Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

O nama

 

SFOS je simbolično osnovan na Dan štednje, 31. oktobra 1991. godine, i to kao Samostalni sindikat banaka, organizacija za osiguranje i drugih finansijskih organizacija Srbije. Ljiljana Spaić je bila prvi predsednik. Bio je to prvi nezavisni granski sindikat na ovim prostorima. Osnovalo ga je 65 članica, a taj broj je ubrzo povećan na 116 sa preko 40.000 zaposlenih u sektoru finansija.

Novi sindikat je brzo izborio svoje mesto na tadašnjoj sindikalnoj sceni, a izuzetan uspeh je predstavljalo zaključivanje Posebnog kolektivnog ugovora, decembra 1991. godine. Granski kolektivni ugovor je sadržao odredbe sa apsolutno najboljom zaštitom prava zaposlenih u sektoru finansija i dugo je služio za primer ostalima.

Izuzetno dobar start Sindikata grubo je prekinut krajem 1996. i početkom 1997. godine, kada je Narodna banka Jugoslavije počela da oduzima dozvole za rad bankama, primenjujući Odluku o održavanju dnevne likvidnosti banaka. Na udaru su se našle članice SFOS–a i sprovođenjem takve politike sindikat ostaje bez 3.500 članova.

Pokrenuli smo postupak kod Saveznog suda i tražili utvrđivanje zakonitosti te odluke, Savet guvernera i guverner lično su obavešteni da ćemo oštro reagovati na sprovođenje nezakonite odluke koja je predstavljala početak uništavanja nacionalnog bankarstva, ali nije bilo odgovora. Tada smo organizovali konferenciju za novinare i obavestili javnost da će naša reakcija na ovakvo stanje biti generalni štrajk.

Za situaciju u bankarstvu nisu bili krivi zaposleni, već loši potezi rukovodstva i nedovoljna kontrola. Društvena klima sa ratovima u okruženju i nestabilnom političkom situacijom u zemlji svakako je doprinela urušavanju bankarskog sistema, a najveći apsurd je bio što je bankama, kojima je oduzimana dozvola za rad, najveći dužnik bila Narodna banka Jugoslavije.

 

Ipak, najveći udarac za SFOS sledi početkom januara 2002. godine zatvaranjem četiri velike banke – Beobanke, Beogradske banke, Investbanke i Jugobanke, čiji su sindikati bili i osnivači Sindikata finansijskih organizacija Srbije. Bez posla ostaje preko 8.000 ljudi, ali tu nije kraj – po nalogu tadašnjih moćnika SFOS napuštaju Vojvođanska banka, a zatim i Kompanija Dunav osiguranje, mada su njihovi predstavnici bili u najužim organima SFOS-a i kroz svoj rad davali punu podršku aktivnostima SFOS–a.

Ono što se tada nazivalo reforma bankarstva mi smo nazivali uništavanjem nacionalnog bankarstva. Nije vredelo da argumentovano upozoravamo - sve relevantne faktore društva. Morali smo nešto da uradimo. Održali smo vanrednu skupštinu 24. oktobra 2001. godine i usvojili strategiju delovanja SFOS–a radi zaštite bankarskog sistema u procesu reforme bankarstva.

Koska je bačena

I, umesto da slavimo prvu deceniju postojanja SFOS-a, organizovali smo masovan protest 12. decembra 2001 godine u 12 sati ispred Narodne banke Jugoslavije. Pregovori sa tadašnjim guvernerom Narodne banke Jugoslavije Mlađanom Dinkićem nisu doneli rezultate.

Posle proglašenja stečaja 4. januara 2002. godine, radnici Investbanke, Beobanke, Beogradske banke i Jugobanke nastavili su protest u zgradama gde su radili, ne dozvoljavajući stečajnim upravnicima da uđu. Zbog jakog policijskog obezbeđenja nekoliko dana su bili bez hrane i ugroženog zdravlja, pa je SFOS odlučio da se 13. januara protest okonča.

Bilo je to teško vreme, puno iskušenja. Epilog tih turbulentnih godina za SFOS bio je: 22 članice manje, sa oko 25.000 članova.

SFOS je u zakonskom roku podneo tužbe sudu za stečaj banaka koji je urađen suprotno zakonu, ali i ako je od tada proteklo više os 10 godina, sud nije zakazao ročište, i pored svih naših urgencija i pisanja najvišim organima bivše Savezne Republike Jugoslavije. Takođe smo tražili ocenu ustavnosti, ali do današnjeg dana Ustavni sud nam nije dostavio svoj stav.

Međutim, u Sindikatu su svi bili svesni da se mora krenuti dalje...

Usledila je reorganizacija, izmena Statuta i rad sa članicama na terenu. Suština je da, za razliku od drugih sindikata, SFOS ima i uvek je imao realno članstvo, dokazivo pristupnicama, sa kojim se može računati. Inače, povećanje broja članova je odavno prioritetan zadatak koji pokazuje skromne, ali stalne rezultate.

Obzirom da je 2005. godine u bankarstvu krenuo procesa privatizacije, a da je Rešenjem Ministarstva za rad stavljen van snage Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u bankama sa obrazloženjem da naš poslodavac - Udruženje banaka Srbije nije osnovan u skladu sa Zakonom o radu, svi znamo da je pravi razlog stavljanje van snage dobrog posebnog kolektivnog ugovora sa odličnom zaštitom zaposlenih bio da zaposleni pred privatizaciju imaju što manju radno-pravnu zaštitu.

Zato smo krenuli sa zaključenjem kolektivnih ugovora kod poslodavca na koji način smo uspeli da stvorimo dobru bazu za često teške pregovore sa stranim poslodavcem u kojima su redovno učestvovali i predstavnici SFOS-a.

Posle svih turbulencija SFOS sada ima četrnaest članica, od kojih je više od polovine u stranom vlasništvu, sa oko 10.000 članova.

Kada nas pitaju, šta to nudimo članicama, naš odgovor je jasan - SFOS nuudi:

  • stručnu pomoć pri izradi kolektivnih ugovora;
  • učešće predstavnika SFOS-a u procesu kolektivnog pregovaranja;
  • praćenje primene zaključenih kolektivnih ugovora;
  • zaštitu i ostvarivanje prava i obaveza utvrđenih zakonom, kolektivnim ugovorom i opštim aktima;
  • besplatnu pravnu pomoć u zaštiti prava po osnovu rada i radnog odnosa;
  • zastupanje pred sudovima i kod inspekcije rada;
  • edukaciju članova sindikata.

Advokat SFOS–a je stalno angažovan na zaštiti prava zaposlenih koje brani na sudu, a sve dileme članovi mogu besplatno razrešiti uz pomoć pravnika, stručnjaka za radne odnose.

Osnovni cilj – zaštita interesa i prava zaposlenih, zbog koga je SFOS i osnovan, i danas je izuzetno aktuelan, jer se u uslovima duge tranzicije problemi zaoštravaju, sindikalni aktivisti su izloženi raznim pritiscima i ucenama, a zaposleni uplašeni za svoju egzistenciju.

Svesni da je budućnost u ujedinjavanju, od početka smo podržali ideju o osnivanju Konfederacije slobodnih sindikata. SFOS je 2003. godine bio jedan od osnivača najsnažnije sindikalne centrale u Srbiji sa preko 200.000 članova.

Konfederacija slobodnih sindikata

Najveće članice KSS-a su: Sindikat radnika Elektroprivrede Srbije; Sindikat PTT Srbije; Sindikat Telekoma “Srbija”; Sindikalna organizacaija “Dunav osiguranje”; Sindikalna organizacija Kompanije “Dunav osiguranje”; Sindikat zaposlenih u NIS Jugopetrol; Sindikat Telenor-a; Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije i drugi, a predstavnici SFOS-a su angažovani u radu organa KSS-a.

Segment na koji smo u SFOS–u posebno ponosni je međunarodna aktivnostSindikat finansijskih organizacija Srbije ima veoma razvijene odnose sa srodnim sindikatima iz inostranstva. Još 1993. godine uspostavljena je saradnja sa Sindikatom banaka Grčke – OTOE, koji je upravo inicirao Dimitris Cukalas, kome takođe dugujemo veliku zahvalnost za naš prijem u UNI, jer je na međunarodnoj sindikalnoj sceni izuzetno zastupao interese našeg sindikata. Sledeće 1994. godine uspostavljena je saradnja sa Sindikatom banaka Kipra - ETYK, a kasnije i sa sindikatima iz našeg regiona.

UNI - Union Network International

Godina 1998. je posebno važna jer Sindikat finansijskih organizacija Srbije uspostavlja saradnju sa jednom od najvećih svetskih sindikalnih asocijacija: UNI (tada: UNI - Union Network International, a sada: UNI – Global Union).

UNI Global Union

SFOS je bio u prilici da predstavi svoju organizaciju i Statut i kontakti su nastavljeni odmah sledeće godine. Samo dan posle velikog protesta, organizovanog ispred NBJ, 13. decembra 2001. godine, SFOS je prvi sa ovih prostora dobio odluku o prijemu u članstvo, što je priznanje, čast, ali i obaveza.

Od 2002. godine SFOS je punopravni član UNI u delu Evropa - Finansije i svoj stečeni ugled potvrđuje učešćem u radu ove svetske sindikalne mreže.

Među brojnim nastupima delegacije SFOS-a na međunarodnoj sceni, izdvajamo:

  • sastanke Sindikata banaka jugoistočne Evrope koji su počeli 1994. godine i svake druge godine se održavali u Grčkoj, na Kipru, Bugarskoj, Rumuniji, Srbiji i Makedoniji;
  • sastanak održan 2009. godine na kom je postignut značajan uspeh i zapaženo naše učešće u radu Konferencije sindikata finansijskog sektora Mediterana, održane na Kipru u kojoj je učestvovalo 15 delegacija i
  • početkom 2011. godine, u Grčkoj, gde se održavala Konferencija sindikata finansijskog sektora UNI - Global Union za južnu i jugoistočnu Evropu. Bilo je prisutno oko 100 učesnika, a predstavnici SFOS-a su imali zapaženo izlaganje o stanju u finansijskom sektoru Srbije, gde je posebno naglašeno da strane banke koje posluju u Srbiji uglavnom ne poštuju važeće zakonske propise.

Međunarodni ugled je uticao na opredeljenje da se preko SFOS–a 2008. godine realizuju u praksi principi Evropskog saveta rada i to prvo u Marfin Bank. Takođe, naši predstavnici su učesnici na skupovima koje organizuju i finansiraju institucije Evropske unije.

U 2009. godini, SFOS je uspostavio saradnju sa Sindikatom banaka i osiguranja Italije, a 2010. godine i sa Nacionalnim sindikatom zaposlenih u bankama i osiguranju Egipta, dok su sa granskim sindikatima iz bivših jugoslovenskih republika već tradicionalno dobri odnosi.

U prilici smo da koristimo iskustva evropskih sindikata i to nam pomaže u svakodnevnom radu. Nadamo se da će u budućnosti i finansijski sektor uploviti u mirnije tokove, da će se zakoni poštovati, pa će i rad sindikata na terenu biti kvalitativno drugačiji i na višem nivou. Daćemo svoj puni doprinos da bi ostvarili ta nadanja. 

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute