Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Bio posao snova u Srbiji, više nije!

Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOS

Novi vlasnici banaka otpuštali su na stotine ljudi i to odmah po preuzimanju, a to nije po propisima. Po Zakonu o radu u prvoj godini, po preuzimanju, novi vlasnik ne sme da menja nijedan akt banke, pa ni onaj o sistematizaciji. Dešava se, na primer, da pošalju po 200-300 radnika na plaćeno odsustvo, u me­đuvreme­nu im ukinu radno mesto.

 

Politika

Od proseka plate u bankarskom sektoru verovatno se ošamute mnogi u Srbiji i, naravno, požele takvo radno mesto. Jer, bankarski službenici prošle godine u proseku mesečno su zaradili 100.558 dinara, pokazuju zvanični podaci statistike. To je dvostruko više od proseka plate u Srbiji za celu godinu koja je iznosila 47.893. dinara.

U Sindikatu finansijskih organizacija Srbije kažu, međutim, da prosek ne daje pravu sliku. Plate čelnih ljudi i njihovi bonusi dižu prosek bankarskog sektora, jer one idu do nekoliko stotina hiljada dinara. Šalterski radnici koji imaju srednju stručnu spremu, na primer, malo zarađuju. Da li verujete da ima banaka u kojima radnici na šalteru zarađuju samo 30.000 dinara mesečno. A ako im je radno vreme do pet ne znaju da li će izaći s posla u sedam ili osam uveče. Najgore je onima na šalteru, jer menadžment postavlja visoke zahteve za malu platu – kaže Milan Alempijević, predsednik ovog sindikata. Kakve plate takve i otpremnine. U slučaju da su tehnički višak menadžment dobija po nekoliko desetina hiljada evra, dok oni na nižim pozicijama po nekoliko stotina ili hiljada evra.

Manje je, međutim, poznato da su bankarski službenici poslednjih godina često ostajali bez posla. Razlog za to je savremenije poslovanje banaka, ali i njihova kupovina i spajanje. Najviše zaposlenih u bankarskom sektoru bilo je 2008. godine kada su radilo 32.342 osobe. Od tada broj se smanjuje pa je u bankama u 2017. godini na evidenciji bilo 23.342 službenika. Znači, oko devet hiljada njih ostalo je bez posla.

„Novi vlasnici banaka otpuštali su na stotine ljudi i to odmah po preuzimanju, a to nije po propisima. Po Zakonu o radu u prvoj godini, po preuzimanju, novi vlasnik ne sme da menja nijedan akt banke, pa ni onaj o sistematizaciji. Dešava se, na primer, da pošalju po 200-300 radnika na plaćeno odsustvo, u me­đuvreme­u im ukinu radno mesto tako da oni nemaju gde da se vrate. Žalili smo se Narodnoj banci koja nam je odgovorila da nije nadležna, a podneli smo i zahtev za ocenu ustavnosti pravilnika o sistematiza­ciji u tim bankama. Ili se dešava da proglase ljude tehnološkim viškom i uprkos tome što po propisima šest meseci ne smeju nikoga da prime na to me­to oni to ipak urade. Zaposleni ih tuže, ali sudski sporovi, međutim, dugo traju. Krši se i Zakon o bankama koji propisuje da u svakoj ekspozituri mora da bude najmanje dvoje zaposlenih, blagajnik i još jedan. Ima i banaka u kojima čak polovina zaposlenih radi na određeno vreme da bi vlasnici smanjili troškove“ – kaže naš sagovornik iz „krovnog” sindikata finansijskih organizacija.

Na pitanje da li su zaposleni u bankama sindikalno organizovani Alempijević odgovara potvrdno mada kaže da ima i slučajeva da sindikalno organizovanje u bankama nije uspelo. I to na pritisak menadžmenta.

Ne otpuštaju bankarske službenike samo novi vlasnici banaka, već i internet, odnosno digitalizacija i po tome Srbija nije izuzetak. Kod nas, na primer, Telenor banka uopšte i nema službenike, sve je digitalizovano.

Istraživanje Evropske bankovne federacije pokazuje da su banke u Evropskoj uniji zatvorile u 2016. godini 9.100 poslovnica i otpustili oko 50.000 radnika zbog sve veće popularnosti internetskog bankarstva. Iste godine broj poslovnica u EU spustio se na 189.000, što je 4,9 odsto manje nego što ih je bilo na kraju prethodne godine.

Sektor je na kraju 2016. godine zapošljavao oko 2,8 miliona ljudi, najmanje od 1997. godine.

Od 2008. godine u EU je zatvoreno ukupno 48.000 poslovnica banaka što je više od petine. Prošle godine je trend ubrzao u odnosu na 2015. godinu kada je njihov broj smanjen tri odsto. Banke su zatvarale skupe fizičke poslovnice kako bi smanjile troškove s obzirom na okretanje brojnih klijenata elektronskom plaćanju, digitalnom i mobilnom bankarstvu.

Bankarima je prošle godine s prosečnom platom nešto većom od 100.000 dinara najbolje išlo od svih zaposlenih u finansijskim delatnostima i osiguranju čiji je prosek zarade bio 87.009 dinara. U osiguranju, reosiguranju i penzijskim fondovima prosek zarada je bio 68.053 dinara, dok je u pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama i osiguranju prosek plata bio 25.974 dinara. Jasno je da prosek plata u svim finansijskim delatnostima dižu upravo banke.

Izvor: Politika | 11. 2. 2018.

 

Dnevnik

Posao u banci bio je san svakog obrazovanog ekonomiste, pravnika i ljudi sličnih struka. Sada hoće kredite, ne i službenike: postaje već uobičajeno da banke u Srbiji ustupaju kredite građana i druga potraživanja ako nisu zainteresovane za taj segment tržišta. Uz selidbu portfolija u drugu banku, odlaze i službenici, ali ne svi koji su se tim poslom bavili, sad ih je 10.000 manje.

Kada je pre desetak godina bankarski sektor u Srbiji radio punom parom, a kreditna aktivnost vrtoglavo rasla, posao u banci bio je san svakog obrazovanog ekonomiste, pravnika i ostalih sličnih struka.

Ipak, vremena su se promenila i danas banke češće otpuštaju stručnjake i službenike nego što ih zapošljavaju. Podaci Udruženja banka Srbije govore da je 2002. godine u poslovnim bankama u Srbiji radilo 18.914 ljudi. Sve do 2008. godine taj broj je rastao i dostigao broj od 32.342. Tada je u svetu, pa i kod nas, počela kriza pa je i broj zaposlenih otada neprestano u padu i poslednjeg dana prošle godine platu je u bankama u Srbiji primalo 23.342 radnika.

Razloge treba tražiti u smanjenoj kreditnoj aktivnosti. To je dovelo do manjeg obima posla, ali ne samo kod pozajmica. Platnim prometom se kod nas bave specijalizovane kompanije koje za saradnike angažuju menjačnice, kao i agencije za tehničke preglede, prodavnice. Kod njih se plaćaju računi, a to je često jeftinije nego kod banaka. Osim toga, tu je i znatan rast elektronskog bankarstva u Srbiji. U oba slučaja klijenti zaobilaze banke i šaltere, a rezultat je da zaposleni u bankama dobijaju otpremninu i radnu knjižicu u ruke.

O tome kako to izgleda predsednik Sindikata finansijskih organizacija Srbije Milan Alempijević kaže: „Kada dođe do spajanja ili preuzimanja banaka, novi vlasnici gledaju kako da racionalizuju posao. Dele se otpremnine koje zavise od pozicije zaposlenih u banci i dužine staža pa iznose od nekoliko stotina ili hiljada evra do 10.000 ili 15.000 evra, koliko je namenjeno onima u top-menadžmentu. Istovremeno, radno mesto zaposlenih koji ostanu da rade nije sigurno. Novi vlasnici ih šalju na plaćeni odmor od nekoliko meseci. Za to vreme se donese nova sistematizacija i službenici kojima istekne plaćeni odmor nemaju gde da se vrate jer je radno mesto ukinuto. Ta mogućnost se i te kako koristi. Mi smatramo da to nije u skladu s našim zakonima i obratili smo se sudu.“

Racionalizacija broja zaposlenih u bankarskom sektoru je pre desetak godina najviše smetala žiteljima malih mesta. Banke su tu prvo zatvarale poslovne jedinice, a klijenti su bili prinuđeni na to da stoje u redu pred šalterima u pošti ili da putuju u prvo veće mesto gde banka ima filijalu. Da bi se stimulisalo elektronsko plaćanje računa, mnoge banke obezbedile su značajne povoljnosti i popuste i na to se odlučuje sve više klijenata, pa je i to doprinelo tome da se u banke sve ređe ide i službenici ostaju bez posla. Izmena Zakona o platnom prometu dovela je na tržište nove igrače.

Spas za bankarske službenike i menadžment mogao bi jedino doneti razvoj: veća kreditna aktivnost, više plate, potreba za bankarskim savetnikom koji će obaveštavati klijente o tome gde da ulože novac i objasniti sve varijante kreditiranja. Krediti su u Srbiji tokom prošle godine porasli 9,1 odsto, što zapravo znači manje od jednog procenta mesečno. To dovoljno govori samo po sebi.

Izvor: Dnevnik | 22. 1. 2018.

 

 

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute