Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Virtuelni svet finansija

 

Izvor: Blic | 15. 11. 2018.

Centralne banke da razmisle o digitalnim valutama

Direktor Međunarodnog monetarog fonda Kristin Lagard izjavila je da bi centralne banke širom sveta trebalo da razmisle o izdavanju digitalnih valuta.

Kristin LagardOna je istakla da bi to poboljšalo bezbednost transakcija u digitalnim valutama. Negotovinska plaćanja su u porastu u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja sve veći izazov za države i centralne banke.

Regulatorne službe zabrinute su zbog upotrebe digitalnih valuta i pozivaju na jačanje kontrole tih tokova.

Verujem da treba da razmotrimo mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Možda bi država mogla da preuzme ulogu onoga ko isporučuje novac digitalnoj ekonomiji, rekla je Lagard.

Ona je dodala da su prednosti očigledne - plaćanje je momentalno, bezbedno, jeftino i potencijalno poluautonomno.

„Centralne banke bi zadržale kontrolu nad plaćanjima“, rekla je Lagard i napomenula da banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja „ozbiljno razmatraju“ te predloge.

Digitalna valuta koju bi izdala centralna banka bila bi odgovornost države, kao što je to štampani novac, a ne neke privatne firme. To bi pomoglo potrošačima, jer bi transakcije bile bezbednije i jednostavnije, a samim tim i jeftinije. Lagard je rekla da tema digitalnih valuta „nije univerzalna“, ali da je treba razmotriti „ozbiljno, pažljivo i kreativno“.

 

Izvor: Novosti | 27. 8. 2018.

Mobilni će zameniti kartice

Od 22. oktobra zaživeće instant plaćanje, krajnji rok za sve banke 1. april 2019. Za trgovce ovakav način naplate jeftiniji, a novac je u sekundi na računu.

Sistem u kojem novac na račun primaoca „leže“ u istom trenutku kada kupac obavi plaćanje, u Srbiji treba da zaživi 22. oktobra. Novac menja vlasnika u trenutku davanja naloga za plaćanje, pa će računi moći da se plaćaju i noću, i vikendom, i praznikom, a dug će biti namiren istog trenutka, bez negativnih posledica po kupca u vidu isključivanja telefona zbog kašnjenja sa računom, na primer. Tog dana počinje sa radom sistem za instant plaćanja Narodne banke Srbije, ali će banke u Srbiji imati vremena da se novom sistemu prilagode do 1. aprila iduće godine.

Samo mobilnoNovi način plaćanja podrazumeva i nova, savremena tehnološka rešenja. Kupci će, preko posebnih aplikacija na svojim mobilnim telefonima moći da plaćaju usluge i robu. - NBS je predvidela da se instant plaćanje na prodajnom mestu obavlja upotrebom IPS QP koda, koji će biti standardizovan za sve banke, kako bi se omogućila interoperabilnost. To znači da će klijent banke A moći da plaća kod trgovca koji koristi usluge banke B - objašnjavaju u NBS. - Pružaoci platnih usluga ponudiće svojim klijentima, kako platiocima, tako i trgovcima, aplikacije koje će takvo plaćanje omogućiti.

Danas je na prodajnim mestima trgovaca izbor savremenih načina bezgotovinskog plaćanja sveden samo na platne kartice. - Uvođenjem instant plaćanja trgovac će imati veću mogućnost izbora, to jest da odluči da prihvata i instant plaćanja, a naročito uzimajući u obzir troškove i naknade koje mu određeni načini plaćanja nameću. Instant plaćanja troškovno su povoljnija od kartičnih - ukazuju u centralnoj banci. - Pored toga, infrastruktura za instant plaćanja je nezavisna od postojeće za plaćanja platnim karticama.

To znači otvaranje jednog potpuno novog prostora za razvoj tržišta u smislu da trgovci, a naročito „mali“ koji iz različitih razloga do sada nisu prihvatali platne kartice, mogu da primenjuju instant plaćanja bez upotrebe POS uređaja. - Za instant plaćanje i na strani prihvatanja plaćanja kod trgovaca se mogu koristiti ne samo „pametni“ telefoni, već i tablet uređaji i slično, na kojima će se nalaziti aplikacija trgovčeve banke radi omogućavanja plaćanja upotrebom IPS QP koda sa telefona kupca robe - objašnjavaju u NBS.

Instant plaćanja predstavljaju trenutno najsavremeniji i za korisnike najprivlačniji vid plaćanja, naglašavaju u NBS. Često se kaže da instant plaćanja omogućavaju da se zadrže sve prednosti gotovine: stalna dostupnost novca, transakcije se izvršavaju u roku od samo nekoliko sekundi, a izbegnu se nedostaci plaćanja gotovinom, odnosno mogućnost zloupotrebe, visoki troškovi upravljanja gotovinom, siva ekonomija...

PREDNOSTI PRI TRANSAKCIJI Analiza NBS pokazuje da su instant plaćanja u prednosti i kada je reč o troškovima. Tako, ukoliko uzmemo kao primer transakciju u iznosu od 1.000 dinara, u slučaju kartičnog plaćanja, trgovac će primiti, u proseku, 980 dinara. - Kada je reč o instant plaćanjima, banke će prema IPS sistemu za svaku transakciju preko 600 dinara plaćati dva dinara, a za transakcije do 600 dinara svega jedan dinar. Uz međubankarsku naknadu od 0,2 odsto od iznosa transakcije, banku trgovca jedna transakcija na prodajnom mestu od 1.000 dinara koštaće ukupno četiri dinara - navode u NBS.

 

Izvor: Blic | 17. 12. 2017.

Bitkoin je najveći mehur u istoriji ekonomije

Vrednost bitkoina ove godine udvostručila se četiri puta. Početkom januara vredeo je oko 1.000 dolara, u maju je dostigao vrednost od 2.000 dolara, u junu je prekoračio 4.000 dolara, a u novembru je vredeo čak 17.000 dolara.

Ovako astronomski rast možda može da se zamisli u slučaju nove kompanije na berzi, s naglim rastom profita. Bitkoin, međutim, ne ostvaruje profit. Čak nije ni kompanija. Reč je o digitalnoj valuti na decentralizovanoj mreži računara širom sveta.

Mehur bitkoin

Obične valute, poput američkog dolara, ne udvostručuju vrednost iz meseca u mesec, osim u slučaju istorijske krize zbog deflacije. Ponašanje bitkoina više podseća na maniju sakupljanja, piše Atlantik. Zašto je bitkoin najveći i najočigledniji mehur u savremenoj istoriji?

Američki list daje odgovor: definisati i prepoznati mehur teže je nego što izgleda. Termin se odnosi na kapital čija cena dramatično premašuje njegovu stvarnost vrednost. Ali ko uopšte određuje cenu i vrednost? To nisu naučni koncepti i formule, već su one zajednička tvorevina kupaca i prodavaca čije se potrebe i stavovi konstantno menjaju.

U dokumentu „Mehuri, racionalna očekivanja i finansijska tržišta“ (1982), ekonomisti Olivije Blelnčard i Mark Votson objašnjavaju zašto je zlato podložno mehurima. Ono može da pomogne da razumemo histeriju u vezi sa bitkoinom. Zlato, poput bitkoina, nije kompanija. Ne postoje finansijski izveštaji, a investitori nikada ne dobijaju dividende. Postoje najmanje dva velika razloga zašto ljudi investiraju u zlato. Prvo, za osiguranje u slučaju ekonomske katastrofe ili inflacije. Neki ljudi, međutim, kupuju zlato iz drugog razloga: samo zato što vide da njegova cena raste.

„Takvi investitori odlučuju o tome da li će sačuvati investiciju na osnovu efektivnog profita, a ne na osnovu osnovnih pravila tržišta“, pišu Blančard i Votson. Drugim rečima: cena će rasti zato što je upravo porasla!

Takvi ulagači ne kupuju zlato na osnovu ekonomskog znanja ili analize vrednosti, već zato da bi uhvatili voz. Vide da cena raste i polaze od pretpostavke da mogu da kupe zlato, ulažu u njega dok se isplati, a zatim da ga prodaju većoj budali pre nego što njegova vrednost padne. Ovakvo iracionalno ponašanje poznato je u ekonomiji kao „teorija veće budale“. Sitni investitori trenutno se utrkuju ko će kupiti više bitkoina, očekujući da će kasnije moći da prodaju investiciju drugoj budali - za novac. Blumberg je u novembru preneo da je na mreži bilo više pretraga termina „kupovina bitkoina“ nego „kupovina zlata“. Coinbase, brokerska platforma za kupovinu kriptovalute, trenutno je najpopularnija aplikacija u Eplovoj prodavnici aplikacija. Dve slične platforme za praćenje naloga za kriptovalute Gdax i Bitcoin Wallet sada su na petom i osmom mestu najpopularnijih aplikacija. Ljudi koji ih skidaju verovatno to ne rade da bi se finansijski osigurali, piše Atlantik.

„Sitni investitori samo žele brzo da zarade, a App Store je prilično očigledan dokaz“, kaže Kristijan Katalini, profesor tehnologije sa Fakulteta za menadžment Sloun Tehnološkog instituta Masačusets.

 

Izvor: Novosti | 20. 11. 2017.

Instant plaćanja od 2018. godine u Srbiji - NBS priprema uvođenje najsavremenijih transakcija

Narodna banka Srbije priprema uvođenje najsavremenijeg a novčanih transakcija. Brže i jeftinije izmirivanje računa. Platni promet 24 sata.

Sistem instant plaćanja koji treba da zaživi u Srbiji tokom iduće godine, omogućiće građanima i privrednicima da u bilo kom trenutku dana ili noći obave neophodno plaćanje, a da novac u roku od nekoliko sekundi „legne“ na navedeni račun i odmah bude na raspolaganju primaocu. Za ovakve transakcije korisnicima će biti dovoljno samo posedovanje mobilnog telefona ili kompjutera, sa koga putem m-bankinga ili e-bankinga može da se pošalje nalog.

Ovaj najsavremeniji metod plaćanja u svetu u nadležnosti je Narodne banke Srbije, koja radi na uspostavljanju infrastrukture. „Omogućićemo da ovom sistemu imaju pristup svi pružaoci platnih usluga u zemlji, uključujući i platne institucije i institucije e-novca, dok će učešće u sistemu za banke biti obavezno“ - objašnjavaju u NBS.

Instant, volim te instant

Ovaj koncept često se naziva „cashless cash“ (bezgotovinski keš), budući da pored trenutne potvrde o dostupnosti novčanih sredstava na strani platioca obezbeđuju i trenutnu dostupnost sredstava na strani primaoca plaćanja.

„Osim gotovine, čekova i platnih kartica, kupac će na prodajnom mestu moći da plati preko telefona, a prodavac će za nekoliko sekundi dobiti i potvrdu da je primio sredstva i ona će biti na njegovom računu, za razliku od platnih kartica, kod kojih to nije slučaj“ - objašnjavaju u NBS. „Pružaoci platnih usluga, a time posredno i korisnici, će biti oslobođeni i plaćanja vrlo značajnih troškova prema kartičnim sistemima koje imaju kada se koriste platne kartice“.

Na klik NBS će u okviru ovog sistema omogućiti i plaćanje mesečnih dažbina prema velikim komunalnim preduzećima koja budu zainteresovana za ovaj servis na vrlo jednostavan način tzv. „na klik od plaćanja“.

Predsednik Izvršnog odbora Adiko banke Mirko Španović ističe da je instant plaćanje jedan od najnaprednijih oblika u šemi plaćanja platnog prometa. „Efikasnije je i brže u odnosu na karticu“ - ukazuje Španović. „Sa karticom imate slanje pina, upit, rezervisanje sredstava, a kod instant plaćanja sa mobilnog telefona se samo obavi transakcija za šta je dovoljno 10 do 20 sekundi“.

To znači da ako sedite u restoranu u dva iza ponoći i platite račun instant plaćanjem, restoran za 20 sekundi na svom računu ima taj novac na raspolaganju. Nema ni rezervacija, ni pos-terminala. Na duži rok instant plaćanje će sigurno uticati na smanjenje broja transakcija karticom, ali je za to potrebno vreme.

Nema nedostupnih transfer novčanih sredstava, putem instant plaćanja, treba da bude omogućen u svakom trenutku. „Svi učesnici u sistemu biće u obavezi da omoguće konstantnu dostupnost usluge“ - napominju u NBS. „Mogućnost da učesnik bude nedostupan u toku dana nije predviđena, jer bi to značajno uticalo na poverenje korisnika u sistem“.

Član Izvršnog odbora Telenor banke Miloš Polovina, ističe da je uvođenjem instant plaćanja NBS praktično preuzela troškove na sebe, a bankama je ostavljena mogućnost da se privežu na sistem. „Najvažnije od svega je što ova zemlja, po prvi put, dobija platni sistem koji radi 24 sata dnevno, svakog dana u nedelji“ - ističe Polovina. „To znači da u praksi vi možete da dođete u MUP u sedam sati uveče, bez prethodno plaćene republičke takse. Servis instant plaćanja trebalo bi da vam omogući da, dok čekate u redu, platite tu taksu putem mobilnog telefona i da u isto vreme na šalteru zaista vide da ste vi tu uplatu izvršili“.

Na pitanje šta će biti glavno sredstvo putem kojeg će se obavljati ova plaćanja - mobilni telefon ili kompjuter, Miloš Polovina odgovara: „Sada da pitate ljude gde im je novčanik, odgovorili bi negde u tašni, jakni... A mobilni telefon je svima uvek u džepu...“.

Menjaju se navike: Digitalizacija u svim sferama društvenog života, velika rasprostranjenost i mogućnosti „pametnih“ telefona i sve veća zastupljenost elektronskih sadržaja i usluga, dovodi do pojave novih očekivanja i novih zahteva kupaca i prodavaca - ističu u NBS. - Navike korisnika se menjaju, kupci žele da u svakom trenutku mogu sa bilo kog mesta da kupe šta žele, a prodavci da roba bude plaćena u najkraćem mogućem roku.


Izvor: Telegraf | 16. 10. 2017.

Rusija dobija sopstvenu valutu - kriptorublju

Rusija će pustiti u promet sopstvenu kriptovalutu — kriptorublju, saopštio je ministar za telekomunikacije Nikolaj Nikiforov na zatvorenoj sednici sa članovima Moskovskog kluba.

Prema njegovim rečima, stvaranje sopstvene kriptovalute je inicijativa predsednika Rusije Vladimira Putina. „Sa sigurnošću izjavljujem da ćemo pustiti u promet kriptovalutu, iz prostog razloga: ako mi ne uradimo to, za dva meseca će to uraditi naši susedi iz Evroazijskog ekonomskog saveza“ - rekao je Nikiforov.

Nova virtuelna valuta - kriptorublja

Radi efikasnosti kriptorublja treba da isplati porez na dohodak građana. Stoga, ako vlasnik ne bude mogao da objasni poreklo njegove kriptovalute, prilikom konverzije u ruske rublje od njega će uzimati porez od 13 odsto od čitave sume. Uostalom, Nikiforov je dodao da će o svim tim pitanjima još biti razgovora.

Ministar za telekomunikacije je naglasio da stvaranje kriptorublje ne znači legalizaciju bitkoina i drugih kriptovaluta. Prema rečima Nikiforova, najverovatnije će to biti zatvoreni model sa određenim obimom regularnih emisija.


Izvor: Biznis & finansije | 16. 10. 2017.

Može li cena Bitkoina da dostigne 10.000 dolara?

Pre nekoliko dana, cena Bitcoin-a, prve i za sad najvrednije kriptovalute, ponovo je dosegla rekordnu vrednost. U poslednjih mesec dana cena je porasla tačno 50%, a u trenutku pisanja analize, jedan BTC na platformama Admiral Markets-a vredi 5.581,00 USD.

Verovatno najvažniji uzrok poslednjeg rasta cene Bitcoin-a je sve veći broj alternativnih kriptovaluta. Trenutno ih ima preko 1.100, a nove se pojavljuju doslovno svaki dan. Ulaganje u Altcoin-e po pravilu ide preko Bitcoin-a, što znači da ako neko želi uložiti u novu kriptovalutu, prvo mora da kupi BTC i nakon toga zameni za željeni Altcoin. Osim rasta broja alternativnih kriptovaluta, mnogima raste i cena, stoga treba sve više Bitcoin-a da bi se kupio određeni broj nekog Altcoin-a, poput Ether-a, Ripple-a ili Litecoin-a.

Drugi mogući uzrok rasta je očekivana podela Bitcoin blockchain-a na dva dela do koje bi moglo doći u novembru. Takva podela se stručno naziva „Fork“, a nastaje kada dođe do neslaganja u Bitcoin zajednici. Deo zajednice jednostavno više ne želi da prihvati promene u protokolu i da potvrđuje transakcije nastale nakon promene, već želi da nastavi samo sa ranije odabranim transakcijama, pri čemu nastaju dve grane istog blockchain-a. Budući da su prethodne transakcije jednake za obe grane, u tom slučaju praktično nastaje dvostruka količina Bitcoin-a. Pritom, svi koji pojeduju Bitcoin, automatski dobijaju jednaku količinu novog Bitcoin-a, koji bi se nakon najavljenog “Forka” trebalo zvati Bitcoin Gold. Moguće je da mnogi investitori sada kupuju Bitcoin u nadi da će nakon Forka moći da prodaju novi Bitcoin Gold po ceni od barem 10-15% cene orginalnog BTC.

Još jedan mogući uzrok rasta cene je sve veća potražnja za navedenom kriptovalutom u Japanu. Naime, poslednjih meseci naglo raste broj transakcija na Bitcoin-u, koje se odvijaju preko japanskog jena. Taj podatak ne treba nikoga da čudi, jer upravo je Japan prva zemlja na svetu koja je odlučila zakonski da reguliše Bitcoin transakcije, što daje dodatnu sigurnost svim trgovcima koji bi hteli da se njima bave, ali i investitorima koji ulažu o ovaj oblik digitalnih valuta.

Može li cena Bitkoina da dostigne 10.000 dolara?Može li cena dostići 10.000 USD? S obzirom na dosadašnji rast od nekoliko desetina hiljada odsto, naravno da je moguć dodatni porast cene od 70%. Ali, treba imati na umu da je dosadašnji tempo rasta cene neodrživ. Kad tad će doći do nove značajnije korekcije cene. Svi koji su ikada kupili Bitcoin trenutno profitiraju. U takvoj situaciji sasvim je normalno da se deo investitora odluči na prodaju, pri čemu će rušiti cenu. Dodatni faktor koji može dovesti do dugotrajnijeg pada je otvaranje takozvanih “Short” pozicija. Naime, sve više brokerskih kuća na svetu omogućava otvaranje prodajnih pozicija pomoću finansijskih izvedenica vezanih za cenu kriptovaluta.

Analitičari Admiral Markets-a smatraju da je ulaganje u kriptovalute trenutno rizičnije nego što većina investitora smatra i da je poželjno pričekati pad cene za kupovinu. Naime, kada cena bilo čega dođe na najviši istorijski nivo, postoji značajna verovatnoća da je postala preskupa. Jedan od načina smanjivanja rizika ulaganja je kupovina po nižoj ceni tokom korekcija do kojih po pravilu dođe posle velikog rasta.

Inače, dana 25. 10. 2017. godine na tržištu će se pojaviti nova digitalna valuta Bitcoina – Bitcoin Gold. Doći će do razdvajanja na tržištu na isti način kao što se pojavio i Bitcoin Cashte će pojaviti nova kriptovaluta. Na tržištu se takođe primećuje određena nervoza zbog toga što javnost nije upućena u to što to zapravo znači; obim Bitcoin coinova neće se povećati isto kao što se ni nije nakon što se pojavio Bitcoin Cash.

Kakve su posledice za „pravi“ Bitcoin? Bitcoin je samo jedan i ostaće samo jedan stoga će i dalje u opticaju ostati 21 milion coinova koji se mogu kupiti pod nazivom Bitcoin. Bitcoin Gold, zajedno s Bitcoin Cash-om predstavlja novu valutu, isto kao što postoji Litecoin, Dashi ostale kriptovalute.

Nakon što dođe do razdvajanja na Bitcoin Gold, svi vlasnici i investitori koji poseduju Bitcoine dobiće isti iznos Bitcoin Gold coinova u svoje ruke. Nakon što prime u svoje wallete Bitcoin Gold coinove, investitori mogu raditi s njima što god požele od prodaje do zadržavanja u novčaniku.

Bitcoin Cash i Bitcoin Gold nikako ne mogu našteti Bitcoin mreži, već suprotno tome, vlasnici Bitcoina dobijaju ih i tako profitiraju više nego vlasnici koji drže druge kriptovalute.



Izvor: Blic | 20. 9. 2017.

Manja provizija za korišćenje platnih kartica 

U Privrednoj komori Srbije je održana prezentacija Nacrta zakona o međubankarskim naknadama, na kojoj su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije, trgovci, bankari, hotelijeri...

Sve više platnih i kreditnih kartica

Suština novog zakona, kako se čulo je razvijanje bezgotovinskog društva, sa većom mrežom POS terminala u prodavnicama, znatno nižim provizijama za bezgotovinska plaćanja karticama. Takođe i da se omogući da mali trgovci kojima je bezgotovinsko plaćanje zapravo trošak zbog naknada, imaju bolji položaj nego što je to slučaj sada. Jer, kako je naglašeno, veliki trgovci imaju bolju poziciju jer mogu da se izbore za niže naknade, snagom svojih depozita.

Etapno snižavanje provizija

Nacrtom je predviđeno da međubankarska naknada za transakcije kod debitnih kartica ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok kod kreditnih kartica ta naknada ne može biti veća od 0,3 odsto. Ovo snižavanje naknada će biti etapno. Tako će devet meseci biti rok da se provizija koja sada iznosi 1,1 odsto pa i do 2,5 odsto, smanji za debitne kartice na 0,5 odsto, odnosno kreditne 0,6 odsto, a potom će biti dati rok od devet meseci da se one snize dodatno na 0,2 odsto odnosno 0,3 odsto. Trgovci će imati obavezu da jasno iskažu koje kartice prihvataju, a banke da na transparentan način objave sve troškove koje nosi korišćenje POS terminala za trgovca.

„Sa ovim zakonom očekujemo značajne promene za krajnje korisnike, kupce i trgovce. Kartica je kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika, jer postoji međubankarska naknada koja je glavni generator visokih provizija“ - kaže Dragana Stanić, generalni direktor Sektora za platni sistem NBS.

Suština međubankarske naknade je, objašnjava, da ona ne funkcioniše na ekonomskim principima konkurencije koji bi doveli do sniženja cena, već su provizije vremenom postajale sve veće.

Zbog tih provizija banaka, ocenjuje, i roba kod trgovaca koji imaju terminale za plaćanje karticama je bila skuplja, što je, kaže, na kraju plaćao svaki građanin kroz cenu kupljenog proizvoda.

Banke su do sada više izdavale strane kartice nego domaće, kaže Stanić, što je „Dina“ karticu dovodilo u nepovoljan položaj, ovim propisom to će dovesti do promene, a generalno uticaće na snaženje domaće ekonomije.

Na pitanje novinara da li bi praksa ograničavanja ovih naknada, koja postoji i u EU, mogla da dovede do toga da se banke odluče da nova „primanja“ nađu tako što bi povećale druge usluge u svojim ekspoziturama, Dragana Stanić je istakla da banka uvek može da uvede i druge naknade. Poenta ovog zakona je da trgovci znaju koliko je naknada što do sada nije bio slučaj.

Da se zna šta i koliko se plaća

„Ovim zakonom će se omogućiti da se naknada koja funkcioniše na nenormalnim principima ograniči, i poveća transparentnost, da svi znaju šta i koliko plaćaju“ - objašnjava Dragana Stanić.

Ukoliko banke uvedu nove troškove da nadomeste gubitke, to će biti transparentno i moraće da se zna da su to učinile, jer Narodna banka priprema još jedan zakon koji je sličan danas predloženom nacrtu i kojim se planira unapređenje transparentnosti provizije.

„Nama nije cilj da ograničimo ili administrativno ukinemo čekove“ - naglasila je Stanić.

Dejan Dević, zamenik generalnog direktora Direkcije za zakonodavno-pravne poslove NBS, ukazao je i da će u slučaju da se ne primenjuje ovaj propis, kazne biti visoke od 50.000 do 800.000 dinara. Danas i sutra, svi zainteresovani mogu da pošalju pitanje ili sugestije NBS, kada je reč o ovom propisu. Nakon toga očekuje se da on i zaživi, kada ga usvoji Skupština.


Izvor: Tanjug | 19. 10. 2016.

Prva dozvola za izdavanje elektronskog novca

Narodna banka Srbije

Narodna banka Srbije je dala privrednom društvu iPay See iz Beograda dozvolu za izdavanje elektronskog novca, čime je ta kompanija, koja je do sada imala dozvolu za pružanje platnih usluga kao platna institucija, postala prva domaća institucija elektronskog novca, saopšteno je iz NBS.

Time je srpsko tržište platnih usluga, prateći savremene tendencije u načinima plaćanja, postalo bogatije za novu vrstu pružalaca platnih usluga, navode iz centralne banke.

Sticanjem ove dozvole, iPay SEE sada može da obavlja poslove u domaćem platnom prometu, budući da se servisi stranih institucija elektronskog novca (PayPal, Skrill i Payoneer), u skladu sa zakonom, mogu koristiti samo u platnom prometu sa inostranstvom.

U početnoj fazi iPay See će izdavati elektronski novac pre svega preko mreže distributera čiji će spisak biti objavljen na internet prezentaciji te institucije.

Pri izdavanju elektronskog novca, korisniku se dodeljuju jedinstveni elementi koji su samo njemu dostupni i koji služe za autentifikaciju pri plaćanju. Izdati elektronski novac može da se koristi za kupovinu robe i usluga u internet prodavnicama trgovaca s kojima iPay See ima uspostavljenu saradnju, a čiji se spisak nalazi na internet stranici te institucije elektronskog novca.

Plaćanja elektronskim novcem za kupovinu robe i usluga mogu nesmetano da obavljaju kako građani, tako i privredni subjekti (preduzetnici i privredna društva).

NBS očekuje, kao što je to istaknuto i u planovima društva iPay See, da će najkasnije početkom naredne godine ta institucija u sledećoj fazi ponuditi korisnicima uslugu tzv. digitalnog novčanika, odnsono da će omogućiti kreiranje elektronskog novca u potpuno virtuelnom okruženju uvođenjem mogućnosti da se stanje elektronskog novca dopunjuje korišćenjem platnih kartica na internetu ili preko mobilnih aplikacija.

Time bi se stvorili uslovi i za neposredna plaćanja elektronskim novcem na (fizičkim) prodajnim mestima, pored toga što će već u početnoj fazi biti omogućeno plaćanje u internet prodavnicama.

Iz NBS podsećaju da elektronski novac predstavlja potpuno ravnopravnu elektronsku  zamenu za novčanice i kovani novac, a obično se koristi za plaćanja putem interneta, aplikacija na mobilnim telefonima, NFC čipa i sl.

Korisnik je zaštićen i tako što u svakom trenutku može zatražiti povlačenje (otkup) elektronskog novca, tj. institucija elektronskog novca je dužna da bez odlaganja, po zahtevu korisnika, prenese na tekući račun iznos novčanih sredstava koji odgovara trenutnom stanju elektronskog novca, ili da mu isplati odgovarajući iznos tih sredstava u gotovom novcu, navodi se u saopštenju.


Izvor: Biznis & finansije | 7. 10. 2016.

e-Banking i elektronski novac su naša budućnost

U poslednjih 25 godina broj klasičnih filijala preko kojih banke rade sa mušterijama širom Švajcarske vrtoglavom brzinom se smanjuje. Tako je recimo Credit Suisse ugasila u poslednjih dvadesetak godina više od 45 filijala, a kod Raiffeisen Bank od 1.149 danas sa klijentima radi svega 977 klasičnih filijala (sa šalterima).

Budućnost je u virtuelnom svetuEksperti i bankari predviđaju da će se pomenuti trend galopirajućom brzinom razvijati i narednih godina a kao osnovni uzrok navodi se razvoj IT tehnologija i „primetni konformizam klijenata koji vole sve poslove vezane za plaćanja da završavaju udobno zavaljeni u fotelje“ i posredstvom on-line bankinga.

Kod mlađe populacije, starosne dobi do 35 godina, tvrde eksperti, uočljivo je da „sve rade u hodu“ pa tako i operacije plaćanja ili kupovine. Najčešće je to putem aplikacija za mobilne telefone.

Na sreću, kažu bankari, „šalterski rad sa klijentelom neće izumreti ni narednih 10-15 godina ali će svakako biti daleko manjeg obima nego ranije. Kod starijih građana primetno je nepoverenje u elektronske vidove komunikacija te postoji još uvek visoko izražena potreba za ličnim konsultovanjem sa bankarskim službenicima. Kako oni vole da kažu – živa reč mog bankarskog službenika nema cenu“.

Na drugoj strani u poslovnim krugovima sve prisutnija je konsultacija sa bankarima putem video veze (skype i slični oblici komunikacije).

Gašenje klasičnih filijala kao i prestanak rada sa „šalterskim službenicima“ je samo jedan ali sve prisutniji znak „moderne digitalne ere“ u koju je čovečanstvo uplovilo. Drugi je debata koja se poslednjih godina sve učestalije vodi o ukidanju papirnog i prelasku na elektronski novac. Debata je započela pre sedam godina kroz diskusije unutar masonskih loža širom sveta a nastavila sa na privrednim i finansijskim forumima.

„Suština ove debate je jedna neminovnost na koju nas naprosto teraju moderni sistemi komunikacije. Mi ćemo vrlo brzo doći u situaciju da koristimo isključivo elektronski novac, da se svi vidovi kupovine ili plaćanja obavljaju putem kreditnih i platnih kartica, i to je naprosto tako“, kažu finansijski eksperti i dodaju: „Nažalost, sve ovo neće tako lako ‘ući u primenu’ jer je više od 85% stanovništva, u celom svetu, finansijski nepismeno i sem osnovnih operacija plaćanja ili kupovine, ništa drugo niti znaju niti razumeju – naročito ne o finansijama ili monetarnoj politici. Da ovo mora hitno da se menja upozoravaju stručnjaci MMF-a, Svetske Banke, OECD-a ali i G20. Međutim i pored sveprisutne ‘finansijske nepismenosti’ moderne tokove na koje nas razvoj tehnologija tera, nećemo izbeći. Kao što nismo mogli da zaustavimo razvoj automobilske industrije ili kompjutera, tako nećemo izbeći ni sve posledice razvoja IT tehnologije“.

Drugim rečima, započela je era ljudske civilizacije u kojoj će dominirati e-poslovanje a papirni i klasični novac će otići na ‘smetlište istorije’.


Izvor: Tanjug, | 10.3.2016.

NBS: uskoro stižu „srpski PayPal-ovi“

Direktor Sektora za platni sistem Narodne banke Srbije Dragana Stanić izrazila je na Kopaonik biznis forumu nadu da će Srbija uskoro dobiti prve institucije elektronskog novca, srpskih PayPal-ova, jer sada te usluge pružaju jedino banke i pošta.

PayPal kartica Stanić je na panelu Ekonomija bez gotovine“ rekla da je Zakonom o platnim uslugama dozvoljeno da i nebankarske institucije mogu da se bave pružanjem platnih usluga ili izdavanjem elektronskog novca, a uslov je da prođu proces apliciranja kod NBS i dobijanja licence.

Od početka primene zakona, od oktobra prošle godine, izdate su tri licence, a ima ih još u proceduri. Naš cilj je bio da povećanjem konkurencije bankama i Pošti utičemo, ne samo na kvalitet ovih servisa, nego i na cenu, jer je cena značajan faktor kada se korisnici opredeljuju za platna rešenja, rekla je ona. Precizirala je da prvi put postoji mogućnost osnivanja domaćih srpskih institucija elektronskog novca, srpskih PayPal-ova i njihov potencijal je na unutrašnjem tržištu.

Do sada ste imali situaciju da je samo jedna banka pružala uslugu prihvatanja platnih kartica u virtuelnom prostoru, od nedavno je to pet banaka, ali konkurencija će doneti dalje unapređenje e-poslovanja u našoj zemlji, rekla je Stanić.

Plaćanje platnim karticama je veoma važno i za suzbijanje sive ekonomije, rekao je državni sekretar Ministarstva finansija Nenad Mijaliović i dodao da je udeo sive ekonomije u Srbiji, prema nekim procenama, 30 odsto.

Na skupu je rečeno da je region u tom smislu napredovao, a Hrvatska, Slovenija i Rumunija su otišle daleko, ako pričamo o elektronskoj trgovini.

Stručnjak iz oblasti elektronske trgovine Aleksandar Birovljev rekao je da se 15 odsto trgovine obavlja platnim karticama, a pretpostavlja se da se 80 odsto plaća u kešu.

Elektronska trgovina ima veliki potencijal, rekao je on i dodao da se u poslednjih pet godina u Srbiji beleži dvostruki rast u smislu broja transakcija na godišnjem nivou.

Hrvatska je pre tri ili četiri godine bila 10 puta jača, a prema poslednjim statistikama, ta razlika je vrlo mala, rekao je Birovljev.

Potrošnja putem platnih kartica na internetu je porasla za 36 odsto u odnosu na prethodnu godinu.


Izvor: Novosti | 28. 1. 2016.

Banka - kako to gordo zvuči

Srpske banke „isteruju“ klijente iz ekspozitura

Banke u Srbiji odlučile su da prate korake svojih kolega u inostranstvu i počele su da uvode digitalizaciju u poslovanje.

To znači da će smanjiti obim posla na šalterima. „Proteraće“ klijente koji plaćaju račune, žele da uzmu kredit, prebace novac na štednju ili neku drugu uslugu. Svi ovi poslovi mogu da se obave kod kuće, na poslu, pa čak i na ulici, sa računara, tableta ili mobilnog telefona, tako da će se bankari rasteretiti, a klijenti će dolaziti samo da finiširaju svoje zahteve, odnosno da stave potpise na dokumenta.

To ujedno znači da će banke smanjiti broj ekspozitura, kao i zaposlenih, što je već nekoliko godina i trend u Srbiji i regionu. Većina banaka, a naročito one velike, ozbiljno je krenula u digitalizaciju i u svojim matičnim zemljama, i u Srbiji. Tako, UniCredit Bank zemljama u kojima posluje namerava da uloži 1,2 milijarde evra u ovaj proces kako bi uskladila poslovanje sa novim trendovima ponašanja klijenata, ali i smanjila troškova.

„Predviđa se da će broj naših korisnika internet-bankarstva u 13 zemalja u kojima radimo porasti sa trenutnih pet miliona na deset miliona, a da će broj korisnika mobilnog bankarstva sa trenutnih milion biti sedam puta veći u naredne tri godine“, ističe Mauro Đorđo Marano, zamenik direktora Direkcije za strateške analize za region CIE Evrope u UniCredit banci.

I Komercijalna banka, kao vodeća domaća banka, priprema strategiju za uvođenje digitalizacije, kako bi išla u korak sa stranim bankama, olakšala sebi poslovanje i pružila klijentima kvalitetniju uslugu.

„Banca Intesa mnogo ulaže i u edukaciju svojih klijenata kako bi im pomogla da na što lakši način usvoje i koriste brojne prednosti digitalne tehnologije“, navode u toj banci. „U korak sa tehnološkim razvojem, u planu je razvoj novih funkcionalnosti na bankomatima, aplikacijama elektronskog bankarstva za građane i firme, kao i u aplikaciji mobilnog bankarstva. Takođe, za „e-komerc“ trgovce, banka je obezbedila novu platformu koja će omogućiti prodaju robe na rate, prihvatanje svih brendova kartica, servis prilagođen svim tipovima uređaja (tablet, mobilni telefon) i slično“, kažu oni.

Société Générale banka Srbija je, kako kaže Vuk Kosovac, predsednik Odbora za digitalno bankarstvo Udruženja banaka Srbije, krajem prošle godine napravila pomak na domaćem bankarskom tržištu uvođenjem prve onlajn ekspoziture u Srbiji. U okviru nje klijenti mogu uzeti gotovinski kredit, dozvoljeni minus, otvoriti štedni račun i realizovati druge usluge potpuno putem interneta bez ijednog odlaska u banku ili kontakta sa kurirskom službom ukoliko poseduju digitalni sertifikat. „Uvođenje elektronskog potpisa predstavlja revoluciju u onlajn bankarstvu i omogućava klijentima da u pokretu obavljaju ne samo transakcije, već i ostale zahtevne bankarske poslove izuzetno jednostavno“, ističe Kosovac.

Pored evidentnih finansijskih benefita, uštede vremena i brojnih olakšica, u planu je i kampanja čiji će osnovni cilj biti edukacija korisnika kako bi svoje aktivnosti što lakše „preselili“ na digitalne kanale, navode u Intesi. Već sada na raspolaganju imaju demo-aplikacije uz čiju pomoć mogu da se na što jednostavniji način upoznaju za funkcionisanjem „e-benking“ aplikacija. Banca Intesa uvek obraća posebnu pažnju na stariju populaciju. Proces edukacije starijih je vrlo uspešan jer je u pitanju populacija koja sa velikim interesovanjem prihvata nove tehnologije.


Izvor: Tanjugbiz | 18. 9. 2015.

SAD: Bitkoin i druge digitalne valute su zvanično roba

Instant plaćanje

Virtuelni novac je zvanično roba, isto kao nafta ili pšenica, prema odluci američke Komisije za trgovanje robnim terminskim ugovorima (CFTC), izveštava njujorška agencija Blumberg.

Američka komisija je prvi put preduzela akcije protiv jedne neregistrovane bitkoin platforme za trgovanje opcionim ugovorima, naredivši joj da prekine sa poslovanjem i stavljajući tako tačku na ranije pokrenut krivični postupak, prenosi portal Koindesk.

Naime, CFTC je optužio startap preduzeće Koinflip (Coinflip), koje posluje pod imenom Derivabit, i njenog izvršnog direktora Fransiska Riordana za poslovanje sa opcionim terminskim ugovorima bez prethodnog registrovanja delatnosti kod agencije i bez ispunjavanja određenih propisa.

U presudi, CFTC je takođe potvrdio da su bitkoin i druge digitalne valute zapravo roba koja je obuhvaćena američkim Zakonom o robnoj razmeni (CEA).

Posle ovog koraka, CFTC je pružio uveravanje vlastima da će nadzirati trgovanje kriptovalutnim opcijama i ugovorima, i da će u slučaju kršenja propisa ili manipulacija pokrenuti krivični postupak, navodi Blumberg.


Izvor: Tanjug | 20. 7. 2015.

Gugl omogućio kupovine bez posredovanja distributera

Veb pretraživač Gugl, koji gaji ambicije u sektoru onlajn trgovine, uveo je opciju „kupi“ (Buy) u rezultate pretrage za određene proizvode, omogućavajući korisnicima smartfona da obavljaju e-kupovine bez posredstva distributera...

Veb pretraživač Gugl, koji gaji ambicije u sektoru onlajn trgovine, uveo je opciju „kupi“ (Buy) u rezultate pretrage za određene proizvode, omogućavajući korisnicima smartfona da obavljaju e-kupovine bez posredstva distributera, kao što je Amazon, objavio je list Parizijen u svom elektronskom izdanju.

Google kupovina

Klijenti koji kliknu na tu opciju usmeravaju se na Guglovu internet stranicu sa proizvodima gde mogu da personalizuju svoje porudžbine i da odebru način isporuke proizvoda.

„Iako smo tek na početku, s ograničenim brojem maloprodavaca, opcija „kupi“ predstavlja važnu fazu u procesu preusmeravanja maloprodavaca na mobilne uređaje da bi pridobili klijente“, objasnio je jedan od rukovodilaca Gugla, Džonatan Olfernes, na veb sajtu te kompanije.

Dosad su klijenti klikom na opcije „Gugl kupovina“ (Google Shopping) ili „kupuj na Guglu“ (Shop on Google) bili često preusmeravani prema veb sajtu nekog od maloprodavaca, tipa Amazon ili nekog nezavisnog maloprodavca.

Američka grupa na ovaj način reaguje na sve veću tendenciju korisnika da upotrebljavaju svoj smartfon radi pretraga trgovina u blizini i time se direktno uključuje u oblast elektronske trgovine.

Početkom maja je Gugl uveo u SAD opciju koja omogućava Amerikancima, koji koriste njegov pretraživač, da direktno poručuju svoja jela iz restorana preko rezultata pretraga.

Druge društvene mreže, kao što su Pinterest i Fejsbuk, nedavno su razvile slične opcije „kupi“.


Izvor: Tanjug | 25. 3. 2015.

Beskontaktno plaćanje

Od 1. jula 2015. godine šira upotreba beskontaktnog plaćanja u Srbiji.

Srbija je među prvim zemljama u regionu centralne i istočne Evrope i prva na Balkanu koja je uvela beskontaktnu tehnologiju plaćanja, a od 1. jula, svaki novi POS terminal imaće i ovu opciju, najavio je izvršni direktor Masterkarda (MasterCard) za tržišta Balkana Artur Turemka.

 Beskontaktno plaćanje

„Tržište Srbije je jedno od regionalnih lidera u oblasti inovacija. Prihvat beskontaknih plaćanja postaje standard u Srbiji od 1. jula ove godine za nove POS terminale, a od 1. jula 2018. svi, pa i oni već postojeći moraće da imaju i ovu opciju“, rekao je on govoreći o inovacijama u oblasti platnih usluga.

Ovakav vid plaćanja, kako je rekao, brz je i idealan za velike trgovinske lance i trgovce koji pružaju brzu uslugu - do malih, lokalnih trgovaca. „Praktično je za kupce i za trgovce. Transakcije se obavljaju za svega par sekundi prislanjanjem kartice na čitač na kasi. Plaćanja su zaštićena čip tehnologijom i nije potrebno unositi PIN kod za iznose manje od 1.500 dinara“, objasnio je Turemka. On je napomenuo da iskustvo Masterkarda pokazuje da kad ljudi jednom počnu da plaćaju beskontaktno, nikad se ne vraćaju na tradicionalna plaćanja.

Turemka je naveo i da su, sledeći primer Srbije, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Makedonija i Crna Gora implementirale beskontaktna plaćanja, a sve veći prihvat ove platne metode je ilustrovan u Bugarskoj, koja je početkom godine imala evropsku premijeru ove usluge u taksi vozilima.

Menadžer za javnu politiku u Masterkardu Katarina Kakalikova izjavila je da je ovaj vid plaćanja faza koja prethodi implementaciji mobilnih plaćanja. „Sa procentom penetracije mobilnih telefona u Srbiji od 130 odsto 2014. godine, što je više u odnosu na svetski prosek od 93 odsto, tržište Srbije je dobro pripremljeno za infrastrukturu za mobilno plaćanje“, rekla je ona.

Kakalikova je naglasila prednosti koje napredne mobilne tehnologije donose vladama i ekonomiji zemalja uopšte, kao i potrošačima, trgovcima i bankama. Najveća prednost je, kako kaže, garancija da će i trgovac i potrošač biti isplaćeni, odnosno da će u slučaju krađe kartice i prevara, trgovcu roba svakako biti plaćena, a i potrošač je zaštićen. „Garancija plaćanja znači da ako je kartica ukradena, trgovac svakako ima garanciju da će mu roba biti plaćena. Ne gubi novac ni potrošač jer će mu banka isplatiti novac. Zato bi svi trebalo da se osećaju komotno i zaštićeno kada koriste kartice“, rekla je ona.

Kakalikova je takođe naglasila i potrebu za pozitivnim zakonodavnim okvirom kako bi se pospešio dalji napredak.

Turemka je u tom smislu pohvalio Narodnu banku Srbije zbog Zakona o platnom koji je već usvojen, ali će u punoj primeni biti od 1. oktobra ove godine. „Taj Zakon srpsko tržište čini liberalnijim, pa kompanije koje imaju veze s plaćanjem mogu uspešnije da vode svoje poslove. To je dobra poruka za tržište jer ga otvara i omogućava mnogo novih i inovativnih proizvoda“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, očekuje se da će se u narednih pet godina oblast plaćanja promeniti više nego u prethodnih pedeset.

Govoreći o širem regionu centralne i istočne Evrope, on je rekao da inovacije Masterkarda uključuju i Masterpas (MasterPaš). „Za sada je ova usluga lansirana u Poljskoj i Češkoj i predstavlja jedinu digitalnu platformu na svetu koja eliminiše potrebu za unošenjem informacija o plaćanju i dostavi prilikom svake kupovine, čime se proces plaćanja sa bilo kog uređaja pojednostavljuje i ubrzava“, rekao je on.


Izvor: Tanjug | 2. 10. 2014.

Plaćanje bitkoinom nije sigurno, a ni legalno

Plaćanje bitkoinom nije sigurno, a ni legalno

Narodna banka Srbije upozorila je danas da bitkoin, koji važi za novu virtuelnu valutu, nije zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, niti je dozvoljeno njime trgovati u bankama i menjačnicama, dodajući da ni u Evropskoj uniji bitkoin ne ispunjava uslove da bi bio elektronska valuta.

„Bitkoin je virtuelna valuta, a one su oblik neregulisanog digitalnog novca koji ne izdaje centralna banka, te zato i ne garantuje njegovu vrednost“, saopštila je centralna banka.

Virtuelne valute poput bitkoina, kako je navedeno, kupuju se za konvencionalne valute – evro, funta, dolar itd, direktno od drugog lica ili preko internet platformi, nakon čega se prebacuju na personalizovani bitkoin račun, takozvani digitalni novčanik i koriste za kupovinu određenih dobara i usluga ili se ponovo konvertuju u konvencionalne valute.

„Vrednost bitkoina na ovim platformama nije garantovana, veoma je varijabilna i određena je ponudom i tražnjom za tom virtuelnom valutom“, navodi se u saopštenju.

NBS upozorava da su internet platforme koje se koriste za konverziju virtuelnih valuta po pravilu neregulisane i njihovi korisnici nisu zaštićeni od rizika prilikom trgovine.

„Korisnici ne uživaju pravnu zaštitu u slučaju da platforma izgubi novac ili propadne, primera radi usled hakovanja, čak i kada je reč o internet platformi koja je registrovana kao privredni subjekt kod nadležnog organa neke zemlje“, poručuju iz NBS.

Narodna banka je upozorila da bitkoin nije zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, niti može biti predmet kupovine i prodaje od strane banaka i ovlašćenih menjača.

„Ulaganje u bitkoin ili slične virtuelne valute koje ne izdaje i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, kao i činjenice da zato ne postoje nikakvi mehanizmi zakonske zaštite ulagača, predstavlja rizik i može dovesti do finansijskih gubitaka. U skladu s tim, svako ko se upušta u ove ili slične aktivnosti sa virtuelnim valutama čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske rizike koji iz njih proističu“, navedeno je u saopštenju NBS.

Centralna banka podseća da je prema Zakonu o NBS novčana jedinica Srbije dinar i da se sve novčane obaveze iz poslova zaključenih u našoj zemlji izražavaju i izvršavaju u dinarima, osim ako nekim zakonom nije drukčije određeno.

Plaćanje u dinarima, osim u izuzetnim slučajevima, takođe je regulisano i Zakonom o platnom prometu kao i Zakonom o deviznom poslovanju, dodaje se u saopštenju.

Pored toga, srpska regulativa, a posebno Odluka o vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tržištu, otvara mogućnost bankama i menjačima da trguju efektivnim stranim novcem samo u valutama koje su navedene u toj odluci.

Budući da u odluci nije pomenut bitkoin, piše u saopštenju, on i ne može biti predmet kupovine i prodaje u bankama i ovlašćenim menjačnicama.

NBS je u saopštenju podsetila i da je Evropska agencija za bankarstvo krajem prošle godine izdala upozorenje o kupovini, držanju i trgovanju virtuelnim valutama, u kome je istakla rizike u vezi s njihovim korišćenjem.

I Evropska centralna banka je, kako piše, ocenila da bitkoin ne ispunjava sve kriterijume kako bi se smatrao elektronskim novcem, te da se na njega ne primenjuje Direktiva o elektronskom novcu.


Izvor: KPMG | 6. 5. 2014.

Budućnost bankarstva na društvenim mrežama

Danas praktično niko, pa ni sam „otac“ društvenih mreža Cukerberg, ne može sa sigurnošću predvideti u kom će se pravcu razvijati društvene mreže u sledećih pet, a kamoli u sledećih 50 godina. Ono što se sa sigurnošću i bez svake sumnje ipak može reći je da će društvene mreže suštinski promeniti uslove i pravila igre po kojima današnje banke posluju.

Plaćanje preko društvenih mrežaDosadašnji trendovi razvoja društvenih mreža i moderna rešenja koja banke već danas primenjuju kako bi maksimalno iskoristile potencijal društvenih mreža za razvoj poslovanja nude uvid u nekoliko modela poslovanja budućnosti koji će zauvek promeniti bankarstvo.

Individualni pristup

Već sada postaje sasvim izvesno da će društvene mreže polako ukinuti potrebu za marketingom kakvim ga danas poznajemo, sa bilbordima, televizijskim reklamama i sličnim. Danas već imamo izvestan broj banaka, mali ali u stalnom porastu, koje već koriste prednosti društvenih mreža kako bi klijentima ponudile svoje usluge po cenama koje su drastično niže od cene klasične reklamne kampanje.

Nastavak ovakve prakse i razvoj društvenih mreža omogućiće bankama da pristupe pojedinačnom klijentu sa paketom proizvoda posebno prilagođenim njegovim potrebama sa posebnim kamatama čija će visina zavisiti, na primer, od vrednosti tog klijenta za banku. Pristup „jedna ponuda za sve“ polako će nestati, a bankarske usluge će postati potpuno prilagođene profilu individualnog korisnika.

Kraj telefonskim pozivima

Još jedna stvar koju možemo tvrditi sa sigurnošću je da će veća proaktivnost banaka na društvenim mrežama polako ukinuti potrebu za klasičnim telefonskim korisničkim centrima. Već danas postoji značajan broj banaka koje sa velikom pažnjom prate mreže poput Tvitera ili Fejsbuka i usklađuju svoje poslovanje prema informacijama i mišljenjima klijenata koje tamo nalaze.

Ono što će se u ovom segmentu poslovanja desiti jeste da će banke biti u prilici da identifikuju mnogo više pritužbi na svoje funkcionisanje nego do sada i da ih otklanjaju kako bi povećali zadovoljstvo svojih klijenata.

Na primer, česte pritužbe na dugo vreme čekanja na uslugu šalterskog radnika ukazaće banci da je neophodno promeniti trenutni sistem. Takođe, „tvit“ o neispravnom bankomatu omogućiće brže otklanjanje kvara.

Primedbe korisnika biće na raspolaganju banci u realnom vremenu, pa će banka proaktivnim učešćem u diskusiji moći da utiče na očuvanje svoje reputacije. Zaposleni u ovim servisima biće ne samo ovlašćeni da probleme rešavaju već će biti u direktnoj vezi sa filijalama i njihovim direktorima i upravljati rešavanjem identifikovanih problema.

Nova uloga mreže filijala

I ako će mreža filijala kakvom je danas poznajemo verovatno opstati još neko vreme, sve se više pokazuje da će društvene mreže suštinski promeniti način na koje one funkcionišu. Već sada postaje jasno da će se u ne tako dalekoj budućnosti svakodnevne transakcije obavljati preko aplikacija na društvenim mrežama.

Dalje usavršavanje ovih aplikacija omogućiće bankama da u bezbednom okruženju klijentu obezbede čitav niz osnovnih usluga poput dostave izvoda o stanju na računu ili plaćanja za robu ili usluge.

Filijale će preuzeti na sebe bavljenje kompleksnijim transakcijama, kao što su davanje stambenih kredita, pozajmica i sl. Vremenom će i ove usluge migrirati na društvene mreže, jer će dalji razvoj servisa omogućiti bankarskim službenicima da sa klijentima budu u kontaktu na primer preko aplikacija za video pozive.

Šalterski službenici ili tablet računari

Jedna od posledica promene u načinu funkcionisanja filijala biće i mogućnost ostvarivanja značajnih ušteda usled veće automatizacije transakcija. Osoblje filijala biće „zamenjeno“ tabletima ili sličnim uređajima, koji će klijentima biti dostupnim u svakom trenutku. Preko njih će se koristiti one usluge koje banke i inače nude on-line.

Na kraju ovog procesa, filijale će se polako „preseliti“ u džepove korisnika, na njihove prenosne uređaje čime će se bankama omogućiti da značajno smanje troškove održavanja mreže filijala i tim novcem dodatno podignu kvalitet svojih usluga na društvenim mrežama.

Rizici novih prilika

Sa druge strane, stoji činjenica da će banke zbog razvoja društvenih mreža morati da se odreknu nekih od sadašnjih izvora prihoda. Osnovno savetovanje u pogledu investicija, na primer, brzo će izgubiti vrednost kao usluga, jer će korisnici te informacije deliti međusobno.

Pojava „low cost“ banaka na društvenim mrežama će takođe uticati na smanjenje cena bankarskih usluga.

Sledeći korak

Sve navedeno nije ni na koji način naučna fantastika. Čitav tekst baziran je na rešenjima koje se već sada primenjuju na bankarskim tržištima širom sveta. Ono što ostaje da se vidi je kako će banke iskoristiti nove prilike kako bi povećale konkurentnost na tržištu i iskoristile alate koji im stoje na raspolaganju razvojem društvenih mreža.

Tekst je deo serijala „Bankarstvo na društvenim mrežama“ (Social Banker) koje je na osnovu svog iskustva na razvoju sličnih projekata širom sveta uradila revizorska kuća KPMG.


Izvor: Kamatica | 10. 3. 2014.

Nema više prepreka - moguća naplata preko pejpala

Otklonjene su sve zakonske prepreke za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpal servisa, poručeno je Narodna banka Srbije koja još jednom ističe da su poslednjim izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju iz decembra 2012. otklonjene sve zakonske prepreke za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom preko Pejpal servisa.
Platni promet sa inostranstvom preko Pejpal servisa

Izmenama je omogućeno da rezidenti preko tog servisa vrše naplatu iz inostranstva i plaćanje prema inostranstvu u devizama po osnovu prodaje, odnosno kupovine robe i usluga sa nerezidentima.

Kako se dodaje, takođe je utvrđeno da se sredstva rezidenata kod Pejpala ne smatraju depozitom, već se vode na podračunu koji se kod ove institucije otvara za namene elektronske kupoprodaje robe i usluga.

„Saglasno navedenom, NBS naglašava da je PayPal servis oslobođen odgovornosti da proverava učesnike u kupoprodajnim transakcijama koje se obavljaju u Srbiji, imajući u vidu da je na rezidentu - trgovcu odgovornost za eventualnu naplatu u evrima koju bi izvršio od drugog rezidenta“.

Naime, sami rezidenti su u obavezi da, pri obavljanju ovih transakcija, poštuju propise koji se primenjuju na teritoriji Srbije i da plaćanja i naplate preko Pejpal servisa realizuju isključivo sa nerezidentima, objašnjava NBS.

Centrana banka istovremeno napominje da je Poreska uprava Ministarstva finansija nadležna za kontrolu deviznog poslovanja rezidenata u skladu sa propisima koji uređuju ovo poslovanje.


Izvor: Kamatica | 9. 1. 2014.

Telenor nudi bankarske usluge u drugoj polovini 2014. 

Telenor će početi da pruža mobilne bankarske usluge na srpskom tržištu u drugoj polovini 2014, najavio je generalni direktor Telenora u Srbiji Uve Fredhajm i dodaje da će na početku ulaska te telekomunikackone kompanije u bankarsko poslovanje klijentima biti ponuđene osnovne bankarske usluge, a kasnije je u planu i odobravanje mikro kredita. Mobilne bankarske usluge na srpskom tržištu

Ambicija Telenora je da se u prvoj fazi klijentima ponudi bankovni račun koji će imati atraktivne kamate na dinarske depozite i da se iskoristi kao platforma za plaćanje računa i transakcije sa mobilnog telefona“ - kazao je Fredhajmza agenciju Beta.

On je dodao da je u toku izrada aplikacije koja će omogućiti da se te transakcije obave preko mobilnog telefona.

Fredhajm je podsetio da je Telenor u aprilu zaključio ugovor o preuzimanju KBC banke u Srbiji i da je preuzimanje vlasništva nad bankom završeno krajem decembra 2013.

Prvi čovek Telenora je kazao da zbog regulative u Srbiji neće biti moguće otvaranje bankovnih računa bez dolaska u poslovnice Telenora , a da će nakon toga većina usluga moći da se obavi preko mobilnog telefona.

On je kazao da Telenor već ima iskustva u bankarstvu u Aziji, a da ono što će raditi u Srbiji predstavlja punu bankarsku uslugu za klijente preko mobilnih usluga.

Telenor u Srbiji, koji posluje u okviru novreške telekomunikacione grupe, ima oko 3,2 miliona korisnika mobilne telefonije.


Izvor: Kamatica | 3. 12. 2013.

Zaboravite na redove - koristite e-banking

Bez obzira na činjenicu da su banke odavno uvele uslugu e-bankinga, naša svest o prednostima ovog vida poslovanja i dalje nije dovoljno razvijena. Naime, iako sve banke nude ovaj servis i za firme i za građane, većina i dalje uredno staje u redove da bi platili svoje mesečne obaveze.Elektronsko bankarstvo

U vremenima u kojem je vreme pre svega novac, oni koji se odluče za ovaj vid plaćanja uštedeće i na vremenu ali i na provizijama. I to ne zanemarljivo. Brzina, fleksibilnost, manji troškovi i odsustvo vremenskog ograničenja korišćenja su glavne prednosti e-bankinga.

Preporučujem ovu uslugu svakome ko želi da bez mnogo papirologije i trčanja sa jedne lokacije na drugu kvalitetno vodi sopstvene finansije.

Najčešće banke e-banking nude u okviru paket računa pa je ta usluga ili kompletno ili delimično uključena u cenu paket tekućeg računa. Ona najčešće podrazumeva uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po računima (što je po definiciji uvek besplatno), onlajn prenos novca na račune u okviru i van banke, onlajn plaćanje računa, uvid u rate kredita, zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.

Kod pojedinih banaka klijent je oslobođen plaćanja provizija na, recimo, prvih recimo pet računa, dok neke banke uopšte ne naplaćuju proviziju na plaćanja.

Prosečno provizije na onlajn plaćanja se kreću u rasponu do 60 dinara, dok se te provizije za plaćanje na šalteru banaka po pojedinačnom nalogu naplaćuju i do 150 dinara. Prosečna porodica na ovaj način može da uštedeti i do 700 dinara mesečno.


Izvor: Telegraf | 25. 10. 2013.

Kako nas pljačkaju lažnom elektronskom poštom banaka

Lažne imejl poruke, koje su navodno slale banke klijentima, primilo je oko 30 odsto korisnika, pokazalo je istraživanje „Consumer Security Risks“ (bezbednosni rizici po korisnike), koje su sprovele kompanije Kaspersky Lab i B2B International tokom leta 2013. godine.Katanac na računar

Prevaranti često koriste lažna obaveštenja iz banki kako bi prevarili korisnike da daju lične podatke svojih naloga, a samim tim i pristup njihovom.

Razne usluge koje se koriste za online transakcije, koje se obavljaju putem interneta: e-banking, sistemi plaćanja preko interneta i online prodavnice, sada čine sastavni deo života mnogih korisnika.

Istraživanje kompanije B2B Inernational pokazuje da je 95 odsto ispitanika kupovalo putem interneta, 91 odsto koristilo usluge bankarstva preko interneta, a 74 odsto plaćalo putem interneta. Ovaj trend ne bi mogao proći neopaženo od strane prevaranata.

Prema ispitivanju, 30 odsto korisnika je primilo imejl poruke koje su navodno stigle od banaka, za koje se kasnije ispostavilo da su zapravo bile falsifikati.

Čak 22 odsto ispitanika je prijavilo sumnjive poruke koje su navodno stizale u ime online prodavnica. Svaki deseti korisnik (10 odsto svih ispitanika) je bar jednom bio automatski preusmereno na sumnjivi sajt, koji je od njih tražio da ukucaju podatke svoje kreditne kartice.

Skoro 6 odsto korisnika je izjavilo kako su ukucali informacije o finansijama na sumnjive sajtove.

Sve su ovo, zapravo, primeri aktivnosti sajber kriminalaca koji se bave fišingom, jednom od mogobrojnih vrsta malicioznih napada koje targetiraju važne i poverljive informacije o finansijama: brojeve kreditne kartice, lozinke za bankarske naloge na internet...


Izvor: Dnevnik | 26. 9. 2013.

Mobilna telefonija će preoteti klijente bankama u Srbiji

Bitka za zarade, klijente, provizije i kamate izgleda da počinje. Tržište bankarskih usluga drastično će se izmeniti u naredne tri do pet godina ulaskom mobilnih operatera u finansijske poslove, a spajanje usluga banaka, telekomunikacionih kompanija i trgovinskih lanaca će obeležiti naredni period.

Najbolji primer je Telenor, koji je preuzeo licencu KBC banke u Srbiji. Srbija je izabrana kao pilot-projekat za uvođenje finansijskih usluga u ponudu tog operatera, a sigurno ćemo videti ulazak i drugih na to tržište, poput maloprodajnih lanaca“ – tvrdi član Upravnog odbora softverske kompanije Aseko SEE Miodrag Mirčetić.

On je napomenuo da, uprkos neusklađenostima zakona, mnoge banke u Srbiji već nude elektronsko bankarstvo i plaćanja putem mobilnog telefona, što već koriste desetine hiljada ljudi.

Izgleda da će 2014. godina u Srbiji biti velikim delom u znaku mobilnog bankarstva. 

Operater Telenor još nije preuzeo KBC banku u Srbiji, a očekuju da će se to dogoditi do kraja ove godine pa već prave programe za tu vrstu bankarskih usluga koje će plasirati dogodine. Očigledno je da računaju na nove opcije i zaradu kod nas jer su u taj projekt uložili 40 miliona evra.

  O čemu se radi najbolje pokazuje primer Poljske. Generalni direktor mobilnog operatera Oranž za Poljsku Maček Vitucki je rekao da su glavna ciljna grupa za novu vrstu finansijskih usluga mladi, koji se „ne odvajaju od svojih mobilnih telefona“. – Ako ne upropaste stvar, mobilne kompanije imaju sve mogućnosti da preuzmu poslovanje sa stanovništvom od banaka – kazao je Vitucki.

Na našem tržištu ne nudi se mnogo usluga tog tipa, ali banke čiji paketi pokrivaju i mobilno bankarstvo kažu da usluge koje se obavljaju putem telefona omogućavaju bržu komunikaciju s bankom i da su transakcije tako obavljene jeftinije. Zato i interesovanje raste.Mobilni, mobilni

Tržište Srbije pruža tu stvarno velike mogućnosti. Lane su tri mobilna operatera koja posluju na našem tržištu ostvarila prihod od oko 850 miliona evra.

Kod nas ima više od deset miliona mobilnih pretplatnika. Tačnije, lane je bilo 133 telefona na sto stanovnika. U Evropi ispred nas su samo Crna Gora i Albanija.

Međutim, uprkos impozantnom broju, ima tu i jedna prepreka: za bankarske usluge putem mobilne telefonije najpogodniji su pametni telefoni“, a takve kod nas ima tek 13,3 odsto korisnika. To je verovatno i razlog što samo 50.000 ljudi ima aplikaciju za mobilno bankarstvo.   Za sada klijenti od mobilnog u bankarstvu najčešće koriste dojavu o primanju novca. Bankari su oprezni jer taj sistem rada zahteva i dodatne mere sigurnosti. Ali, uveli te programe – ne uveli, pojačanje mera sigurnosti ih svakako čeka jer kriminal u toj oblasti izuzetno brzo napreduje.

Šta, pak, planira Telenor? Na ulazak u tu opciju odlučili su se jer je broj korisnika njihovih usluga veliki a mobilno bankarstvo je na niskom nivou. Istovremeno, broj finansijskih transakcija je kod nas veći zbog toga što Srbija, praktično, ima dvovalutni sistem: tu su i dinar i evro. Baš te dve opcije kreiraće buduću ponudu Telenor banke.

Ciljna grupa su im građani: oni će moći da putem mobilnog obavljaju uobičajene transakcije, ali i da dobiju manje sume zajmova.


Izvor: Kamatica | 26. 9. 2013.

Kupovina preko interneta i dalje bauk za srpske kupce 

U Srbiji kompjuter poseduje 59,9 odsto domaćinstava, a internet priključak ima 55,8 odsto. Broj domaćinstava koja imaju kompjuter je za 4,7 odsto veći nego prošle godine, a broj internet priključaka veći je za 8,3 odsto.Kupovina preko interneta i dalje bauk za srpske kupce

Više od 2,4 miliona građana koristi internet svakodnevno ili skoro svakodnevno, što je 300.000 više nego 2012. godine.

Više od 806.000 građana koristi elektronske usluge javne uprave, a 900.000 je kupovalo ili poručivalo robu ili usluge preko interneta, što nikada nije uradilo 64,6 odsto korisnika interneta u Srbiji.

Internet priključak, kako se precizira, većinom poseduju domaćinstva koja imaju mesečni prihod veći od 600 evra (takvih domaćinstva u toj kategoriji je 89,8 odsto), dok među domaćinstvima s prihodom do 300 evra internet ima svega 39,5 odsto.

Istraživanje je pokazalo da se broj domaćinstava koja pristupaju internetu pomoću mobilnog telefona povećao za osam odsto u odnosu na 2012. godinu. S druge strane, za 3,9 odsto je manje domaćinstava koja pristupaju internetu preko personalnog računara.


Izvor: Economy | 17. 9. 2013.

Nema više kartica PayPal omogućava plaćanje „bez ruku“ 

Plaćanje „bez ruku“

PayPal je predstavio novi sistem za kupovinu u fizičkim trgovinama koji bi trebao omogućiti plaćanje 'bez ruku'. Sistem se temelji na Bluetoothu, odnosno uređaju nazvanom Beacon i aplikaciji za mobilne uređaje koja se automatski registruje u sistem prilikom ulaska u trgovinu.

Korisnik dobija informacije o različitim ponudama u trgovini putem obaveštenja u aplikaciji, a plaćanje se obavlja bez potrebe za provlačenjem kreditne kartice ili vađenja „pametnog“ mobilnog telefona.

U PayPalu ističu da je ovakav sistem efikasniji od klasičnog plaćanja kreditnim karticama, ili putem raznih rešenja koja se oslanjaju na NFC čipove kod kojih korisnik na kraju mora vaditi svoj mobilni uređaji i potvrđivati transakciju.

Korisnik samo kod plaćanja treba reći kako plaća putem PayPala, a račun mu se takođe isporučuje elektronskim putem, bez potrebe za potpisivanjem.

PayPal će novi sistem početi da implementira u trgovinama tokom sledeće godine, no već je izdao aplikacioni programski interfejs (API) koji bi trebalo da omogući razvoj odgovarajućih aplikacija za trgovine.


Izvor: Kamatica | 11. 9. 2013.

Prednosti i mane e-bankarstva u Srbiji 

Plaćanje računa preko Interneta donosi brojne prednosti. Osim što nije uslovljeno radnim vremenom banke i nema čekanje u redovima, doprinosi i uštedi jer dodatnih troškova prilikom plaćanja gotovo i da nema.

Prednosti i mane e-bankarstva u Srbiji Sve banke koje posluju na teritoriji Srbije odavno imaju uslugu elektronskog bankarstva. Ova usluga je uslovljena posedovanjem računa kod banke, a najčešće uključuje uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po računima, onlajn prenos novca na račune u okviru i van banke, onlajn plaćanje računa, uvid u rate kredita, zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.
I kako smo svi odavno navikli da platu primamo preko banke, čak i ako ne posedujemo računar kod kuće, uvek možemo za pet minuta sa radnog mesta platiti račune onlajn i ono što je najbitnije – uštedeti novac. Provizije za plaćanje računa (uplatnica) na šalteru banke naplaćuju po pojedinačnom nalogu i do 150 dinara, pa ako uzmemo u obzir da prosečna četvoročlana porodica ima osam računa mesečno za plaćanje, provizije na plaćanje računa nam mesečno „pojedu” i do 1.200 dinara.   Iako je cena paket računa viša od cene običnog tekućeg računa, korišćenjem ovog proizvoda stičemo pogodnosti u pogledu vrste i visine troškova, naknada i kamata vezanih za te proizvode i usluge. Jer nije neobično da korišćenjem nekog paket računa imamo privilegiju pri plaćanju naknada, ali i kamatnih stopa, što je svakako prednost koju treba prepoznati i iskoristiti. Naravno pre nego što se odlučite za bilo koju uslugu, proverite cene kod više banaka, jer svaka banka ima svoje tarife.

Elektronsko bankarstvo nam nudi mogućnost predefinisanja šablona po kojim plaćamo upravo struju, telefon, komunalije, internet, kablovsku, račun za vrtić, rekreativnu nastavu i sve ostale mesečne obaveze, tako da je svaki put dovoljno samo upisati iznos koji plaćamo i kliknuti na plati.

Svaki realizovan nalog će se videti u prometu našeg tekućeg računa, a naravno, od banke možemo dobiti i potvrdu na papiru da je nalog plaćen. A najbitnije, ova usluga će nas od banke do banke, koštati od 15 do 60 dinara po nalogu.

Naravno, banke pod različitim uslovima nude korišćenje takozvanog e-bankinga, međutim ukoliko ste korisnik nekog od paket tekućih računa, najčešće usluga e-bankinga je besplatna, a plaćaćete samo realizaciju naloga i to eksternih. Sva plaćanja koja se vrše u okviru iste banke su besplatna.

Iako za korišćenje paket računa moramo izdvojiti više novca mesečno nego za običan tekući račun, upravo paket računi nam nude više pogodnosti i smanjenje troškova za bankarske usluge koje koristimo. Jer sve usluge koje imamo u okviru paket računa su uključene u jedinstvenu mesečnu cenu održavanja koji plaćamo.

Paket računi najčešće sadrže dinarski i devizni tekući račun, besplatnu debitnu karticu, kreditnu karticu bez troškova izdavanja (kod pojedinih banka i bez troškova održavanja), dozvoljeni minus, SMS obaveštenja, e banking, ali i dodatne usluge koje zavise od konkretne banke.


Izvor: Tanjugbiz | 3. 9. 2013.

50.000 ljudi u Srbiji koristi mobilno bankarstvo 

Za masovnije korišćenje usluga elektronskog i mobilnog bankarstva u Srbiji potrebno je unaprediti zakonsku regulativu i njenu primenu, a pored toga je potrebno unaprediti svest i obučenost privrede i stanovništva za tu vrstu usluga.50.000 ljudi u Srbiji koristi mobilno bankarstvo

Predsednik Upravnog odbora Aseka Miodrag Mirčetić je naveo da sada u Srbiji više od 50.000 ljudi koristi aplikacije mobilnog bankarstva ističući da je za korišćenje šireg spektra usluga i servisa potrebna bolja zakonska regulativa.

Mirčetić je napomenuo i da ne postoje apsolutno neprobojni sistemi zaštite, ali da su elektronski sistemi plaćanja daleko sigurniji nego bilo koji drugi, i da se elektronske krađe mere u promilima u odnosu na klasične krađe u bankama.

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Veroljub Dugalić istakao je da po tehnološkoj osposobljenosti i stepenu primene najsavremenijih informatičkih rešenja banke u Srbiji ne zaostaju za bankarskim sektorom Evrope.

Prema njegovim rečima, za masovnije korišćenje tih usluga potrebno je, pored odgovarajućih propisa, da se građani i privreda za to obuče i da se unapredi svest o prednostima korišćenja novih tehnologija, koje štede i vreme i novac.

Dugalić je naglasio da je, recimo, u oblasti kartičarstva napravljen veliki iskorak i da u Nemačkoj ima 100 miliona kartica, u Španiji i Francuskoj po 60 miliona, dok se u Srbiji taj broj kreće od šest do sedam miliona, što je u proseku jedna po stanovniku.


Izvor: Economy | 23. 6. 2013.

Kraj banaka: Stižu Google, Apple, Amazon, PayPal

Konvencionalno bankarstvo bi uskoro moglo postati stvar prošlosti jer upotreba interneta i mobilnih uređaja raste svaki dan i oni postepeno zamenjuju bankarske kartice da bi se platio račun, upozorava Dojče banka.

Google „novčanik”

Nakon tehnološke revolucije u plaćanju, internet usluge bi mogle da naprave završni korak i razviju vlastite kapacitete za davanje kredita i uzimanje depozita.

Tradicionalne banke dobijaju neočekivane rivale kao što su Google, Apple, Amazon i PayPal koji rade na mehanizmima uvođenja mobilnog plaćanja.

Paypal se već može uporediti s mnogim bankama na osnovu baze klijenata, a Google bank ili Apple bank koje će se svakako pojaviti će progutati najveći deo tradicionalnog bankarskog tržišta.

Takođe se i negotovinski transferi putem internet novčanika brzo razvijaju. Nebankarske strukture učestvuju s oko šest odsto u ukupnom broju transfera, a predviđa se da će se broj povećati na osam procenata u 2014-oj godini.

Google je objavio u novembru da želi da napravi virtuelne račune u okviru svoje Google Wallet usluge uvodeći plastične kartice povezane s njihovim sistemom plaćanja. Izveštaj kaže da bi to moglo pretvoriti najveći internet pretraživač na svetu u banku.


Izvor: Blic | 10-11. 4. 2013.

PayPal stigao u Srbiju!

Posle godina čekanja, jedan od najpoznatijih servisa za plaćanje preko interneta je konačno dostupan i u našoj zemlji. Registrovanje na „Pejpal“ postalo je dostupno u noći između 9. i 10. aprila, ali kupovina prvog dana je bila skoro nemoguća.

PayPal stigao u Srbiju!

U noći između 9. i 10. aprila  naša država se našla na listi država u kojoj može da se koristi ovaj servis.

Registracija se vrši na zvaničnom sajtu www.paypal.com i za aktiviranje je potrebna imejl adresa i važeća platna kartica.

Za prijavljivanje je potrebno proći nekoliko sigurnosnih provera, a nakon toga dobijate pristup svom profilu na ovom servisu. U njemu se naknadno mogu dodavati kartice, menjati informacije kao i pregledati lista kupovina.

Za pravljenje naloga potrebno je da se na zvaničnom sajtu unesu osnovni podaci korisnika, kao i informacije o platnim karticama koje će koristiti za kupovinu. Od kartica u Srbiji validne su „maestro“, „amerikan ekspres“ i „viza“. Nakon što se napravi nalog, moguća je kupovina skoro svakog brenda i usluge koja prima „Pejpal“ naplate.

Tokom jučerašnjeg dana bilo je nekih komplikacija prilikom pokušaja kupovine, a prema našim izvorima to se dogodilo zbog velikog broja prijava koje su dospele iz Srbije, a u bankama su nam rekli da je sistem bio više puta pred pucanjem. To je uzrokovalo kašnjenje verifikacija i samim tim onemogućavalo je kupovinu.

Ujedno korisnici u Srbiji mogu da koriste „Pejpal“ za prebacivanje novca u inostranstvo, jedino je onemogućeno primanje uplata iz inostranstva kao fizičko lice. Očekuje se da sledeći korak bude upravo regulisanje ovog problema.

 

 

Ona je istakla da bi to poboljšalo bezbednost transakcija u digitalnim valutama. Negotovinska plaćanja su u porastu u poslednjih nekoliko godina, što predstavlja sve veći izazov za države i centralne banke.

Regulatorne službe zabrinute su zbog upotrebe digitalnih valuta i pozivaju na jačanje kontrole tih tokova.

Verujem da treba da razmotrimo mogućnost izdavanja digitalnih valuta. Možda bi država mogla da preuzme ulogu onoga ko isporučuje novac digitalnoj ekonomiji, rekla je Lagard.

Ona je dodala da su prednosti očigledne - plaćanje je momentalno, bezbedno, jeftino i potencijalno poluautonomno.

„Centralne banke bi zadržale kontrolu nad plaćanjima“, rekla je Lagard i napomenula da banke Kanade, Kine, Švedske i Urugvaja „ozbiljno razmatraju“ te predloge.

Digitalna valuta koju bi izdala centralna banka bila bi odgovornost države, kao što je to štampani novac, a ne neke privatne firme. To bi pomoglo potrošačima, jer bi transakcije bile bezbednije i jednostavnije, a samim tim i jeftinije. Lagard je rekla da tema digitalnih valuta „nije univerzalna“, ali da je treba razmotriti „ozbiljno, pažljivo i kreativno“

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute