su domaći stručnjaci. Isti stav zastupa i Bernard Ejč Kejsi, s Londonske škole ekonomije.

Nepovoljna demografska kretanja, sve manji broj zaposlenih kao izvor finansiranja penzija, sve veći broj penzionera i spor ekonomski rast i budžetski deficit mogao bi u budućnosti da uruši državni sistem penzija. Rešenje za to jeste preusmeravanje dela doprinosa u privatne fondove, u sklopu privatizacije penzijskog osiguranja i obezbeđivanja trajnog rešenja pitanja penzija. To je drugi stub penzijskog osiguranja.

Stubovi penzijskog osiguranjaMinistar finansija Srbije Dušan Vujović je govoreći o toj temu na panelu MMF-a u Vašingtonu u maju 2015, izjavio da će Vlada Srbije razmotriti mogućnost da uvede obavezno privatno penzijsko osiguranje, tzv. drugi stub. Međutim, iskustva iz istočne Evrope su razočaravajuća, gde su rezultati uvođenja drugog stuba bili gori od performansi državnog penzijskog sistema.

Mađarska i Poljska ukinule su drugi stub, isto razmišlja i Bugarska, a Slovačka, Letonija i Litvanija znatno su ograničile i smanjile drugi stub. Slovenija, Češka, kao i većina razvijenih zemalja poput Nemačke, Austrije, Francuske, nikada nisu ni htele da uvode drugi stub, u Hrvatskoj su, na primer, penzije iz mešovitog sistema (I i II stub) manje od onih koje se isplaćuju samo iz I stuba (javnog PIO).

Srpski sistem konzervativan i to je dobroGovoreći na međunarodnoj konferenciji „Evropa i Azija: Izgledi za ekonomsku integraciju“ u organizaciji Beogradske bankarske akademije, Bernard Ejč Kejsi govorio je o značaju dobrog korišćenja novca iz privatnih penzionih fondova i o neophodnim uslovima da privatni penzioni fondovi uistinu budu drugi stub sistema.

„Sistem penzijskog osiguranja u Srbiji često se smatra konzervativnim, zbog postojanja samo jednog stuba, javnog, za razliku od ostalih zemalja u ovom delu Evrope. Ipak, mislim da je odluka da u Srbiji ostane samo javno penzijsko invalidsko osiguranje dobra odluka, posebno zato što promene nisu uvedene jer to preporučuju neke međunarodne institucije, kao opšti trend“, smatra Kejsi.

Preduslovi za efikasnost drugog stubaVećini zemalja centralne i istočne Evrope uvođenje drugog stuba samo donelo probleme, pa su prisiljene da sada ukidaju ono što su uvodile tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Dva su problema, deficit budžeta i plasiranje sakupljenog novca.

„Ta vrsta reforme stvorila je deficit u budžetima tih zemalja jer su se smanjila sredstva u prvom, javnom stubu, iz kojih je deo sredstava preusmeren na privatno obavezno osiguranje, odnosno drugi stub. Sve što stvara deficit postalo je veliki problem, posebno u proteklih 5,6 godina. Drugi problem je, čak i kada nije bilo fiskalnih problema, pitanje je bilo šta uraditi sa novcem koji ste prikupili u tom privatnom obaveznom penzijskom fondu. U visoko razvojenim zemljama ti su fondovi opstajali zahvaljujući razvijenom finansijskom tržištu. U zemljama centralne i istočne Evrope to nije bio slučaj, pa su ti fondovi kupovali državne hartije od vrednosti, veći deo njihovih portfolija su činile državne obveznice. Dakle tu nije bilo nikakve privatizacije, ispostavilo se da država ima oba stuba penzijskog osiguranja“, kaže Kejsi.

Zbog toga, neophodno je postojanje razvijenog finansijskog tržišta i samo je s njim održiv drugi stub obaveznog penzijskog osiguranja: „Morate imati vladavinu zakona i razvijenu berzu i tada će drugi stub možda uspeti. Ne možete ga uvoditi na silu, očekujući da će on podstaći razvoj finansijskog tržišta“.

Kejsi smatra da ima razloga da se pomeri starosna granica za odlazak u penziju, s obzirom na to da je produžen životni vek i da, zbog obrazovanja, radni vek počinje kasnije nego što je to bilo pre jednu ili dve generacije.

Da li ćemo biti dovoljno zdravi i sposobni da radimo do, na primer, 67. godine zavisi od posla, života i bolesti, kaže Kejsi: „Veliki je problem koji sami izazivamo jeste naš stil života. Upravo nas to čini bolesnim. Moramo i o tome da razmišljamo, ali to je već nova oblast, jer sama priča o penzijama zadire u brojne oblasti, nije samo ekonomsko pitanje“, zaključuje on.

 

Izvor: Danas | 21.  1. 2016.

Penzije kao nedosanjani san

Da li je zakonodavac, slučajno ili namerno, prevideo kategoriju zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom? Šta kaže Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju?

I ove godine će oni „srećnici“, kojima tranzicija nije oduzela pravo na rad, otići u penziji i pridružiti se armiji od oko 1,7 miliona penzionera. Doduše, žene će taj status steći po nešto nepovoljnijim uslovima, s obzirom na to da je Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju, koji se primenjuje od 1. januara 2015. godine, propisano da se granica za starosnu penziju za žene svake godine sukcesivno podiže za po šest meseci.

To praktično znači da će u 2016. godini žene moći da ostvare uslov za starosnu penziju ako imaju 61 godinu života i najmanje 15 godina staža osiguranja, dok je za muškarce i dalje uslov - 65 godina života i 15 godina staža. Godine života će se, inače, uvećavati do 2032. kada će uslovi za žene i muškarce biti izjednačeni - 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja. U znatno nepovoljnijem položaju su desetine hiljada ljudi koji su proglašeni tehnološkim viškom. Za većinu tih ljudi, koji će na ispunjavanje uslova za penzionisanje morati da čekaju deset i više godina, penzija će biti nedosanjani san. Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje na evidenciji te službe nalazi se 57.465 lica koja pripadaju kategoriji tehnološki višak (50,4 odsto čine žene). Stiče se utisak da zakonodavac nije vodio računa (da ne kažem da je sasvim prevideo) o ovoj kategoriji ljudi koji su bili prisiljeni da, uz skromne otpremnine, napuste radna mesta. Oni su stavljeni u isti koš sa onima koji su dobrovoljno pristali na prevremeno penzionisanje, što znači da će morati da plaćaju penale zbog rešenja koja su im nametnuta.Oprez

Uz opasku da penzijski sistem nije, i ne treba da bude, rešenje za probleme na tržištu rada, Zoran Milošević, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, zadužen za Sektor za penzijsko i invalidsko osiguranje, kaže da je takva politika, uz druge faktore, upravo i dovela do problema u finansiranju tog sistema. On u tom kontekstu podseća da je odnos broja osiguranika i broja penzionera veoma nepovoljan i da je to dovelo do deficita u finansiranju sistema.

„Probleme tržišta rada treba da rešava adekvatna politika zapošljavanja, a ne sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Uslovi za odlazak u penziju propisani Zakonom odnose se na sve osiguranike, bez obzira na njihov status u trenutku promene uslova, odnosno da li je osiguranik u radnom odnosu ili ne, da li prima naknadu, koja nije obuhvaćena obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem. Prema tome, izmene uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju i uvođenje instituta prevremene penzije, počev od 1. januara 2015, odnose se i na lica koja u tom trenutku primaju naknadu prema socijalnom programu“ - objašnjava Milošević.

Ukazuje i na činjenicu da je jedan od ciljeva ponuđenih zakonskih rešenja stvaranje uslova za dugoročnu održivost penzijskog sistema. Ukazuje i na podatak da se produžava ne samo životni vek, već i period proveden u penziji, kao i broj i učešće starijih kategorija penzionera u ukupnom broju stanovnika. „Novi uslovi za penzionisanje rezultat su kako demografskih faktora, tako i ekonomskih problema u društvu, koji se neposredno reflektuju na penzijski sistem. Adekvatan rast BDP-a, nove investicije i novo zapošljavanje pozitivno bi se odrazilo i na ekonomski položaj penzijskog sistema. Moglo bi se reći da je stanje u penzijskom sistemu posledica ukupnog stanja u ekonomiji i društvu. To praktično znači da bi adekvatnim merama usmerenim ka unapređenju zaposlenosti, a ne penzionisanjem, trebalo rešavati probleme tzv. tehnoloških viškova“ - naglašava sagovornik.

Dileme nema - i među nezaposlenima je sve više onih koji su uvereni da je ponuđeno zakonsko rešenje provereni recept za rasterećenje Fonda PIO, ali slaba je to uteha za njih, naročito imajući u vidu odredbe Zakona kojima je precizirano da će budući penzioneri koji nisu ispunili oba uslova za penzionisanje morati da se suoče sa surovom realnošću da će im penzija biti trajno umanjena za 0,34 odsto (tzv. penali), za svaki nedostajući mesec, a najviše do 20,4 odsto. Naime, izmenama zakona o PIO uveden je institut prevremena starosna penzija, što znači da osiguranici mogu da ostvare pravo na penziju pre navršavanja starosne granice, koja u 2016. godini iznosi 65 godine života - za muškarce i 61 godina života - za žene. U Fondu PIO podsećaju da je u 2016. uslov za prevremenu starosnu penziju za žene 37 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina života, a za muškarce 40 godina staža osiguranja i najmanje 55 godina i osam meseci života.

„Prevremena starosna penzija je novo pravo uvedeno Zakonom o PIO i uslovi za ostvarivanje tog prava se sukcesivno menjaju kako za muškarce, tako i za žene, kako bi se 2024. godine došlo do 40 godina staža osiguranja i najmanje 60 godina života kao minimalnog uslov za ostvarivanje tog prava. Od volje svakog osiguranika ponaosob zavisi da li će da iskoristi to pravo, ili će raditi do pune starosne penzije. Kako je zakonom tačno predviđen procenat umanjenja, to znači da pojedinac, koji svojom voljom odluči da ostvari pravo na prevremenu starosnu penziju, unapred zna koliko će mu penzija biti umanjena, odnosno odlukom da podnese zahtev pristaje na umanjen iznos. Umanjenje po osnovu ostvarenog prava na prevremenu starosnu penziju je trajno“, komentariše direktor Sektora za odnose s javnošću Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Jelica Timotijević.

Objašnjavajući sa kojim će se novinama suočiti podnosioci zahteva za ostvarivanje prava na porodičnu penziju, sagovornica kaže da se starosna granica za žene podiže na 52 godine i šest meseci života, a kada su u pitanju muškarci, uslov je da imaju navršenih 57 godina i šest meseci života. Kada je reč o beneficiranom stažu, osiguraniku se snižava starosna granica ako je najmanje dve trećine od ukupno navršenog staža osiguranja ostvario na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem (beneficirani staž). „U 2016. godini, starosna granica se, po osnovu staža osiguranja sa uvećanim trajanjem, maksimalno snižava do 55 godina, a za stepen uvećanja kada se 12 meseci provedenih na radu računa kao 18, starosna granica kao uslov za penziju snižava se do 50 godina života“, precizira Jelica Timotijević.

 

Izvor: Dnevnik | 8. 12. 2015.

Novi uslovi: kad će ko u penziju dogodine?

Svi zaposleni koji imaju uslove za penzionisanje po uslovima za 2015. treba svoje zahteve filijalama Fonda PIO da podnesu do 30. decembra.

To je uslov da se ti zahtevi rešavaju po pravilima koji važe za ovu godinu. Svi zahtevi podneti po isteku decembra ulaze u narednu godinu i na njih će se primenjivati drugačiji uslovi, odnosno oni koji su zakonom utvrđeni za 2016.

Ni naredne godine ne menjaju se uslovi za starosnu penziju muškaraca. Oni su, kao i sada, 65 godina života i najmanje 15 godina penzijskog staža.

No, zato će žene dogodine morati da imaju pola godine života više. Naime, uslov 2016. za starosnu penziju žena je 61 godina života i najmanje 15 penzijskog staža, što znači da će im trebati pola godine više nego 2015.

Uslovi za prevremenu starosnu penziju dogodine se menjaju i za muškarce i za žene. Tako će muškarci 2016. sa 40 godina radnog staža moći otići u prevremenu starosnu penziju samo sako imaju 55 godina i osam meseci života. Ženama će 2016. trebati 55 godina života i 37 godina penzijskog staža. To je osam meseci života i staža više nego 2015.

Važno je napomenuti da se privremene starosne penzije trajno umanjuju 0,34 odsto za svaki mesec pre navršenih godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju, s tim što iznos umanjenja za prevremenu penziju maksimalno može iznositi 20,4 odsto.

Dogodine se menjaju i uslovi za porodičnu penzijuTako će udovice, da bi ostvarile pravo na porodičnu penziju, morati imati najmanje 52 i po godine života, dok će udovcima trebati 57 godina i šest meseci.

Promena nema kada su u pitanju deca koja ispunjavaju uslove za porodičnu penziju: ona bezuslovno pripada svoj deci mlađoj od 15 godina, zatim ako nastave školovanje u srednjoj školi do 20 godina, a ako se odluče na fakultetsko obrazovanje ona im pripada sve do 26. godine života. Produženje je moguće samo zbog bolesti.

Zaposleni koji imaju beneficirani radni staž, a to su pre svega pripadnici MUP-a, MIP-a, BIA, VBA, VOA, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Poreske policije i Vojske Srbije, 2016. moraju imati 54 godine i četiri meseca života i 22 godine penzijskog staža, s tim što efektivno moraju imati provedeno 12 godina na radnim mestima na kojima se staž uvećava.

Ostali policijski službenici mogu 2016. otići u penziju s 57 godina i četiri meseca života i 25 godina penzijskog staža, od kojeg 15 na beneficiranom radnom mestu.

U Vojsci Srbije podoficiri i oficiri, do čina pukovnika, mogu otići u penziju s 53 godine života i 40 godina penzijskog staža, a pukovnik s 54 godine života i 40 godina penzijskog staža.

Specijalci u BIA, VBA i VOA moraju imati najmanje 53 godine života i 20 godina efektivno provedenih na tim poslovima.

 

Izvor: Blic | 10. 10. 2015.

Pismo za MMF: ovo je nova formula za veće penzije

Penzioneri u Srbiji mogli bi uskoro da dobiju minimalno povećanje penzija, uz koje će ići jednokratna pomoć. Ovu mogućnost najavila je Vlada Srbije u pratećem memorandumu uz pismo o namerama upućeno Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) u koje je „Blic“ imao uvid.

Trenutno se razmatraju dve opcije za povećanje. Prvu zastupa premijer Aleksandar Vučić, a to je da penzioneri dobiju stalno povećanje od jedan do 1,5 odsto, uz uplatu jednokratne pomoći čiji iznos još nije određen.
Formula za penzije

Drugu opciju zastupaju pojedini ministri u Vladi, a ona je da penzije budu povećane za 2,5 odsto, bez dodatne pomoći. Jednu od ove dve opcije trebalo bi da odobri MMF tokom predstojeće revizije aranžmana sa Srbijom.

Vlada će tokom revizije pokušati da izdejstvuje i povećanje plata u javnom sektoru, koje bi bilo ciljano na one sa najmanjim zaradama, poput medicinskog osoblja i učitelja u osnovnim i srednjim školama.

U pismu upućenom MMF-u Vlada objašnjava da će pare za ova povećanja obezbediti zahvaljujući činjenici da se u budžet slila jednokratna uplata dividendi od preduzeća u državnom vlasništvu od 22 milijarde dinara.

Ipak, srpske vlasti neće odustati od plana da do kraja 2017. godine smanje izdvajanja novca iz budžeta za plate u javnom sektoru na sedam odsto, a penzije do 11 odsto bruto domaćeg proizvoda.

U Nemanjinoj 11 su rešeni i da nastave sa merama štednje, poput smanjenja budžetskih troškova za nabavke robe i usluge.

U susret raspravi o uspehu sprovođenja aranžmana sa Međunarodnim monetarnim forndom, Vlada napominje i da će smanjiti sve fiskalne rizike. „Po potrebi ćemo definisati i mere za vanredne situacije. Ukoliko, recimo, dođe do smanjenja prihoda usled spoljnih šokova, razmotrićemo primenu vanrednih mera kao što je podizanje stope poreza na dodatu vrednost i akciza na benzin“, piše u pismu Fondu koje su potpisali premijer Vučić, ministar finansija Dušan Vujović i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

 

Izvor: N1 | 25. 9. 2015.

Odluka o penzijama - uticaj politike na Ustavni sud?

 Ustavni sud Republike Srbije

Odluka Ustavnog suda da odbaci inicijativu za ocenu ustavnosti zakona kojim su smanjene penzije izazvao je buru negodovanja.

Pravnici poručuju da je Ustavni sud doneo političku odluku koja nije zasnovana na pravu, a iz Udruženja sindikata penzionera Srbije najavljuju žalbe međunarodnim institucijama.

Uzalud su se penzioneri Srbije nadali da će im država vratiti novac koji im uzima. Nema osnova za pokretanje postupka za utvrđivanje ustavnosti zakona kojim su prošlog novembra delu penzionera smanjene penzije, utvrdio je Ustavni sud.

U obrazloženju objavljenom na sajtu suda navodi se da je donošenje zakona opravdano jer: (1) utiče na očuvanje finansijske održivosti penzionog sistema, što omogućava redovnu isplatu penzija; (2) najveći broj penzionera nije obuhvaćen merama; (3) Ustav ne garantuje iznos penzije; (4) mere su privremenog karaktera.

Donoseći odluku sud se pozvao na Ustav Srbije, Socijalnu povelju Saveta Evrope i Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, a bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević kaže da su upravo ti akti prekršeni.

Analizirajući stavku po stavku, Ivošević tvrdi da postojeći zakon diskriminiše deo penzionera, umanjuje dostignuti nivo ljudskih prava, a krši i lična prava penzionera. „Očigledno je da je Ustavni sud podlegao još jednom u ovom kratkom vremenu, politizaciji ili uticaju politike na ono što se zove ustavna kontrola zakonitosti propisa u ovoj zemlji i zato ja mislim da to što se dogodilo ne služi na čast Ustavnom sudu“, kaže nekadašnji sudija Ustavnog suda.

Inicijativu za ocenu zakona podnelo je Udruženje sindikata penzionera Srbije koje odluku smatra političikim pamfletom. Nakon godinu dana čekanja najavljuju da će se žaliti Evropskom sudu za ljudska prava, organizaciji Hjuman rajts voč i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. „Svojim ćutanjem do sada, a u novembru će biti godina dana, Ustavni sud je nama uskraćivao pravo da tražimo pravdu na drugom mestu. Žalosno je što građani ove zemlje moraju da traže pravdu van zemlje Srbije. Ova odluka Ustavnog suda je dokaz da je ovim pravni sistem zemlje srušen“, kaže Vladimir Dedić, Udruženje Sindikata penzionera Srbije.

Inače, ovo nije jedina kontroverzna odluka Ustavnog suda koja je uzburkala domaću javnost. Ustavni sud Srbije nedavno je doneo odluku po kojoj su briselski sporazumi koje je Srbija potpisala s predstavnicima vlasti na Kosovu u skladu s Ustavom. Vodeći domaći pravnici kritikovali su tu odluku nazivajući je političkom, a glavni argument je bio da sporazumi predviđaju da pokrajina funkcioniše po kosovskim, a ne srpskim zakonima. Ove dve odluke samo su vrh ledenog brega zbog čega Zoran Ivošević smatra da bi aktuelni saziv Ustavnog suda trebalo da bude smenjen.

Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda ocenjuje da Ustavni sud svojim odlukama „srlja u nešto što narušava njegov ugled i devastira funkciju koju taj sud u ovoj zemlji ima“.

Govoreći o odluci o smanjenju penzija i plata Ivošević kaže da „je reč o zakonu kojim se interveniše, jer taj zakon sadrži interventne mere koje se preduzimaju da bi se u uslovima ekonomske krize očuvala finansijska održivost penzionog sistema’. Znate, po našem Ustavu, ne postoje nikavi interventni zakoni. Postoje Ustav, ustavni zakon za sporovođenje tek donetog Ustava ili izmene Ustava i postoji jedan poseban zakon koji ljudi kolokvijalno zovu ustavni zakon, a tiče se značenja reči “suštinska autonomija Autonomne Pokrajine”. Drugih zakona nema u ovoj zemlji, pa nema ni interventnih zakona. Da li je on interventan ili nije po svojoj sadržini ili karakteru, to nije bitno. Sve što važi za svaki zakon, važi i za taj “interventni”, a svaki zakon mora da bude u skladu sa Ustavom i međunarodnim konvencijama koje su ratifikovane u ovoj zemlji“.

Osim toga, sam zakon po Ivoševićevoj oceni jeste diskriminativan, pošto primenjuje jedan kriterijum na penzionere, a drugi na zaposlene: „Ako se pravi razlika i između jednih i drugih, onda se krši Ustav koji traži da se svi jednako odnose prema zakonu i da nema diskriminacije. A ovde je ima“. Napominje i da u članu 20 Ustava piše da se dostignut nivo ljudskih prava ne može smanjivati: „U odredbama o ljudskim pravima nalazi se član 70. penzijsko osiguranje uređuje se zakonom, a Republika se stara o ekonomskoj sigurnosti. Dakle to je u kompleksu ljudskih prava. Ljudi su plaćali doprinos i niko ne može raspolagati sa tim novcem. Zašto? Pa zato što su to lična prava, a lična prava su neotuđiva. Ne može ih ni penzioner otuđiti kao korisnik, a ne može se ni nasleđivati to pravo“.

Ovakvom odlukom je Ustavni sud otvorio vrata Strazburu, ocenjuje Ivošević. „Tamo je sud i taj sud je takođe organ Saveta Evrope. On sudi i nama. Može da sudi jer smo iscrpli sve ovde u zemlji što je bilo moguće. Ovo je jedna sindikalna organizacija penzionera pokrenula kao inicijativu, dakle to nije bio predlog, pa Ustavni sud na ovaj način nije prihvatio inicijativu. Mi nemamo više ustavnih sudova, imamo taj jedan jedini. Taj pokušaj je propao i sad su otvorena vrata Strazbura“.

 

Izvor: BETA | 27. 8. 2015.

Penzioneri: Nećemo 2-3%, već što je oteto

Zakon kojim su smanjene penzije nije u skladu sa Ustavom Srbije ali ni sa Evropskom socijalnom poveljom, ocenjeno je danas na tribini.

Vratite oteto, ništa drugoTo su zaključili učesnici tribine „Zaustavimo pravno i ekonomsko nasilje nad penzionerima i starim licima“, koju je organizovalo Udruženje sindikata penzionera Srbije.

Bivši sudija Vrhovnog suda Zoran Ivošević naglasio je da se prema našem ustavu dostignut nivo ljudskih prava, a pravo na penziju je jedno od njih, ne može smanjivati, pa je stoga zakon kojim su smanjene penzije u suprotnosti sa UstavomPrema Evropskoj socijalnoj povelji, dostignuti nivo socijalnih prava takođe ne sme da se smanjuje u nekoj zemlji, a Srbija je upravo to učinila iako je 2009. godina ratifikovala tu povelju, istakao je onUkazuje da to što su nekima penzije smanjene više a nekima manje predstavlja diskriminaciju, a ona je takođe zakonom i Ustavom zabranjena.

Pored smanjenja penzija, onemogućeno je i usklađivanje penzija dva puta godišnje, jer je zakonskim izmenama rešeno da se penzije isplaćuju u skladu sa zakonima o budžetu.

Potpredsednica Udruženja sindikata penzionera Srbije Marija Todorović istakla je da sve zemlje u Evropi imaju problema sa isplatom penzija ali nijedna druga nije pribegla ovako teškim merama kao našaOna je naglasila da penzioneri ne pristaju na bilo kakvo povećanje penzija od dva ili pet procenata, kao što se to ovih dana najavljuje, već traži da im se vrati oduzetoOni, takođe, traže od Ustavnog suda da se izjasni o inicijativi koju su pre skoro godinu dana podneli tom sudu za ocenu ustavnosti zakona kojima su smanjene penzije.

Todorović je zatražila da država poštuje i konvencije Međunarodne organizacije rada i Ujedinjenih nacija o brizi o starima i ukazala da bi nadležni trebalo da se zamisle nad činjenicom da je ove godine za prvih šest meseci u Srbiji umrlo 20 odsto više penzionera nego u isto vreme prošle godine. Ona je naglasila da je 2001. godine prosečna penzija iznosila 74 odsto prosečne plate dok je danas taj odnos oko 52 procenta.

Predsednik SO Savski venac i narodni poslanik Dejan Kostadinović rekao je da je povećanje poreza na imovinu veliki problem koji je u velikoj meri opteretio standard stanovništva. On je ukazao da nije tačno da sve zemlje imaju porez na imovinujer ga, primera radi Nemačka i Hrvatska uopšte nemajua neke zemlje ga imaju samo za luksuz a ne za stanove od 50 ili 60 metara kvadratnih u kojem žive dve ili tri generacije.

Kostadinovć je istakao da je predložio izmene zakona kojima bi se porez na imovinu za ovu godinu ostavio na nivou prošlogodišnjeg, jer ako su plate i penzije smanjene onda ni porez ne bi trebalo da se povećavaTakođe, on je predložio i da se porez na imovinu ne plaća do 25 metara kvadratnih po članu domaćinstva ukazavši da je takođe nelogično da na tržištu cena kvadratnog metra konstantno pada a porez na imovinu se iz godine u godinu povećava.

 

Izvor: Blic | 17. 5. 2015.

Nema života od penzije ni za 20 godina 

Kakvu god reformu država da sprovede, današnji zaposleni ne mogu da računaju da će kada odu u penziju od nje imati više nego za preživljavanje.

Kako je potvrđeno u Nemanjinoj, Vlada će ozbiljno razmotriti načine na koje penzioni sistem može učiniti dugoročno održivim. Ipak, niko se ne nada niti veruje da bi to značilo da budući penzioneri od državnih penzija u budućnosti mogu da žive pristojno. Razlog je vrlo prost. Nacija stari, penzionera je sve više, a zaposlenih sve manje.Ima li života od penzije?

Poražavajuć je podatak da je pre dvadeset godina bilo čak 3,5 puta više radnika nego penzionera. Danas je odnos 1:1, čak je nešto manje i onih koji uplaćuju doprinose od onih koji primaju penzije.

Pored toga, retki su oni, posebno u privatnom sektoru, kome su poslodavci uplaćivali doprinose za sve godine staža, a i kada su to činili uplaćivali su namete kao da isplaćuju minimalac. To će se sutra i te kako obiti o glavu svima koji danas rade, a nadaju se pristojnoj penziji u starosti.

„Ne vidim kako bi se penzije značajnije povećale u narednom periodu. Možda one najniže, i to ne više od 1.000 dinara. Za one koji danas imaju oko 13.000 dinara to nije beznačajno. Nešto slično povećanju od deset odsto iz 2008. teško da će se ponoviti. A i ono je bilo posledica politike, a ne ekonomskog rezona“ kaže ekonomista Aleksandar Stevanović i dodaje da se na bilo kakvo uvećanje penzija može računati isključivo ako dođe do značajnog povećanja broja zaposlenih.

Ukoliko bi se išlo na garantovane državne penzije, one bi bile samo za pokrivanje osnovnih životnih potreba. „Za sprovođenje jedne takve reforme potrebno je i 30 godina. Penziju bi primali svi koji ispune starosni uslov, pa i domaćica koja nikada nije radila. To bi garantovala država, dok bi građanin štedeo kroz privatne penzione fondove ili na drugi način“ tvrdi Stevanović.

On dodaje da drugi stub obaveznog penzijskog osiguranja za Srbiju može biti poguban. Da je to potpuno neprihvatljiva opcija za Srbiju, misli i prof. Gordana Matković. Bivša ministarka u vladi Zorana Đinđića i ekspert za socijalna pitanja kaže da bi uvođenje tzv. drugog stuba penzionog osiguranja značilo još veće smanjenje sredstava iz kojih se finansiraju primanja sadašnjih penzionera.

„Penzije sadašnjih penzionera bi morale još da se smanje, a pritom nema dokaza da bi to predstavljalo rešenje za penzionu krizu“ napominje prof. Matković i upozorava da su ovaj model mnoge države koje su ga uvele već napustile, a neke sasekle kroz smanjenje doprinosa, zato što je postalo preskupo.

Dobrovoljni fond uz olakšice: U Srbiji svaki deseti zaposleni štedi za starost mesečnim uplatama u privatne penzione fondove. Ovaj vid štednje pomaže i država, pa tako ako mesečno uplaćujete do 5.329 dinara u privatni penzioni fond, na taj iznos se ne plaća porez na zarade, već sve ide na vašu štednju.

 

Izvor: Blic | 25. 4. 2015.

Loša vest za buduće penzionere: ostaju penali

Vlada sprema izmene Zakona o PIO - penali za prevremeno penzionisanje biće ukinuti samo za one koji su prihvatili socijalni program, napustili firmu i sada čekaju na penziju.

To znači da će po izmenama Zakona o PIO, koji je u pripremi, svima ostalima koji nisu ispunili jedan od dva uslova za penzionisanje - ili godine života ili godine staža, penzija biti trajno umanjena. Naime, budućim penzionerima će za svaki mesec nedostatka staža ili godina života biti obračunato umanjenje od 0,34 odsto na penziju koju bi primali da su ispunili oba uslova.

Prevremena penzija i penaliPodsetimo, prema starom zakonu za odlazak u penziju trebalo je ispuniti samo jedan od uslova. Ili onaj starosni ili dužinu radnog staža. Međutim, od početka ove godine je propisano trajno umanjenje od 0,34 odsto za svaki mesec penzionisanja pre navršenih 65 godina, maksimalno do 20,4 odsto.

Praktično, trajno umanjenje penzija imaće oni koji se odluče da napuste posao ili ga izgube pre zakonom propisane starosne granice od 65 godina za muškarce, odnosno 60 godina i šest meseci za žene. U svakom slučaju, oni koji nisu do ove godine potpisali sporazum o socijalnom programu sa svojim poslodavcem i prijavili se u međuvremenu za naknadu Nacionalne službe za zapošljavanje neće moći da računaju na pogodnosti najavljenog ukidanja penala za prevremeno penzionisanje.

Vlada je formirala Radnu grupu koja ima zadatak da predloži ove izmene zakona. „Problemi se dešavaju i zbog toga što prošlogodišnje izmene Zakona o PIO, kojima su uvedeni penali za prevremeno penzionisanje, nisu predvidele nikakav prelazni period, pa bi i ljudi koji su ranije prihvatili socijalni program trebalo da plaćaju ove penale. Ti ljudi zbog toga sada ne žele da se penzionišu, već čekaju da stupe na snagu nove izmene, a u međuvremenu nemaju nikakve prihode“ - objašnjava izvor „Blica“ iz Vlade.

 

Izvor: Blic | 12. 4. 2015.

Ukidaju penale za penziju pre 65. godine

Dobra vest za sve koji su pri kraju radnog veka - Vlada Srbije razmatra mogućnost da ukine „plaćanje penala” za sve one koji u penziju odu pre 65. godine.

Do sada je važilo pravilo da penzioni ček može biti manji čak i za petinu ukoliko se ode u penziju pre 65. godine. Ali uskoro bi to moglo da bude promenjeno ili čak i ukinuto, jer se rešenje pokazalo kao nepravedno.Kako naplaćuju penale za prevremeno penzionisanje?

„Najveći problem imamo s ljudima koji napuštaju brojne firme u restrukturiranju, uz socijalne programe. Oni odlaze u penziju, imaju i po 40 godina staža, ali nemaju dovoljno godina života i zato dobijaju niže penzije“ - objašnjava izvor „Blica” iz VladePrema važećem zakonu, u penziju se ide sa navršenih 65 godina života i najmanje 15 godina radnog staža. Onome ko u penziju od pre ovog starosnog roka ček se umanjuje za 0,34 odsto za svaki mesec, a najviše za 20,4 odsto. Tako onaj ko ima najmanje 15 godina staža i 65 godina starosti ide u penziju bez plaćanja bilo kakvih penala, ali će dobiti penziju onoliku koliku je zaradio na osnovu uplate doprinosa.

U najavi je i još jedna promena u penzijskom sistemu koja treba da ispravu problem koji je najstarijim građanima do sada naneo velike nevolje. Reč je o prevremenim penzijama, odnosno rešenjima koje dobije svaki penzioner, do konačnog obračuna koji može da potraje i godinama.

„Postoji nekoliko varijanata. Jedna, da se potpuno ukinu privremene penzije i da rešenje o penzionisanju od prvog momenta bude trajno. Ukoliko bi se ovo rešenje usvojilo, iz obračuna bi se izuzela poslednja radna godina osiguranika. Druga je da se jasno ograniči koliko može da traje privremena penzija. Jer često se dešava da građani dobiju rešenje o penziji na iznos koji je veći od onog kojim im pripada, tako da se od njih potom traži da vrate novac kada dobiju konačno rešenje. A to je uz sve kamate gotovo nemoguće naplatiti od penzionera“ - konstatuju u Vladi.

Od početka godine smanjen je broj zahteva za penzionisanje, potvrđeno je „Blicu” u fondu PIO. To je i očekivano jer je do kraja 2014. godine većina onih koji su ispunjavali uslove podnela zahtev za penzionisanje. „U novembru i decembru 2014. primljeno je 25 odsto više zahteva za starosnu penziju nego u istom periodu 2013. Najviše u Beogradu, gde je čak 40 odsto više zahteva podneto nego 2013.“ - kažu u PIO.

„Prema važećim propisima, oni koji sada podnesu zahtev za penzionisanje moći će da računaju na konačno rešenje, ako postoje dokazi o uplaćenim doprinosima za sve godine staža, u narednoj godini po objavljivanju statističkih podataka za 2015. godinu“ - kažu u PIO fondu.

 

Izvor: Tanjug | 17. 3. 2015.

Penzioneri traže: vratite penzije

Udruženje penzionera Srbije organizovaće početkom aprila protest u Beogradu „nezadovoljni ekonomskim položajem penzionera i nezakonitim smanjenjem penzija“.

Protest penzioneraPredsednik tog udruženja Milorad Vujasinović rekao je na konferenciji za novinare da su na protest pozvali i vojne penzionere, ali i ekonomiste i sve zainteresovane građane.

On je istakao da u Srbiji živi više do 300.000 penzionera samaca, da 30 odsto penzionera izdržava decu ili unuke u uslovima sve težeg ekonomskog stanja kada cene stalno rastu, a penzije se smanjuju.

Potpredsednik Udruženja Mihajlo Radović podsetio je da je taj sindikat u novembru prošle godine predao inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti zakona kojim se reguliše smanjenje penzija.

Ukoliko Ustavni sud u razumnom roku ne donese odluku pitanje zakonitosti i ustavnosti smanjenja penzija naći će se pred sudom u Strazburu, naveo je Radović.

On je podsetio da je sindikat od PIO fonda tražio da im izdaju rešenja o smanjenju penzija, na osnovu kojih bi mogli da se obrate drugim sudskim instancama, ali su od Fonda dobili odgovor da je to privremeno rešenje i da je iznos penzija napisan na čeku.

Zbog ponašanja odgovornih u PIO fondu predstavnici sindikata penzionera razmišljaju o podnošenju krivičnih prijava, pripremili su i pojedinačne blanko tužbe koje svaki penzioner može da popuni, a sindikat će ga dalje zastupati pred Upravnim sudom, rekao je on.

Predstavnici Udruženja najavili su da će 24. marta organizovati protest u PIO fondu navodeći da će stručne službe tog sindikata učestvovati u svim sudskim sporovima koji se tiču imovine PIO fonda.

 

Izvor: Politika | 15. 1. 2015.

KOMENTAR | Redovni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union Zoran Ivošević

Smanjenje penzija se nastavlja

Član 80. od kojeg se odredbom odstupa, predviđa da se visina penzija svakog 1. aprila i 1. oktobra usklađuje s kretanjem troškova života.

Nakon što je surogat Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija uneo nered u penzije iznad 25.000 dinara, predsednik vlade je u skupštinskoj raspravi o rebalansu budžeta za 2014. i o budžetu za 2015, održanoj 22. decembra prošle godine, poručio da „više neće biti smanjenja penzija” i da građani „ubuduće mogu očekivati samo boljitak”.

Ova izjava se još nije ni „ohladila”, a Narodna skupština je na samom početku obećane budućnosti, 25. 12. 2014, dopunila Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju članom 80. b koji glasi: „Izuzetno od člana 80. ovog zakona, za vreme primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija (...) penzije se mogu povećavati samo u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem i zakonom kojim se uređuje budžet.”

Član 80. od kojeg se ovom odredbom odstupa, predviđa da se visina penzija svakog 1. aprila i 1. oktobra u godini usklađuje s kretanjem troškova života u Republici. Troškovi života stalno rastu, a sva je prilika da će u 2015. godini njihov porast biti rekordan. Pošto se već zna da je budžet za tu godinu rekordno restriktivan, citirana odredba će obustaviti šestomesečno usklađivanje penzija sa uvećanim troškovima života, ili, u najboljem slučaju, učiniti da stopa rasta penzija bude znatno niža od stope rasta troškova života. Time se nastavlja kršenje Ustava (član 20. stav 2) i Evropske socijalne povelje koja (članom 12. tačka 1–3) obavezuje sve članice Saveta Evrope pa i Srbiju, da se uspostavljeni sistem socijalne sigurnosti održava i postepeno podiže na viši nivo.

Ratifikovani međunarodni ugovor (a to je i pomenuta povelja) ima, po članu 194. stav 4. Ustava, jaču pravnu snagu od zakona. Ovaj ugovor je, po članu 16. stav 2. Ustava, sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuje. Pošto je, članom 194. stav 1. Ustava, predviđeno da je taj poredak jedinstven, nisu moguće razlike ni među propisima jednake pravne snage, a još manje među propisima jače i slabije snage.

Treba reći da će se buduće smanjenje penzija odnositi i na penzionere sa manje od 25.000 dinara mesečnih primanja, koje je čak i surogat zakona poštedeo!

U obećanje da više neće biti smanjenja penzija mogu poverovati još samo oni koji su već upali u zamku zašećerene zablude, koja traje više od dve godine, da će nam „ako ne u ovoj onda u narednoj godini biti bolje”. U to ne veruje ni onaj ko je takvo obećanje dao. Da veruje, u onom surogat zakonu bio bi određen i rok njegovog trajanja. A nije!

 

Izvor: BETA | 18. 7. 2014.

Usvojene izmene Zakona o PIO

Skupština Srbije usvojila je danas izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima se predviđa postepeno izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju za žene i muškarce.

Za usvajanje izmena zakona glasalo je 190 poslanika, a protiv je bilo 22 poslanika. Zakonom je predviđeno da se počev od januara 2015. na svakih šest meseci povećava starosna granica za odlazak žena u penziju, da bi 2032. ona bila 65. godina, odnosno da bi se izjednačila sa uslovima za muškarce.

Minimalan staž za odlazak u penziju je 15 godina, ali je predviđena i mogućnost odlaska u prevremenu starosnu penziju i nju mogu da koriste oni koji imaju 40 godina staža. Od 2023. u prevremenu penziju mogu da odu muškarci stari 60 godina, a žene sa 59,6 godina.

Za nedostajuće godine života plaćaće se penali 0,34 odsto mesečno. Penzija po tom osnovu može da se umanji maksimalno 20,4 odsto. Zakon predviđa i da žena koja je rodila jedno dete po tom osnovu ima pravo na dodatnih šest meseci staža, a ona sa dvoje dece - jednu godinu. Žena koja je rodila troje i više dece ima pravo na dodatni staž od dve godine.

Izmenama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju predviđeno je da Upravni odbor PIO fonda umesto 21 člana ima sedam članova, a biće ukinut nadzorni odbor tog fonda. Promenom upravljačke strukture PIO fonda od sedam članova Upravnog odbora tog fonda četiri će biti predstavnici države, a po jedan predstavnik sindikata, poslodavaca i udruženja penzionera.

Do sada je u Upravnom odboru PIO fonda bio 21 član i to predstavnik Vlade Srbije, a ostali članovi bili su predstavnici sindikata i poslodavaca, dok je nadzorni odbor imao predsednika i pet članova.

 

Izvor: Novosti | 8. 7. 2014.

Čeka se odluka Vlade: u penziju svi sa 65

Koje sve novine donosi Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju? Manji značaj radnog staža. Kazneni poeni za prevremenu penziju.

PenzioneriUkoliko poslanici srpskog parlamenta usvoje izmene i dopune zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ubuduće u Srbiji radni staž neće imati veliku ulogu za penzionisanje, već će se isključivo u penziju ići sa navršenih 65 godina života. To će najviše pogoditi lepši pol - žene će iz godine u godinu raditi sve duže, da bi na kraju umesto sa 60 na zasluženi odmor išle pet godina kasnije.

Prema rečima potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Srbije Zorana Mihajlovića, i izmene ovog važnog dokumenta urađene su bez javne rasprave i mišljenja Socijalno-ekonomskog saveta, kao i u slučaju Zakona o radu. On naglašava, da su promene u penzijsko-invalidskom sektoru bez ikakve najave danas objavljene na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, a očekuje se da za nedelju dana već budu na skupštinskom dnevnom redu.

„Više neće biti važno koliko dugo ste proveli na radnom mestu, već samo koliko ste godina napunili“, kaže Mihajlović. Ko će pod takvim uslovima u narednih nekoliko godina uopšte otići u penziju, a da ne govorimo o novom zapošljavanju. Za sve one koji žele pre toga da napuste poslodavca računaće se kazneni poeni i to na mesečnom nivou.

U predlogu zakona se sada predviđa i pravo na prevremenu starosnu penziju koja se stiče kada osiguranik navrši minimum 40 godina staža i najmanje 60 godina života. Visina takve penzije određivaće se na isti način kao i starosne, s tim što će se iznos prevremene umanjivati za 0,34 odsto za svaki mesec pre navršene 65 godine života. To znači da će budući penzioneri, koji su odlučili da koriste ovu mogućnost, biti u stvari - kažnjeni. Iznos na čeku može biti umanjen čak i za petinu, odnosno za 20,4 procenata. Ženi koja je rodila treće dete, po tom osnovu uračunava se u posebni staž vreme u trajanju od dve godine kao i do sada, a novina je da će se odsad i za jedno dete „dobijati“ pola, a za dvoje godinu dana gratis staž.

U Ministarstvu rada demantuju da je išta rađeno mimo javnosti i kažu da je o izmenama ovog dokumenta govorio i premijer Aleksandar Vučić u svom ekspozeu. Menja se svega nekoliko članova zakona i oni se odnose samo na žene, dok za muškarce sve ostaje isto“, kažu u ovom ministarstvu. Sve ovo biće duži proces i ništa neće biti urađeno naprečac i odjednom. Naime, do 2020. godine granica za odlazak žena u penziju će se pomerati za po šest meseci godišnje, da bi tada one napuštale radno mesto sa 63 godine i dva meseca. Zatim će se u narednih 12 leta radni staž produžavati za po dva meseca, da bi 2032. godine dostigao 65 godina života.

Naučni saradnik Instituta društvenih nauka u Beogradu Nada G. Novaković objašnjava da je normalno da se u društvima u tranziciji nameću ovakvi zakoni o radu i o penzijskom sistemu: Predlog da će se prilikom neispunjavanja oba uslova za penziju, za kasniji odlazak sa radnog mesta, plaćati kazna, direktno je uperen protiv najslabijih kategorija zaposlenih i penzionera. Oni koji su na dobrim položajima nesmetano, do kraja života, mogu da primaju zaradu, penziju i uvećavaju osnovicu, dok će stariji radnici sa nižim nivoom produktivnosti i prilagodljivosti novim okolnostima, sada imati i neizvesnost u vezi sa uslovima penzionisanja i realno smanjenje primanja“.

 

Izvor: Tanjug | 4. 5. 2014.

Povećanje starosne granice nije smisleno rešenje

Povećanje starosne granice za penzionisanje žena u Srbiji nije logično rešenje, budući da dužina životnog veka muškaraca i žena nije kao u drugim evropskim zemljama, pa iz toga proizilazi da bi radnik trebalo da radi duže, a da bi penziju mogao da prima svega nekoliko godina, smatra direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić.

„Došli smo u situaciju u kojoj se najavljuje produženje godina za odlazak u penziju i imamo jednu apsurdnu situaciju u kojoj je prosečni životni vek žene 74 godine u Srbiji, a muškaraca 69 godina i imaćemo situaciju da će neko morati da odvaja 40 godina za penziju da bi je uživao par godina. Postavlja se pitanje smislenosti ovakvog penzionog sistema“, rekao je Rajić.

On je rekao da su predstavnici Unije poslodavaca predložili da se sistem obaveznog penzionog sistema promeni, da se smanje doprinosi za penziono osiguranje, da se razlika uplaćuje zaposlenima i da oni višak koji bi dobili uz svoju zaradu štede za starost.

Rajić je rekao i da je ta poslodavačaka organizacija, koja ima predstavnike u UO Fonda PIO, nezadovoljna upravljanjem tom institucijom, naročito raspolaganjem imovinom fonda. „Imovinom se mora mnogo bolje gazdovati u smislu maksimizacije prihoda od imovine. Unija je predložila formiranje radne grupe za restrukturiranje fonda jer se sa reformom penzionog sistema mora ići ozbiljno“, rekao je on. Rajić navodi da se imovina ne može tek tako davati drugim organizacijama na korišcćenje, poput Saveza penzionera jer ona pripada svima zaposlenima koji trenutno odvajaju niovac za doprinose, a njih je oko 1,7 milon.

Prošle nedelje predstavnici Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje saopštili su da je pokrenuta istraga koja je pokazala da je prethodnih desetak godina bilo dosta falsifikovanih rešenja o odlasku u penziju usled čega je načinjena šteta u iznosu od 2 do 2, 5 miliona evra, a ta cifra nije konačna budući da se nepravilnosti i dalje istražuju.

Predstavnici fonda ukazali su da je veliki broj ljudi „lažirao“ odlazak u penziju, odnosno dobio mogućnost da je koristi iako nije ispunio sve propisane uslove koji se odnose, pre svega, na godine radnog staža. Prvi slučaj falsifikovanog rešenja o penziji uočen je u oktobru 2013. godine u Filijali fonda PIO u Beogradu, a korisnik koji je „stekao“ pravo za penziju imao je prebivalište na teritoriji Leskovca.

Rajić je rekao da na prethodnim sednicama UO fonda nije bilo reči o tome, a da je ranije ukazivano da je bilo slučajeva lažnih invalidskih penzija, i da je pokušavano da se taj sistem unapredi i onemoguće dalje zloupotrebe. Sada, kako je Rajić kazao, ima veliki broj pritužbi građana za odlazak u penziju i da se oni često javljaju žaleći se na to da mesecima ne mogu da ostvare to pravo: „Građani se žale da im nedostaju papiri i ceo taj sistem ima mnogo mana i nedostataka i moramo raditi na tome da to bude efikasniji“.

 

Izvor: Blic | 23. 3. 2014.

Penzije po novom od 2015. godine

U igri su dva modela penzione reforme. Po prvom, žene će raditi do 63. godine. Po drugom, muškarci će u penziju sa 66, a žene sa 64 godine.

Kako Blic saznaje, uz ovaj model, u igri je i onaj po kom bi muškarci do pune penzije radili do 66, a žene do 64. godine. Pored toga, izvesno je i da će onima koji ne ispunjavaju oba uslova za penzionisanje, penzije biti umanjivane.

Zbog neodrživog sistema po kom se penzije isplaćuju danas, odnosno činjenice da se za ove namene sve više zahvata para iz budžeta, hitnu penzijsku reformu od Vlade traži i MMF. Ministar finansija nedavno je najavio i moguć pravac promena. „Ukoliko bi se starosna granica od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno godišnje bi se ta granica podizala za po šest meseci“ rekao je ministar finansija Lazar Krstić.

Promena uslova za odlazak u penzijuNikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta, kaže da je Srbija negativni evropski rekorder po učešću rashoda za penzije u bruto društvenom proizvodu od 13 odsto i da su reforme jednostavno neophodne. „Prioritet je uvođenje aktuarskih penala od oko šest odsto za svaku godinu prevremenog penzionisanja. Razlog je činjenica da se 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena penzioniše pre regularne dobi od 65, odnosno 60 godina“ izjavio je Altiparmakov.

Ekonomista Zoran Popov smatra da bi trebalo uvesti i nagrade za one koji hoće da rade duže nego što zakon propisuje. „Penzionisanje treba usloviti ispunjavanjem oba uslova - starosnog i po godinama staža. Tako se, recimo, muškarci ne bi mogli penzionisati pre 65. godine i radilo bi se u proseku pet godina duže“ kaže Popov.

Svakog dana u prošloj godini, u proseku, u penziju je odlazilo 290 ljudi, dok je bez posla ostajalo 58 radnika, što govori, kako tvrde sagovornici Blica, da je postojeći sistem neodrživ.

 

Izvor: Blic | 2. 2. 2014.

Ko će u Srbiji doživeti penziju?

Kreće se u pripremu novih pravila za penzionisanje, koja će početi da važe januara 2015. godine. Žene će, tako, u penziju ići sa 63 godine, a ne kao sada u 60. godini. 

U šetnji je lakše razmeniti brigePooštravanje uslova žene će pogoditi ranije jer je do sada bilo predviđeno da lepši pol sa 63 godine odlazi u penziju od 2023. Praktično, po trenutnim uslovima žene koje imaju 59 godina, imale bi pravo da se penzionišu naredne godine. Od 2015. moraće da rade tri godine duže.

Izmene penzijskog sistema najverovatnije će predvideti i da se od 2015. godine starosna granica kod žena svake godine povećava po pola godine, umesto dosadašnja četiri meseca. To bi u praksi značilo da će žene u penziju 2017. ići sa 64. godine, 2019. sa 65,5, a 2021. sa 66,5 godina.

 

Olakšice za privatne uplate 

Uplate u privatne penzijske fondove do 5.329 dinara po zaposlenom oslobođene su poreza, saopštila je NBS. Poreske olakšice prethodno su dobijali zaposleni koji su za privatne penzije mesečno uplaćivali do 5.214 dinara.

Pooštravanje uslova za penzionisanje najavljuje i ministar finansija Lazar Krstić. „To je praksa svuda u Evropi i u skladu je sa održivošću fiskalnog sistema. Sada u Srbiji trećina svega što budžet troši ide na transfere Penzionom fondu, što je na duži rok neodrživo“, rekao je Krstić.

Početni predlog je, kako je pojasnio, postepeno usklađivanje starosne granice za žene i muškarce. „Ukoliko bi se starosna granica za žene od 2015. podigla sa 60 na 63 godine, to bi bilo u periodu od šest godina, odnosno svake godine bi se ta granica podizala za po šest meseci“, rekao je Krstić.

Novi penzioneri, i žene i muškarci, biće na udaru i po osnovu visine penzije. Penzije će se u 2015. i 2016. uvećavati dva puta za po 125 dinara mesečno. Pre dve godine, primanja najstarijih su rasla u skladu sa rastom BDP i polovinom godišnje inflacije što je uvećavalo prosečnu penziju i do hiljadu dinara. Danas je prosečna penzija 25.200 dinara i na nivou je polovine prosečne zarade u zemlji. Pravu sliku stvara podatak da 327.000 penzionera prima ispod 15.690 dinara mesečno, a da 147.000 penzionera ispod 13.000 dinara.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da je o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju u Srbiji govorio i bivši šef misije MMF za Srbiju Albert Jeger. „Rekao je da se i u evropskim zemljama u proseku u penziju ide sa 67 godina. Ne mogu se, međutim, izjednačiti građani Srbije i Nemačke. Imali smo sankcije, bombardovanje, nizak standard, otkaze, a sve to utiče na skraćivanje životnog veka“, zaključila je Savićeva.

 

Izvor: Novi magazin | 1. 2. 2014.

Penziju uživamo 15 godina

Šta će biti sa našim penzijama?

Penzioneri u Srbiji u proseku uživaju blagodeti penzionerskog života oko 15 godina. I dalje postoje profesije iz kojih se vrlo rano može okončati radni vek, ali ima i onih koji vole da rade po ugovoru iako su zvanično na „platnom spisku“ PIO fonda i uveliko gaze osmu deceniju života.

Vlada mišljenje da se najranije radni vek završava u policijskoj i vojnoj službi, a na samom vrhu liste zanimanja su i zaposleni u zdravstvu.

Prema poslednjim obrađenim podacima Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, prosečan starosni penzioner iz kategorije zaposlenih je 2012. imao 70 godina, a penziju je, u proseku, uživao 17 godina. Njegova koleginica imala je 66 godina starosti i prosečno je 19 godina „penzionisala“.

Jelica Timotijević, iz PIO fonda, objašnjava da se kod nas korisnici porodičnih penzija ne uzimaju u obzir pri računanju prosečne starosti jer bi oni, zbog velikog broja dece, sasvim promenili pravu sliku: Sa 1,3 miliona penzionera, od ukupno 1,6 miliona, bivši Fond za zaposlene je svakako najveći, pa samim tim i najreprezentativniji za stvaranje slike o stanju u penzijskom sistemu. Većina njih je bila zaposlena u administraciji, državnoj upravi, društvenim preduzećima... Njihove kolege sa invalidskom penzijom imali su, u proseku, 67 godina starosti i 18 godina uživanja penzije, dok su koleginice bile prosečno stare 65 godina i prosečno su 21 godinu primale invalidsku penziju.

Prosek starosnih penzionera iz kategorije samostalnih delatnosti bio je, prema podacima PIO, 70 godina života, a penzionerki sedam leta manje. Pripadnici jačeg pola, tako, imaju 12 godina penzionerskog staža, a dve godine manje u blagodetima penzije uživale su dame. Bivši samostalci koji su stekli uslov za invalidsku penziju imali su 64 godine života i 11 godina penzionerskog staža, a penzionerke 59 godina starosti i devet korišćenja invalidske penzije.

„Poljoprivrednici sa starosnom penzijom imali su, u proseku, 76 godina starosti, žene četiri godine manje, a razlika u korišćenju penzije je 16 prema 14 godina u korist pripadnica lepšeg pola. Invalidi među poljoprivrednicima imali su prosek od deset godina uživanja penzije, jednako kod žena i muškaraca“, kažu u PIO fondu. 

Poslednjih meseci u Srbiji je, međutim, aktuelna priča o reformi penzijskog sistema i o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju. Mnogi tvrde da pomenuta statistika nije u potpunosti realna, jer, prema podacima Ujedinjenih nacija, prosečan životni vek u Srbiji je 74 godine, pri čemu muškarci prosečno žive 71,6 godina, a žene 76,8. Ako bi se granica podigla, za prosečnog muškarca u Srbiji uplata penzionih doprinosa postala bi apsurdna, jer bi na radni staž od 35 ili 40 godina penzije dobijali svega četiri ili pet leta.

U Srbiji, ali i u zemljama u okruženju često se vodi polemika o dužini vremena koje penzioneri provedu u penziji. Statistike se ne mogu porediti jer se ne koristi ista metodologija. Svi, međutim, pokušavaju da se na račun dužine uživanja penzije, izbore za reforme penzijskog sistema. I dok Evropa raspravlja o tome koja bi to bila granica za odlazak u penziju, u Srbiji je priča oko podizanja granice trenutno stavljena ad akta.

„Srpski penzioneri su među najmlađima u Evropi. Jedino je u Makedoniji isto kao kod nas, svi ostali su već uspostavili standarde i rade desetak godina duže nego Srbi“, kaže dr Dragana Dinić, sociolog Instituta za političke studije.

Po poslednjem istraživanju Ujedinjenih nacija o prosečnom životnom veku stanovnika zapadnog Balkana, u tom regionu najduže žive Albanci, a najkraće Srbi (74). Prosečni životni vek u Albaniji je 76,4 godine. Muškarci u toj zemlji u proseku žive 73,4, a žene 79,7 godina. Posle Albanije, najduže žive stanovnici Hrvatske, u kojoj je prosečan životni vek 75,7 godina - 72,3 za muškarce i 79,2 za žene...

 

Izvor: Tanjugbiz | 22. 1. 2014.

Poslednja godina staža ipak ulazi u obračun za penziju

Od predloga da poslednja godina radnog staža ne ulazi u obračun ukupnog iznosa penzija se odustalo i svi učesnici u izmenama penzijskog zakona bliži su predlogu da ta godina ostane u obračunu za penziju, izjavila je danas diretor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje Dragana Kalinović.

Ona na konferenciji za novinare rekla da se sada radi na tome da se utvrdi način kako će se upoređivati ta poslednja godina staža, da bi se penzija odmah mogla i obračunati. „Bio je predlog da li će poslednja godina da ulazi u obračun penzija u smislu rešavanja problema između konačnih i privremenih rešenja i svi koji su sagovornici, a koji rade na predlozima za izmenu zakona - PIO fond, ministarstvo, revizija, ombudsman, svi smo mnogo bliže predlogu da zadnja godina ostane u obračunu“, kazala je Kalinović novinarima.

„Svi smo odustali od predloga da zadnja godina ne ulazi u obračun“, istakla je ona. Kalinović je rekla da su svi akteri odustali od predloga da poslednja godina ne ulazi u obračun, ali „da se nađe pokazatelj statistike sa kojim bi se ta zarada poslednje godine staža upoređivala“.Grafikoni i procenti

Upitana za spekulacije u medijima da bi u narednom periodu za penzionere iznad 65 godina bila omogućena penzija od 200 evra, ona je rekla da nema osnova za takve priče. „To nije nešto što ima podlogu u bilo čemu što se dešava u nadležnim institucijama, takva razmišljanja ne postoje, koliko je nama poznato“, kazala je ona ukazujući da bi svaka dalja priča o tome predstavljala uznemiravanje javnosti. Svi koji su te starosti moći će da ostvare starosnu penziju, a ona će biti obračunavana prema zaradama koje su ostvarivali dok su radili, pojasnila je Kalinović.

Na konferenciji je rečeno da će biti ispoštovane preporuke koje je Fondu PIO dala Državna revizorska institucija - da se reši problem u vezi privremenog i konačnog rešenja za penzije, kao i da se reši način isplate penzija - na kućnu adresu ili preko tekućeg računa, odnosno da se utvrde i definišu troškovi za te namene. „Insistiraćemo da sve stvari budu precizno definisane“, rekla je Kalinović.

Na konferenciji bilo je reči i o tome kako se Fond PIO našao na spisku poreskih dužnika Poreske uprave. Finansijski direktor Ivan Milić objasnio je da je u pitanju „administrativna greška“ do koje je došlo prilikom knjiženja i da će taj problem biti otklonjen u narednih desetak dana u saradnji sa Poreskom upravom.

 

Izvor: Danas | 16. 1. 2014.

Svim budućim penzionerima samo 200 evra mesečno

Svi stariji od 65 godina u Srbiji imaće istu penziju i ona će biti reda veličine 20.000 dinara, ako prođe predlog sveobuhvatne poreske i penzione reforme koji priprema Ministarstvo privrede, saznaje Danas. Kako je za naš list potvrdio Aleksandar Stevanović, savetnik ministra privrede Saše Radulovića, plan je da se problem sa penzionim sistemom reši tako što bi se primanja budućih penzionera izjednačila i spustila na minimalni nivo dovoljan za život. Ova promena ne bi uticala na primanja sadašnjih penzionera.

Nemaština

Međutim, rešenje koje planira Ministarstvo privrede, prilično je radikalno. Ideja je da ubuduće državna penzija bude garant samo minimalnog prihoda dovoljnog isključivo za najbazičnije potrebe, odnosno ishranu. Svi koji žele da u starosti imaju za bilo šta više od najjeftinijeg obroka morali bi da „štede tokom radnog veka ili da sami sebi uplaćuju privatno penzijsko osiguranje“, kaže Stevanović, dodajući da je prema trenutnim računicama oko 200 evra mesečno dovoljno da se preživi.

Ministarstvo ima pripremljen i „plan tranzicije“ kako ovakav nagli zaokret ne bi oštetio zaposlene koji su sada u srednjim godinama ili pred penzijom, jer oni do skoro nisu ni imali mogućnosti da izdvajaju novac u posebne penzione fondove, očekivali su penziju prema visini uplaćenih doprinosa i sada više ne bi imali ni dovoljno vremena da uštede za njeno uvećanje.

„Onima koji bi u momentu donošenja novih pravila već imali neki radni staž, penzija bi se obračunavala iz dva dela. Prvi deo bi se isplaćivao kao i do sada, prema visini plate i godinama radnog staža ostvarenim do momenta donošenja novih pravila. Drugi deo penzije bi se obračunavao po novim pravilima i zavisio bi od broja godina koje je lice provelo na radu od momenta donošenja novih pravila do trenutka penzionisanja“, objašnjava Stevanović.

To bi na primeru zaposlenog koji sad ima 50 godina, ako bi se danas doneo novi zakon, značilo da bi on primao penziju koja bi se sastojala od penzije koju je do sada zaradio na osnovu uplaćivanih doprinosa i penzije obračunate po novim pravilima za period od 50. do 65. godine života. Dakle, ako bi po novim pravilima puna penzija bila 200 evra, on bi za tih 15 godina mogao da računa na 60, 70 evra penzije, plus ono što je zaradio do 50. godine života. „Ovakav sistem u kojem svi imaju istu minimalno garantovanu penziju, već postoji u zemljama poput Švajcarske i Kanade, ali i na Kosovu“, primećuje Stevanović.

Kada će i da li će Ministarstvo privrede ovaj predlog izneti pred Vladu, ostaje nejasno. Ministarstvo je pripremilo i Akcioni plan za ovu i narednu godinu, koji je deo Strategije za razvoj preduzetništva i konkurentnosti u kome se predlaže da svi građani imaju zdravstveno osiguranje, bez obzira na status, odnosno da „zdravstveno osiguranje ne bi trebalo da zavisi od toga da li poslodavac uplaćuje doprinose“. Iz toga se jasno zaključuje da zdravstveno osiguranje treba da imaju i oni za koje poslodavci nisu uplatili doprinose.

Međutim, resorni ministar Saša Radulović je naknadno izjavio da je došlo do „konfuzije“, odnosno da se ideja o univerzalnom pravu na zdravstveno osiguranje i njegovom finansiranju iz budžeta odnosi na poresku reformu koju je on predložio prošle godine, a koju je Vlada Srbije odbila, a da nezavisno od toga on smatra da Poreska uprava treba da pronađe način da natera sve poslodavce da uplaćuju sve doprinose, uključujući i onaj za zdravstvo. Tako je ostalo nepoznato šta zapravo piše u Akcionom planu i Strategiji za 2014. i 2015. godinu, odnosno šta se u tim dokumentima navodi kao način na koji ministar planira da realizuje univerzalno zdravstveno osiguranje u situaciji u kojoj neki poslodavci ne plaćaju doprinose.

Zbog toga nije izvesno ni da se predlog o penzionoj reformi nalazi u Strategiji za razvoj preduzetništva, iako bi smanjenje doprinosa za penzije svakako pomoglo privredi. Kao deo šire poreske reforme, moguće je da je Ministarstvo predlog o izjednačavanju budućih penzija već iznelo pred Vladu Srbije krajem prošle godine, ali da je predlog odbijen. Očigledno je jedino da ministar ne odustaje od ovog predloga, ali je pitanje kada će se on i formalno naći pred njegovim kolegama u Nemanjinoj 11.

Poznato je da je aktuelni penzioni sistem međugeneracijske solidarnosti neodrživ, jer je pravljen za vreme kada je broj radnika bio skoro trostruko veći od broja penzionera, a danas jednog penzionera izdržava manje od 1,5 radnika. Zbog toga, kao i zbog neredovne uplate doprinosa, danas se samo polovina novca potrebnog za isplatu penzija obezbeđuje iz prihoda PIO fonda, dok drugu polovinu redovno podmiruje država, direktno iz budžeta.

 

Izvor: Novosti | 27. 9. 2013.

U penziju sve kasnije, ko porani biće kažnjen

Radnici koji su u punoj snazi, u penziju će odlaziti znatno kasnije od starijih kolega koji su pri kraju staža. MMF ne odustaje od zahteva da (i) Srbija podigne starosne granice za odlazak u penziju kao što su to već učinile mnoge zemlje, pa se zato u Vladi Srbije upravo „prave analize o eventualnim uštedama“.

Ljubav

U Penzijskom fondu objašnjavaju da je Srbija već pooštrila uslove za odlazak u penziju, i dodaje da sadašnji zakon predviđa da starosna granica raste sve do 2023. godine. Tada će žene u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža, a muškarci sa isto godina i najmanje 40 godina rada.

Podizanje granica i uvođenje penala najviše će zaboleti prosvetare jer i u slučaju da imaju pun staž, a nepune propisane godine starosti, imali bi penziju manju za 6 odsto, 12 odsto, 18 odsto... srazmerno tome u kojoj godini odu u penziju.

 

Muškarci u ovoj godini mogu u penziju sa 40 godina staža i najmanje 54 godine života, a žena sa 35 godina i 4 meseca staža i 53 godine i 4 meseca života. Iduće godine će se jači pol penzionisati sa 40 godina staža i najmanje 54 godine i 4 meseca života, a žene sa 35 godina i 8 meseci staža i 53 godine i 8 meseci života.

A pošto ih leks specijalis - Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja - „juri“ u penziju kada napune jedan uslov, stavljeni su u diskriminisan položaj.

- Poseban apsurd je uvođenje penala svima koji ne ispune oba uslova za starosnu penziju - kaže Kovač, i dodaje da je besmisleno kažnjavati one koji su se prevremeno penzionisali jer oni već primaju umanjenu penziju. - A sada se predlaže dodatno smanjenje od šest odsto za svaku nedostajuću godinu, što je nečuveno, posebno ako se zna da u Srbiji od 1,7 miliona penzionera, pun staž ima tek trećina.

 

Izvor: Politika | 18. 9. 2013.

MMF: postojeći penzioni sisten neodrživ

Međunarodni monetarni fond, čija je delegacija nedavno bila kod nas, ponudio je našoj vladi svoje viđenje moguće reforme PIO fonda, u kojoj je najveća novina izjednačavanje starosne granice za odlazak u penziju žena i muškaraca – na 65 godina. Sadašnja starosna granica za žene je 60 godina.

U parku

Predloženo je, takođe, da se minimalna starosna granica za oba pola poveća sa 58 na 60 godina, tako što bi se 2024-2027. godišnje povećavala za po pola godine. Povećanje zakonske starosne granice za odlazak u penziju na 67 godina za muškarce i žene postiglo bi se 2023-2026. godine, godišnjim povećanjem za još pola godine.

MMF-ov predlog reforme penzijskog sistema predviđa i uvođenje penala za prevremeni odlazak u penziju. Za svaku godinu ranijeg odlaska u penziju penzija bi se umanjivala za šest odsto. Istovremeno, kasniji odlazak u penziju – za svaku godinu donosio bi odgovarajući procenat povećanja. Za sada nije precizirano koliko.

Predlagači smatraju da bi kombinacija izjednačavanja starosne granice odlaska u penziju žena i muškaraca i uvođenje penala donela najveće uštede.

Stav je stručnjaka MMF-a da je sadašnji penzioni sistem neodrživ. Po njima ciljano smanjivanje učešće penzija sa sadašnjih 13 na 10 odsto u bruto domaćem proizvodu moglo bi se dostići tek 2027. godine. Istovremeno, prosečna penzija bi pala sa zakonskih 60 na 43,3 odsto prosečne plate, što bi, bez sumnje, dovelo do siromašenja tog dela stanovništva. Najviše do 50 odsto prosečne plate.

U tom slučaju, sadašnja indeksacija penzija, odnosno njihovo povećavanje za procenat rasta potrošačkih cena – plus realan rast BDP-a, pod uslovom da je veći od četiri odsto godišnje – primenjivala bi se samo do 2022. godine. Posle te godine penzije bi se ravnale prema kretanju nominalnih zarada.

 

Izvor: Novosti | 18. 4. 2013.

Traže da radimo dve godine duže 

U Vladi Srbije ozbiljno razmišljaju o novom podizanju starosnih granica za penzionisanje. Ženama staž do 62. godine života, a muškarcima tek kad napune 67. Još nije stavljena tačka na pomeranje starosnih granica za penzionisanje!

Hoću li izdržati?

Ministarstvo finansija je, kako  saznaju „Novosti“, predložilo Međunarodnom monetarnom fondu reformu penzijskog sistema po kojoj bi se žene sa tržišta rada povlačile tek nakon 62. rođendana, a muškarci kad napune 67.

Prema važećem zakonu, uslovi za sticanje starosne penzije se podižu postepeno sve do 2023. godine. Tada će se staviti tačka na sve promene, a žene će u penziju odlaziti sa najmanje 58 godina života i sa 38 godina staža (sada mogu sa 53 godine i 4 meseca i sa 34 godine i 4 meseca staža), a muškarci sa isto godina, ali sa najmanje 40 godina rada iza sebe (sada mogu već sa 53 godine i osam meseci) - kaže Branislav Rašić, pomoćnik direktora Sektora za ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. - Ako nemaju više od 15 godina staža, muškarci u penziju mogu da idu tek kad napune 65 godina, a žene 60.

Ipak, u pripremi je novi predlog sa kojim nisu saglasni baš svi resori unutar Vlade. U predlogu je zapisano da bi se nove odredbe primenjivale od 2015. godine. Tada bi se granica podizala za po još dva meseca godišnje, pa bi završni rezultat bio postignut za 12 godina, odnosno 2027. godine.

- O reformi penzijskog sistema se razmišlja neprestano i razni se predlozi sastavljaju jer se penzije u mnogim resorima tretiraju kao neki remetilački faktor privrede, što je apsurdno - priča Dragi Vidojević, pomoćnik ministra rada, zapošljavanja i socijalne politike. - O održivosti sistema PIO svakako se mora razmišljati, ali se stanje ne može popravljati novim podizanjem starosnih granica, a naročito ne ženama.

Vidojević dodaje da se o novim uslovima za starosnu penziju u Srbiji ne može ni razmišljati i da je nedopustivo da se rešenja iz drugih zemalja „preslikavaju“. Pre svega jer se na Zapadu živi drugačije, uslovi rada su bolji i bezbedniji, a životni standard veći.

PLAĆALI BI ŠTETU TUĐIH GREŠAKA


Besmisleno je podizati dalje starosne granice jer je kod nas i očekivano trajanje života kraće nego u razvijenim zapadnim zemljama. A za loše finansijsko vođenje fondova nisu krivi ni radnici ni penzioneri, pa je nepošteno da oni na kraju plaćaju štetu.

U Fiskalnom savetu Srbije, međutim, nemaju ništa protiv da se starosne granice dodatno revidiraju, jer su već to učinile i druge evropske zemlje. Ipak, oni smatraju da samo promene starosnih uslova neće doneti uštede ako se uz njih ne primeni i sistem „aktuarske pravičnosti“: - To bi značilo da se penzijska naknada umanjuje za šest odsto za svaku godinu penzionisanja pre regularne starosne dobi, odnosno da se naknada uvećava za šest odsto za svaku godinu penzionisanja nakon regularne starosne dobi - objašnjava Nikola Altiparmakov iz Fiskalnog saveta.

On računa da bi očekivane uštede - od oko 0,1 odsto BDP u prvim godinama primene - bile povećavane tokom vremena i da bi iznosile blizu 0,4 odsto BDP nakon petnaestak godina, kada bi se dostigli puni dugoročni efekti: - Bez ovoga nije smisleno dalje podizanje granica jer se samo na ovaj način može povećati motivacija radnika da se bez finansijskih posledica penzionišu pre vremena.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute