Zaposleni u srpskim bankama i osiguranju svakodnevno se bore sa psihološkim i fizičkim zdravstvenim problemima. Stres može dovesti i do tragičnog gubitka života zbog izuzetno dugog radnog vremena, pod velikim i stalnim pritiskom. SFOS upozorava poslodavce u sektoru finansija da nije dozvoljeno da vrše pritisak na zaposlene.

Kampanja UNI Global Union, čija je članica Sindikat finansijskih organizacija Srbije, je borba za okončaje agresivnih ciljeva i sistema ocenjivanja rezultata prodaje koji su kontraproduktivni za zaštitu potrošača i da prednost dobiju profesionalni i kvalifikovani saveti. Usredsređenost na kratkoročne i prekomerne ciljeve profita bila je osnov za razdvajanje finansijskih tržišta od stvarne ekonomije. To je donelo veliki pritisak na zaposlene širom sveta da ispune ciljeve i prodaju, čime pretvaraju zaposlene u bankama i osiguranju iz savetnika u prodavce.

UNI Global Union daje jednoglasnu podršku i solidarnost SFOS-u na stalnom ukazivanju na alarmantni pritisak na zaposlene u bankama i u osiguranju da prodaju što više finansijskih proizvoda, pritisak koji utiče na zdravlje, pa i život. UNI izražava nezadovoljstvo i bes zbog tog pritiska koji je stalan za zaposlene u finansijama kod nas. Prodaja i ostvarenje ciljeva su ozbiljan problem za naše članove.

Menadžmenti misle samo na profit i ne smatraju da postoji ekstremni psihološki pritisak kojim su radnici podvrgnuti da bi ispunili date im tzv. „targete“. Reč „target“ (koja u engleskom jeziku znači „cilj“ ili „meta“) kod nas označava radne zadatke ili, preciznije, plan ostvarenja finansijskih prihoda izražen u nominalnom iznosu koji treba da postigne jedan organizacioni deo, kao i svi zaposleni u tom delu pojedinačno. Zakon o radu ne poznaje pojam „target“, pa prema tome nema ga ni u kolektivnim ugovorima. Navedeni „target“ nije čak ni predmet bilo kakve odluke nadležnih organa banaka i osiguravača, što znači izmišljen naziv, koji krije veliku zamku za zaposlene.

U neoliberalnom konceptu ekonomije koji kod nas vlast primenjuje najgore je što na velika vrata uvode nesigurnost radnih mesta i socijalni damping. Laki otkazi i povećanje broja nezaposlenih dovešće do toga da će svako gledati da sebe nudi jeftinije od drugih, što će predstavljati uvod u „trku plata ka dnu“ i pravi socijalni nazadak. Sve ovo, naravno, u interesu krupnih multinacionanih kompanija kojima su radničke plate uvek prevelike, a zakona koji regulišu radne odnose uvek previše. Predstavnici sveta kapitala i vlasti stalno ponavljaju istu priču o potrebi jačanja konkurentnosti i spremnosti radnika da se žrtvuju. Stvara se svojevrsna negativna spirala koja vodi koncentraciji prihoda i povećanju nejednakosti.

Odsustvo osnovne sigurnosti posla i uporna visoka stopa nezaposlenosti i sve više poslodavaca zaslepljenih od pohlepe i beskrajne potrage za povećanjem profita, stavljaju težinu žestoke konkurencije sektora finansija na ramena zaposlenih u bankama i osiguranju. Korišćenje digitalizacije poslodavcima služi kao sredstvo za smanjenje radne snage, a ne smanjenje radnog opterećenja, što dodatno povećava strah i rizik od gubitka posla, a istovremeno uvodi novi prodajni pritisak da bi zaposleni postigli potpuno nerealne ciljeve.

Zaposleni u srpskim bankama i osiguranju svakodnevno se bore sa psihološkim i fizičkim zdravstvenim problemima. Stres može dovesti i do tragičnog gubitka života zbog izuzetno dugog radnog vremena, pod velikim i stalnim pritiskom. SFOS upozorava poslodavce u sektoru finansija da nije dozvoljeno da vrše pritisak na zaposlene određivanjem „targeta“ i traženjem od zaposlenih da potpisuju obavezu njihovog ispunjenja uz blanko otkaz za slučaj da „target“ ne ispune.

UNI i SFOS osuđuju neprihvatljivo ponašanje poslodavaca u sektoru finansija u Srbiji i pozivaju na neposredan dijalog i konsultativni proces sa sindikatom kako bi smanjili pritisak na zaposlene i učinili da taj sektor sprovodi odgovornu prodajnu politiku prema klijentima i zaposlenima.