Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Radeći zajedno na oporavku Evrope, Berlin, Nemačka

 

U Berlinu, glavnom gradu Nemačke, održana je završna konferencija u okviru Projekta “Working together for European recovery: workers involvement in companies’ future as a cornerstone” („Radeći zajedno na oporavku Evrope: učešće radnika u kompanijama kao temelj budućnosti“). Na Konferenciji, otvorenoj 27. oktobra 2016. godine, kao kolektivna članica Uni Global Union u delu UNI Finance Europa, u okviru aktivne međunarodne saradnje, Sindikat finansijskih organizacija Srbije – SFOS je ostvario svoje punopravno učešće i dao je aktivan doprinos.

Projekat je vodila kompanija Syndex, proaktivni partner u projektima Evropske unije. Nakon završetka dvodnevne konferencije ostao je utisak organizacije na najvišem nivou, budući da nije lako okupiti predstavnike na najvišem nivou evropskih organizacija, kao što su: UNI Global Union (globalna sindikalna centrala za sektor usluga, veština i zanata), European Transport Workers Federation (Evropska federacija radnika zaposlenih u transportnom sektoru), IndustriAll European Trade Union (Sindikat radnika u teškoj industriji), The Federation of Public Service Union (Federacija sindikata u javnom sektoru).

Syndex je kompanija sačinjena od 450 konsultanata i stručnjaka zaduženih kako za ekonomski, tako i socijalni aspekt zaposlenih, koja pruža podršku predstavnicima radnika i sindikatima u Evropi, koja se već 45 godina uspešno bavi održavanjem raznih oblika edukacije, kroz treninge i obuke predstavnika radnika u nacionalnim sindikatima, kao i predstavnicima evropskih saveta rada (European Works Councils; u daljem tekstu: EWC).

Učešće radnika u kompanijama kao temelj budućnosti

Planirano je da se u toku dva dana dotakne nekoliko „gorućih“ tema povezanih sa radom EWC, ali i poslednjim dešavanjima u svetu i Evropi. Ključne teme konferencije bile su: (1) revizija Direktive o EWC; (2) Brexit i njegov uticaj; (3) novi ugovori postignuti u saradnji sa EWC i (4) pregovaračke tehnike i alati koji su na raspolaganju članovima EWC i sindikatima, čiji su predstavnici zastupljeni u EWC.

Zamenik generalnog sekretara IndustriAll Europe Silvijen Lefebr (Sylvain Lefebre) je govorio o reviziji Direktive o EWC koju Evropska komisija priprema za proleće 2017. godine. Ta direktiva se, zapravo, zalaže za poboljšanje protoka informacija i socijalni dijalog između predstavnika zaposlenih i menadžmenta kompanija. Preko 10 miliona zaposlenih u okviru Evropske unije imaju pravo na informacije i konsultacije o odlukama u kompanijama na evropskom nivou kroz njihove evropske savete rada. Direktiva koja se odnosi na evropske savete rada primenjuje se na kompanije sa 1.000 ili više zaposlenih, uključujući najmanje 150 zaposlenih barem u dve zemlje članice EU.

Jedan od ključnih elemenata u evropskoj socijalnoj politici je unapređenje socijalnog dijaloga. To jasno proizilazi iz člana 138 Ugovora o osnivanju Evropske unije, u kome je jasno izrečeno: „Komisija ima zadatak da unapređuje konsultacije između uprave i rada na nivou Unije i da preduzima sve relevantne mere u cilju potpomaganja njihovog dijaloga kroz obezbeđenje uravnotežene podrške partnerima“. Inače, EWC je ustanovljen septembra 1996. godine Direktivom 94/45/EC, poboljšana decembra 1999. godine amandmanima iz Direktive 97/74/EC, dok su važeće izmene usvojene su Direktivom 2009/38/EC usvojenom maja 2009. godine od strane Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije.

Svi učesnici konferencije su stava da direktiva ima i dobrih i loših strana i da je revizija svakako potrebna. Glavni cilj direktive je bio da se poveća broj članova EWC, što se od dana njenog usvajanja do sada nije desilo. Mišljenje koje se može primeniti i na nacionalni nivo sindikalnog delovanja (svakako i na našu zemlju) jeste da veći broj članova, posebno stručnih, koji vladaju tehnikama socijalnog dijaloga, može i mora doprineti većoj pregovaračkoj moći sindikalnih organizacija, odnosno radnika, a samim tim ostvarivanju boljih uslova prilikom pregovaranja i sklapanja kolektivnih ugovora.

Revizija direktive se mora pozabaviti i terminologijom koja je korišćena, jer se dešavalo da se različito tumači i primenjuje u pojedinim zemljama Evropske unije. Kroz reviziju je takođe potrebno naglasiti da prisustvo stručnih predstavnika EWC u pojedinim zemljama i kompanijama nije dovoljno zastupljeno. Da li zbog kulturnih razlika ili jezičke barijere, neke kompanije i sindikalne organizacije koriste predstavnike EWC daleko više nego druge, a upravo cilj direktive jeste da svi zaposleni koji na bilo koji način ostvaruju prava kroz EWC imaju transparentnu, efikasnu i podjednaku pomoć stručnih predstavnika EWC.

Ono što takođe nije zadovoljavajuće i mora biti predmet revizije jeste korišćenje sredstava iz fonda EWC, koja čini se nisu dovoljno iskorišćena. Upravo nedovoljan broj projekata i konferencija poput ove - jedna do dve godišnje - govori u prilog tome.

Direktiva nije na dobar način rešila pristup poverljivim informacijama – potreba za preciznom definicijom, kako do njih doći i kako je moguće njihovo razmenjivanje, kao i kada se neka od strane može pozvati na potrebu čuvanja poverljivih informacija koje se razmenjuju na sastancima EWC sa predstavnicima menadžmenta. Naglašeno je da se kroz reviziju mora podići i pitanje poboljšanja prava žena i veća zastupljenost žena u EWC.

Zaključak ove diskusije je da revizija Direktive potrebna, ali da se ona mora sprovesti na krajnje oprezan način, jer Evropska komisija više nije toliko blagonaklona njenim daljim izmenama i, izgleda, ne podržava taj stav u meri u kojoj je to ranijih godina činila.

Radeći zajedno na oporavku Evrope

Naredna tema se odnosila na “Brexit” i njegov uticaj na radnike, predstavnike zaposlenih, sindikate i članove EWC iz Velike Britanije.

Predstavnik Syndex-a iz Velike Britanije Dejvid Teren (David Tarren) je na veoma zanimljiv i šarmantan način izneo svoj i, može se reći, stav većine zaposlenih u Velikoj Britaniji nakon izglasavanja na referendumu da njihova zemlja napusti članstvo u Evropskoj uniji.

Kroz izlaganje se, zapravo, mogla napraviti paralela sa našom zemljom, odnosno činjenicom koliko je važno što je SFOS članica jedne tako velike organizacije kao što je Uni Global Union i što na taj način ostvaruje određena prava kroz EWC, odnosno ima bar deo mogućnosti koje kompanije zemalja članica Evropske unije poseduju.

Postavljeno je pitanje šta će se desiti sada kada radnici iz Velike Britanije više ne budu bili iz zemlje članice Evropske unije i kada, kao takvi, gube prava na članstvo u pomenutim organizacijama.

Istaknuto je da je kampanja za referendum bila najružnija kampanja ikada. Političari su imali glavni uticaj na tok i rezultat referenduma, a mišljenje i prava radnika su stavljena po strani (nama prilično poznato). Plate srednje i najniže plaćenih radnika u Britaniji su značajno pale od tada, a njihovo nezadovoljstvo je za neočekivano kratak period od referenduma do danas drastično poraslo. U Velikoj Britaniji više ne postoji slobodan protok radne snage, čime je tržište zatvoreno za dosadašnji ulazak nekvalifikovanih radnika (uglavnom iz zemalja istočne Evrope) i izlazak visokokvalifikovanih radnika. Zbog svega toga mnoge kompanije i radnici razmišljaju da napuste Britaniju, a samim tim i radnici i predstavnici EWC, što svakako pogorašava uslove i prava koja su do sada imali. Međunarodni sudovi, koji su do sada rešavali sporove, to više neće raditi, jer će se unutrašnjim pitanjima prekršenih prava radnika baviti samo sudovi Britaniji.

Sindikalne unije, predstavnici radnika, sami radnici, odnosno svi članovi EWC svakako na raspolaganju imaju sve što im jedna takva institucija može pružiti: protok informacija razmena mišljenja, savetovanja, pristup ostalim članovima, učešća na stručnim skupovima, treninzima, obuci i usavršavanjima.

Ajlin Konkon (Aline Conchon) iz InustriAll Europa i Kladuija Seler (Claudia Saller) iz UNI Europa upravo su o tome govorile. U svojim izlagnjima iznele su jedan od poslednih primera pregovora i, naposletku, uspešno potpisanog kolektivnog ugovora, koji su predstavnici zaposlenih uz pomoć sturčnih članova EWC sklopili sa menadžmentom kompanije ENGIE iz Francuske i koji će biti primenjivan na sev zaposlene u svim zemljama u kojima ta kompanija posluje. Nakon analize grane i sektora u kome kompanija ENGIE posluje, odnosno trenda profitabilnosti koji opada, predstavnici zaposlenih ove grupacije su, uz preporuku stručnih kolega iz EWC, zahtevali sastanak sa menadžmentom, pre nego što je do bilo kakvih promena uopšte došlo.

Prognozirajući da će zbog (o)padajućeg trenda u grani broj zaposlenih morati drastično biti smanjen, predstavnici zaposlenih su tražili rešenja koja mogu ublažiti taj proces. Od menadžmenta su tražili da se radnicima omogući prekvalifikacija, dodatni treninzi i obuka kako bi ostali zaposleni, makar i na nekoj drugoj poziciji u kompaniji. Od menadžmenta su tražili da ponude fond od 10 miliona evra za obuke zaposlenih za prekvalifikacije. Zahtevali su i da se u slučaju zatvaranja radnog mesta, zaposlenom pre otpuštanja moraju ponuditi minimum tri alternativna radna mesta. U slučaju da postoji otvoreno radno mesto u drugom gradu, regionu, zaposlenom se ne sme dati otkaz, a da mu prethodno nije ponuđena opcija preseljenja i rada na drugoj lokaciji.

Pregovori su naravno bili mukotrpni i dugotrajni, ali zahvaljujući stručnoj pomoći, tehnikama pregovaranja i socijalnog dijaloga kao jednog od najvažnijih oruđa, kolektivni ugovor je sklopljen pre nego da je kompanija stupila u program reorganizacije i konsolidacije. Zaposleni su bili sigurni, a čak su obezbeđeni bonusi radnicima koji su bili dovoljno fleksibilni i spremni da sa svojim porodicama pređu u drugi grad i region kako bi radili na slobodnoj poziciji u tom trenutku.

Sve što je predstavnik SFOS-a čuo na ovoj konferenciji deluje neprimenljivo i decenijama daleko od prava koji zaposleni u Srbiji mogu ostvariti, međutim u razgovoru sa kolegama ohrabrena sam stavom da svako u svom okruženju mora delovati i koristiti ono sto mu se pruža i čime raspolaže i da je to proces koji neumitno teče.

Kroz jačanje organizacija predstavnika zaposlenih i sindikata, koji će stručno, efikasno i profesionalno koristiti resurse koje imaju, svi moramo dati puni doprinos jačanju i uticaju koji radnici imaju u našoj zemlji. Preko noći se ništa ne može desiti, malo po malo, dan po dan, godinu po godinu, sigurna sam da ćemo na nekoj od sledećih konferencija mi dati jedan od primera bar približno uspešnih pregovora ostvarenih u korist radnika.

 Pasoš UNI Global Union

Predstavnik SFOS-a iz Sindikata Alpha Bank Srbija AD Beograd Nada Nestorovski je sa svojim kolegama iz Evrope ravnopravno učestvovala na ovoj završnoj konferenciji i dala je svoj doprinos u izučavanju navedenih tema i ostvarenju zajedničkih ciljeva radnika iz sveta finansija Evrope – učešće radnika u kompanijama kao temelj budućnosti.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute