Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Budući svet rada

Virtuelni svet Podatke nazivaju novim zlatom. Njima se trguje, analiziraju ih i koriste u marketingu, oglašavanju i upravljanju ljudskim resursima. To su takođe i izgrađeni blokovi veštačke inteligencije i algoritama. Procena je da će do 2030. godine 15-20% svetskog kombinovanog BDP-a biti zasnovano na tokovima podataka.

UNI Global Union, sa sedištem u Nionu, u Švajcarskoj, predstavlja više od 20 miliona radnika iz preko 150 zemalja u najbrže rastućim sektorima u svetu — veštinama i uslugama. Jedan od ključnih prioriteta te sindikalne asocijacije i njenih članica u prethodnih nekoliko godina bila je kampanja „Budući svet rada“ (“The Future World of Work”). Sindikat finansijskih organizacija Srbije, članica UNI-ja od 2001. godine, aktivno učestvuje u ovoj kampanji.

Sa glasom koji se čuje na globalnoj političkoj, privrednoj i finansijskoj sceni, UNI je u potrazi za inovativnim politikama i partnerstvima kako bi osigurala jačanje digitalne budućnosti za sve. Svesni hitne potrebe, pozivali su sve vlade i kompanije da se udruže i da sarađuju sa sindikalnim pokretom u kreiranju pravednog puta ka budućnosti pristojnog rada. Od dizajna novih tehnologija, veštačke inteligencije i algoritama, do uticaja na krajnjeg korisnika, moraju biti postavljena etička i socijalna pitanja koja bi trebalo da prednost daju ljudima i planeti.

Dok podatke, veliki podatke i skupove podataka sve više koriste kompanije kao informacije za menadžerske odluke, zaštita podataka o radnicima i pravila o privatnosti teško da postoje. Dokument UNI Global Union sadrži operativne principe koji se bave ovom neravnotežom. Nudeći konkretne zahteve za prikupljanje i korišćenje korporativnih podataka, primena ovih principa trebalo bi da osnaži radnike i osigura etičko i održivo korišćenje podataka. Ovo je važno pitanje koje zahteva hitno rešavanje. Potrebna je akcija za zaštitu interesa radnika i održavanje zdravog bilansa moći na radnim mestima. UNI Global Union je fokusirao 10 principa predviđenih za tu svrhu.

Budući svet rada - nule i jedinice...

Podatke nazivaju novim zlatom. Njima se trguje, analiziraju ih i koriste u marketingu, oglašavanju i upravljanju ljudskim resursima. To su takođe i izgrađeni blokovi veštačke inteligencije i algoritama. Procena je da će do 2030. godine 15-20% svetskog kombinovanog BDP-a biti zasnovano na tokovima podataka. To je i sam temelj nebrojenih novih kompanija i usluga, koje sve više individualizuju mnoge aspekte naše ekonomije i društva, odnosno platforme takozvane „gig-ekonomije“ ili „ekonomije tezge“.

Kao građani svakodnevno ostavljamo tragove podataka iza nas: od onoga za čim tragamo na Google-u, do aplikacija na našim mobilnim telefonima, šta kupujemo, do naših ličnih karata, naše zdravstvene evidencije, bankarskih kartica, telefonskih poziva prema korisničkim uslugama… Da ne pominjemo mesta koja posetimo, e-poštu koju šaljemo, Facebook prijatelje koje imamo i tveetove koje pišemo. Sve to omogućava kompanijama da skupljaju podatke - o nama i našoj mreži prijatelja. Podaci su jednostavno najveći poklon, koji mnogi i ne shvataju da daju.

Takođe pružamo podatke kao radnici — naše biografije, naše biometrijske podatke, kao što su naši otisci prstiju ili skeniranje irisa u oku, kao i obilje podataka koje proizvodimo dok poslodavci prate naše radne tokove. Podatke, odnosno radne grupe podataka unutar i izvan kompanije, takođe koristi menadžment u odlukama kadrovskih resursa: o tome ko će biti unajmljen, koga promovisati, da li treba nekoga upozoriti ili otpustiti, da li su radnici danas produktivni, a ako ne, zašto ne. Upotreba aplikacija u kompanijama je čak podstakla pitanje da li su ljudi uklonjeni iz ljudskih resursa.

Ali, ko zapravo poseduje podatke koje pružamo? I kakvi to podaci postoje „tamo negde“ o nama? Teško je odgovoriti na ova dva pitanja.

Iako zakoni o zaštiti podataka i zaštiti privatnosti postoje u različitim oblicima u mnogim zemljama, podaci koji potiču od praćenja radnika nisu posebno obuhvaćeni ovim zakonima. UNI Global Union sarađuje sa globalnim neprofitnim udruženjem posvećenom tehnološkom razvoju i unapređenju tehnoloških inovacija vezanih za elektronske uređaje – Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE — Institute of Electrical and Electronics Engineers) za stvaranje globalnog standarda za transparentno upravljanje zaposlenim podacima. Takođe je od vitalnog značaja da sindikati nastoje da, kroz kolektivne ugovore kod poslodavaca i/ili sektoru, prenesu prava na zaštitu podataka i zaštitu zaposlenih. Bez pomenutih odredaba, ravnoteža moći u kompanijama zauvek će biti prepuštena u ruke informacijama upućenim donosiocima jednostranih upravljačkih odluka. Obzirom na relativnu lakoću kombinovanja podataka iz mnogih izvora, bez reči prigovora i uticaja na to koji se podaci i kako koriste, radnici će biti izuzetno ugroženi. Zapravo, može se tvrditi da će prava i zaštita podataka o radnicima biti sledeća granica borbe za sindikate tokom izgradnje digitalne ekonomije.

UNI Global Union | Future World of Work Polazeći od značaja podataka na radnom mestu, UNI zahteva da radnici i njihovi sindikalni predstavnici moraju imati pravo pristupa, uticaja, uređivanja i brisanja podataka koji su prikupljeni o njima i njihovim radnim procesima.

Dokument koji je objavio UNI Global Union operacionalizuje ovaj ključni zahtev i deli ga na 10 specifičnih principa delovanja:

1) RADNICI MORAJU IMATI PRISTUP I UTICAJ NA PODATKE PRIKUPLJENE O NJIMA: Radnici moraju imati pravo pristupa prikupljenim podacima o njima, uključujući pravo na ispravljanje, blokiranje ili brisanje podataka. Ta saglasnost ne može i ne bi trebalo da bude pravni osnov obrade podataka na poslu. Radnik mora biti u stanju da na zahtev, u razumnim intervalima i bez prekomernog odlaganja, pribavi potvrdu o obradi ličnih podataka koji se odnose na njega. Radnik mora imati pravo prenosivosti podataka, tj. pravo premeštanja rejtinga i sistema rangiranja sa jedne platforme na drugu. U skladu sa domaćim zakonom i praksom ili uslovima kolektivnih ugovora, lični podaci se mogu preneti predstavnicima radnika, ali samo u meri u kojoj su takvi podaci potrebni kako bi im omogućili da pravilno zastupaju interese radnika ili ako su takvi podaci neophodni za ispunjavanje i nadzor obaveza utvrđenih kolektivnim ugovorima.

2) SPROVESTI ODRŽIVU I SIGURNU OBRADU PODATAKA: Za sve oblike obrade podataka poslodavci moraju jasno i potpuno informisati radnike pre uvođenja informacionih sistema i tehnologija koje omogućavaju praćenje njihovih aktivnosti. Neophodno je preduzeti odgovarajuće interne mere vezane za obradu tih podataka i o tome unapred obavestiti radnike. Konsultovati radnike u okolnostima u kojima postoji sumnja na mogućnost povrede prava radnika na poštovanje privatnosti i ljudskog dostojanstva.

3) PRINCIP MINIMALIZACIJE PODATAKA MORA BITI PRIMENJIVAN: To je princip da poslodavci mogu samo prikupljati podatke i samo ispravne podatke u ispravne svrhe i samo u pravu svrhu, koje će koristiti od pravih ljudi i samo pravih ljudi i za odgovarajuću količinu vremena i samo odgovarajuće vreme. Poslodavci treba da razviju odgovarajuće mere kako bi osigurali da u praksi poštuju načela i obaveze vezane za obradu podataka za potrebe zapošljavanja.

4) OBRADA PODATAKA MORA BITI TRANSPARENTNA: Informacije o ličnim podacima koje drže poslodavci moraju biti dostupne zaposlenima direktno ili posredstvom njihovih predstavnika, ili na drugi odgovarajući način. Posebno jasan i potpuni opis mora biti obezbeđen za kategorije ličnih podataka koje mogu prikupiti informacione i komunikacione tehnologije, uključujući i video nadzor i njihovu moguću upotrebu. Informacije bi trebale biti dostupne u pristupačnom formatu i ažurirane. U svakom slučaju, takve informacije moraju biti obezbeđene pre nego što radnik izvrši aktivnost ili odgovarajuću akciju i koji su lako dostupni preko informacionih sistema koje radnik obično koristi.

5) POSLODAVCI MORAJU DA POŠTUJU ZAKONE O PRIVATNOSTI I OSNOVNA PRAVA: Ovo uključuje poštovanje svih globalnih i regionalnih konvencija o ljudskim pravima. Poslodavac može zahtevati odricanje od odgovornosti kada radnici komuniciraju interno i eksterno, u smislu da su izražena mišljenja samog autora, a ne poslodavca.

6) RADNICI MORAJU IMATI POTPUNO I PRAVO OBJAŠNJENJE KADA SE PODACI KORISTE: Ovaj princip se odnosi na odluke koje donosi menadžment koje uključuju nabavku podataka unutar i izvan poslodavca. Zaposleni mora biti obavešten kada se donose važne odluke na osnovu sopstvenih, kao i spoljašnjih podataka.

7) BIOMETRIJSKI PODACI I INFORMACIJE ZA LIČNU IDENTIFIKACIJU MORAJU BITI IZUZETI: Prikupljanje i daljnja obrada biometrijskih podataka trebalo bi da se preduzimaju samo ako nema drugih manje nametljivih sredstava i samo ako su praćene odgovarajućim zaštitnim sredstvima, uključujući dodatne zaštitne mere koje su u načelu predviđene u principu 2.

8) KORIŠĆENJE OPREME ZA OTKRIVANJE LOKACIJE ZAPOSLENIH MORA BITI JASNO UREĐENO: Oprema koja otkriva lokaciju radnika može se uvesti samo ako se pokaže potrebnim za postizanje legitimne svrhe koju obavljaju poslodavci; njihova upotreba ne sme dovesti do kontinuiranog praćenja radnika. Prvenstveno, nadgledanje ne može biti svrha, već samo indirektna posledica akcije koja je potrebna za zaštitu proizvodnje, zdravlja i sigurnosti ili za osiguranje efikasnog vođenja organizacije. S obzirom na mogućnost kršenja prava i sloboda ljudi, koje se odnose na korišćenje ovih uređaja, poslodavci moraju osigurati sve neophodne zaštitne mere za pravo radnika na privatnost i zaštitu ličnih podataka, uključujući zaštitne načine predviđene u principu 2.

9) MULTI-DISCIPLINARNO, INTERNO TELO ZA UPRAVLJANJE PODACIMA MORA BITI USTANOVLJENO: Trebalo bi uspostaviti multi-disciplinarno telo za upravljanje podacima kod poslodavca radi upravljanja pitanjima formiranja, skladištenja, rukovanja i sigurnosti podataka. Ovo podrazumeva odredbe koje obezbeđuju da svi predstavnici u telu, uključujući i radnike, dobijaju odgovarajuću obuku o podacima kako bi bili opremljeni da rade u održavanju i zadržavanju održive politike zaštite podataka.

10) SVE PRETHODNO NAVEDENE PRINCIPE TREBALO BI UNETI U KOLEKTIVNE UGOVORE: Sve navedene principe trebalo bi implementirati i sprovoditi kroz kolektivno pregovaranje na nivou poslodavca ili sektora. U odsustvu navedenog pregovaranja, poslodavac treba da ustanovi organ za upravljanje u skladu sa principom 9.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute