Tako je to kada neko odluči da bude paravan u celoj ovoj priči, ti „reprezentativni“; punih 12 godina nije utvrđivana reprezentativnost socijalnih partnera u Socijalno – ekonomskom savetu Srbije. Jasno stavljamo svima do znanja da Sindikat finansijskih organizacija Srbije nije deo tog paravana.

Odluka o minimalnoj ceni rada od 143 dinara po satu, koja sigurno - iako je tako predstavljeno - nije dogovor „reprezentativnih“ socijalnih partnera u Socijalno – ekonomskom savetu Srbije, u stvarnosti za Sindikat finansijskih organizacija Srbije predstavlja nastavak života u bedi i siromaštvu. Istovremeno, u firmama gde je osnova za obračun plata minimalna zarada, umesto radnika sa najmanjim primanjima, profitiraće oni sa većim koeficijentom zarade.

Tim „povećanjem“ od 10 odsto, većina radnika u Srbiji će nastaviti sa pukim preživljavanjem, a povećanje je upravo toliko da izdrže poskupljenje struje i komunalnih usluga. Postojeći minimalac od 130 dinara po satu je u toliko malom iznosu, da je besmisleno komentarisati ga, pogotovu kada se zna da su prosečne plate radnika u Srbiji u odnosu na druge države u Evropi najniže, pa čak i niže od većine afričkih zemalja.

Zakon o Socijalno-ekonomskom savetu („Sl. glasnik RS“, br. 125/2004) u članu 3 jasno kaže: „Socijalno-ekonomski savet se osniva u cilju uspostavljanja i razvoja socijalnog dijaloga u pitanjima od značaja za ostvarivanje ekonomskih i socijalnih sloboda i prava čoveka, materijalnog, socijalnog i ekonomskog položaja zaposlenih i poslodavaca i uslova njihovog života i rada, razvoja kulture pregovaranja, podsticanja mirnog rešavanja kolektivnih radnih sporova, razvoja demokratije i izdavanja časopisa, brošura i drugih publikacija iz delokruga svog rada.“

Srpski Zakon o radu je loš, priprema se još gori koji bi trebalo da bude usvojen sledeće godine, a dijaloga o objektivnom i stvarnom socijalnom položaju radnika nema, tako da ne postoji ni mogućnost ozbiljnijeg traženja rešenja. A to bi trebalo da bude obaveza.

Zadovoljna je Vlada. Zadovoljna su i dva sindikata u Socijalno – ekonomskom savetu. Oni su se sa poslodavcima „dogovorili“ o visini minimalne zarade. Tako je to kada neko odluči da bude paravan u celoj ovoj priči, ti „reprezentativni“; punih 12 godina nije utvrđivana reprezentativnost socijalnih partnera u Socijalno – ekonomskom savetu Srbije.

Jasno stavljamo svima do znanja da Sindikat finansijskih organizacija Srbije nije deo tog paravana.