Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Prekrajanje Zakona o radu - prvi čin tragikomedije

Šta će biti sa Zakonom o radu

 pitanje

 

Najavljene izmene i dopune Zakona o radu unele su uznemirenost među radnike širom Srbije, koji opravdano strahuju za svoju budućnost.

Šta se sve dešavalo od tog 21. oktobra 2013. godine, kada je dostavljena Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, preko objavljivanja, pa potom odustajanja od Nacrta tog zakona, hronološki je zabeleženo ovde.

Dakle, bio je to je pokušaj prekrajanja Zakona o radu, iako nikome nije jasno sledeće: zašto se Zakon uopšte menja; koje predložene izmene će i na koji način poboljšati privredno okruženje, smanjiti sivu ekonomiju i doprineti većem zapošljavanju; zašto sve predložene izmene donose drastično smanjenje prava zaposlenih, a ne i drugih učesnika u procesu rada; zašto nije predviđeno povećanje obaveza i odgovornosti države za stvaranje povoljnijih uslova poslovanja; koji su to instrumenti kojima će biti obezbeđena u praksi primena novog, izmenjenog zakona, kada se ni važeći zakon ne primenjuje i čak se drastično krši...

Pozivanje šefa resora privrede Saše Radulovića na evropsko zakonodavstvo prilikom odbrane Nacrta zakona o radu kosi se sa mišljenjem sindikata i stručne javnosti. Dok ministar tvrdi da je Nacrt političkom voljom povučen na doradu, radnička udruženja ocenjuju da on neovlašćeno, nelegitimno i bez pravih argumenata brani i nameće ovaj antievropski, antiradnički, antisindikalni i antimodernizacijski dokument.

Ministar je gluv na opravdane primedbe stručne javnosti da bi se ovim predlogom kršile najvažnije konvencije Međunarodne organizacije rada - o sindikalnom delovanju i pravima, kolektivnom pregovaranju, socijalnom dijalogu, dostojanstvenom radu i slično. Prekršena je i Deklaracija o ljudskim pravima, a suprotan je direktivi Evropske unije o jednakim pravima zaposlenih sa punim i nepunim radnim vremenom, na neodređeno i određeno vreme. Odstupa se i od preporuka EU i prakse najrazvijenijih njenih članica da je nedeljno radno vreme u sedam dana ukupno 48 sati. Uveliko se gazi i konvencija MOR o dostojanstvenom radu. Anticivilizacijski karakter ogleda se i u brisanju dostignuća o osmočasovnom radnom danu, pravu na sindikalno organizovanje i generalni štrajk. To su radnici tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca dobili još 1919. godine.

Zaboravlja se da ne možemo imati humano radno i socijalno zakonodavstvo kao recimo u Nemačkoj, Italiji, Holandiji, ako nema pravne države. Nije stvar samo doneti zakon, već ga treba i poštovati. Takođe, uslovi rada i standard u Srbiji nisu isti kao na Zapadu, pa je često nemoguće upoređivati i primenjivati pojedine zakonske odredbe.

Fleksibilno radno vreme, koje zagovara Nacrt, postoji u nekim evropskim zemljama zbog žena koje žele upola kraće da rade uz mogućnost manje zarade, a taj princip je neprimenljiv u Srbiji, jer su plate ovde već poodavno obezvređene.

Konačno, u Evropskoj uniji, čak i u vreme krize, broj zaposlenih na određeno vreme, sa nepunim vremenom ili drugim oblicima fleksibilnih radnih odnosa ne prelazi 17-19 odsto od ukupno zaposlene radne snage. Ali u zemljama u tranziciji većina sklopljenih radnih ugovora je (80-90 odsto) na određeno vreme. Ovaj podatak jasno sve govori...

 

I dok se nepuna tri meseca dešavalo to što nam se dešavalo, ministar privrede Saša Radulović govorio je da sindikati moraju da prekinu da „šire laži“ o tome šta donose izmene Zakona o radu i upozorava da će Srbija biti „osuđena na propast“ ukoliko se taj zakon ne usvoji. Govorio je ministar da „laži“ o tome šta sadrži Zakon o radu „sada prevazilaze sve granice“. Tako, objašnjavao je on, nisu tačne izjave da će doći do smanjenja plata za 35 odsto tokom godišnjeg odmora, da će svima biti smanjene plate za iznos za minuli rad, ili da radnik mora da bude 24 sata dostupan poslodavcu. „Podmetanja kako će na osnovu tog zakona svi da izgube radna mesta, zaista su krajnja neozbiljna, a neistine plasira jedna politička stranka zajedno s nekim sindikatima“, ponavljao je ministar, ali je izbegavao da kaže koja stranka. Naglašavao je da je očigledno da taj zakon „dira u velike interese parazita sistema koji uništavaju čitav sistem zbog kojeg Srbija beleži veliki gubitak radnih mesta u poslednjih deset godina“. Radulović je stalno isticao da se Zakon o radu mora promeniti jer je to preduslov privrednog rasta.

 pinocchio mask

Ovakav rečnik, svakodnevni nastupi, pa još o Zakonu o radu, za koji uopšte nije bio nadležan, više govori o gospodinu ministru Raduloviću nego o dobrim namerama prema radnicima i građanima. U njegovim izjavama često se koriste termini kao „laži“,  „blato“,  „propast“, a da za to nema prave argumente.

Umesto njih ispoljava drskost, bahatost i često ponavljanje neistina. Svako ko pročita Nacrt zakona o radu može da se uveri da Radulović ne govori istinu. Posebna je i njegova matematika dokazivanja da se ne gubi na zaradama, za vreme godišnjeg odmora i bolovanja, a da se samo bori protiv privilegija i parazita.

Zanimljivo je da većini promiče činjenica da je formalan predlagač ovakvih izmena Zakona o radu, koje izazivaju najviše kontroverzi, zapravo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje vodi predsednik Partije ujedinjenih penzionera Jovan Krkobabić, a ne Ministarstvo privrede. Za reformu radnog zakonodavstva aktivno se zalagao samo ministar privrede, dok ministra rada, iz krugova njegove nadležnosti, čini se tako, jedino zanimaju penzije. Deluje i da verovatno niko drugi ne želi da se bavi nepopularnim stvarima, osim ministra privrede, koji čini se da kao nestranačka ličnost poručuje da ne brine previše o sledećim izborima. Naravno, ministar privrede može mirno da nudi ostavku, jer je skupštinska većina odavno obezbeđena. Srbiji ne preti „propast“ od ne usvajanja Zakona od radu, već od njegove primene i novih zaduživanja. Svi zakoni koje ministar pominje su u paketu finansijskih ucena Svetske banke, za kredit od 250 miliona dolara. Ukratko, ministar brani svoje lične interese i interese krupnog kapitala.

I onda, nakon silne halabuke, u ponedeljak 20. januara 2014. godine prvo je objavljena vest da je povučen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, a zatim je vicepremijer Aleksandar Vučić pojasnio da Zakon o radu nije povučen iz procedure, dodajući da taj nacrt nije bio ni u Vladinoj, a kamoli u skupštinskoj proceduri. „Mi smo samo rekli da smo spremni da razgovaramo o svemu, da nađemo zajednički imenitelj bar kad je reč o nekim pitanjima i to i s radnicima, poslodavcima i sindikatima. Mislim da je to na radost svih građana ove zemlje, da pokušamo da to uradimo u narednih mesec, dva ili tri, da donesemo dobar zakon koji će omogućiti lakše poslovanje poslodavcima i normalan položaj radnika koji će biti stimulišući, a ne demotivišući“, rekao je Vučić.

Pretpostavka (oboriva) je da je razum pobedio i da je dogovor moguć. Budućnost će to već potvrditi, ili opovrgnuti... A i izbori su tu...

 

>>>  29/1/2014

Radulović je sramota za Srbiju 

Siniša Mali: „Radulović je sramota za Srbiju i velika je greška Aleksandra Vučića što ga je postavio za ministra privrede“. Na pitanje novinara kako ranije nisu shvatili da je Radulović sramota za Srbiju i zašto ga odmah nisu smenili već sačekali da sam podnese ostavku on je rekao da je to pitanje za Vladu Srbije: „Vlada je zakasnila i trebalo je da ga smeni.

Predlog za razrešenje Saše Radulovića poslednja je odluka koju je u sredu donela Vlada Srbije u punom kapacitetu. Ministar privrede „otpušten“ je neposredno pre nego što je predsednik Tomislav Nikolić zvanično raspisao izbore.

Taj predlog za razrešenje neće se naći pred poslanicima u Narodnoj skupštini pošto je ona raspuštena, ali je premijer iskoristio svoje pravo i već imenovao Igora Mirovića za koordinatora u važnom ekonomskom ministarstvuTako će Radulović, koji je podneo i ostavku, strogo proceduralno ostati „ministar u postupku razrešenja“ sve dok se ne izabere nova vlada. Ipak, faktički mu prestaju sve dužnosti u Nemanjinoj.

Povodom Radulovićeve optužbe da je kabinet prvog potpredsednika glavni kočničar reformi, oglasio se u sredu i Siniša Mali, predsednik Privremenog veća Beograda: „Radulović je sramota za Srbiju i velika je greška Aleksandra Vučića što ga je postavio za ministra privrede. On je kočničar reformi i ništa nije uradio za privredu. Šest meseci se bavio samo svojom promocijom. Mesecima, koliko je bio ministar Radulović se bavio samo ličnom promocijom ličnim kartama Javnih preduzeća i zakonima koji su njega interesovali, kako bi verovatno osigurao sebi neko buduće mesto stečajnog upravnika“.

Mali navodi da je upravo Radulović doveden da sprovodi reforme, a da su mu sada svi krivi: „Umesto reformama, bavio se samo zakonom o stečaju, kako bi sebe obezbedio. Nije doveo nijednog investitora, ali ih je terao, jer nije davao saglasnost za njihove poslove ili nije uopšte hteo ni da ih primi na razgovor“.

On kaže da je Vučić upravo zbog reformi postavio ministre Lazara Krstića i Sašu Radulovića: „Prvi se snašao, drugi nije. Ne razumem zašto je Aleksandar Vučić kočničar reformi zato što je zaustavio zakon o radu da bi prvo seo i razgovarao s radnicima“, objašnjava Siniša Mali.

 

>>>  28/1/2014

Ko je kočničar srpske privrede: Radulovića pobija struka

Ministar privrede u ostavci Saša Radulović ponovo je uzburkao javnost, i to ne samo stručnu, nego i onu radničku, jer je njegova optužba na račun kabineta prvog potpredsednika vlade da je glavni kočničar svih reformi, izazvala lavinu reakcija u kojima se kao upravo Radulović apostrofirta kao glavna smetnja reformama, a njegove optužbe ocenjuju kao deo političke kampanje. trio

Tako je ministar finansija Lazar Krstić, tvrdeći da nema utisak da je kabinet vicepremijera kočničar reformi, izjavio da on misli upravo suprotno, da je „Vučić prvi koji je pokrenuo temu da se o tim reformama razgovara“.

Ekonomista Aleksandar Sstulić, s druge strane, tvrdi da je upravo Radulović opterećivao preduzeća nepotrebnim zahtevima, uz potpuno odsustvo dijaloga ne samo sa sindikatima i radnicima, nego i privrednim subjektima, a da se pri tome nedovoljno posvetio zakonu o radu,da je insistiranjem na ličnim kartama bespotrebno iscrpljivao preduzeća, te da je od državnih agencija želeo da napravi neke hibride.

Ako je neko kočničar, onda je to Radulović, tvrdi i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović, koji je danas odbacio optužbe bivšeg ministra privrede da je sindikat „instruiran“ da se protivi njegovim predlozima, koje, uzgred, kako je objasnio, nisu mogle da razumeju ni njegove kolege iz Vlade.

Samostalni savetnik u Privrednoj komori Srbije Zoran Novaković uveren je da su ocene koje je bivši ministar dao loše i dnevnopolitički sračunate, „možda i procene rezigniranog čoveka“, ne sumnjajući, kako je naveo, u njegove dobre namere.

Ne želeći da komentariše stav koji izgleda drugačije „dok se igra u jednom timu i navija za njega, a kada taj tim nije zadovoljan mojom ulogom, onda ja pričam loše o tom timu“, ekonomista Vladimir Krulj izjavio je da ga više brine pitanje investicija, koje je krucijalno za održivi razvoj srpske ekonomije, ocenjujući da je bilo potpuno normalno da je to trebalo da radi Ministarstvo privrede. „Nije mi baš jasna ta vrsta konotacije, gde drugi ljudi u Vladi Srbije, koji su učinili sve da dovedu investicije... budu na bilo koji način napadnuti“, rekao je Krulj.

U obrazloženju ostavke Radulović je danas pojasnio da nijedna od reformi nije sprovedena, paket mera ekonomske stabilizacije, na kojem su radili Ministarstvo finansija i kabinet prvog potpredsednika, potpuno je promašen, budžet za 2014. neodrživ je i neozbiljan, a sadašnja ekonomske politike svojevrsni je miks svih propalih politika prethodnog ministra finansija, uz razna arapska, kineska, ruska, beloruska i druga čuda i netransparentne ugovore.

 

>>>  25/1/2014

Ministar privrede Saša Radulović podneo ostavku 

Kako je objašnjeno u Ministarstvu privrede, razlog za ovu Radulovićevu odluku je nepostojanje političke volje za sprovođenje reformi u Nemanjinoj 11. Svi sindikati bez razlike pozdravljaju tu ostavku, jer je u interesu odbrane nacionalne ekonomije i odbrane prava radnika, mada su očekivali da Radulović bude smenjen. 

Ministar privrede Saša Radulović podneo je ostavku na tu funkciju. Kako to obično biva, po starom srpskom običaju svi su krivi osim mene“, iz Ministarstva privrede su poručili da su za Radulovićev odlazak odgovorne njegove kolege iz Vlade i to zbog nepostojanja političke volje za sprovođenje reformi. Nije bilo ni reči o katastrofalnim zakonima, štrajku radnika, nezadovoljstvu sindikata, novcu koji je sakrio od Agencije za borbu protiv korupcije... Zanimljivo je da je Radulović ostavku podneo baš u danu kada je Aleksandar Vučić obelodanio da ćemo ipak ići i na republičke izbore.

Radulović je prethodnih dana izjavljivao da je, ukoliko odmah ne prođu sistemski zakoni, posebno zakoni o privatizaciji i stečaju, to siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore. Radulović je istakao da, ukoliko se reforme ne sprovedu, za njega nema svrhe da ostaje u vladi i da će podneti ostavku, jer: ako reforme ne mogu da se sprovode, ja više neću biti ministar“.

Inače, Ministarstvo privrede je dan ranije zahtevalo od Vlade da do 1. februara 2014. godine zakaže vanrednu sednicu Skupštine na kojoj bi se raspravljalo o četiri ključna zakona, i ocenilo je da su protesti sindikata politički instruisani u cilju potpunog zaustavljanja reformi. Predloženo je da se raspravlja o Predlogu zakona o privatizaciji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o stečaju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za privatizaciju i Predlogu zakona o izmenama i dopunama zakona o Agenciji za osiguranje i finansiranje izvoza. U protivnom, ako do zakazivanja ne dođe, to će biti siguran znak da je vladajuća koalicija odustala od reformi, ocenjeno je u tom ministarstvu.

Lideri Saveza samostalnih sindikata Srbije i Udruženih granskih sindikata Nezavisnost“ su na dan podnošenja tog zahteva Ministarstva privrede razgovarali i s premijerom Ivicom Dačićem, a posle sastanka su izjavili da se zakoni o stečaju i privatizaciji neće naći na dnevnom redu Skupštine Srbije dok se o njima ne izjasni Socijalno-ekonomski savet, a za Zakon o radu biće formiran poseban tim. Razgovorom sa premijerom, praktično je okončan protest sindikata i radnika preduzeća u restrukturiranju, u kome je učestvovalo nekoliko hiljada radnika iz Srbije. I, stigosmo do ostavke...

Predsednik UGS Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je da je pitanje kako je neko, kao što je ministar privrede Saša Radulović, mogao da dođe na tu funkciju, imajući u vidu da nije imao dovoljno znanja da taj posao obavlja. Postoji misterija njegovog dolaska na tu funkciju. Došao je čovek koji ima znanje iz ekonomije dovoljno za stečajnog upravnika“, izjavio je Čanak. Prema njegovim rečima, Radulović nema znanje iz makroekonomije i javnih finasija, koje je bitno za sprovođenje reformi u privredi. Čanak, takođe, smatra da Radulović odlazi sa te funkcije zato što je ljut na Vladu Srbije. On odlazi zato što je ljut. On se ljuti na Vladu, na premijera, na sve, kao da su mu pokvarili neki privatni biznis, kao da je njegovo ministrovanje bilo neka njegova privatna biznis avantura“, rekao je Čanak.

Podsećanja radi, vicepremijer Aleksandar Vučić je u septembru 2013. godine predložio konsultanta Sašu Radulovića za ministra privrede u rekonstruisanoj Vladi Srbije. Pre nego što je postao ministar privrede Radulović je bio ekonomski konsultant. Završio je elektrotehnički fakultet na smeru automatika i elektronika. Mediji prenose da je živeo u Nemačkoj, Kanadi i SAD, kuda je otišao krajem osamdesetih godina. Samostalni je preduzetnik od 1998. godine i, kako je sam izjavljivao, vodio je nekoliko kompanija i bio aktivni učesnik buma“ čuvene Silicijumske dolineU Srbiji je ponovo od 2005. godine i to kao stečajni upravnik više različitih preduzeća i vlasnik privatne firme E-market“ d.o.o. Najčešće se u javnosti pojavljivao kao konsultant za investicije i poreski sistem, ali se bavio i publicistikom, tumačeći privredno i finansijsko stanje zemlje.

 

>>>  23/1/2014

Radulović ujedinitelj

 tabla

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost“ održali jednosatni štrajk upozorenja da bi izrazili nezadovoljstvo predloženim izmenama i dopunama Zakona o radu. Štrajk je pokazao da zaposleni u Srbiji ne žele reforme na način na koji predlaže ministar privrede Saša Radulović, a čiji teret treba da podnesu jedino radnici.

Sindikati su taj štrajk najavili još pre desetak dana, kada su zatražili povlačenje Zakona o radu na doradu, i povlačenje iz skupštinske procedure zakona o privatizaciji i stečaju, kao i smenu ministra privrede Saše Radulović.

Prvi potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić je, početkom nedelje, nakon sednice Socijalno-ekonomskog saveta, objasnio da nacrt izmena Zakona o radu nije bio ni u vladinoj, a kamoli u skupšinskoj proceduri i da će se u narednih mesec, dva ili tri nastojati da se donese dobar zakon koji će omogućiti lakše poslovanje poslodavcima i normalan položaj radnika.

Sindikati ipak nisu odustali od najavljenog štrajka upozorenja, kao ni od protesta predstavnika preduzeća u restrukturiranju, koje su najavili za 23. januar. Štrajk je, kako je i najavljeno u saopštenju organizatora, sproveden na radnim mestima u preduzećima i ustanovama širom Srbije u periodu od od 11 do 12 sati.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović izrazio je očekivanje da će se u dijalogu oko izmena Zakona o radu pronaći kompromisno rešenje između predstavnika sindikata, poslodavaca i države. Kako je rekao, sindikati nisu odustali od jednosatne obustave rada, jer je on sada štrajk upozorenja da se situacije poput ove oko izmena Zakona o radu, ne ponove. Ovo je velika pobeda sindikata, radnika, vas novinara.. Hvala ministru Raduloviću – ujedinitelju. Ovakav uspeh nisu postigle nikada ni lideri sindikata, niti ijedan ministar u istoriji Srbije“, rekao je Orbović na konferenciji za novinare. Očekujem da konačno dođe do socijalnog dijalog. U suprotnom, vraćamo se protestima, koji će biti mnogo radikalniji“, zaključio je Orbović.sr protestPredsednik UGS Nezavisnost“ Branislav Čanak izjavio je da će sindikati pregovarati o Zakonu o radu isključivo sa resornim Ministarstvom rada, zapošljavanja i socijalne politike, a ne sa Ministarstvom privrede. Naše resorno ministarstvo mora da obavlja ove poslove, a ono je otišlo u doboku ilegalu i prepustilo svoj ključni zakon drugom ministarstvu. Mi nećemo da pregovaramo sa Ministarstvom za privredu o Zakonu o radu“, istakao je Čanak.

Sindikat lekara i farmaceuta Srbije se pridružio štrajku upozorenja i obustavio je rad u svim zdravstvenim ustanovama u kojima imaju članstvo od 11 do 12 sati. Sindikat medicinskih sestara i tehničara u Kliničkom centru Srbije takođe je u tom vremenu stupio u štrajk i organizovao je skup na heliodromu, gde su se zaposlenima obratili sindikalni predstavnici. Jednosatnom štrajku su se, kako je najavljeno, priključili i članovi Sindikata srpske policije. Jednosatnom štrajku upozorenja priključio se i Sindikat radnika u prosveti, koji u periodu od 11 do 12 sati nisu održali jedan školski čas.

Štrajkovala su javna preduzeća, 90 odsto zdravstvenih ustanova, 674 škole, privatne kompanije, kao što su Fijat, Jelen do, BAT, Knjaz Miloš... Lideri dva sindikata ukazala su da je u nekim preduzećima, poput pošta, Železnica Srbije, Mađar Soa..., bilo pritisaka poslovodstva da se štrajk ne održi, ili da se ograniči na minimum procesa rada, ali da je uprkos tome sproveden.

Predsedništvo Konfederacije slobodnih sindikata je, u skladu sa novonastalom situacijom povodom privremenog obustavljanja aktivnosti u vezi izmena i dopuna Zakona o radu, donelo odluku o zamrzavanju štrajka zakazanog za 23. januar. Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović je uputio dopis predsedniku i potpredsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću sa zahtevom da predstavnici KSS-a budu uključeni u rad Socijalno-ekonomskog saveta, radna tela i novu radnu grupu za izradu izmena i dopuna Zakona o radu, jer ta sindikalna centrala ima dokazanu reprezentativnost na nivou Republike Srbije u skladu sa važećim zakonskim propisima.

 

>>>  22/1/2014

Radulović izaziva vrh Vlade Srbije

Ministar privrede Saša Radulović izjavio je da ukoliko odmah ne prođu sistemski zakoni, posebno zakon o privatizaciji i stečaju, to je siguran znak da se odustalo od reformi i da se ide na izbore.

Ako se usvoje zakoni, to je siguran znak da se ne ide na izbore, nego da će Vlada Srbije uraditi ono što je rekla, i sprovesti reforme u 2014.  kako bi se stvorile pretpostavke za privredni rast u 2015. godini“, rekao je Radulović novinarima nakon sastanka sa generalnim sekretarom Međunarodne organizacije poslodavaca Brentom Viltonom i predstavnicima Unije poslodavaca Srbije.

Prema njegovim rečima, ako se od ovih zakona odustane, to je siguran znak da reformi neće ni biti. Ne želim da verujem, da smo u reforme krenuli samo radi marketinga, već želim da verujem da je to bilo ozbiljno i da nije bilo zamajavanja“. Radulović je rekao i da ukoliko se ne sprovedu te reforme, za njega nema svrhe da ostaje u Vladi.

„Promena Zakona o radu je ključna kako bi se u Srbiji stvorilo okruženje koje će omogućiti da se otvaraju nova radna mesta“, izjavio je generalni sekretar Međunarodne organizacije poslodavaca Brent Vilton, koji je naveo da je u Srbiju došao da bi podržao Uniju poslodavaca Srbije u naporima da promeni Zakon o radu, jer situacija u tom pogledu, kako kaže, „nije dobra“. „Sadašnji Zakon o radu je veoma restriktivan, jer obeshrabruje poslodavce da otvaraju nova radna mesta zbog visokih troškova i proceduralnih teškoća za prestanak ugovora o radu. Oni su postali teret za preduzeća u periodu ekonomske krize“, smatra Vilton. On je dodao da podržava poslodavce i ohrabruje Vladu da sprovede reforme koje odgovaraju potrebama većine.

 P.S.

Jedini logičan komentar na prethodno navedeno mogao bi biti: ovde svako može da dođe i traži šta hoće, pa još i da kaže da tražene promene odgovaraju većini?!...

 

>>>  20/1/2014

Moguć dogovor oko Zakona o radu

Predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić ocenio je da su najavljene izmena o Zakona o radu daleko od usvajanja, ali da je moguće postići dogovor sa sindikatima.

 id

Dačić je za B92 kazao da je zajedno s prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom Vučićem za danas sazvao kolegijum Socijalno-ekonomskog saveta na kojem će se razmotriti izmene Zakona o radu i povezanih zakona koji se odnose na radno zakonodavstvo i uslove poslovanja (o privatizaciji, o stečaju i o planiranju i izgradnji.

On je istakao da su izmene Zakon o radu daleko od toga da su pred bilo kakvim usvajanjem, da su u fazi nacrta i najdalje od usvajanja“ u toj grupi reformskih zakona. Dogovor je moguć. Ako smo postigli dogovor oko Briselskog sporazuma (sa Prištinom), mislim da možemo da dođemo i do dogovora oko Zakona o radu“, kazao je Dačić.

Sindikati su nezadovoljni predloženim nacrtom izmena i dopuna Zakona o radu i zatražili su njegovo povlačenje iz procedure, uz pretnju masovnim štrajkovima i protestima ako to ne bude urađeno. Dva reprezentativna sindikata su na početku izrade izmena Zakon o radu napustili pregovore nezadovoljni odnosom socijalnih partnera i najavili da će uraditi sve da spreče usvajanje tog dokumenta.

Na pitanje zbog čega se izmenom radnog zakonodavstva bavi ministar privrede, a ne ministar rada, premijer je rekao da je želja da se sada stvari vrate u normalan kolosek.

Nacrt izmena i dopuna Zakona o radu, o kojem je završena javna rasprava, biće povučen, a formiraće se nova radna grupa koja će pripremati predloge izmena tog zakona, odlučeno je danas na sastanku kolegijuma Socijalno-ekonomskog saveta.

Kako je saopštila Kancelarija Vlade Srbije za saradnju sa medijima, na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta je zaključeno da se formira zajednički tim koji će razmatrati nacrt zakona o radu, nakon čega će taj zakon ući u Vladinu i skupštinsku proceduru. Ističe se da je dogovoreno da se sva sporna pitanja vezana za zakone o radu, privatizaciji i stečaju rešavaju putem socijalnog dijaloga između Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca.

Deo domaćih stručnjaka smatra da sa reformskim zakonima treba požuriti, ali ima i onih koji tvrde da Zakon o radu ne spada u takve. Država mora da vodi računa o obe strane i u ovom slučaju je, prema njihovoj oceni, dobro postupila što je odlučila da pripremljeni nacrt izmena zakona o radu ne ide u proceduru usvajanja.

 

>>>  17/1/2014

Zahtev za raspuštanje Socijalno-ekonomskog saveta

 upozorenje

Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata zahteva od predsednika Vlade Republike Srbije i predsednika Socijalno-ekonomskog saveta  Ivice Dačića  hitno raspuštanje Socijalno-ekonomskog saveta, utvrđivanje reprezentativnosti svih socijalnih partnera i uspostavljanje zakonitosti u socijalni dijalog i rad sindikata u Srbiji.

Penzioner Branislav Čanak je godinama nezakonito član Socijalno-ekonomskog saveta i za to vreme konstantno ostvarujuje neprimerene privilegije i veliku ličnu materijalnu korist. U tom cilju permanentno pokušava da monopoliše sindikalnu scenu i svojim bahatim, necivilizovanim i diktatorskim ponašanjem razbija i diskredituje svaki pokušaj sindikalnog jedinstva i zajedničkih akcija.

Ljubisav Orbović, takođe, primenjuje isti obrazac proglašavajući se za jedinog zastupnika ineresa radnika sprečavajući svaki pokušaj uspostavljanja istinskog socijalnog dijaloga. Svojom politikom toplog hladnog pokušava da ostvari ciljeve iza kojih uvek stoji materijalna korist. Podsećamo da je Vlada, bez ikakvog osnova, poklonila Savezu samostalnih sindikata Srbije 38 miliona dinara, iako je to izričito zabranjeno Zakonom, da su funkcije u Socijalno-ekonomskom savetu dobro plaćene, da se visoka primanja ostvaruju po osnovu članstva u upravnim odborima fondova i državnih preduzeća, a kako se tamo zastupaju interesi radnika najbolji primer je Galenika.

Vlada stalno ističe borbu za zakonitost kao jedan od svojih prioriteta pa zahtevamo od predsednika Vlade da i u oblast sindikalnog delovanja i socijalnog dijaloga konačno uvede red i poštovanje zakona i uspostavi elementarne standarde primerene civilnom društvu i neprikosnovenoj evropskoj praksi.

 

>>>  16/1/2014

...sastanak nije održan

Radni sastanak Predsedništva Srpskog sindikalnog fronta sa predsednikom Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavom Orbovićem i saradnicima, koji je na zahtev SSF zakazan za 16. januaar 2014. godine - nije održan.

I pored naše najbolje namere da se spreči svako dalje cepanje srpske sindikalne scene i da se sve buduće aktivnosti sindikata  usmere u pravcu zajedničkog  koordinisanog delovanja vezanih za donošenje sistemskih zakona iz oblasti rada, nismo naišli na razumevanje kolege Orbovića, koji se unapred i putem javnosti izjasnio da će prihvatiti sastanak, ali to nije učinio, već je poslao poruku „da bi svako institucionalizovanje saradnje sa drugim sindikatima, bilo samo gubljenje vremena, a da bi i delovanje na dva-tri fronta čak bilo i korisnije“.

   lotarrows

U takvoj i unapred najavljenoj atmosferi, svaki dijalog  gubi smisao, posebno ako se uzme u obzir činjenica da se fokus sa najavljene teme sastanka od strane Saveza samostalnih sindikata Srbije gura u pravcu stare priče:  ko je u Srbiji „reprezentativan“ i ko ima pravo da zastupa radnike u Srbiji?! Iskreno,  u Frontu su od lidera sindikata koji se „diči reprezentativnošću“ očekivali veću sindikalnu harizmu, kao čoveka sposobnog da prepozna trenutak neophodnosti zajedničkog delovanja i saradnje?!

Nesumnjivo je da je reprezentativnost sindikata važna tema, međutim, u trenutku kada se radnicima Srbije nameće set sistemskih zakona koji im dodatno umanjuju dosadašnja prava, za SSF to nije pitanje kojim treba  sada da se bave sindikati.  Pitanje budućeg načina sindikalnog organizovanja, uređenja i utvrđivanja reprezentativnosti, treba da bude stvar međusobnog dogovora, odnosno – kojim će se zakonom ta pitanje urediti – Zakonom o radu ili nekim posebnim zakonom koji bi tu oblast definisao?!

Srpski sindikalni front kao odgovorna sindikalna koalicija ostaje i dalje otvorena za saradnju sa svima i neće sprečavati svoje članice i njihovo članstvo da učestvuje u protestima, ma ko ih organizovao,  jer je interes radnika veći i širi od bilo koje sindikalne organizacije i lidera koji ih predvode. Takođe, uvereni su u Srpskom sindikalnom frontu da će vreme biti najbolji pokazatelj da li su u pravu, a sveukupno sindikalno članstvo će doneti sud o tome: Očekivali smo da će Ljubisav Orbović i njegov sindikalni savez shvatiti ozbiljnost istorijskog momenta, u kome se pišu najvažnije stranice sindikalnog pokreta u Srbiji, koje će ostati upamćene zauvek. Isto tako smo smatrali da će Orbović i njegov sindikalni savez shvatiti da nam sadašnjost i budućnost neće oprostiti greške, nejedinstvo i sujetu ispoljene u ovom presudnom momentu“.

Logično je postaviti pitanje u čije ime je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović odbio saradnju sa Srpskim sindikalnim frontom. Kakva je pozadina odbijanja saradnje i u čijem je to interesu? Ovaj neodgovoran i nesindikalni gest potvrđuje sumnje koje provejavaju među članstvom SSSS koji sve glasnije postavljaju pitanje: „Koga Ljuba zastupa i štiti, kome može biti od interesa da se sprečava sindikalna saradnja i solidarnost, šta je to vrednije od zajedništva srpskih sindikata?“

Verovanje da Ljubisav Orbović zastupa interese članstva  Saveza samostalnih sindikata  i radništva Srbije, pobijeno je odbijanjem pružene ruke sindikata udruženih u Srpski sindikalni front, koji će u skladu sa aktuelnim političkim dešavanjima i najavom mogućih raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji, donositi sve dalje odluke u vezi svojih aktivnosti, obzirom da bi njihovim raspisivanjem došlo i do prestanka aktivnosti usvajanja najavljenih zakona,  jer bi  Vlada i skupštinska većina postala tehnička bez pravnog mandata za izglasavanje.
updown

Pismo Srpskog sindikalnog fronta: poziv za sastanak...

 pismo

Predsedništvo Srpskog sindikalnog fronta je uputilo dopis predsedniku Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisavu Orboviću sa pozivom za organizovanje radnog sastanka, u četvrtak 16.1.2014. godine u 12:00 časova, Beogradu, u prostorijama Saveza samostalnih sindikata Srbije.

Teme sastanka su zajednički nastup Saveza samostalnih sindikata Srbije, kao predvodnika bloka sa jedne, i Srpskog sindikalnog fronta, u odnosu na sve dalje aktivnosti vezane za donošenje novog Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji i Zakona o štrajku, kao i pitanje organizovanja štrajka upozorenja 23. januara i svih budućih protesta.

Ceneći dramatičnost trenutka kroz koji prolazi radnički pokret u Republici Srbiji, imajući u vidu sve rizike i nepopravljive posledice koje mogu nastati usvajanjem izmena i dopuna Zakona o radu, Zakona o stečaju, Zakona o privatizaciji i Zakona o štrajku, u Srpskom sindikalnom frontu smatraju da svako ko je posvećen sindikatima mora da se izdigne iznad svih različitosti i nesuglasica koje postoje i da ispolji spremnost za solidaran i zajednički nastup sindikalnog pokreta u Srbiji.

Od predstavnika sveta rada u Srbiji, od onih koji predstavljamo zaposlene radnike, radnike koji su bez posla, potlačene, „žrtve tranzicije“ iz preduzeća u stečaju i restrukturiranju, omladinu koja tek traži posao i koja mu se nada, dakle sve one koji u ovom trenutku očekuju zajedničku i solidarnu aktivnost sindikata, ovo očekuje ogromna većina građana Srbije. Kao njihovi autentični predstavnici sindikati ih ne smeju izneveriti. Stranice istorije sindikalnog pokreta koje se ispisuju u ovom momentu ostaće upamćene zauvek. Da li na ponos, ili na sramotu – to zavisi od onih koji vode sindikate.

 

>>>  15/1/2014

Otvoreno pismo predsedniku Vlade Srbije
 pismo

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović uputio je otvoreno pismo predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačiću u kojem izražava nezadovoljstvo zbog donošenja zakona koji su protiv interesa građana ove zemlje, kao i zbog nedostatka socijalnog dijaloga.

Orbović od premijera traži i hitno održavanje sednice Socijalnog ekonomskog saveta, na kojoj bi bila doneta odluka o novoj minimalnoj ceni rada. U dopisu, između ostalog navedeno je  i sledeće:

„Pored apela i upozorenja Saveza samostalnih sindikata Srbije, na žalost i neočekivano budući da je u Vašim javnim nastupima i programu partije koju vodite naglašena upravo socijalna pravda i socijalna briga, sa početkom Vašeg predsedavanja prestao je da funkcioniše legalno izabran Socijalno ekonomski Savet Republike Srbije. Suočeni smo sa činjenicom da se sednice ne održavaju, zakoni ulaze u skupštinu bez predhodne, zakonski regulisane, rasprave i mišlјenja SES, i pored značaja koji imaju za zaposlene. Nedopustivo je, i suprotno zakonima ove zemlјe da se Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju, koji se itekako tiču zaposlenih i građana ove zemlјe, bez ikakvih konsultacija i pregovora na sednici SES upute u skupštinu na usvajanje, a preti se da će i Zakon o radu na isti način biti usvojen.

Za koga se predsedniče Vlade, ili preciznije protiv koga se zakoni u ovoj zemlјi pišu i usvajaju, a posebno koji ih eksperti pišu protiv srpskih radnika i građana?

Pored, naglašavamo, brojnih propusta koji bi bili izbegnuti i socijalnih tenzija koje bi bile manje da je zakon poštovan i sednice redovno održavane, u obavezi smo da Vas obavestimo da već kasnimo sa započinjanjem pregovora o minimalnoj zaradi za prvih šest meseci tekuće godine, te zahtevamo da se hitno zakaže kolegijum SES i sednica SES, a odmah zatim započne usaglašavanje visine minimalne zarade.

Nadamo se da ne moramo da Vas podsećamo da je minimalna zarada jedina zarada od koje žive mnoge porodice u Srbiji, i da je to institut koji je predmet čestih zloupotreba, te da se prilikom isplate ne poštuje ni njena visina, niti zakonski oročena dužine isplate“.

Pored prethodno navedenog, u dopisu koji su potpisali predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović i predsednik Udrženih granskih sindikata „Nezavisnost“ Branislav Čanak, zatražena je smena ministra privrede Saše Radulovića, i to zbog:

  • pogubne ekonomske politike koju vodi, a kojom se uništavaju preostala preduzeća u Srbiji;
  • ignorisanja i i nipodaštavanja interesa zaposlenih i građana Srbije i delovanja protiv privrede i građana Srbije;
  • ignorisanja instituta socijalnog dijaloga i kršenja važećih zakonskih propisa u Srbiji, pre svega zakonom regulisan postupak pisanja, usaglašavanja i usvajanja zakona;
  • nedopustivog mešanja u nadležnosti drugih ministarstava u Vladi, pre svega Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike koje je predlagač Zakona o radu;
  • načina odbrane pogubnog teksta bez argumenata, improvizacijama i ponavlјanjima fraza, što dokazuje da ni Raduloviću nije jasno šta se Zakonom hoće, postiže i štiti, što je, takođe, nedopustivo, s obzirom na odgovornost koju nosi funkcija koju obavlјa;
  • činjenice da su ministri u Vladi imenovani i postavlјeni da rade u interesu građana i privrede Srbije, nisu nedodirlјivi i nedostupni za pregovore, razgovore i dogovore, njihova reč i obećanja treba da imaju težinu, što nije slučaj s ministrom;
  • potcenjivanja, marginalizacije i ignorisanja stavova zaposlenih i sindikata, jer ministri su dužni da jačaju socijalni dijalog i neguju socijalno partnerstvo;
  • isključivog bavlјenja „ličnim kartama“, koje moraju da budu napisane po modelu i iskustvu bivšeg stečajnog upravnika, što je dokaz više njegove nadmene poruke da privreda Srbije započinje od njegovog imenovanja;
  • toga što je građanima dosta instrumentalizovanih i nesposobnih ministara, čija isklјučivost nanosi štetu privredi, kao i onih koji nemaju ideje i viziju razvoja, već samo kratkoročne lične cilјeve i interese.

Srbiji trebaju sposobni, kreativni ministri koji će zaustaviti dalјi pad privrede i ispuniti obećanja da preduzeća rade, a građani u skorijoj budućnosti žive bolјe. Trebaju nam oni koji će Srbiji vratiti nadu, radnicima posao i dostojanstvo, preduzećima tržišta, proizvode i budućnost“.

 

>>>  14/1/2014

Štrajk upozorenja 23. januara
 
Predstavnici sindikata održaće 23. januara u gradovima širom Srbije jednočasovni štrajk upozorenja da bi iskazali nezadovoljstvo predloženim izmenama Zakona o radu, najavio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović. Ukoliko se predlog tog zakona ne povuče, ili se ne pristane na izmenu spornih odredbi, biće organizovani i masovniji protesti i generalni štrajk, rekao je Orbović.
 
On je precizirao da će štrajk upozorenja biti održan 23. januara između 11 i 12 sati, i da će mu se, osim predstavnika SSSS i UGS „Nezavisnost“, priključiti i značajan broj drugih manjih sindikata. „O tome ćemo imati više razgovora narednih dana, a posle toga ćemo nastaviti sa daljim oblicima protesta, blokadama po gradovima, sve dok ne dođe do generalnog štrajka u Beogradu i velikog protesta koji ćemo organizovati“, rekao je Orbović.
 
On je naveo da se reprezentativni sindikati neće vratiti u pregovore o izmenama Zakona o radu, kao i da za to nisu ni dobili nikakav zvaničan poziv Radne grupe. „Ipak, možemo razgovarati o tome kako da se ovo pitanje prevaziđe i kako da dođemo do zajedničkog rešenja. Nećemo ući u pregovore samo pro forme, prihvatićemo samo ako budemo pozvani na razgovore u vezi toga sta i kako dalje raditi“, kazao je Orbović.
 
Kako je kazao, sindikati će nastojati „da zakon ne vidi svetlost dana“ i da se otvori javna rasprava o nekom novom predlogu zakona o radu. Prema mišljenju Orbovića, nije realno da se ispoštuju rokovi i Zakon nađe u proceduri do kraja januara, kako je ranije najavljeno. Sindikati se ne slažu sa predloženim odredbama koje se odnose na rad na određeno vreme, način isplate otpremnina, naknada za minuli rad i fleksibilne oblike zapošljavanja.
 
Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost zatražili su, osim povlačenja iz procedure izmena zakona o radu, i da se iz skupštinske procedure povuku predlozi zakona o privatizaciji i stečaju. „Ti zakoni su mimo svih procedura došli do parlamenta i smatramo da to nije primereno i da nanosi veliku štetu zaposlenima u preduzećima u restrukturiranju“, rekao je Orbović. Predsednik SSSS je rekao da će, ukoliko se ti zakoni ne povuku, predstavnici sindikata u preduzećima u restrukturiranju, i njihove kolege 23. januara takođe „izaći na ulice i pokazati nezadovoljstvo“.
 
Komentarišući primedbe da izmene Zakona ne odgovaraju sindikalnim vođama jer će izgubiti privilegije, Orbović je rekao da su se sindikati isključivo bavili položajem i pravima zaposlenih, a da nije bilo reči o položaju sindikata. „To je samo pokušaj da se loptica prebaci na neke druga polja i pokušaj stvaranja sukoba između sindikata“, rekao je Orbović. O položaju i pravima sindikata, kako je kazao, nije bilo reči i to nije bila sporna tačka u Zakonu.
 
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) pozvala je Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS), Konfederaciju slobodnih sindikata (kss) i udružene sindikate „Nezavisnost“ i „Sloga“ na zajedničko delovanje prema izmenama Zakona o radu, a predstavnici SSSS saopštili su da će razmotriti taj predlog i dalji način organizovanja aktivnosti.
 
„Stigao nam je dopis iz ASNS, imaćemo sastanak i razgovarati na tu temu. U ovom momentu ne postoji razlika u stavu među sindikatima kada su u pitanju izmene Zakona o radu i videćemo da li ćemo aktivnosti voditi zajednički ili ćemo raditi u dve grupacije“, kazao je Orbović. On je rekao da nema nejedinstva po tom pitanju i da su stavovi sindikata po tom pitanju identični. „Naš stav je da su predložene izmene Zakona o radu neprihvatljive i da on ne bi smeo da vidi svetlost dana. To je stav svih sindikata u Srbiji, i nadamo se da će do dogovora između sindikata doći“, kazao je Orbović.
 
 
>>>  13/1/2014
Nova inicijativa za dogovor o zajedničkom delovanju
 
 asns rs
Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata uputila je 13. januara 2014. godine Savezu samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjenim granskim sindikatima „Nezavisnost“, Konfederaciji slobodnih sindikata i Udruženim sindikatima Srbije „Sloga“ inicijativu za dogovor o zajedničkom delovanju. U tom dopisu je napisano sledeće:

„Predložene izmene i dopune Zakona o radu su potpuno ne prihvatljive i u tome se, bez obzira na različite forme izražavanja nezadovoljstva, svi slažemo. Pored pogubnog efekta na radni, socijalni i ekonomski položaj zaposlenih, želim da ukažem na ozbiljnu nameru predlagača Zakona da potpuno marginalizuje sindikate, njihov rad svede na puku formalnost i praktično eliminiše svaku efikasnu mogućnost zaštite prava zaposlenih. Suprotno elementarnim normama i standardima koji su garantovani, pre svega, Ustavom Republike Srbije, Evropskom socijalnom poveljom i nizom međunarodnih konvencija predloženim izmenama Zakona ukidaju se elementarna prava i uslovi za rad sindikata, a pre svega: ukida se zaštita predstavnka sindikata po prestanku obavljanja funkcije, ukida se obaveza poslodavca da uplaćuje sindikalnu članarinu, ukida se obaveza poslodavcu da obezbedi uslove za rad sindikata, propisuju se sadržaj statuta i pristupnice, dokazana reprezentativnost važi jednu godinu, ukida se produženo dejstvo kolektivnog ugovora i kroz niz drugih odredbi, direktno ili indirektno, onemogućava ili minimizira svaka mogućnost za smislen i efikasan rad sindikata na svim nivoima.

Očigledna je namera da se sindikati međusobno suprotstave, posvađaju i iscrpe u međusobnim sukobima i time otupe, kompromituju i obesmisle sve aktivnosti i nesporna ukazivanja na pravnu neodrživost i ekonomsku i socijalnu pogubnost predloženih izmena Zakona o radu, ali i drugih zakona, pre svega, Zakona o štrajku, Zakona o privatizaciji i Zakona o stečaju.

Ozbiljnost i rešenost Vlade, tajkuna i kvazi poslodavaca da se kroz izmene zakona praktično eliminišu sindikati kao aktivan društveni činilac zahteva, bez obzira na različita mišljenja, stavove, razmimoilaženja, loša iskustva i nesporazume, hitno i neizostavno objedinjavanje i zajednički usaglašen nastup i aktivnost svih sindikata kako bi zaštitili osnovna ljudska, radna, ekonomska i socijalna prava zaposlenih i elementarna prava na sindikalno organizovanje i sindikalni rad.

U tom cilju predlažem održavanje zajedničkog sastanka predsednika svih sindikalnih centrala na kome bi stavili tačku na dosadašnje nesporazume, dogovorili se o toleranciji i uzajamnom ne napadanju, zauzeli zajednički stav o neophodnosti povlačenja predloga zakona iz procedure i drugim merama i zajedničkim aktivnostima koje se odnose na ceo set predloženih zakona uključujući i Zakon o štrajku, Zakon o privatizaciji i Zakon o stečaju.

Duboko verujem i plediram da samo zajedno, usaglašenim stavovima i aktivnostima možemo da se suprotstavimo i onemogućimo donošenje svih zakona koji su suprotni osnovnim interesima zaposlenih i pravu na sindikalno organizovanje i rad pa očekujem pozitivan stav i podršku kako bi ova inicijativa postala zajednička i operativna.

Mesto i vreme održavanja sastanka, kao i eventualne dodatne teme za razgovor dogovorili bi kroz zajedničke konsultacije.“

 

>>>  12/1/2014

Odluka o Zakonu o radu posle političkih konsultacija
 
Najviše predloga u vezi izmena i dopuna Zakona o radu tokom javne rasprave stiglo je od privrednih subjekata, udruženja poslodavaca, dok ih je znatno manje bilo od sindikalnih organizacija, a nakon analize svih predloga biće obavljene i političke konsultacije o tom dokumentu, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović.
 

Martinović je rekao da će predstavnici Radne grupe još jednom pozvati i sindikate da daju svoje mišljenje o predloženim rešenjima i iznesu svoje argumente, iako su oni još ranije odlučili da napuste pregovore o tome, a da „konačnu odluku ipak treba da donesu najviši politički predstavnici u zemlji. U okviru Ministarstva i stručnog dela radne grupe obavićemo analizu svih predloga, videti šta je ono što može da unapredi tekst zakona, ali ćemo obaviti i političke konsultacije, jer nam je bitna politička podrška od strane najviših predstavnika vlade, kao i poslaničkih grupa koje čine većinu u Skupštini kako bi mogli da odredimo dalju dinamiku i sudbinu Zakona“, kazao je Martinović.

Kada je reč o predlozima koji su tokom javne rasprave vođene na sajtu resornog ministarstva pristigle radnoj grupi, Martinović je kazao da predloga iz velikih sindikalnih centrala nije bilo, već da su sugestije uglavnom stizale od granskih sindikata. Kako je rekao, radna grupa pozvaće još jednom sindikate da se uključe u analizu predloženih rešenja. Martinović je rekao da očekuje da će sindikati prihvatiti predlog za razgovore. „Videćemo da li će to biti u okviru radne grupe ili u okviru Socijalno-ekonomskog saveta ili na nivou nekog drugog tela. Verujem da ćemo imati priliku da međusobno razmenimo argumente“, smatra Martinović.

 dsekretar

Odgovarajući na kritike sindikata da je javna rasprava vođena za vreme najvećih praznika, on je rekao da termin za održavanje javne rasprave nije uticao na dostavljanje velikog broja predloga izmena i dopuna Zakona o radu. „Ono što je manjkavost je to što nisu održane javne prezentacije gde bi u direktnim razgovorima mogli da objasnimo sve predloge i čujemo kontra argumente onih koji misle drugačije i to je jedino ono što umanjuje kvalitet ovog procesa“, smatra državni sekretar Martinović.

On je dodao da je tokom javne rasprave bilo primetno da oni koji predstavljaju radnike nisu za promenu rešenja u Zakonu, a da oni koji predstavljaju „svet kapitala“ traže da reforme radnog zakonodavstva budu još dublje. „Iz toga možemo da vidimo koliko je veliki antagonizam između sindikalnih i poslodavačkih udruženja, a svakako da država ima i svoje razloge da insistira na pojedinim odredbama zakona“, kazao je Martinović.

Na pitanje da li će moći da se ispoštuju predviđeni rokovi, odnosno da se Zakon nađe u skupštinskoj proceduri do kraja januara, kako je i planirano, Martinović je rekao da bi ta dinamika mogla da se ispoštuje „da nije manjkavosti i nedostatka socijalnog dijaloga“. „Do kraja januara Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike bi moglo da prikupi mišljenje drugih ministarstava i da nakon toga zakon bude dostavljen prvo vladi, a potom Skupštini. Međutim, bojim se da naši napori da uspostavimo pun socijalni dijalog ovaj proces mogu da produže, ali videćemo... Konačnu odluku ipak treba da donesu najviši politički predstavnici u zemlji“, kazao je Martinović.

Procedura nalaže da nakon analize predloženih rešenja koji će trajati nekoliko dana Nacrt bude upućen na mišljenje drugim resornim ministarstvima i drugim organima koji treba da daju mišljenje, a nakon toga će se zatražiti i mišljenje predstavnika Socijalno-ekonomskog saveta. „Ne mora da znači da će se proces prolongirati, može (predlog izmena Zakona) da stigne do kraja januara u skupštinsku proceduru, ako bude postojala spremnost svih socijalnih partnera da ovom procesu daju pun doprinos“, kazao je Martinović.

Komentarišući računicu sindikata, prema kojoj bi zarade zaposlenih bile umanjene ako se usvoji Zakon, Martinović je rekao da se zarade neće umanjivati i da će zaposleni ostvarivati zarade u visini onih koje su dogovorene sa poslodavcima i onako kako je utvrđeno ugovorom o radu. „Radi se samo o drugačijem načinu obračuna naknada u vreme odsustva sa rada, jer je sadašnje rešenje vrlo komplikovano, nelogično i ispada da neko ko je na godišnjem odmoru ili drugom vidu odsustva nakon nekog perioda kad je imao nagrade, bonuse prekovremeni rad može da ostvari veću zaradu od radnika koji radi u istom tom periodu“, kazao je državni sekretar.

Martinović je rekao da odredba za isplatu naknade za minuli rad kod poslednjeg poslodavca, sa čime se takođe ne slažu sindikati može da se definiše „ovako ili onako i da tu ima prostora za dogovor sa socijalnim partnerima. To nije nešto što je jedino moguće, ali smo to doveli u korelaciju sa načinom isplate otpremnina. Ako prihvatimo da se one isplaćuju za godine provedene kod poslodavca koji ih isplaćuje, onda smo i tu odredbu vezali kod poslednjeg poslodavca“, kazao je on.

Predviđena je i izmena odredbi koje se odnose na položaj sindikalnih organizacija kojih ima 24.000 u zemlji, „ali ne u pravcu da se njihova prava krše ili da se uređuju na način suprotan međunarodnim konvencijama i evropskim standardima. U odnosu na veliki broj sindikalnih organizacija koje su upisane u registar koji vodi Ministarstvo, sve one imaju svoje organe, predstavnike i svi su oni zaštićeni od otkaza, promena radnog mesta, a motiv osnivanja sindikata je zaštita lica koja vode taj subjekat“, kazao je Martinović. Sada su, kako je rekao, dati predlozi koji na adekvatan način obezbeđuju zaštitu predstavnika zaposlenih i sindikata koji zastupaju interese zaposlenih, ali na način da oni ne mogu biti stavljeni u nepovoljniji položaj zato što se bave sindikalnom aktivnošću i zaštitom prava zaposlenih, ali ne obezbeđuju zaštitu samo zato što imaju svojstvo predstavnika sindikata.

Martinović je ponovio da su izmene Zakona o radu važne jer je utvrđeno da postoji niz prevaziđenih odredaba koje onemogućavaju veći podsticaj za zapošljavanje i nameću poslodavcima velike terete. „Očekujemo da on, imajući u vidu da se očekuje usvajanje i zakona o privatizaciji i stečaju može dati pozitivan efekat za bolje stanje na tržištu rada“, kazao je Martinović.

 

>>  10/1/2014

Manje zarade >>> duže radno vreme 
 
Za mesec dana godišnjeg odmora radnik sa prosečnom zaradom od 43.615 dinara, ukoliko se u praksu pretoči za mnoge u više segmenata sporan nacrt Zakona o radu, izgubio bi - 16.758 dinara. Toliko bi iznosilo umanjenje na platnoj listi ako se za godišnji odmor, koji se sada u potpunosti plaća, bude odbijalo 38,4 odsto plate, kao što je predloženo. Takođe, novi Zakon o radu omogućava poslodavcima da zaposlenima radno vreme produži i do 12 sati dnevno, bez obaveze isplaćivanja prekovremenog rada.avion
A ko se razboli, za 30 dana odsustva sa posla, umesto 28.349 dinara, koliko mu „sleduje“ po sadašnjem obračunu, dobijao bi svega 16.323, odnosno 12.026 dinara manje!
 
Razlika je velika jer se kao osnovica za obračun ne bi kao dosad uzimala prosečna, nego osnovna plata, koja sada iznosi 23.368 dinara, a odbitak bi se sa 35 povećao na 42,4 odsto!
Novim udarcima na radnički džep: ukidanjem dodataka za rad u smenama, novim obračunom minulog rada i rada na praznike, umanjenjem od 21,2 odsto čak i za odsustvo sa posla zbog povrede na radu, koje se sada isplaćuje u potpunosti - zaposleni, u proseku, ostali bez 1.020 evra godišnje, a poslodavci bi profitirali za dodatnih 1,75 milijardi evra.
 
Po pitanju radnog vremena, „na mala vrata“ se derogira jedno od osnovnih prava zaposlenih, osmočasovno radno vreme i četrdesetočasovna radna nedelja. Novim zakonskim rešenjem, ukoliko se usvoji, uobičajeno puno ili nepuno radno vreme za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu moći će da se produži do 12 sati ukupno u toku radnog dana, odnosno do 48 sati u toku radne nedelje i to uvek kada je kod poslodavca rad organizovan u smenama ili kad to zahteva organizacija rada. Budući da je smenski rad u Nacrtu zakona definisan veoma široko, kao i da poslodavac potpuno samostalno ocenjuje koje su potrebe organizacije rada, nije teško zaključiti da će se '„mini preraspodela radnog vremena'“ primenjivati uvek kad poslodavac to želi.
 
S druge strane, pravilo o uprosečavanju radnog vremena na mesečnom nivou ne pruža nikakve garancije, jer ne postoje odgovarajući kontrolni mehanizmi koji mogu sprečiti zloupotrebe. U praksi sve ovo, u velikom broju slučajeva, značiće da zaposleni neće znati unapred kakvo je njegovo dnevno i nedeljno radno vreme, a najveći broj dana i nedelja će raditi 12 odnosno 48 sati, bez prava na naknadu za razliku vremena i bez mogućnosti da dokaže zloupotrebu. Ovakva preraspodela radnog vremena' nije ni raspored radnog vremena, ni prekovremeni rad, već je neka potpuno nova, neuređena kategorija koja će omogućiti različite zloupotrebe u vezi sa radnim vremenom radnika, koje su i do sad bile veoma česte.
 
zamerke1 
 zamerke2
 
 
>>>  9/1/2014
Spremni za razgovore o novim izmenama i dopunama
 
Srpski sindikalni front spreman je za razgovor o sastavljanju nove radne grupe koja će pripremiti nov predlog izmena Zakona o radu. Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ saopštili su da Srpski sindikalni front očekuje zvanični poziv za sastanak, nakon javnog poziva Ministarstva privrede za nastavak konstruktivnog socijalno-ekonomskog dijaloga.

ssf 1Napominje se da „otvorena vrata“ o kojima priča Ministarstvo privrede, za taj front zatvorena 30. novembra prošle godine, kada je trebalo da se započne sa razgovorima na izmeni zakona o radu u kojoj bi učestvovati i predstavnici Srpskog sindikalnog fronta.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ podsećaju da je Srpski sindikalni front, dan uoči sastanka, kasno popodne, 29. novembra 2013. godine, obavešten da sastanak neće biti održan i do dana današnjeg nisu dobili odgovor - zbog čega je on otkazan, iako članice predstavljaju gotovo dve trećine radnika u Srbiji.

„Što se tiče pozova Ministarstva privrede da se nastavi sa učešćem u javnoj raspravi koje organizuje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje je i zvanični predlagač zakona, to je nemoguće zato što završeno jednostranim prekidom predlagača i procesom punim anomalija u donošenju samog nacrta“, navodi se u saopštenju Udruženog sindikata Srbije „Sloga“, članice Srpskog sindikalnog fronta.

Ministarstvo privrede Srbije pozvalo je 8. januara 2014. godine predstavnike svih sindikata na dijalog i učešće u javnoj raspravi o novom zakonu o radu, pošto je „Sloga“ pozvala ministra da taj dokumet ne komentariše na društvenim mrežama, već da se vrati za pregovarački sto sa sindikatima.

Iz Ministarstva rada su istakli da nije niko iz ministarstava izašao iz Radne grupe za izradu izmena Zakona o radu, već da su to demonstrativno uradili predstavnici dva sindikata koji su članovi Socijalno-ekonomskog saveta - Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“.

„Još jednom pozivamo sve sindikate da u najdemokratskijoj formi za donošenje zakona, učešćem javnoj raspravi koju organizuje Ministarstvo rada, doprinesu kreiranju zakonskog rešenja koje će biti u interesu Srbije i svih njenih građana“, poručili su iz Ministarstva privrede.

Javna rasprava o Nacrtu Zakona o radu izmenama i dopunama biće završena 10. januara, do kada će preko Internet strane Ministarstva rada i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom moći da se komentarišu rešenja ponuđenog dokumenta.

Ta rasprava je počela 18. decembra objavljivanjem Nacrta na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali je ono otkazalo tri planirana okrugla stola, jer su Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, zapretili da će sprečiti održavanje tih skupova. Te dve sindikalne centrale su nezadovoljne namerom ministra privrede Saše Radulovića da u socijalni dijalog uvede i sindikate koji nemaju dokazanu reprezentativnost, kao što je Srpski sindikalni front.

Srpski sindikalni front je 29. oktobra 2013. formiralo pet sindikalnih centrala, kako bi se uspešnije borili protiv najavljenih promena zakona o radu i štrajku.

 

>>  31/12/2013

Шта о мењању Закона о раду каже
patka

Смрт запосленог мора послодавцу да се најави најмање 15 дана унапред, боловања се укидају, операције су забрањене, а сахране блиских чланова породице одобрене су после радног времена. Ово су само нека од решења новог закона о раду који ће поближе регулисати односе радника и послодавца, а који је припремило Министарство привреде.

Како за Дезинформативни портал „Наша патка“ каже министар привреде Саша Радуловић, овај нацрт закона је предложио, а Влада усвојила, пошто је „пре неку ноћ, кад није могао од умора да спава, пронашао на неком хрватском сајту предлог колективног уговора.“

Према његовим речима, од сада ниједан послодавац више неће да прихвата потврду о привременој спречености за рад као доказ болести. „Ако запослени може да стигне код лекара, може и на посао. Хируршке интервенције строго су забрањене! Запосленима су за рад неопходни сви њихови органи, јер их је послодавац запослио целе. Због тога ће се сваки оперативни захват на њиховим телима третирати као груба повреда радне дисциплине“ објаснио је Радуловић.

Он је изричито нагласио да се више неће толерисати одсуство са посла због смрт члана породице, јер, како је рекао, „живот тече даље“. „Мртвом рођаку ионако више не можемо помоћи, па тиме сахрана не може бити изговор за јавашлук. Што се тиче смрти самог запосленог, она је прихватљива као оправдање за изостанак са радног места, али само и искључиво уз услов да је најављена послодавцу најмање 15 дана раније! Дакле она је у рангу отказног рока“ категоричан је министар привреде.

Радуловић каже да ће строго бити надгледана и употреба тоалета на радном месту. „Запослени се превише задржавају у тоалету. Послодавац је у обавези да направи распоред коришћења тоалета по абецедном или азбучном реду, свеједно. На пример, сви запослени који се презивају на А обављаће нужду од 8:00 до 8:20. Они који се презивају на Б користиће те просторије од 8:20 до 8:40, и тако редом... Уколико запослени не обави нужду у предвиђеном термину, мораће да причека следећи дан, док опет дође на ред. Време боравка у тоалету ограничено је на два минута. Након минут и 50 секунди оглашава се аларм, а уколико радник не напусти мокри чвор у наредних десет секунди, оглашава се сирена за узбуну“ наводи министар.

Он каже да ће мршави људи имати обавезу да носе више слојева одеће, како би деловали ухрањено, док ће гојазнима пауза за ручак трајати свега минут и по, колико да попију пилулу за мршављење и воду, а у садејству са повећаним обимом посла лакше ће смршају. „На овај начин запослени ће, ако преживе, остваривати бољу продуктивност у раду, што ће се одразити на повећање бруталног домаћег производа“ закључио је Радуловић.

 
>>>  27/12/2013
Protiv legalizacije diskriminacije zaposlenih
Debata na Pravnom fakultetu u Beogradu koja je održana sinoć na temu reforme Zakona o radu, prerasla je u haos. Studenti ovog fakulteta, ali i predstavnici sindikata, glasno su negodovali čak i ismevali odgovore ministra privrede Saše Radulovića, a aplauzom dočekivali svako postavljeno pitanje. Predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“ Željko Veselinović je duvanjem u vuvuzelu (*) prekinuo tribinu „Posao za Srbiju“(*) Vuvuzela, takođe poznat i pod imenom lepatata mambu, je plastični duvački instrument, dugačak oko 65 centimetara, koji proizvodi glasan, monoton zvuk. Dosta je upotrebljavan tokom 19. po redu svetskog fudbalskog prvenstva u fudbalu održanog u Južnoafričkoj Republici 2010. godine.
tribina

Nakon neodržane tri javne rasprave i kraha socijalnog dijaloga u Srbiji, ministar privrede Saša Radulović je pokušao da putem tribine na Pravnom fakultetu u Beogradu opravda ceo svoj dosadašnji angažman u forsiranju jednog anti-radničkog zakona, koji su svi sindikati u Srbiji, bez izuzetka, odbacili.

Na samom početku tribine, a nakon uvodne reči moderatora, novinar Ruža Ćirković je žestoko kritikovala Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, za koji je rekla da nije u skladu sa evropskim zakonodavstvom i da ni njoj samoj nije jasno zašto je taj nacrt pun kontradiktornosti.

Radulović je tokom cele tribine insistirao na tome da on i njegovo ministarstvo nisu učestvovali u izradi ovog nacrta zakona, već isključivo Radna grupa Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, čime je samo dokazao svoje prekoračenje.

Takođe, tekom cele tribine, organizatori i sam ministar pokušavali su da studentima nametnu mišljenje da će uvođenjem neoloberalnog koncepta dobiti svoje radno mesto, koje danas, maltene nezasluženo, zauzimaju neki koji danas imaju radna mesta i koje treba otpustiti.

Strasti je bilo gotovo nemoguće smiriti, a debata se na kraju umalo pretvorila u tuču. Prisutni u publici su, uz zvižduke, na nož dočekali svaki odgovor ministra, kao i profesora ovog fakulteta, aludirajući na sve postojeće „rupe“ u Zakonu, kao i one koje će, kako oni tvrde, tek nastati.

- Zakon neće proći – začulo se skandiranje u jednom trenutku, dok su organizatori, kao i sam ministar pokušavali da stišaju strasti, pozivajući na konstruktivan razgovor. Najveći problem, čulo se iz publike, jeste „činjenica da poslodavci u Srbiji imaju pravo da ugnjetavaju radnike na razne načine, a da će predstojeća reforma samo legalizovati taj čin“.

Ministar Radulović je sa ostalim učesnicima debate iskoristio to da ode sa Pravnog fakulteta, izbegavši da odgovori na pitanje. Strasti su se nakon 15 minuta stišale i publika se razišla.

Udruženi sindikati „Srbije“, koji su deo Srpskog sindikalnog fronta, smatraju da je ministar Radulović nakon ove tribine dokazao da nije dorastao ulozi ministra privrede, da treba da podnese ostavku, a Vlada Republike Srbije i njen premijer da dobro razmisle ko ih predstavlja i na koji način.

Novim Zakonom o radu se praktično ukida jedna od poslednjih preostalih privilegija - plaćeni godišnji odmor! Predloženi zakon, naime, smanjuje i prava vezana za bolovanje i redovno godišnje odsustvo. Zbog toga će mnogi da se odreknu odmora. Sa prosečnom zaradom od svega 44.120 dinara, mnogi su odavno prestali čak i da sanjaju o predahu na planini ili moru, a ako se zarada za vreme odmora bude umanjivala za 38,4 odsto, kao što je predviđeno izmenama zakona, godišnji bi mogao da im se „ogadi“. Jer, među 1,7 miliona onih koji još imaju radne knjižice, i pri tom svaki uz najmanje dva člana porodice izdržava i „svog“ penzionera (1,6 miliona penzionisanih), retki su oni koji mogu da se odreknu više od trećine plate da bi „plandovali“. Zato će praktično ostati bez odmora, jer neće moći da sami da ga finansiraju, pa će mnogi sigurno ostajati na poslu da bi dobili punu platu.

Lekari potvrđuju da i zbog manjeg minusa na platnoj listi za vreme bolovanja (35 odsto) zaposleni sve masovnije odbijaju da izostaju sa posla dok mogu da se drže na nogama. A, prema predlogu zakona, za bolovanje bi se ubuduće odbijalo 42,4 odsto od plate. Čak je i za odsustvo sa posla zbog povrede na radu, koje se sada plaća u potpunosti, predviđeno umanjenje od 21,2 odsto!

Tako se socijalni teret preliva na radnike, koji bi, pod sve većim pritiskom, mogli da „popuste“ i psihički i fizički. U takvom radnom miljeu, smatra Snežana Kecojević Miljević, psihijatar u Kliničko-bolničkom centru „Dr Dragiša Mišović“, teško da se može postići cilj predlagača da predložena zakonska rešenja stvaraju uslove da se lakše dobija posao: „Novi 'nameti' na zaposlene, koji su već pod velikim pritiskom i u strahu od gubitka posla, delovaće potpuno pogubno. Ne samo psihički, nego i u fizičkom smislu. Ljudi će biti nezadovoljni. Imaće sve manje mogućnosti da amortizuju svakodnevni stres, a i izbegavaće da idu na godišnji odmor. Neamortizovan stres deluje po principu „tiha voda breg roni“ i dovodi do poremećaja funkcije pojedinih organa, čime se stvara podloga za razne bolesti. Imaćemo sve nezadovoljnije zaposlene. Dolaziće bolesni na posao. Globalno znači i pad efikasnosti, pa bi predviđena poboljšanja mogla da se vrate kao bumerang, i to sa kamatom“, kazala je ona.

Profesor dr Aleksandar Milovanović, direktor Instituta za medicinu rada „Dr Dragomir Karajović“, kaže da zaposlenima ne bi trebalo uskraćivati ono malo preostalih beneficija, ali da se sistem mora urediti da ne štiti zabušante: „Zaposleni u Srbiji već nemaju odgovarajuću zdravstvenu i socijalnu zaštitu, jer su službe medicine rada, koje su bile primer, od 2006. godine potpuno devastirane. Zaposleni su više-manje pod hroničnim stresom, a sve odluke koje su protiv interesa onih koji dobro rade su loše: povećavaju nezadovoljstvo. Takvu klimu koriste oni koji se ponašaju po principu 'što gore, to bolje'.  Smanjuje se disciplina i zabušanti to koriste“, kaže on. Na taj način se, smatra dr Milovanović, restriktivnim merama zapravo kažnjavaju dobri i savesni radnici. „Odmor je mnogima jedini ventil u toku godine, i lično mislim da bi zaposlenima i ubuduće morao da bude plaćan kao i do sada“, kaže dr Milovanović.

 

>>>  26/12/2013

Povući Nacrt zakona o izmenama i dopunama ZOR

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost“ su na sednicama svojih organa 26. decembra 2013. godine doneli odluku da se od Vlade Republike Srbije zahteva hitno povlačenje iz procedure Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.

Od predsednika Vlade Ivice Dačića traže da ne dozvoli da ovakav zakon, koji će izazvati pogubne posledice na sve zaposlene, razvoj zemlјe i buduća pokolјenja, ugleda svetlost dana. Ta dva sindikata zahtevaju da im, nakon njegovog povlačenja, bude omogućeno da, uz poštovanje osnovnih principa socijalnog dijaloga, iznesu svoje stavove o budućem predlogu zakona, s obzirom na to da u dosadašnjem radu mišlјenja sindikata nisu uvažena.U donošenju ovako važnog zakona potrebno je poštovanje radnih i profesionalnih prava zaposlenih, dostojanstvo rada, kao i interes razvoja zemlјe.

Ukoliko do 20. januara 2014. godine ovaj nacrt ne bude povučen, Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati Nezavisnost“ će 23. januara 2014. godine organizovati štrajk upozorenja, a zatim i proteste širom Srbije. Istovremeno, biće pripremane sve aktivnosti oko organizovanja generalnog štrajka svih zaposlenih u Republici Srbiji.

Istaknuti ekonomista, profesor Slobodan Komazec rekao je da se, nakon pljačkaške privatizacije, sada sprovodi druga, završna faza, otuđivanja radnika od kapitala I njegovog potpunog obesmišljavanja. Radnik je stvaralac vrednosti, a ne trošak, kako se to pogrešno predstavlja. Privreda mora postati ‘srce sistema’, a radnici vlasnici kapitala I preduzeća“, istakao je on. Komazec je poručio vlastima da se mora promeniti monetarna I fiskalna politika, da se oživi privreda i omogući sigurnost rada I budućnost pokoljenja. Prema njegovim rečima, ovo je bitka za život“ I zakon mora biti srušen, a njegovi autori da podnesu ostavku.

Ekonomski stručnjak sa Instituta ekonomskih nauka, dr Božo Drašković kazao je da svi političari u svetu, pa i naši, rade u interesu krupnog pohlepnog kapitala. Ovim zakonom pokušava se da se radnik tretira kao stvar, koji ne traži platu, niti ikakva prava. Uništena su radna mesta I industrija, a stanovništvo dovedeno u bedu I siromaštvo“, naglasio je on. Potpuno podržavam borbu sindikata protiv politike koja se vodi na štetu radnika“, istakao je Drašković.

Poslanici Socijaldemokratkse partije Srbije i Partije udruženih penzionera Srbije upozoravaju da se ne može bez učešća sindikata i uvažavanja njihovih stavova doneti zakon o radu.

„Ne može se bez jednog socijalnog partnera utvrđivati zakon“, poručio je poslanik PUPS-a Momo Čolaković i naglasio da se stavovi sindikata moraju uvažavati kao i da bez njihovih stavova zakon o radu ne treba da uđe u proceduru za usvajanje na Vladi i u parlamentu. Partija udruženih penzionera Srbije će, kako kaže Čolaković u izjavi novinarima u parlamentu, insistirati da je potrebno da se postigne kompromis. „Šaljem poruku svima i ministru privrede Saši Raduloviću i drugim subjektima i poslodavcima, a posebno Američkoj privrednoj komori, da spuste loptu, da uvaže dva reprezentativna sindikata i da sednu da razgovaraju jer bez toga nema rešenja“, naglašava Čolaković.

I Socijaldemokratska partija Srbije smatra da ni u jednoj demokratskoj zemlji ne može biti donet održiv zakon o radu ukoliko sindikati ne učestvuju u njegovoj izradi. „Za ovaj nacrt zakona ne znamo ko je autor, da li Ministarstvo privrede, da li neke interesne grupe koje su uticajne u Srbiji, Savez stranih investitora, Američka privredna komora“, navodi šef poslanika SDPS Milorad Mijatović. Napominjući da neće da govori o konkretnim rešenjima u nacrtu zakona, Mijatović kaže da je njegova poruka da je donošenje takvog, sistemskog zakona, stvar dogovora i konsenzusa u okviru socijalnog dijaloga. „Zakon ne može biti donet na način kako se mislilo - brzo sa javnom raspravom od dvadeset dana. Tu nešto nije u redu i zato podržavamo sindikate koji kažu ne, takav zakon neće proći“, rekao je Mijatović. On podvlači da je reč o sistemskom zakonu, koji ne može biti donet na prečac i preko kolena, već se na njemu mora raditi temeljno.

U Demokratskoj stranci Srbije kažu da je „pravi skandal“ da se zakon o radu priprema bez radnika i da nema široke javne rasprave. „To nas potpuno udaljava od demokratije“, ocenjuje poslanik DSS Sandra Rašković Ivić i dodaje da „ne zna o čemu se može razgovarati ako neko ne uvaži nijednu primedbu sindikata“. Ona smatra da će „prvi sudar“ u vladajućoj koaliciji biti zakon o radu, koji će „ogoliti“ sve razlike koje su postojale od prvog dana, budući da je napravljena koalicija konzervativnih i levičarskih stranaka. „To je nešto što ni u teoriji ni praksi ne može biti spojeno i narod sada treba da plati taj ceh i da se sada, godinu i po dana od formiranja vlade, ozbiljno razmišlja o izborma“, smatra poslanik DSS.

 

>>>  25/12/2013

Krkobabić: Zakon o radu doprinosi zapošljavanju
 
Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Jovan Krkobabić izjavio je da očekuje da će početkom 2014. godine novi zakon o radu biti na sednici Vlade, a potom i Parlamenta, i naglasio da on doprinosi zapošljavanju, a ne otpuštanju.
To neće i ne sme biti zakon za otpuštanje, već zakon za unapređenje sistema za zapošljavanje radnika. Težište je na zapošljavanju, jer je to najdublji interes celokupnog društva i jedan od najvažnijih nacionalnih ciljeva,“ rekao je Krkobabić. Dodao je da će zakon biti takav da ničija samovolja neće moći da dođe do izražaja.
Upitan da li je bio izložen pritiscima ministra privrede Saše Radulovića da prihvati neke odredbe na štetu zaposlenih, Krkobabić je odgovorio da neće da komentariše ko je bio za, a ko protiv predloženih rešenja. Ministarstvo koje vodim formalni je nosilac projekta i neću da zamećem kavgu sa bilo kim ko učestvuje u ovom poslu. Cilj mi je da sučelimo sve argumente i da dođemo do najboljih rešenja,“ naglasio je Krkobabić, koji je ocenio da će 2014. godina biti teška, ali da će na kraju godine građani osetiti pozitivne efekte započetih reformi.
Ministar privrede Saša Radulović je izjavio da veruje da će izmene zakona o radu ući u skupštinsku proceduru u januaru 2014. godine i da se nada da će se sindikati vratiti u pregovarački proces. Radulović je rekao da su za sindikate vrata otvorena za nastavak učešća u razgovorima o tom zakonu. Guranje glave u pesak i nada da zakon nekako neće proći zaista nije ni realan, ni dobar za građane Srbije, ni za sve zaposlene koje zastupaju“, naveo je Radulović. On je ocenio da dugoročni boljitak zemlje zavisi od reformi koje će se sprovesti. Ako ne sprovedemo teške reforme odmah početkom 2014. godine, onda ne možemo da očcekujemo ni da će biti poboljšanja“, ocenio je ministar. Potrebno je, kako je naveo, voditi računa o tome da Srbija ima preko 700.000 nezaposlenih i da njihova prava moraju da se štite. Moramo da stvorimo uslove za otvaranje novih radnih mesta“, dodao je on.
Prema navodima nekih medija, donošenje zakona o radu, koje je najavljeno za početak godine, trebalo bi da bude odloženo do proleća, zbog mogućih vanrednih parlamentarnih izbora.
 
 
>>>  24/12/2013
 virtuelno

Javna rasprava o jadnoj raspravi:

virtuelni socijalni dijalog!

Javno slušanje Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, zakazano za 24. decembar, sa početkom u 11:00 časova, na temu „Zakon o radu i njegova refleksija na socijalno-ekonomski položaj građana Srbije“, otkazano je šturim obaveštenjem ovog odbora od prethodnog dana, u kome se razlog otkazivanja navodi da se nisu stekli uslovi za prezentaciju i održavanje javne rasprave – neodazivanjem jednog od socijalnih partnera.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ su postavili javno pitanje Odboru: koji je to tajanstveni socijalni partner koji opstruiše javnu raspravu na temu Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, da li su to predlagači tog nacrta, sindikati, ili predstavnici Vlade i resornih ministarstva?

Nakon predhodne, jednostrane odluke Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike da otkažu javne rasprave o tom nacrtu, a sada i zakazanog javnog slušanja, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ definitivno su zaključili da je jedina namera Vlade Srbije potpuno isključivanje sindikata iz daljeg procesa dijaloga i usvajanje izmenjenog zakona o radu po svaku cenu i daleko od očiju javnosti.

Međutim, ono šta treba da zabrine javnost, a posebno državu je to da je Vlada socijalni dijalog preselila na polje imaginarne, virtuelne komunikacije, pa umesto javnog sučeljavanja, ministri sve češće se javnosti i sindikatima obraćaju putem društvenih mreža. Tako ministar privrede Saša Radulović preko svojeg Facebook profila poručuje da sindikati ne razumeju suštinu izmena zakona, da „nema besplatnog ručka i da propadamo zato što najbolji hrane i izdržavaju najgore“.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ne žele da učestvuju u virtualnom socijalnom dijalogu, da razgovaraju sa ministrima preko društvenih mreža i da im komentarima objašnjavaju da to nije tako, zato što oni koje sindikati zastupaju, za razliku od Vlade i njenih avatara“ – žive u realnom svetu, svetu u kome su glad i beda stvarnost, a ne imaginacija.

Srpski sindikalni front je danas u Užicu  održao još jednu, petu po redu zajedničku konvenciju, koja je isključivo krivicom Vlade Republike Srbije postala otvorena javna rasprava i čija će poslednja sesija najverovatnije biti održana na dan rasprave u Skupštini Srbije, tako što će se radnici okupiti pred vratima parlamenta, reći ono šta imaju i koje sada niko neće da čuje. Okupljeni na konvenciji su poručili da se neće pomiriti sa predloženim izmenama Zakona o radu i da će se boriti do kraja svim sredstvima da se on ne uvede. Sledi prikupljanja potpisa za referendum, jer je izmena zakona postala referendumsko pitanje.

Vojvođanski sekretar za privredu i zapošljavanje Miroslav Vasin izjavio je da su sindikati u Srbiji opravdano nezadovoljni Nacrtom zakona o radu. Vasin podseća da sindikati nisu učestvovali u pisanju Zakonu o radu, čime je izostao socijalni dijalog. Socijalni dijalog u Srbiji na nivou Republike ne funkcioniše. Umesto da je Nacrt zakona o radu potekao iz konsultacija sa partnerima u socijalnom dijalogu, to se nije desilo, a takav zakon se ne može pripremiti bez socijalnog dijaloga, rekao je Vasin na okruglom stolu u Skupštini Vojvodine. On je ocenio da ne bi bilo problema s Nacrtom zakona o radu da je on sastavljen u socijalnom dijalogu. Da su sindikati bili upoznati, ne bismo imali ovakvih problema kao što danas imamo i koje ćemo očigledno tek imati, naveo je Vasin.

 

>>>  23/12/2013
Javna rasprava: da li se i kako se dalje odvija?
Javna rasprava o izmenama Zakona o radu nije prekinuta već se, kako kaže državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Zoran Martinović, odvija u drugim oblicima.
Samo su otkazane javne prezentacije koje su planirane u Kragujevcu i Beogradu, a svi koji žele mogu svoje predloge za izmene da dostave na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, izjavio je Martinović, dodajući da se sada odvijaju drugi oblici javne raspraveSvi zainteresovani svoje predloge, sugestije i primedbe na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu mogu dostaviti u pisanoj formi na način predviđen Programom javne rasprave, naveo je Martinović.
 
Predstavnici Konfederacije slobodnih sindikata saopštili su na svečanosti povodom deset godina od osnivanja, da taj reprezentativni sindikat na nivou Srbije očekuje da postane deo Socijalno-ekonomskog saveta i da se uključi u dijalog o izmenama Zakona o radu, te da su dobili podršku za takvu ideju iz Ministarstva energetike i Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.kss zmMinistar energetike Zorana Mihajlović saopštila je na toj svečanosti da je uputila pismo premijeru Ivici Dačiću, koji je predsedavajući u Socijalno-ekonomskom savetu, sa predlogom da KSS postane član tog tela. Kao član Socijalno-ekonomskog saveta Vlade, mislim da treba da budete član tog saveta. Ako je potrebno, neka se vidi koliko koji sindikat ima članova, svaki sidnikat, pa i oni koji danas predstavljaju Socijalno-ekonomski savet. Nemam ništa protiv toga, rekla je Mihajlović. Prethodne vlade, kako je ocenila, nisu nalazile najbolji način za razgovor sa sindikatima i nisu baš vodile računa o problemima na koje su sindikati upozoravali. Moramo svi zajedno da sednemo i razgovaramo... Važno je da se razgovara o svakom problemu, jer nije moguće doneti jedan zakon, a da svi zajedno ne sednemo i ne razmotrimo predloge, poručila je Mihajlovićeva.

Ministarstvo privrede podržava uključivanje Konfederacije slobodnih sindikata uključe u rad Socijalno-ekonomskog saveta. To ministarstvo podržava inicijativu ministra energetike, razvoja i zaštite životne sredine da se i članovi Konfederacije slobodnih sindikata uključe u rad Socijalno-ekonomskog saveta i radnu grupu za izradu Zakona o radu. Reprezentativnost sindikata je često veliki problem i kočnica. To najbolje na delu vidimo u procesu dijaloga o izmenama Zakona o radu. Neophodno nam je uključivanje svih relevantnih aktera, široka rasprava i konsezus oko svih bitnih socijalno-ekonomskih tema, rečeno je u Ministarstvu privrede. U tom ministarstvu podsećaju da su od početka mandata u sve aktivnosti uključivali ne samo reprezentativne sindikate, nego i sve ostale relevantne predstavnike radnika.

Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost“ održali su ipak u Kragujevcu javnu raspravu povodom izmena i dopuna Zakona o radu. Na skupu, pred više od hiljadu predstavnika sindikata I građana Kragujevca, ukazano je da predložena rešenja smanjuju prava zaposlenih, omogućavaju lakše otpuštanje radnika i drugačiji obračun zarada. Sindikati su sa skupa pozvali radnike iz cele Srbije da ne dozvole ulazak izmena ovog zakona u skupštinsku proceduru. Predsednici ova dva sindikata prethodno su gostovali u Jutarnjem programu TV Pink.

 

>>>  20/12/2013

Javna rasprava: nezadovoljstvo zbog otkazivanja

Savez samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ iskazali nezadovoljstvo zbog neodržavanja javne rasprave na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, čije je održavanje najavljeno za danas u Novom Sadu. Ovi sindikati nezadovoljni su što prva javna rasprava u Novom Sadu nije održana i traže da im se omogući da učestvuju u raspravi. Tvrde da nisu blokirali raspravu, već da je 500 članova želelo da učestvuje u raspravi, ali da je sala mala za sve njih.

Tvrde da nisu blokirali raspravu, već da je 500 članova želelo da učestvuje u raspravi, ali da je sala mala za sve njih. Nedopustivo je i neozbiljno da se zainteresovanima uputi poziv za učešće u raspravi o izmenama najznačajnijeg zakona kojim se regulišu prava zaposlenih, a zatim se rasprava ne održi, iako su se zainteresovani odazvali i mnogi, zbog nedovoljnog broja mesta, ostali ispred sale Regionalne privredne komore Novog Sada, stoji u saopštenju Saveza samostalnih sindikata Srbije, koji traže da im se omogući da na javnim raspravama iznesu svoje stavove o tekstu tog zakona, jer, sa žaljenjem konstatuju, da nisu učestvovali u njegovom nastajanju. Istovremeno, zbog velikog broja zainteresovanih, zahtevaju da se rasprave održavaju u adekvatnim salama u svim gradovima u Srbiji.

Zbog izuzetnog značaja Zakona o radu, traže da Vlada Srbije poštuje osnovno demokratsko pravo da javno kažu šta o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu misle, kad već ne poštuje socijalni dijalog i socijalno partnerstvo.

 

Javna rasprava: otkazane sve

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Srbije danas je otkazalo planirane javne rasprave o nacrtu Zakona o radu zbog, kako je saopšteno, nastojanja da se one opstruišu i spreče.

Rasprave o novom zakonu o radu, pored one u Novom Sadu, bile su bile planirane za 23. i 26. decembar u Kragujevcu i Beogradu. Ministarstvo je navelo da zainteresovani predloge, sugestije i primedbe na nacrt tog zakona mogu da dostave u pisanoj formi.

Predstavnik Radne grupe za izradu Nacrta državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović rekao je da mu je žao što to telo nije uspelo da široj javnosti predstavi predložena rešenja i da se u javnoj raspravi ona unaprede i poboljšaju. Ocenjujući da danas nije bilo tehničkih uslova za održavanje te prezentacije u Novom Sadu, on je pozvao sve one koji su zainteresovani za Nacrt zakona da se o njemu informišu na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
updown 

Javna rasprava: otkazana prva

 andprtsts

Prva javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu trebalo je da bude održana u Novom Sadu, ali je otkazana zbog protesta sindikalaca... Radna grupa trebalo je da raspravu održi u prostorijama Regionalne privredne komore Novi Sad, ali su ih članovi sindikata u tome sprečili, blokirajući ulaz u zgradu.

Stotinak članova Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost“ okupilo se ispred Komore sa trasparentima, zahtevajući da Nacrt zakona bude povučen iz javne rasprave, jer u njemu, kako su naveli, nije uvažen nijedan argument sindikata. Predložena rešenja ne idu u korist radnicima, da štete mladima u Srbiji koji tek treba da se zaposle, ali da će se, ako ovakav zakon bude usvojen u Skupštini, odraziti i na život penzionera.

I rukovodstvo Sindikata srpske policije odlučilo da ne učestvuje u prvoj javnoj raspravi, a kao razlog su u saopštenju naveli odluku Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike da rasprave traju od 18. decembra ove do 10. januara 2014. godine u vreme praznika.

I Udruženi sindikati Srbije  Sloga u saopštenju su naveli da neće učestvovati u javnoj raspravi, jer nisu uvaženi stavovi sindikata koje su do sada ispregovarali i dogovoriliKonstantno su nas opstruirali i dovodili u zabludu da će se na izradi nacrta/predloga raditi transparentno i u duhu socijalnog dijaloga“, navodi se u saopštenju. Neophodno je Zakon o radu vratiti na početak, osnovati novu radnu grupu, u kojoj bi bili zastupljeni svi relevantni činioci u socijalnom dijalogu i u kojem bi se opštim konsenzusom došlo do održivih rešenja kojim bi sve strane u dijalogu bile manje više zadovoljne", navode u tom sindikatu. Udruženi sindikati Srbije Sloga“ su najavili da nastavljaju sa aktivnostima u Srpskom sindikalnom frontu.

 

>>>  19/12/2013

Javna rasprava: bojkot

Savez samostalnih sindikata Srbije i  Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ doneli su odluku da te dve sindikalne centrale - članice Socijalno-ekonomskog saveta bojkotuju javne rasprave na Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu.

Zbog nepostojanja socijalnog dijaloga u Srbiji, kao i neuvažavanja stavova i primedbi predstavnika sindikata na sastancima Radne grupe za izradu nacrta tog zakona, predstavnici sindikata će se okupiti u gradovima u kojima je Ministarstvo rada najavilo održavanje rasprava i izraziti nezadovolјstvo.evolucija kontraevolucijaPredloženi zakon o radu naneo bi veliku štetu radnicima u Srbiji, služio bi za prikrivanje tragova pljačkaške privatizacije preduzeća, a njegovo usvajanje dovelo bi do haosa u Srbiji, ukazali su na zajedničkoj konferenciji predstavnici ta dva sindikata. Oni smatraju da je nacrt tog zakona u ovakvom obliku nepopravljiv I da je zato neophodno njegovo povlačenje.

Ukoliko se bude insistiralo na usvajanju zakona, Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“ će pozvati građane na masovne proteste širom Srbije, blokirati saobraćajnice, a na dan ulaska predloga zakona u skupštinu – blokirati tu instituciju. Predloženi propisi o radu umanjili bi primanja za minuli rad za 10,3 odsto, bolovanje od 30 dana biće manje plaćeno 42,4 odsto, povreda na radu manja za 21,2 odsto, a godišnji odmor od 30 dana biće plaćen manje za 38,4 odsto. „Ako ovi podaci, kao i činjenica da će poslodavac u svakom trenutku moći da otpusti zaposlenog, nisu motiv građanima da izađu na ulice I pridruže se sindikatima u borbi protiv ovakvog zakona – onda ne znam šta treba više da se desi“, zapitao se Orbović.

Predsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak izrazio je očekivanje da se ovakav zakon povuče posle javne rasprave, „jer je evidentno da je pravljen da zatre tragove iz pljačkaških privatizacija i smanji prava sindikata, a nikako neće doprineti poboljšanju poslovnog okruženja, kako se najavljivalo, i poboljšanju prava radnika“. Zakon o radu, po njegovim rečima, mora da bude prilagođen uslovima u kojima funkcioniše privreda zemlje, „a ono što je predloženo, nije usklađeno ni s procenom da će iduće godine privredni rast u Srbiji biti jedva jedan odsto“.

Lideri dve sindikalne centrale istakli su da je neophodno pisati novi nacrt zakona o radu i izrazili spremnost da u tome učestvuju.

Savez samostalnih sindikata Kragujevca uputio je 5.000 „razglednica“ narodnim poslanicima kako bi ih odvratili od glasanja za novi Zakon o radu. Radnici iz Kragujevca, zaposleni u preduzećima i ustanovama, uputili su, kako kažu, 5.000 „razglednica“ narodnim poslanicima u Skupštini Republike Srbije, s namerom da ih odvrate od glasanja za ovakbe izmene i dopune Zakona o radu. Prema proceni sindikata, taj predlog zakona je „antinarodni“ i štetan i po radnike i po čitavu zajednicu. Na takav čin, kojem je prethodilo prikupljanje potpisa, odlučili su se s nadom da će bar deo poslanika „iz moralnih razloga” odbiti da glasa.

S duge strane, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, na inicijativu narodnog poslanika Ranke Savić, organizuje u utorak, 24. decembra 2013. godine u Domu Narodne skupštine javno slušanje na temu „Zakon o radu i njegova refleksija na socijalno-ekonomski položaj građana Srbije“. Javno slušanje će biti održano u maloj sali Doma Narodne skupštine, Beograd, Trg Nikole Pašića 13, sa početkom u 11:00 časova. Poziv za učešće upućen je ministru rada, zapošljavanja u socijalne politike, ministru privrede, ministru finansija, predstavnicima sindikata i privredne komore, kao i predstavnicima poslaničkih grupa u Narodnoj skupštini, narodnim poslanicima, nevladinim organizacijama i medijima.

 

>>>  18/12/2013

Javna rasprava: otpor

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu biće sprovedena u periodu od 18. decembra 2013. godine do 10. januara 2014. godine, za predstavnike državnih organa, službi, privredne subjekte, sindikate, udruženja poslodavaca, stručnu javnost i druge zainteresovane učesnike.

Na Internet strani Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Vlade Republike Srbije 17. decembra uveče objavljeni su: (1) nacrt zakona, (1) program javne rasprave i (3) obrazac za komentare i sugestije na Nacrt zakona kao celinu, ili određeni deo. Navedena dokumenta moguće je preuzeti na Web adresi: http://www.minrzs.gov.rs/javne-rasprave.php.

Sindikati su odmah reagovali. „Za primenu novina predloženih novina u Zakonu u radu potreban je godišnji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 12 do 15 odsto. Sa rastom od jedan odsto, ovaj zakon će napraviti socijalni haos u Srbiji“, kazao je predsednik UGS „Nezavisnost“ Branislav Čanak. On je naglasio da je Zakon o radu sistemski i da se odnosi na buduće zaposlene i buduće nezaposlene, i da se olako prešlo preko toga što sindikati nisu bili zadovoljni pregovorima o izmenama tog zakona i istupili iz njih. Čanak je naglasio da je neko mora da objasni i obrazloži okolnosti u kojima se donose izmene Zakona o radu, bez uvažavanja propisane procedure, kao i da se obrazlože i dokažu efekti onoga što je predloženo. „Ovde se pristupilo promenama radi promena. Nemamo dokaz da to stvarno dovodi nove investitore, a i kakvi su to investitori koji traže takve uslove u jednoj državi. Da li te uslove, investitori iz inostranstva traže i u svojoj državi ili samo u Srbiji“, dodao je on.

Udruženi sindikati Srbije „Sloga“ ocenili su da Vlada Srbije namerava da izmene i dopune Zakona o radu jednostrano nametne, bez konsultacija sa sindikatima. „Ovaj predlog Zakona o radu je 'oktroisani zakon' i donesen jednostranom odlukom izvršne vlasti, bez konsultacija sa onima na koje će se odredbe zakona primjenjivati“, istice se u saopštenju te sindikalne centrale, koja je članica Srpskog sindikalnog fronta. Kako se navodi, time vlast i njegova dva ministarstva, privrede i rada, uz punu podršku poslodavačkih udruženja, Srbiju „vraćaju u prošlost kada se vladalo oktroisanim ustavima koji su karakteristični za aposlutne monarhije i diktature“. Prema oceni ovog sindikata, „poseban i dobro osmišljen udar“ vlasti je to što je javna rasprava zakazana u vreme najvećih praznika u Srbiji, Nikoljdana, Nove godine i Božića - „doba kada je najveća populacija zauzeta i kada faktički niko ne radi“.

 

>>>  10/12/2013

Dogovoren tekst Nacrta izmena i dopuna

Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, Ministarstvo privrede, Ministarstvo finansija i Unija poslodavaca, bez učešća predstavnika sindikata, utvrdili su radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, rekao je državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike Zoran Martinović.

Nacrt sada ide na javnu raspravu koja, po Zakonu, mora trajati najmanje 20 dana, tako da ne postoji ni teoretska ni praktična mogućnost da izmene i dopune Zakona o radu budu usvojene do kraja godine, izjavio je Martinović.

On je dodao da će nadležno Ministarstvo za rad tražiti način da obezbedi i učešće trećeg socijalnog partnera - sindikata - u donošenju ovog zakona. Zaključak o otpočinjanju i terminima odvijanja javne rasprave donosi Vlada Srbije. Mada su obećali, rekao je Martinović, reprezentativni sindikati nisu radnoj grupi za pripremu ovih zakonskih izmena dostavili svoju verziju Zakona o radu.

Prema verziji usaglašenoj bez sindikata, otpremnine će se isplaćivati samo za radni staž kod poslednjeg poslodavca i to jedna trećina osnovne zarade po godini staža. Podsećanja radi, sindikati su zahtevali da se otpremnina isplaćuje za sav radni staž za koji zaposleni već jednom nije dobio otpremninu bez obzira kod kog poslodavca je taj radni staž stečen. Otpremnina pri odlasku u penziju iznosiće dve prosečne zarade. Za godišnji odmor zaposlenom će se isplaćivati jedna osnovna zarada plus minuli rad umesto prosek tri poslednje plate kao dosad.

Verzija koju su usaglasila tri ministarstva i Unija poslodavaca predviđa da rad na određeno vreme može trajati najviše dve godine. Izuzetno, rad na određeno vreme može trajati i tri godine kod zapošljavanja osoba koje posao čekaju duže od 12 meseci, kod zapošljavanja starijih od 52 godine, i kod zapošljavanja u novoosnovanim firmama. Rad na određeno vreme može trajati i duže od dve godine kod izvođenja određenih vremenski oročenih projekata.

Agencija za rentiranje radnika neće biti u zakonu, rekao je Martinović. A neće biti ni malih poslova i sličnih rešenja koja već postoje na Zapadu, ali su i tamo predmet velikih kontroverzi.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović je potvrdio da su predložena rešenja stigla u taj sindikat i da u nacrtu ima dosta odredaba u kojima su uvaženi stavovi sindikalnih organizacija.

>>>  06/12/2013

Pukotine u vlasti zbog „radničkog ustava“

Izmene aktuelnog Zakona o radu mogu da uđu u skupštinsku proceduru tek u drugoj polovini januara, piše e-magazin za socijalni dijalog i sindikalne teme Radnik.

Rok za usvajanje Zakona o radu u Skupštini Srbije, po svemu sudeći, ponovo će biti prolongiran zbog nesuglasica i pritisaka kojih trenutno ima, ne samo na relaciji socijalnih partnera, ministarstava privrede i rada, već i zbog brojnih primedaba stranaka vladajuće koalicije, od čije podrške i zavisi usvajanje. U skupštinsku proceduru zakon bi mogao da uđe tek u drugoj polovini januara, ali parlamentarci očekuju da će njegovo usvajanje pratiti iste one primedbe koje su prisutne tokom njegovog pisanja.sksr

Naravno, mnogo toga zavisi i od političkih tendencija, odnosno od priča o potencijalnim izborima. Najzanimljivije je da sada brojne primedbe na dosadašnje verzije prvi put imaju i otvoreno stranke vladajuće koalicije.

Šef poslaničke grupe Socijaldemokratske partije u Skupštini Milorad Mijatović kaže da je nedopustivo kako se ovaj zakon donosi.  „U normalnim državama u izradi ovog zakona učestvuju sindikati, poslodavci i vlast i koristi se institut socijalnog dijaloga. Izgleda samo u Srbiji zakon predlažu interesne grupe, kao što su to strani investitori, navodni poslodavci i prvoborci naše „uspešne“ tranzicije i da ga predlaže nenadležno ministarstvo. A ako se zna da postoji više, i to zvaničnih verzija ovog zakona, onda je sasvim jasno da bi se u ovakvoj haotičnoj situaciji znatno smanjila prava zaposlenih“, smatra Mijatović. On dodaje da se umesto iskustava iz zemalja u okruženju nude radikalna rešenja - laka otpuštanja, rentiranje radne snage putem agencija, rad na određeno vreme do tri godine, nerešeno pitanje isplate otpremnina u slučaju prestanka posla, pripravnost za posao, itd. Mijatović takođe smatra da nije logično da se predložena rešenja čuvaju u uskim grupama, jer od načina rešenja ovih pitanja zavisi i brzina izlaska privrede Srbije iz teške ekonomske krize. „Ovaj zakon ne treba donositi tako na brzinu, jer sigurno je da može naneti više štete nego koristi“, ocenjuje Mijatović.

I Momo Čolaković, poslanik Partije udruženih penzionera Srbije, protiv je brzopletih rešenja, ali je i za uvažavanje stavova socijalnih partnera. „Uvek sam na strani sindikata i smatram da bi trebalo što pre razgovarati sa njima da se vrate u radnu grupu za izradu ovog zakona, kako bi konačni tekst što pre bio usaglašen“, kaže Čolaković. „Potpuno su neprihvatljivi pritisci određenih privrednih komora, Ministarstva privrede i nevladinog sektora. Zna se u čijoj je nadležnosti izrada zakona - Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike i ministra Jovana Krkobabića“, naglašava Čolaković. Na pitanje da li je za PUPS prihvatljiv predlog Ministarstva privrede o osnivanju agencija za zapošljavanje, on kaže da je nedavno usvojena konvencija Međunarodne organizacije rada u kojoj stoji da agencije mogu da se formiraju, bilo privatne ili nacionalne, a PUPS smatra da se mora naći neka sredina.

Poslanik Socijalističke partije Srbije Mirjana Dragaš kaže da je njena stranka protiv formiranja tih agencija, jer Srbija ima veliku Nacionalnu službu za zapošljavanje. „Ono što se iz raznih predloga zakona o radu vidi jeste nastojanje kapitala domaćih i stranih poslodavaca da smanje prava zaposlenih u cilju bolje efikasnosti i bržeg zapošljavanja. Tu postoji opasnost da radnici nemaju sigurnost, da postoji samovolja poslodavca, da je rad potcenjen, a radnici budu obespravljeni. Zakon o radu mora da obezbedi socijalnu sigurnost zaposlenih i uslove za dostojanstven život. Ne vidim da se govori o odgovornosti i obavezama poslodavaca, koji ne uplaćuju doprinose, ne isplaćuju redovno zarade, ucenjuju radnike, određuju produženo radno vreme mimo zakona, a na delu je i mobing“, kaže Dragaševa. Ipak, ona dodaje da socijalisti podržavaju nastojanje ministra privrede Saše Radulovića da poboljša tekst Zakona o radu.

Opoziciona stranka Udruženi regioni Srbije ne smatra da je dobro što Zakon kroji Ministarstvo privrede umesto resornog Krkobabićevog ministarstva. „Umesto da traži rešenja za srpsku privredu, ministar Radulović bavi se poslovima koji nisu u domenu njegovog ministarstva. Zakon o radu je posao ministarstva na čijem čelu je Jovan Krkobabić. Taj novi zakon potreban je ne da bi omogućio brže otpuštanje, nego veće zapošljavanje. Socijalni dijalog je neophodan i reprezentativni sindikati moraju da učestvuju u njegovom donošenju. Nadamo se da će Vlada , sindikati i poslodavci umeti da kroz dijalog dođu do dobrih rešenja u Zakonu o radu“, ističe poslanik URS-a Suzana Grubješić.

Poslanik Demokratske stranke Srbije Milica Radović pita se, ako se Ministarstvo rada na bavi Zakonom o radu, čime će se onda baviti. „Na njihovom sajtu pod odeljkom Sektora za rad nema nikakvih zakona u pripremi, dakle ne rade ni na izmenama Zakona o radu, ni na bilo kojim drugim propisima. To nam jasno govori da je sadašnje Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike samo formalno ministarstvo i ono je onda nepotrebno i arči novac poreskih obveznika. Zbog ovakvih nazovi institucija Vlada neprestano dodatno zadužuje građane Srbije“, kaže Radovićeva. I ta stranka se protivi ideji formiranja Agencije za zapošljavanje. „Srpska napredna stranka je odnela prevagu na prošlim izborima obećavajući između ostalog neispunjenog i drastično ukidanje nepotrebnih agencija koje su van svake kontrole i rezanje budžetskih troškova. Sada rade suprotno“, kaže poslanik DSS-a.

Poslanik Liberalno demokratske partije  Ranka Savić takođe smatra da su predložene izmene zakona krajnje nepovoljne. „Osnovni cilj jeste da se izađe u susret zahtevima komora stranih investitora, koji žele da rizik poslovanja prebace na zaposlene, tako što će za poslovne promašaje i nesposobnost menadžmenta biti kažnjeni radnici i to otpuštanjem. Pretnje otkazom postaće osnovni oblik stimulisanja rada, a troškovi će biće smanjeni umanjenjem plata“, kaže Savićeva. „Suštinski cilj novog zakona je da se na mala vrata uvede fleksibilni radni odnos kao pretežan način zapošljavanja i to preko produženja rada na određeno vreme, iznajmljivanjem radnika od strane jednog poslodavca drugom, agencija za zapošljavanje, kao i ukidanjem procedure za otkaz“.

Vladajuća Srpska napredna stranka i opoziciona Demokratska stranka su zasad uzdržani...
 
Predstavnici poslaničkih grupa tih stranaka nisu želeli da se za Radnik izjašnjavaju o predloženim rešenjima za promene ovog zakona, niti da li će podržati predložena rešenja, ukoliko baš ona stignu u skupštinsku proceduru. Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS, kaže da bi bilo neozbiljno govoriti o nečem o čemu ima saznanja samo iz medija, iako napominje „da mu se čini“ da su predložena rešenja neoliberalna i loša po radnike.
Šef poslaničke grupe SNS-a  Zoran Babić smatra da još nije vreme za komentare, jer ne postoji još ni definitivni nacrt. On potvrđuje da postoji nekoliko verzija zakona, a da bi predlog trebalo da bude završen do kraja decembra, kako bi, možda, već u januaru ušao u u skupštinsku proceduru.
 
>>>  05/12/2013

Izmene i dopune na prekretnici...

 ssf vest

Pregovarački tim Srpskog sindikalnog fronta (SSF) i predstavnici Ministarstva privrede razmatrali izmene i dopune Zakona o radu.

Zakon o radu mora biti mesto okupljanja, a ne razdora socijalnih partnera.

Dogovor Predsedništva SSF i ministra Saše Radulovića od 28. novembra rezultirao je sastankom pregovaračkog tima SSF za zakonodavna i pravna pitanja i Dušana Vasiljevića, posebnog savetnika u Ministarstvu privrede.

Predstavnici SSF su izneli svoje stavove vezane za najavljene izmene i dopune Zakona o radu, a što je poduprto i pisanim materijalom koji je predat Vasiljeviću.

Zaključeno je da postoji prostor oko postizanja konsenzusa i zakonskog okvira koji bi izmirio strasti proizvedene od strane neodgovornih i nekompetentnih pregovarača iz redova Samostalnog sindikata Srbije i UGS „Nezavisnost“.

Srpski sindikalni front će zauzeti konačan stav nakon analize izveštaja koji će predstavnici radne grupe SSF prezentovati Predsedništvu SSF na prvoj narednoj sednici.

 

>>>  04-05/12/2013

Zanimljiva dešavanja u našem okruženju:

Hrvatska vlada povukla Zakon o radu!

Vlada Hrvatske je 4. decembra povukla iz procedure predlog Zakona o radu, koji je sutra trebalo da bude usvojen i poslat u Sabor, objavila je Hrvatska radio televizija. Pet sindikalnih organizacija okupilo se sledećeg dana na centralnom gradskom trgu u Zagrebu u protestu nazvanom Stop nasilju nad radnim zakonodavstvom.

Svi sindikati su se protivili usvajanju tog zakona u predloženom obliku. Sindikati se protive smanjivanju značaja kolektivnih ugovora i prepuštanju radnika samovolji poslodavaca, a ne slažu se ni s podizanjem granice za penzionisanje na 67 godina.

Sindikati su organizovali protest uprkos tome što su zakoni povučeni i nisu dostavljeni Saboru. Sindikati su nezadovoljni zakonskim predlozima o radu, o povremenim poslovima i penzionisanju koji, između ostalog, predviđaju fleksibilnije radno vreme, pomeranje granice za penzionisanje na 67 godina i vođenje vaučara za povremene poslove.stop nasilju

Sindikalisti su zbog Zakona o radu prošloga četvrtka bili pred Banskim dvorima, kada su zapretili Vladi povlačenjem iz pregovora i štrajkovima i zatražili ostavku ministra rada. Ministar je predlagao da poslodavac može da produži radnu sedmicu na 56 sati bez kolektivnog ugovora. On jednostrano ukida dosadašnju odredbu o osam sati dopuštenog prekovremenog rada sedmično i uvodi novu odredbu o 16 sati prekovremenog rada, i to bez kolektivnog ugovora. Time je pogazio svoju reč i potpis u vezi zahteva sindikata, saopštili su predstavnici sindikata.

Ali, iako se novi Zakon predstavlja kao akt koji je potpuno po volji poslodavcima, ni oni nisu zadovoljni nekim njegovim odredbama, kao što je ona da radnici mogu da stupe u štrajk na dan dospeća plate ako je ne dobiju ili one prema kojoj se rok zastarelosti prava iz radnih odnosa produžava s tri na pet godina.

Iz Vlade tvrde da razlog povlačenja Zakona o radu nije nezadovoljstvo i najavljeni protest sindikata, već to što se iz Evropske unije zahteva da se pre glasanja izradi dokumentacija o usaglašenosti svake tačke s propisima Evropske unije.

 

>>>  29/11/2013

Od subote pregovori...

 ssf vest

Predstavnici Srpskog sindikalnog fronta obavestili su javnost da su kasno uveče 28. novembra imali razgovor sa ministrom privrede Sašom Radulovićem i njegovim saradnicima na temu uspostavljanja socijalnog dijaloga bez pritiska i ucena. Tom prilikom dogovoreno je da od subote 30. novembra 2013. godine započnu razgovori oko izmena i dopuna Zakona o radu u kojima će učestvovati i predstavnici Srpskog sindikalnog fronta.

Predstavnici Srpskog sindikalnog fronta upozorili su da Srpski sindikalni front i njene članice neće biti „džoker“ aktuelnoj vlasti, niti će na bilo koji način prihvatiti nametnuta rešenja koja su protivna interesu sveta rada i građana Srbije.

Srpski sindikalni front ostaje pri svojoj ranije donetoj odluci da 10. decembra 2013. godine u Beogradu održi veliki sindikalni skup i nastavljaju sa svojim akcijama, ali će u međuvremenu prihvatiti ponudu da sa predstavnicima Vlade i Ministarstva privrede razgovaraju o Zakonu o radu, zato što dijalog vide isključivo kao jedinu objektivnu šansu za izlazak iz trenutne krize i korak napred ka uspostavljanju novih, pre svega realnih i iskrenih vrednosti socijalnog pregovaranja.

Srpski sindikalni front takođe insistira na uvođenju reda na sindikalnoj sceni Srbije, zahtevaju da se rasformira institucija Socijalno ekonomskog saveta, koja od samog starta nije dala rezultate, kao i uvođenje novog načina utvrđivanja reprezentativnosti, kako se u budućnosti ne bi dešavale situacije koje dovode do ucena i obesmišljavanja institucije sindikata od strane birokratizovanih centrala koje više od dve decenije žive van ekonomske, društvene i političke realnosti.

 

>>>  28/11/2013

...Ministar neće podneti ostavku

Ministar privrede Saša Radulović je izjavio i da neće podneti ostavku zbog pritiska sindikata i da neće odustati od izmena Zakona o radu, koji bi, kako očekuje, trebalo da se nađe u skupštinskoj proceduri do kraja godine. Komentarišući povlačenje predstavnika sindikata iz pregovora o izmenama Zakona o radu, Radulović je rekao da je dijalog jedini način da se pronađe rešenje.

Niko ne nameće nikakvo rešenje, ali moramo da razgovaramo o konkretnim rešenjima. Ne mogu paušalno da se daju ocene o zakonu, o tome kako je to nešto katastrofično i kako će ljudi da gube posao, jer to nije istina, rekao je on novinarima u pauzi okruglog stola Reforma tržišta rada - novo radno zakonodavstvo, koji je organizovao Novi magazin  u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i uz podršku Ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu.sara

Radulović je naveo da je Zakon o radu izuzetno važna stvar za Srbiju i za sve građane i za oporavak privrede. Moramo da dovedemo u red radno zakonodavstvo i da ono bude u nivou prava koja postoje u Evropskoj uniji. Imamo razne odredbe u zakonu koje su jako loše, koje su doprinele gubitku radnih mesta i ne otvaranju novih radnih mesta, rekao je on.

Zadatak i cilj vlade je rast zapošljavanja, rekao je ministar i dodao da je Zakon o radu, zajedno sa drugim zakonskim rešenjima - zakonu o planiranju i izgradnji, privatizaciji i o stečaju, ključan za oporavak srpske privrede. To treba da nam omogući da sprovedemo tešku reformu u 2014. godini, da postavimo sistem na zdrave noge i da prestanemo da bacamo novac, kako bi u 2015. godini počeli da osećamo malo dobrobiti od novog sistema, ocenio je Radulović.

Na pitanje da li će izlazak sindikata iz pregovora usporiti donošenje zakona, Radulović je rekao da to komplikuje taj proces, ali da postoji i problem u pogledu odredaba zakona o reprezentativnosti sindikata, jer dva sindikata (Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost) ne žele ni sa kim drugim da dele tu reprezentativnost: Dešava se, na primer, kad nam Stros-Kan dođe u posetu, da ta dva sindikata neće da učestvuju na sastanku, zato što će drugi sindikati biti prisutni, pa moramo odvojene sastanke da zakazujemo, jedan za njih, jedan za ostale.

Predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić je ocenila da se predloženim izmenama značajno smanjuju radnička prava i da je  suštinski cilj da se na mala vrata uvede fleksibilni radni odnos, a da se rad na neodređeno ukine ili svede na najmanju moguću meru. Ona je rekla da postojeći Zakon o radu nije dobar i da su potrebne izmene, ali je istakla da je način na koji se to radi pogrešan.

Inicijativu za izmene  potpuno neprimereno” preuzelo Ministarstvo privrede i tako je sindikatima poslata poruka da se taj dokument donosi u interesu poslodavaca, dok izgleda da Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike obavlja samo administrativni posao da uklopi više različitih predloga izmena, rekla je Savićeva. Dodala je da se i to radi loše i navela da se u prvoj radnoj verziji, koji je imala priliku da vidi, Ministarstvo rada nije potrudilo ni da delove koji su preuzeti iz makedonskog i hrvatskog zakona uskladi sa normama srpskog jezika.
updown

>>>  27/11/2013

Traže smenu ministra privrede...

Rad radne grupe koja se bavi izmenama Zakona o radu je otežan nakon što su sindikati odlučili da istupe iz pregovora, izjavio je državni sekretar u Ministarstvu rada Zoran Martinović, dodajući da uprkos tome očekuje da će tekst nacrta tog zakona biti završen do kraja meseca.

Martinović je rekao da članovi radne grupe, koju pored poslodavaca čine i predstavnici resornih ministarstva, trenutno rade na definisanju konkretnih rešenja kako bi se u tekstu otklonile sve alternativne mogućnosti koje postoje kod pojedinih odredaba. On se da će do kraja meseca imati tekst, kako bi se nakon toga organizovala i javna rasprava. Bez obzira što su sindikati odlučili da ne učestvuju u pregovorima o Zakona o radu, Martinović je rekao da će radna grupa nastojati da onoliko koliko je moguće uvaži i neke predloge koji su oni ranije dali.

Iz pregovora o izmena Zakona o radu izašla je i Asocijacija malih i srednjih preduzeća, a potpredsednik te asocijacije Milan Knežević je izjavio da su se iz razgovora povukli jer je, kako je objasnio, nemoguće uticati na predloge zakona. Po njemu, Zakon se ne donosi ni u ime sindikata da bi ostvario njihova prava, ni u ime poslodavaca, a ni radnika ni države. On treba da bude srednje rešenje koje će optimalno omogućiti da svako utka svoje interese u zakonsko rešenje. Prema njegovim rečima, ni sindikati ni poslodavci ne mogu da uslovljavaju donošenje zakona, jer se zakoni usvajaju u Skupštini. Nažalost, pojavili su se predlozi zakona koje niko ne razume, ne zna se ko je autor tih predloga, a vlada kao predlagač Zakona izbegava da izađe sa jedinstvenim predlogom, jer neće da preuzme odgovornost, ocenio je Knežević. Kako je rekao, potrebno je vratiti se na početak i da svako da svoje predloge na zakon, jer on nije interesno određen, već treba da bude zajednički imenitelj svih interesa.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić ocenio je ranije da je izmena Zakona o radu nužna, a da su sindikati nerealni u pokušaju da očuvaju neka prava radnika, što je trenutno nemoguće zbog teških finansijskih okolnosti u kojima posluju domaće firme u privatnom sektoru. Rajić je naveo da predložene promene Zakona o radu treba da omoguće zapošljavanje u privatnom sektoru, a ne samo u javnim preduzećima i državnom sektoru.

Ministri finansija i privrede Lazar Krstić i Saša Radulović pozvali su sindikate da se vrate za pregovarački sto. Krstić je ocenio je da je loše što su sindikati odlučili da istupe iz pregovora o Zakonu o radu i pozvao ih da se ponovo uključe u pregovore, kako bi do kraja godine bio gotov tekst izmenjenog zakona, a Radulović im je poručio da je jedini način za rešavanje nesuglasica da se o njima razgovara.

Sindikati realnog sektora Saveza samostalnog sindikata Srbije (SSSS) i UGS Nezavisnost zatražili su danas od predsednika Vlade Srbije da smeni ministra privrede Sašu RadulovićaSindikati smatraju da Radulović, kako su izjavili, svakodnevno podnosi raport interesnim grupama, ne stvara ambijent za rad, razvoj i zapošljavanje, kao ni uslove za funkcionisanje privrede. Ministar predlaže zakone koji su protiv interesa srpske privrede, radnika i preduzeća u restrukturiranju, predlaže izmene Zakona o radu koje smanjuju prava radnika, igra se sa ličnim kartama i procenama vrednosti imovine preduzeća, ocenili su predstavnici tih sindikata na konferenciji za novinare.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Zoran Mihajlović izjavio je da će ukoliko budu usvojene izmene Zakona o radu, koje devalviraju prava radnika, taj sindikat organizovati radikalne proteste i blokade puteva i institucija. Nakon što su se oba reprezentativna sindikata povukla iz pregovora o izradi novog Zakon o radu, SSSS je krenuo u organizovanje razgovora sa predstavnicima sindikata i radnicima u svim gradovima Vojvodine, sa ciljem pripreme na moguće aktivnosti povodom zakona. Mihajlović je najavio da će i SSSS najverovatnije pripremiti i prezentovati svoj predlog Zakona o radu.
updown

>>>  21/11/2013

Istupili iz pregovora o Zakonu o radu

Dve sindikalne centrale u Srbiji, koje Vlada Republike Srbije do sada jedino priznaje za članove Socijalno-ekonomskog saveta - Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS  Nezavisnost - odlučile su da istupe iz pregovora o izmenama i dopunama Zakona o radu.
 dopis istupanje

Lideri sindikata koji kao članovi Socijalno-ekonomskog saveta učestvuju u socijalnom dijalogu na nivou države - Ljubisav Orbović i Branislav Čanak - saopštili su na zajedničkoj konferenciji za novinare održanoj 21. novembra da iz pregovora istupaju jer socijalni dijalog u zemlji više ne funkcioniše, jer su se umesto jedne verzije Zakona o radu pojavile četiri, a dobra volja sindikata za dogovorom je izigrana.

Dvojica sindikalnih lidera su istakli da predstavnici Vlade Republike Srbije u tim pregovorima teraju sindikate da bez obrazloženja prihvate apsurdne stvari  i da ne prihvataju primedbe koje daju argumentovano, već predstavnike sindikata žele samo kao kulise.

Ključne izmene Zakona o radu zahteva Ministarstvo privrede - iako to nije u nadležnosti tog resora - bez bilo kakvog obrazloženja, predlažući drastične promene Zakona o radu na štetu zaposlenih, rekao je Čanak. Naglasio je da predstavnici države u pregovorima nisu nijednom objasnili zašto su potrebne izmene Zakona o radu i dodao da to nije saznao ni od ministra privrede Saše Radulovića, koji mu nije odgovorio kada ga je to pitao na sastanku Socijalno-ekonomskog saveta. Vi praktično nemate o čemu da pregovore ako nemate obrazloženje, rekao je on i istakao da je postojeći zakon o radu dobar i da je u interesu i poslodavaca, kao i radnika.

Čanak  se zapitao šta je to u dosadašnjem Zakonu o radu sprečavalo bolje poslovanje privrede, koji će konkretni rezultati proizaći na osnovu sada predloženih rešenja, i kojim će mehanizmima Vlada obezbediti primenu novog zakona, ako se ima i vidu da se i dosadašnji u praksi nije primenjivao. Čanak je istakao da je problem samo što se postojeći zakon ne primenjuje i pozvao Vladu da počne da ga primenjuje.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike u dosadašnjim pregovorima nije ponudilo jedinstven tekst radne verzije Nacrta izmena Zakona o radu, rekao je Orbović i dodao da su svaki put pre sastanka Radne grupe, koja je o zakonu pregovarala, stizali novi zahtevi koje su predlagali Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija. Mi nismo više znali o kom tekstu izmena zakona se pregovara, rekao je Orbović, koji je istakao da na način na koji se Ministarstvo privrede Srbije ponaša u pregovorima govori da ne uvažava socijalne partnere.

Orbović i Čanak su najavili da je na Vladi Srbije da sada prva povuče potez, a ukoliko se to ne dogodi sindikati će se služiti svim zakonski raspoložim sredstvima da ovakav Zakon o radu, koji ukida prava zaposlenih, ne bude usvojen. Čanak je rekao da će, pored protesta, sindikati obaveštavati međunarodnu javnost da se u Srbiji rade stvari koje u njihovim zemljama nisu moguće i da će iskoristiti i želju Srbije da uđe u Evropsku uniju, kako bi preko značajnih ljudi“ iz Brisela uticali da ne budu usvojene izmene Zakona o radu.

Tim povodom Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata je izjavila da nije dobro što su Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS  Nezavisnost istupili iz pregovora o Zakonu o radu, jer bi bilo mnogo bolje da su imali snage da ostanu i da se bore za prava zaposlenih. Odgovornost ta dva sindikata je daleko veća. Oni su članovi Socijalno-ekonomskog saveta i partneri u pregovorima o Zakonu o radu, rekla je Savićeva, podsetivši da upravo ta dva sindikata godinama nisu našla za shodno da zatraže sednicu Socijalno ekonomskog saveta na kojoj bi se razgovaralo o preduzećima u restrukturiranju. Sindikat koji predvodi nastaviće da se bori za poboljšanje predloženog Zakona o radu, rekla je Savićeva i ukazala da nije isključeno da ona, kao narodni poslanik u Skupštini Srbije, podnese novi predlog Zakona o radu.

U osvrtu na ovaj događaj, ministar privrede Saša Radulović izjavio da, bez obzira na nezadovoljstvo, radno zakonodavstvo mora biti izmenjeno i usklađeno sa Evropskom unijom.

 

>>>  14/11/2013

Sporne agencije za zapošljavanje 

 vlada rs Usaglašen je veliki broj odredbi kod izmena Zakona o radu, ali je i dalje sporno uvođenje agencija za zapošljavanje, kažu u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Zoran Martinović rekao je da su te odredbe na Radnoj grupi za izmene Zakona o radu prihvaćene bez ikakvih primedbi, sa određenim intervencijama. Mislim da smo se dogovorili oko rada na određeno vreme, oko načina isplate otpremnina, sa nekim još otvorenim detaljima. Dogovorili smo se i oko načina korišćenja godišnjeg odmora, oko organizacije radnog vremena i oko nekih dodatnih prava koja se uređuju i međunarodnim direktivama, rekao je on.

Kako ta dodatna prava koja bi trebalo da budu deo Zakona o radu Martinović je naveo bolji položaj trudnica i porodilja, zaposlenih koji rade u noćnim smenama, zaposlenih koji rade na poslovima sa uvećanim rizikom. U tom delu svakako ćemo unaprediti položaj tih kategorija, istaka je on.

Prema rečima Martinovića, u pregovorima socijalnih partnera oko Zakona o radu još uvek je sporno pitanje uvođenja agencija za privremeno zapošljavanje. Postoje određene dileme u vezi toga da li u ovom trenutku treba da se uvedu agencije za privremeno zapošljavanje. Videćemo da li smo spremni da ovaj institut uvedemo u ovom trenutku ili će to ostati za neki naredni period, rekao je državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike. Kako je napomenuo, postoje rezerve gotovo svih učesnika u procesu kako bi se ovaj institut odrazio na, ionako, težak položaj zaposlenih na tržištu rada i da li bi tu bilo prostora da se smanji stepen prava zaposlenih.

Martinović je istakao da Radna grupa za izmene i dopune Zakona o radu intenzivno radi i da će ovih dana pokušati da prenese jasne stavove svih učesnika u tom procesu oko pitanja koja su ponuđena. I danas intenzivno traje rad Radne grupe i trajaće i ovih dana sve dok ne pređemo sve planirane izmene koje je Ministarstvo kandidovalo za pregovore sa socijalnim partnerima, rekao je on.

Martinović je rekao da se očekuju stavovi sindikalnih organizacija vezano za položaj sindikalnih predstavnika, za stepen njihovih prava, za krug lica koja treba da uživa zaštitu, kao i oko načina utvrđivanja reprezentativnosti i načina utvrđivanja proširenog dejstva kolektivnih ugovora.

U Radnoj grupi za izmene i dopune Zakona o radu su predstavnici resornih ministarstava, udruženja poslodavaca i reprezentativnih sindikata članova Socijalno-ekonomskog saveta.

 

>>>  13/11/2013

Povući predloge zakona o radu i štrajku  

Srpski sindikalni front je zatražio od Vlade Republike Srbije da povuče predloge izmena zakona o radu i štrajku jer su protiv interesa zaposlenih, da rasformira postojeći Socijalno-ekonomski savet i formira Radnu grupu koja bi se bavila ovim pitanjima, a u čiji sastav bi ušla i ova sindikalna organizacija.

Te zahteve su saopštili 13. novembra u Sava centru na zajedničkoj sednici glavnih odbora predstavnici četiri sindikata - Konfederacije slobodnih sindikata, Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije Sloga“ i Industrijski sindikat Srbije - koji su formirali Srpski sindikalni front.

Lideri sindikata pozvali su zaposlene, penzionere, one koji će se tek zaposliti ali i druge sindikate koji formalno nisu u ovoj organizaciji, da im se pridruže i na vreme reaguju, jer su oni poslednja brana za sprečavanje donošenja zakona koji će zaposlene u Srbiji pretvoriti u robove“.

 ssf Front najavljuje veliki narodni protest za 10. decembar ukoliko Vlada ne povuče predložene zakonske izmene i ne počnu ozbiljni pregovori sa sindikatima o donošenju novih zakona.

Srbija je jedna od retkih zemalja u svetu u kojoj i oni koji imaju status zaposlenih ujedno imaju i status ugroženog lica, istakla je Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. Ona je naglasila da mere koje je nedavno predložila Vlada imaju za posledicu gubitak posla, smanjenje zarada i porast cena osnovnih životnih namirnica. Predložene izmene Zakon o radu, kako je navela, pravljene su na osnovu interesa stranih investitora koji žele da rizik poslovanja prebace na teret zaposlenih.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Ivica Cvetanović istakao je da predložene izmene Zakona o radu predviđaju promenu 100 članova starog zakona i dodatnih 17 članova koji se odnose na Agenciju za zapošljavanje. Prema njegovim rečima isti predlog zakona bio je i u Hrvatskoj ali je odbačen zbog pritiska javnosti.

Lider Udruženih sindikata Srbije Sloga“ Željko Veselinović podvlači da je situacija kritična i da bi svi građani Srbije trebalo ozbiljno da je shvate, jer zakonske izmene koje se pripremaju uticaće na živote ne samo zaposlenih, već i penzionera, ali i ostalih u društvu.

 

>>>  07/11/2013

Građanskim otporom protiv propasti

U organizaciji NIP „Radnička štampa“ i Centra za razvoj sindikalizma, održana je 7. novembra rasprava povodom ,,Radne verzije Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“, u kojoj je učestvovalo oko pedeset sindikalnih predstavnika iz cele Srbije, među njima i predstavnici Sindikata finansijskih organizacija Srbije.

Skup je otvorio direktor NIP „Radnička štampa“ Slobodan Lalović, koji je istakao da je njihov cilj bio da se dođe do zajedničkog stava po pitanju najavljenih izmena i dopuna nekih sistemskih zakona, na osnovu kog bi se eventualno mogao definisati dalji pravac delovanja u kratkom periodu koji predstoji do usvajanja najbitnijih propisa u oblasti rada, imajući u vidu da je nekoliko ključnih tačaka obuhvaćeno radnom verzijom urađeno na način kojim se bitno menja položaj zaposlenih.

Prema njegovim rečima, suštinska ideja onih koji stoje iza tzv. radne verzije je da bude promenjen karakter radnog odnosa u smislu da zaposlenje postane nesigurno i da se ceo sistem svede na to da je radnik sam suočen sa poslodavcem. „Akcentirajući agencije za zapošljavanje, tvorci ovakvog nacrta šalju poruku da je namera da to postane dominirajući oblik radnog angažovanja u Srbiji. Takođe, želja im je i da se nametne fleksibilno ili, uslovno rečeno, neograničeno radno vreme. Posledica ovakvog koncepta je neizbežno dalje opadanje nivoa zarada običnih radnika i rast nadoknade upravljačima, odnosno povećanje eksploatacije zaposlenih“, izjavio je Lalović.

 zorrasprava1

Lalović je naglasio i da je zabluda da u Srbiji neće biti ulaganja i zapošljavanje sve dok ne bude promenjen Zakon o radu, podsetivši da je postojeći zakon usvojen 2005. godine, a da je najveća stopa investiranja zabeležena 2006. godine, što znači da nije Zakon o radu predstavljao nikakvu prepreku.

Prisutnima se obratio i zastupnik Centra za razvoj sindikalizma Srećko Mihajlović, koji je skrenuo pažnju na sociološki aspekt priče o radu i ocenio je da se nalazimo u situaciji da ljudi više ne biraju posao, uslove rada, zaradu - što sve nas ljulja  iz temelja: „Danas je na snazi prekarizacija radnika, koja podrazumeva da, s jedne strane, kod zaposlenih postoji velika neizvesnost i strah od zaposlenja, a kod zaposlenih je, s druge strane, veoma raširen osećaj nesigurnosti u pogledu zadržavanja radnog mesta. To su ljudi koji žive u stalnoj neizvesnosti, oni koji ne znaju šta će biti sutra, koji ne očekuju Bog zna šta i koje je lako zavesti“, rekao je Mihajlović.

On je upozorio da, iako priča o fleksibilizaciji rada nije nova, u Srbiji se ne može govoriti o njoj na uobičajen način: „Kod nas se govori o fleksibilizaciji radnika - znači čovek je u pitanju, a ne njegov rad. Cilj je, a već jednim delom i jeste tako, da se olakša otpuštanje, a da se zaposlenje ostavi neizvesnim, jer se ono zakonom ne da propisati“.

Njegovo mišljenje je da su u toku civilizacijski poslovi uništavanja radnika i gubitka radništva u sukobu sa kapitalom i državom, i da će radnici dovedeni do ove situacije biti skloniji, više nego ikad, jednoj stihijskoj, spontanoj, neorganizovanoj pobuni koju niko neće moći da kontroliše.

U diskusiji su učestvovali predstavnici raznih sindikata. I pored iskazanih razlika u stavovima o mestu i ulozi sindikata, (ne)reprezentativnosti sindikalnih centrala, socijalnom dijalogu u Srbiji i Socijalno ekonomskom savetu, svi su se složili oko toga da bi eventualno usvajanje ovakvog teksta koji je sadržan „Radnoj verziji Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“ bilo pogubno za sve u Srbiji. Iskazane i razlike oko toga na koji način se suprotstaviti tome.

zorrasprava2 Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOS predstavljali su predsednik Milan Alempijević, član Republičkog odbora Slobodan Mihajlović i član stručne službe Jelena Naumović. Mihajlović je u diskusiji podvukao da pitanje najavljenih izmena i dopuna Zakona o radu nije  pitanje koje samo dotiče zaposlene, već i nezaposlene, koji su prirodno zainteresovani da nađu posao, ali i našu decu i unuke, koji će danas sutra postati radno sposobni, a koje će u zasedi, ako budu usvojene te izmene i dopune, sačekati jedna divlja oblast, puna neizvesnosti i nesigurnosti. Tako nešto bi predstavljalo ukidanje onih vrednosti za koje su se radni ljudi u celom svetu borili puna dva veka, onih vrednosti koje predstavljaju tekovine savremene civilizacije, što bi okrenulo točak istorije unazad.

Mihajlović je  informisao prisutne da je SFOS ozbiljno pristupio analizi dokumenta pod nazivom „Radna verzija Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu“ i to tako što je stručno i analitički ocenio taj dokument, kako davanjem opštih primedbi formalno-pravnog karaktera, odnosno pojedinačnih primedbi, tako i kroz završni komentar na celinu zamišljenog koncept budućeg zakona, sadržanog u toj radnoj verzijiPosebno je ukazao da je ceo tekst te radne verzije (koju Radna grupa za izradu predloga Zakona o radu svakodnevno menja) - nekonzistentan i nedefinisan. Vrlo je teško definisati ko šta predlaže: formalno iza svega stoji Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali tu su i predlozi - spisak želja i drugih ministarstava, ponajviše Ministarstva privrede. Vlada Republike Srbije ne samo da nije uskladila svoje predloge, nego izgleda da i ne može da ih uskladi između pojedinaca i raznih ministarstava, pa javnosti nije saopšteno koje je u stvari mišljenje Vlade. Upravo zato, stvara se jedna vrlo komplikovana, nejasna slika oko toga u kom pravcu moguće izmene i dopune idu.

„Zakon o radu predstavlja jedan od sistemskih zakona i da se smatra jednim od najvažnijih zakona u jednoj državi, stoga je bilo neophodno da se uz tzv. radnu verziju izmena i dopuna dostavi obrazloženje za svaku izmenu i dopunu Zakona o radu, kao i razloge zbog kojih se postojeći tekst tog zakona menja i dopunjuje. Samo na taj način je moguće izvršiti upoređivanje osnovnog teksta zakona i predloženih promena, kako bi se u toku javne rasprave kada bude usvojen Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu moglo sagledati u kom pravcu se menja Zakon i kakve će posledice da proizađu iz tih promena. Posebno treba ukazati da je uz tu radnu verziju, predlagač bio obavezan da priloži spisak međunarodnih ugovora koje je Republika Srbija ratifikovala u oblasti radnih odnosa, a koji predstavljaju osnov za donošenje izmena i dopuna Zakona o radu. U ovom trenutku Radna verzija Nacrta Zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu ne poseduje napred navedene elemente, koji su pripadajući deo svakog nacrta zakona koji ide na javnu raspravu, zbog čega nije moguće sa sigurnošću izvršiti pravno tehničku analizu tog nacrta. Prema tome, sve dok javnost ne dobije jasno obrazloženje predlagača za svaku predloženu izmenu Zakona o radu i predloženi novi institut zakona nije moguće kvalifikovano i stručno oceniti tu radnu verziju“.

SFOS poziva javnost u Srbiji, ne samo zaposlene - članove i one koji nisu članovi raznih sindikata, već sve da jedinstveno nastupe protiv ovakvog prekrajanja Zakona o radu, jer je pravo na rad jedno od osnovnih ljudskih prava, prava koje garantuje i Ustav Republike Srbije. Taj jedinstven nastup može da sadrži formiranje nekog novog oblika građanske organizacije koja bi, na neki način, objedinila delovanje sindikata i nastupala paralelno sa njima, takođe i potpisivanje peticije od strane građana, kao i razne oblike javnih protesta protiv mogućih izmena i dopuna Zakona o radu, ali i Zakona o štrajku, kao i mnogih drugih...

 

Nakon diskusije u kojoj je zaključeno da će se radnici u Srbiji naći u još gorem položaju ukoliko bude usvojena predložena verzija izmena i dopuna Zakona o radu, Slobodan Lalović je izneo/prihvatio ideju o formiranju organizacije koja bi imala šire razmere od onih koju imaju sindikati: „Nalazimo se u potpuno razorenom sistemu vrednosti, u kom pozicija čoveka nema nikakve veze sa njegovim znanjem i rezultatima njegovog rada, što nas navodi da pokušamo da napravimo nešto što nema pedigre sindikata niti političke stranke. Pozivamo vas sve da učestvujete u uspostavljanju jedne vrste građanskog otpora propadanju i samouništenju“.

 

>>>  05/11/2013

Ukazali Stros-Kanu da nema socijalnog dijaloga

Predstavnici nekoliko sindikata udruženih u Srpski sindikalni front ukazali su u razgovoru sa specijalnim savetnikom Vlade Srbije Dominikom Stros-Kanom da u Srbiji ne postoji socijalni dijalog i da se pripremaju izmene zakona koje će ugroziti prava radnika, saopštilo je to udruženje.

Kako je navedeno, ukazano je i na probleme u sprovođenju privatizacije i donošenju novih zakona bez socijalnog dijaloga, bez čega nije moguće sprovođenje neophodnih reformi. Po oceni Srpskog sindikalnog fronta, neprihvatljive su predložene izmene zakona o radu i o štrajku.
stros kan
- Stros-Kan se složio sa neophodnošću socijalnog dijaloga i potrebom da se čuju i uvaže konstruktivni stavovi i predlozi sindikata i ukazao na neophodnost usaglašenih reformi, kojima bi se obezbedio opstanak srpske ekonomije, a time i budućnost novih generacija - ističe se u saopštenju udruženih sindikata.

Srpski sindikalni front formirali su krajem oktobra Konfederacija slobodnih sindikata, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Udruženi sindikati Srbije  Sloga i Industrijski sindikat Srbije kako bi bolje štitili prava radnik.

 

>>>  05/11/2013

Ministarstvo privrede dostavilo svoj predlog

Predstavnici sindikata, poslodavaca i Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku su 4. novembra u Aranđelovcu počeli dvodnevno usaglašavanje teksta Zakona o radu koji bi trebalo da završi u formi predloga za njegove izmene. Na radnu verziju teksta sa kojim su socijalni partneri bili upoznati u petak, svoj predlog izmena postojećeg zakona dostavili su naknadno Ministarstvo privrede i Inspekcija rada.

Predstavnici sindikata članica Socijalno-ekonomskog saveta Ljubiša Orbović i Nenad Čanak rekli su da te naknadno dostavljene izmene još nisu stigli ni da pročitaju ni da o njima zauzmu stav, jer tek treba da vide u kom pravcu to ide“.

Čanak i Orbović ne veruju da će usaglašavanje prve verzije predloga biti okončano tokom predviđena dva dana, koliko je planirano da traje sastanak u Aranđelovcu, a sumnjičavi su i u pogledu plana da inovirani Zakon o radu bude gotov do kraja godine. „Danas smo radili ceo dan i stigli smo do 6. člana“, rekao je Čanak i dodao „uglavnom se slažemo, nema velikih iskakanja, ali još nismo stigli do odredaba o otkazu. Kad dođemo do otkaza, onda ćemo tek da vidimo“.

U radu na ovom skupu učestvovao je bio i ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Jovan Krkobabić i, prema rečima učesnika, on se složio da vremensko ograničavanje u pronalaženju konsenzusa oko najprihvatljivijih rešenja nije prihvatljivo. „Ako Zakon o radu može da se donese do kraja godine, nije sporno, ali ako ne može?“, rekao je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubiša Orbović.

 

>>>  30/10/2013

Izmene zakona o radu garantuju otkaze

Predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) i Ujedinjenih granskih sindikata (UGS) Nezavisnost ocenili su da je predložena verzija izmena Zakona o radu neprihvatljiva. Ona će, ukoliko bude usvojena, imati veoma negativan uticaj na zaposlene u Srbiji i dovesti do lakšeg otpuštanja radnika, tvrde sindikati.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predstavnici dva sindikata naveli su da su se dogovorili da zajednički nastupaju u pogledu izmena i dopuna Zakona o radu, ali i najavljenih izmena drugih sistemskih zakona.

Predsednik SSSS Ljubisav Orbović rekao je da se priprema zakon koji će biti izuzetno negativan za sve zaposlene građane Srbije, ali i one koji bi u bliskoj budućnosti trebalo da se zaposle. Ovo nije zakon koji će dovesti do fleksibilnog zapošljavanja već do otpuštanja radnika, i koji govori o tome da niko neće biti siguran na svom radnom mestu, rekao je Orbović. Predložena verzija je restriktivna, a sindikati će se angažovati i pokušati da kroz dijalog to poprave, poručio je on. Takođe je rekao da predloženi tekst nije prečišćen“ i da je pun alternativnih i mogućih rešenja.

Orbović je podsetio da će posle sastanka sa članovima radne grupe koji će biti održan 4. i 5. novembra u Aranđelovcu, na sednicama predsedništva sindikati doneti odluke o daljim aktivnostima. On je rekao da će, ako se  na silu“ bude nametnulo usvajanje teksta zakona sa kojim se ne slažu, sindikati imati odgovarajući odgovor.

Orbović je kao jedan od primera sa kojim se sindikati ne slažu naveo agencije za zapošljavanje čiji rad u zakonu nije precizno definisan. U ovom momentu govori se da će to biti zapošljavanje ljudi koji će biti izdavani kao radna snaga, odnosno korišćeni kao renta kar automobili, naveo je Orbović. Takođe je rekao da nisu precizno definisana prava zaposlenih, u pogledu korišćenja godišnjih odmora i slično, kao i fleksibilni oblici zapošljavanja, te da su to pitanja o kojima se mora razgovarati.sizifPredsednik UGS Nezavisnost Branislav Čanak rekao je da je reč o hajdučkom predlogu zakona“ koji je, kako je rekao, napravljen tako da ne može da bude usvojen. On je rekao da će od predlagača zakona, sindikati na sastanku koji će biti održan početkom iduće sedmice zatražiti da objasne koji su socijalni i ekonomski razlozi za promenu zakona.

Govoreći o predloženim rešenjima zakona on je rekao da nije logično to što se rad agencija za zapošljavanje definiše u Zakonu o radu, a Nacionalne službe za zapošljavanje u zakonu o zapošljavanju i da to stvara prostor za manipulacije.

Čanak je rekao da je neprihvatljivo i to što se u predloženim rešenjima gde se pominje uskraćivanje nekih prava radnika predlagač poziva na evropske direktive.

On je naveo da nije tačno da je aktuelni zakon prepreka za strane investitore i da će sindikati zatražiti sastanak sa njima kako bi videli šta su njihovi problemi. Apsolutno ne prihvatamo objašnjenje koja smo do sada dobili jer su glupa i neodrživa. Ne možete govoriti da to traže strani investitori kao da u Srbiju niko do sad nije došao, rekao je Čanak. Nije tačno da to traže strani investitori i radimo na tome da se ove dve sindikalne organizacije nađu sa vrhom stranih investitora i da vidimo šta ih muči, da nama kažu ono što govore vladi... kao da te torbe sa milijardama evra stoje iza ćoška samo mi da budemo dobri pa će da torbe uđu, rekao je predsednik UGS Nezavisnost. On se zapitao koji investitor bi sada ulagao u Priboju gde su radnici nezadovoljni i danima već štrajkuju blokirajući prugu. Čanak je ukazao da je u Srbiji sprovedena katastrofalna privatizacija i da najpre treba izlečiti posledice toga pa onda razmotriti buduće investicije.

Govoreći o problemima sa kojim se suočavaju poslodavci, on je podsetio na istraživanje po kome oni glavnu prepreku vide u komplikovanoj administraciji prilikom prijave radnika i doprinosa. Ko će ulagati u zemlju gde postoji ovakva politička nestabilnost i u kojoj država ima ovakav odnos prema radnicima i sindikatima, i pravi ujdurme proizvodeći desetine sindikata dnevno, rekao je Čanak na konferenciji za novinare.

 

>>>  28/10/2013

Zakon o radu uskoro u Skupštini

 krka

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Jovan Krkobabić izjavio je da bi izmenjeni Zakon o radu mogao ući u skupštinsku proceduru do kraja ove ili do kraja januara sledeće godine.

Krkobabić je u razgovoru sa šefom delegacije Evropske unije u Srbiji Majklom Devenportom o strukturnim reformama u oblasti rada i zapošljavanja, kazao da do izmene Zakona o radu može doći strpljivim i pažljivim socijalnim dijalogom, navodi se u saopštenju Krkobabićevog kabineta.

Kako je Krkobabić naglasio, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike će pomoći dijalog socijalnih partnera kako bi se došlo do optimalnih zakonskih rešenja, pri čemu će primena evropskih iskustava i standarda u toj oblasti biti od velike pomoći.

Šef delegacije EU u Srbiji pozdravio je odlučnost Vlade Srbije, kao i Ministarstva rada da uđe u neophodne reforme i spremnost da se prepoznati problemi rešavaju. On je kazao da je na reformskom putu Evropska unija je u svakom trenutku spremna da pomogne Srbiji.

U razgovoru je obostrano konstatovano da zakonska rešenja moraju da vode računa i o socijalnoj dimenziji, kao i da treba ohrabriti svaki potez koji doprinosi stvaranju ambijenta za novo zapošljavanje.

 

>>>  21/10/2013

Izmene i dopune Zakona o radu - krenulo je...

Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Ministarstvo privrede i Ministarstvo finansija završili su 21. oktobra „Radnu verziju Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu, ali mnogi detalji tek treba da se usaglase. 

 zor radno

Nekako preko noći pojavio se u kabinetima vodećih poslodavaca, sindikata i vlasti predlog radne verzije zakona. Predlog je dostavljen i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, kao i ministrima privrede i finansija Saši Raduloviću i Lazaru Krstiću. Naravno, iako izgleda da je sada bliže usvajanju nego ikad pre, ova radna verzija moraće da pregrmi još mnogo toga. Tako bar izgleda.

Javnosti tekst još nije predočen.

Sindikati, poslodavci i predstavnici ministarstava rada i privrede upravo razmatraju predložene izmene Zakona o radu, a brojne praznine u ovom dokumentu bi se mogle popuniti na zajedničkom sastanku 4. i 5. novembra. U radnu verziju nisu unete odredbe oko kojih su se, prethodnih meseci, koplja najviše ukrštala.

Tako u ovom „grubom“ nacrtu nije zvanično predloženo ni koliko će trajati rad na određeno vreme, ni da li će otpremnine biti isplaćivane u iznosu kao što je danas, koji su rokovi i procedure za otkaz, koliko će se moći zadržavati radnici u Agencijama za iznajmljivanje radnika...

Radna verzija je dostavljena svim parterima i u njoj je mnogo alternativa koje zapravo služe kao polazna osnova za razgovor“ - objašnjava Zoran Martinović, državni sekretar u Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike. Zato, primera radi, nismo decidirano ni dali rok koliko bi mogao ubuduće trajati rad na određeno vreme jer je neophodno uvesti i izuzetke za pojedine kategorije radnika kao što su oni stariji od 52 godine ili oni koji su pre zaključenja ugovora bili šest meseci na birou“.

Martinović kaže da je u ovu verziju uvršten i niz obaveza koje su direktive Evropske unije i Međunarodne organizacije rada. Tu spadaju agencije za zapošljavanje, bolja zaštita trudnica i žena nakon porođaja, preciznije odredbe noćnog rada, zaštita invalida i drugih osetljivih grupa.

U ovom ministarstvu tvrde da će insistirati na tome da se u konačnu verziju uvrste odredbe koje se odnose na fleksibilnije oblike rada, isplatu otpremnina, evidenciju iz oblasti rada koja bi bila u cilju bolje zaštite zaposlenih.

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor, isplati novčanu naknadu u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad. Ova naknada ima karakter „odštete“ - piše u radnoj verziji ovog zakona.

Ipak, u delu koji se odnosi na otkaze, spisak razloga za otpuštanje je preciziran i proširen pa tako piše da bi otkaz mogli dobiti radnici koji ne dolaze na posao sedam uzastopnih dana, kao i oni koji pri zaključenju ugovora daju lažne podatke, svi koji na posao dolaze pod uticajem alkohola i droga. A poslodavac ima pravo da traži analizu krvi kojom se uverava u svoje sumnje. Istovremeno se predlaže i da za povredu radne discipline osim suspenzije i otkaza, koje su u ovdašnjem zakonu jedina mera, uvedu i tolerantnije mere kao što su opomena i novčana kazna u iznosu od 20 odsto od plate .

U radnoj verziji nije naveden rok rada na određeno, kao i procedura za otkaz.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Dragoljub Rajić takođe smatra da će se o ovoj verziji tek raspravljati i dodaje da postoji niz formalnih pitanja koje bi trebalo pojednostaviti ili ukinuti, a koja se odnose na procese samog primanja na posao, proces u slučaju nastanka tehnološkog viška, ili kada firma ima manje prihode, pa mora da smanji broj zaposlenih. Dodatno je potrebno i urediti pravila u agencijama za zapošljavanje i posredovanje radnika, i tačno definisati ko sve može da obavlja taj posao. Po njegovom mišljenju, nisu precizno određeni ni pojedini rokovi i procedure koje treba ispoštovati, kao ni pitanja koja se odnose na prekovremeni, noćni rad, odlazak na godišnji odmor.

Potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević se zalaže da se rad na određeno ne produži sa jedne na tri godine jer „poslodavci treba da budu odgovorni i da posle godinu dana prijave radnika ili da mu daju otkaz“.

I dok poslodavci smatraju da bi otpremnine trebalo isplaćivati za godine staža provedene kod poslednjeg poslodavca, sindikati smatraju da bi to trebalo učiniti za sve godine radnog staža. Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Njegoš Potežica rekao je da očekuje da će se ostvariti ciljevi izmena i dopuna zakona“ i da će se usaglasiti određene odredbe koje su do sada bile sporne. Mi kao sindikati bićemo u zaštiti interesa radnika kako ne bi bilo zloupotreba ili subjektivnog odlučivanja oko nekih pitanja, kazao je Potežica. On je rekao da će predloženi tekst predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost razmatrati do kraja nedelje kako bi se na skupu sa poslodavcima i predstavnicima resornih ministarstava početkom novembra usaglasili stavovi.

Govoreći o otpremninama, Potežica je rekao da se u praksi pokazalo da su do sada u nekim državnim organima i organizacijama radnici mogli to pravo da ostvare i dva puta. Činjenično da ako bi radnik ostvarivao to pravo samo kod poslednjeg poslodavca, on bi bio materijalno oštećen jer naš je cilj da bude otpremnina isplaćena za vreme njegovog radnog veka, za pun radni staž koji je imao, kazao je Potežica. On je rekao da bi se to pitanje u pravnoj praksi moglo jednostavno rešiti navodeći kao primer austrijsko zakonodavstvo gde svaki poslodavac uplaćuje sredstva u fond, i na kraju poslednji isplaćuje otpremninu radniku u celom iznosu.

Ako Vlada insistira i želi da se ostvari cilj - novo zapošljavanje, novi standard, bolji život građana mi ćemo pomoći, kazao je potpredsednik SSSS. On je dodao da će se nastojati u tome da se do nove godine predložene izmene nađu u Skupštini, ali da sindikati neće prihvatiti da Zakon bude  donet preko noći, bez uvažavanja njihovog mišljenja. Međutim, prave rasprave oko teksta, koji na prvu loptu izgleda odgovara mnogo više poslodavcima nego predstavnicima radničke klase, tek predstoje.

Sindikati su zabrinuti da se ne obistini redosled koji je objavio ministar privrede, a to je da će verzija zakona biti najpre predstavljena Vladi, da će potom ići na javnu raspravu, pa onda u redovnu proceduru na usvajanje. Sindikalce brine to što bi zakon pre rasprave i konačne verzije, usaglašene nakon razgovora sa njima, mogao da bude pred ministrima u Vladi. To će ako treba, glasno poručuju, braniti i na ulicama.

 

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute