Komitet za primenu standarda je pozvao Vladu Republike Srbije da potraži tehničku pomoć Međunarodne organizacije rada. Posebno je navedeno da su strana udruženja poslodavaca imala ogroman uticaj (80 posto njihovih sugestija prihvaćeno) na pogoršanje prava u izradi Zakona o radu, koji je izrađen po njihovoj meri.

Međunarodna organizacija rada (MOR) osnovana je 1919. godine, 13. poglavljem Mirovnog sporazuma iz Versaja, kao međunarodna organizacija s ciljem promovisanja socijalne pravde i poboljšanja uslova rada i života u celom svetu. Posvećena je postizanju jednakih mogućnosti žena i muškaraca za pošten i produktivan rad u uslovima slobode, jednakosti, sigurnosti i ljudskog dostojanstva. MOR promoviše prava na radu, pravične mogućnosti zapošljavanja, poboljšanje socijalne zaštite i jačanje socijalnog dijaloga. Na svoj pedeseti rođendan, 1969. godine, MOR dobija Nobelovu nagradu za mir. Sledeće godine ta organizacija slavi vek postojanja i rada na unapređenju socijalne pravde i promocije dostojanstvenog rada.

MOR je jedinstvene strukture, radi se o jedinoj međunarodnoj organizaciji koja je tripartitna, u kojoj svaka država članica sudeluje u radu te organizacije, kroz delegate koji predstavljaju vlade, poslodavce i radnike. To je jedinstven forum u kojem se otvoreno razgovara, razmenjuju iskustva i upoređuju nacionalne politike. U njemu poslodavačke i radničke organizacije imaju jednak glas u odnosu na vlade u kreiranju politika i programa MOR-a. Osim tripartizma koji postoji u samoj organizaciji, organizacija podstiče razvoj tripartizma i u zemljama članicama, promovišući socijalni dijalog koji uključuje sindikate i poslodavce u formulisanju, a tamo gde je potrebno i moguće i implementaciji nacionalnih politika u području socijalno-privrednih odnosa.

MOR ima tri tela koja odražavaju tu tripartitnu strukturu: Međunarodnu konferenciju rada (International Labour Conference) koja predstavlja najviše telo, Upravno telo (Governing Body) koje ima izvršnu funkciju i Međunarodnu kancelariju rada (International Labour Office) koja predstavlja stalni sekretarijat u Ženevi.

Međunarodna konferencija rada održava se jednom godišnje u Švajcarskoj, u Ženevi, tako da je od 28. maja do 8. juna ove godine održano 107. redovno zasedanje uz učešće preko 5.000 akreditovanih predstavnika iz ukupno 187 zemalja članica MOR-a. Konferencija predstavlja najveće godišnje okupljanje svih članica MOR-a. Pored stalnih pitanja na Konferenciji, rad se u najvećoj meri odvijao preko stručnih komiteta za različite oblasti.

Komitet za raspravu o strateškim ciljevima socijalnog dijaloga i tripartizma, takođe sačinjen na tripartitnoj osnovi, uradio je Izveštaj sa zaključcima koji je usvojen na plenarnoj sednici održanoj 7. juna. Komitet je u svom radu pošao od stava da su slobodni, nezavisni i jaki sindikati i poslodavačke organizacije preduslov svakog efektivnog socijalnog dijaloga uz uvažavanje njihove autonomije od strane vlade i njene posvećenosti socijalnom dijalogu.

Najznačajniji zaključci ovog komiteta preporučuju sledeće mere: (1) svet rada, kroz proces socijalnog dijaloga, i sa odgovarajućim resursima, mora biti uključen u kreiranje najznačajnijih politika; (2) neophodna je puna sloboda organizovanja radnika i poslodavaca i poštovanje prava na kolektivno pregovaranje, poštujući u potpunosti odredbe Konvencija 87 i 98; (3) neophodno je obezbediti pravni i institucionalni okvir za promociju socijalnog dijaloga; (4) obavezno je jačanje mehanizama i institucija socijalnog dijaloga u debatama i kreiranjima politika koje se odnose na promene u svetu rada uključujući tehnološke promene, zelenu ekonomiju, demografska kretanja i globalizaciju; (5) jačanje aktivnosti na promociji kolektivnog pregovaranja na svim nivoima, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvima obezbeđujući time uslove za dostojanstven rad, pravičnu zaradu, rodnu ravnopravnost, istovremeno razvijajući veštine za unapređenje održivosti preduzeća; (6) ohrabrivanje efektivne saradnje na radnom mestu kao načinu povećanja produktivnosti uz poštovanje kolektivnih ugovora i uloge sindikalnih organizacija; (7) promovisanje efektivnog povezivanja svih nivoa socijalnog dijaloga; (8) obezbeđivanje neophodnih finansijskih, tehničkih i ljudskih kapaciteta u cilju jačanja i efikasnijeg rada državne administracije koja pokriva radne odnose; (9) stvaranje uslova da se rezultati socijalnog dijaloga i postignuti dogovori poštuju i od strane vlade i od strane socijalnih partnera; (10) razvijanje inovativnih pristupa uključujući i inicijative koje će omogućiti slobodu organizovanja i kolektivnog pregovaranja i u oblastima koje nisu tradicionalno bile dostupne i time omogućiti pokrivenost kolektivnim ugovorima i radnicima na novim formama rada; (11) stvaranje takvog okruženja koje će omogućiti slobodu organizovanja i kolektivnog pregovaranja i radnicima koji su u procesu prelaska iz neformalne u formalnu ekonomiju, u skladu sa nacionalnim okolnostima; (12) gde god je to moguće, potrebno je promovisati preko-granični socijalni dijalog, a u cilju promocije dostojanstvenog rada uključujući ranjive grupe i radnike u globalnim lancima snabdevanja; (13) promovisanje rodne ravnopravnosti i borbe protiv diskriminacije kako bi se povećala i osnažila uključenost žena i mladih u socijalni dijalog; (14) gde god je to moguće, potrebno je sa odgovarajućim predstavnicima vlasti voditi socijalni dijalog po pitanjima radne migracije.

Ove godine Srbija se našla pred Komitetom za primenu standarda zbog žalbi vezanih za primenu Konvencije 144 o tripartitnim konsultacijama. Nakon razmatranja situacije i iznete argumentacije sve tri strane, Komitet je Vladi Republike Srbije preporučio sledeće: (1) potrebno je preduzeti neophodne korake kako bi se obezbedile efektivne i pravovremene konsultacije o pitanjima koja se odnose na međunarodne standarde rada, uključujući i one koje se vode u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije; (2) o navedenom je potrebno podneti izveštaj Komitetu eksperata pre sednice koju ovo telo ima u novembru 2018. godine.

Komitet je pozvao Vladu Republike Srbije da potraži tehničku pomoć Međunarodne organizacije rada po ovom pitanju. Posebno je navedeno da su strana udruženja poslodavaca imala ogroman uticaj (80 posto njihovih sugestija prihvaćeno) na pogoršanje prava u izradi Zakona o radu, koji je izrađen po njihovoj meri.

I ove godine Međunarodna konfederacija sindikata predstavila je Globalni indeks prava, dokument koji predstavlja prikaz stanja sindikalnih prava širom sveta. Indeks se kreće od 1 do 5+ i označava: 5+ – ne garantuju se sindikalna prava kao posledica nepostojanja vladavine prava | 5 – ne garantuju se prava | 4 – sistematsko kršenje prava | 3 – redovno se krše prava | 2 – kršenje prava se ponavlja | 1 – bez redovnih kršenja prava.

Srbija, kao i prošle godine, zauzima neslavno mesto u Indeksu 4 – sistematsko kršenje prava, koji okuplja zemlje u kojima se sistematski krše sindikalna prava zajedno sa: Angolom, Argentinom, Bolivijom, Bosnom i Hercegovinom, Botsvanom, Brazilom, Kamerunom, Čadom, Kongom, Obalom Slonovače, Džibutijem, Etiopijom, Fidžijem, Haitijem, Irakom, Kenijom, Libanom, Malezijom, Malijem, Mauricijusom, Mijanmarom, Omanom, Panamom, Paragvajem, Peruom, Rumunijom, Senegalom, Sijera Leoneom, Svazilendom, Tanzanijom, Tajlandom, Trinidadom i Tobagom, Tunisom, Ugandom, Sjedinjenim Američkim Državama, Vjetnamom i Zambijom.

Primera radi, najbolje rangirane zemlje sa samo sporadičnim kršenjem prava su: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemačka, Island, Irska, Italija, Holandija, Norveška, Slovačka, Švedska i Urugvaj.