Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati iz banaka, osiguranja i drugih finansijskih organizacija Srbije:

  

AIK banka a.d. Beograd

bancaintesa logo

bankap logo

Direktna banka

expobank logo

jubmesbanka logo

nlbbanka logo

otpbanka logo

ddor logo

savaosiguranje logo

triglavosiguranje logo

ubs logo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Treba insistirati u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Novi društveni ugovor

Svetska banka

Zakon o radu, kao sistemski zakon kaže da je zaposleni onaj koji ima zaključen ugovor o radu. Međutim, postavlja se pitanje da li smo mi obespravili čitavu grupu ljudi koje trebamo da zaštitimo? Jer, nejednakost nije samo ekonomska kategorija. Nejednakost je prvenstveno etička kategorija. Moralna.

Krajem 17. veka, parna mašina je bila ta koja je pokrenula revoluciju, a danas su roboti, koji su priključeni sajberfizičkom sistemu, odgovorni za radikalne transformacije. Četvrta industrijska revolucija se ne određuje skupom novonastalih tehnologija već prelaskom na nove sisteme koji su sagrađeni na infrastrukturi prethodne, digitalne revolucije. Revolucija, nazvana i 4.0, nastavlja se na tri istorijska procesa koji su promenili svet: prvi predstavlja prelazak sa ručne na mehaničku proizvodnju između 1760. i 1830, drugi je doneo električnu struju i omogućio masovnu proizvodnju oko 1850. godine. Do trećeg je trebalo sačekati do sredine 20. veka, do dolaska elektronike i informacionih tehnologija i telekomunikacija.

Digitalizacija menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje. Rad na određeno vreme, deljenje radnika, deljenje posla, rad na osnovu vaučera, rad po pozivu, kao i rad na platformama već su odavno postali naša stvarnost. Industrija 4.0 sve više zahvata sve sfere, odražava se na funkcionisanje sistema, kulturološke promene gde se sve više sprovodi individualizacija i na samu prirodu rada, radnih odnosa, na koje treba da daju odgovore i sociolozi i filozofi, kao i predstavnici sindikata.

Nove forme rada sve više pogađaju i sam sindikate, koji moraju adekvatno da se pripreme za promene, zaštite radnike i u ovim oblicima rada i pokušaje da ih organizuju. U toku je vidljivo ukidanje unapred određenog radnog vremena, odnosno navodnu autonomiju radnog vremena koja se sve više pretvara u stalnu dostupnost, ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće, ili na mestu koje odabere zaposleni, kao i pravne probleme koji se javljaju u slučaju rada na platformama, virtuelni rad. Kod rada na neodređeno radno vreme, zastupljeni su: puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorima o radu na određeno vreme, te preopterećivanjem radne snage. Ukidanje unapred određenih vremenskih i nadzornih okvira rada, doveo je i do praktičnog ukidanja ugovora o radu.

U najnaprednijim zemljama promene će zaživeti najbrže. Međutim, postupak transformacije će doneti dobro samo onima koji su sposobni za inovaciju i prilagođavanje. Ne gledaju svi optimistično na budućnost: sve je više onih koji izražavaju zabrinutost zbog „tehnološkog darvinizma“, gde oni koji ne uspeju da se naviknu, neće uspeti da prežive. A ako se to dogodi punom brzinom, kao što ističu entuzijaste revolucije 4.0, posledice mogu biti mnogo gore nego one koje je izazvala treća revolucija.

Svetska bankaS tim u vezi, u zemljama Evrope i centralne Azije neophodno je uvesti mere u oblasti tržišta rada, oporezivanja i socijalne zaštite kako bi se smanjila rastuća nejednakost između različitih društvenih grupa i pomoglo zaposlenima da se nose sa rastućom neizvesnošću, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.

Izveštaj pod naslovom „U susret novom društvenom ugovoru“ poziva na novo promišljanje politika kako bi se premostio sve veći jaz između onih koji koriste ekonomske mogućnosti i onih koji gube korak sa sve fleksibilnijom ekonomijom.

Iako zemlje Evrope i centralne Azije imaju veliko iskustvo u vezi sa ustanovama i programima socijalne zaštite, oni su bili zamišljeni i namenjeni drugačijem privrednom okruženju i više ne pružaju takvu pomoć i usluge građanima kao pre, ističe Svetska banka. Dugoročno zaposlenje na neodređeno više nije uobičajena norma, naročito ne za mlade, zbog čega je potrebno obezbediti da se koristi od privrednog rasta i šansi koje on daje pravilnije raspoređuju.

U izveštaju se navodi da su Evropa i centralna Azija među najujednačenijim regionima u svetu, ali se upozorava da mnogi ljudi još ne napreduju ka višim slojevima na društvenoj lestvici, osećaju se zarobljeno u zamci nejednakosti i u osetljivijem su položaju nego prethodne generacije. Svetska banka ističe da su u Srbiji promene strukture zanimanja slične onima u zapadnoj Evropi i pokazuju znake izvesne polarizacije radnih mesta, pa su zanimanja koja podrazumevaju nerutinske poslove porasla u odnosu na rutinske poslove, koje sve više zamenjuje automatizacija.

Prema ovom izveštaju, za generacije koje su postale punoletne početkom dvehiljaditih odlazak na fakultet mnogo je više determinisan time iz kakve porodice potiču, nego što je to bio slučaj kod generacija koje su se školovale pre tranzicije. Što se tiče Srbije, indeks nejednakosti za fakultetsko obrazovanje dva puta je veći kod generacija rođenih osamdesetih, nego kod generacija rođenih četrdesetih godina prošlog veka, upozorava Svetska banka. Navodi se i da je u Srbiji prilično izražena regionalna nejednakost, ko odakle dolazi. U izveštaju se konstatuje i da je siromaštvo u Srbiji smanjeno, ali je i usporen napredak iz niže u srednju klasu.

Kao rešenje tih izazova širom regiona u izveštaju se predlažu tri principa: kretati se u pravcu jednake zaštite svih radnika, težiti ka univerzalnosti u obezbeđivanju socijalne pomoći i podržati progresivno oporezivanje u širokoj poreskoj osnovici koje bi nadopunjavalo oporezivanje zarada oporezivanjem kapitala. U Svetskoj banci veruju, kako se navodi u izveštaju, da rešenje nije u pokušaju zaustavljanja globalizacije, već je, umesto toga, neophodan novi društveni ugovor, kojim bi se na pravedniji način raspodelili rizici i šanse.

Sindikat finansijskih organizacija Srbije, kao ni drugi sindikati, ne može niti ima nameru da zaustavi razvoj. Međutim, ova oblast pre svega mora da se prati, da se analizira i dobiju precizni podaci o broju atipičnih poslova i uslovima rada. Iako nemaju zakonski okvir, sindikati moraju da se angažuju da zaštite zaposlene na svim nivoima. Sa pravne tačke gledišta, u novim uslovima rada, u eri digitalizacije, nema prostornog i vremenskog ograničenja. Zakonom o radu trebalo bi definisati pojam „radnik“ i pojam „poslodavac“, pojam „radni odnos“. Zakon o radu, kao sistemski zakon kaže da je zaposleni onaj koji ima zaključen ugovor o radu. Međutim, postavlja se pitanje da li smo mi obespravili čitavu grupu ljudi koje trebamo da zaštitimo? Jer, nejednakost nije samo ekonomska kategorija. Nejednakost je prvenstveno etička kategorija. Moralna.

 

Korisni linkovi

 

Centar za razvoj sindikalizma

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaBiznis & finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute