Generacija Z (rođeni od sredine 1990-ih do ranih 2010-ih) je demografska grupa koja dolazi posle milenijalaca (rođeni između 1981. i 1996. godine). Oni su prva generacija koja je od ranog uzrasta živela sa ličnim računarima, pametnim telefonima, internetom i globalnim protokom informacija.

Svaka generacija suočava se sa vlastitim izazovima i trenucima koji je definišu, koji obeležavaju generaciju tako da to utiče na njihove obrazovne i životne izbore, vrednosti i percepciju budućnosti, strahove. Pripadnici generacije Z veruju da je dobijanje fakultetske diplome neophodno za postizanje ciljeva u karijeri. Sa veštinama koje su potrebne da bi se imala prednost u naprednoj tehnologiji, oni u današnjem svetu visoke tehnologije imaju prednost. Njihove karakteristike su prihvatanje novih ideja i različito shvatanje koncepta slobode od prethodnih generacija.

Koncept radnog mesta i okruženja se neprestano menja/razvija, što je prirodno obzirom na dolazak novih generacija u sastav radne snage i odlazak starijih radnika u penziju. Promene koncepta radnog mesta u protekloj decenijiji rezultat su ulaska milenijalaca u radnu snagu i njihovih zahteva za drugačijim načinom rada: fleksibilno radno vreme i raspored, slobodni sati tokom radne nedelje, radni prostor bez kancelarija, raznovrstan enterijer i ležerna odeća.

Međutim, milenijalci nisu više najmlađa radna snaga, jer njihovo mesto preuzima generacija Z, koja je službeno postala deo radne snage, koja sa sobom donosi nova očekivanja i ideje i dolazi na tržište rada sa sopstvenim očekivanjima. Oni ne pristaju na duge radne sate, preterano stroge nadležne i platu koja jedva prelazi zakonski minimalac. Nezadovoljstvo platom je jedan od najvećih razloga zašto mladi menjaju radno mesto, međutim to nije jedini odlučujući faktor, jer ukoliko procene da radno okruženje šteti njihovom mentalnom zdravlju, lako se odluče na promenu posla, a važno im je i da na radnom mestu budu okruženi perspektivnim mladim ljudima i da rade u ležernijoj i zdravoj radnoj atmosferi.

Daleko lakše je pripadnicima generacije Z da izraze svoja osećanja, dok su milenijalci odrasli na način da skrivaju aspekte svoje ličnosti. To je zato što je generacija Z odrasla u vreme radikalnog individualizma, u kojem su naučili da je važan lični stav i osećanja. Očekivanja generacije Z od poslovnog okruženja vrlo su drugačija od njihovih prethodnika i starijih generacija, zbog čega većina njih smatra da poslodavci treba da se usklade sa njihovim vrednostima. Ali, za mnoge poslodavce (ne samo) u Srbiji to je praktično nemoguća misija. Čak i kada prihvataju da su takvi zahtevi opravdani, oni ističu da su teško izvodljivi u okolnostima u kojima se živi i radi u Srbiji.

Gde je onda sredina i mogu li ove mlade generacije da naprave preokret u radnom okruženju, odnosno, može li nova generacija da menja i postavlja nove uslove na tržištu rada? Nije neprimetno da ovi mladi ljudi svojim zahtevima postepeno menjaju ustaljene okvire tradicionalnog radnog okruženja, ali postavlja se pitanje u kojoj su meri poslodavci spremni da se prilagode uslovima na tržištu rada koje postavlja generacija Z?

Ova demografska grupa najčešće odbija posao ukoliko radno mesto ne nudi konkurentnu platu, ne obezbeđuje zdravo radno okruženje, ne postoji dobra ravnoteža između posla i privatnog života i ako ne nudi beneficije i pogodnosti, pokazuje istraživanje koje su sprovele mnoge velike kompanije u svetu. Razumljivo je da oni sebi daju za pravo da traže neke uslove koji možda nisu u ovom trenutku izvodljivi, mada je teško reći da možda nisu opravdani, jer sve zavisi od toga da li neko ima nešto da ponudi ili nema. Sa druge strane, poslodavci koji sada ne znaju kako bi sa njima, jesu oni koji su stvarali uslove u kojima ovi mladi ljudi danas odrastaju i moraće da se pronađe neki kompromis.

Deo pripadnika te generacije je već integrisan u poslovnu zajednicu, a oni se bitno razlikuju i od milenijalaca i bejbibumera (rođeni u decenijama nakon Drugog svetskog rata), zbog toga što od najranijeg detinjstva koriste savremenu tehnologiju i to ih čini tehnološki superiornijim i doprinosi da razviju svoj preduzetnički duh. IT sektor je ključno mesto u kome se dešava promena koju donosi generacija Z. Ipak, ne prate svi pripadnici te generacije isti obrazac ponašanja zato što njihovo postavljanje uslova još uvek umnogome zavisi od društvenog konteksta i od toga za koju su profesiju vezani, jer i dalje postoje oni koji rade u samoposlugama, proizvodnim pogonima, na gradilištima... Trend postavljanja uslova se ne odnosi na sve pripadnike generacije Z, već je vezan za one koji se bave specifičnim profesijama.

Tržište rada gotovo svakodnevno ima gomilu novih zanimanja budućnosti, koja nisu postojala prethodnih godina. Upravo na tim pozicijama uglavnom se nalaze post-milenijalci. Svesni mogućnosti koje pruža internet, sve veći broj pripadnika generacije Z spreman je da prihvati neki vid slobodnog, fleksibilnog rada na projektima za više organizacija, umesto rada za jednu kompaniju sa punim radnim vremenom (frilens poslovi), a često pronalaze i načine na koje mogu svoj hobi ili talenat unovčiti onlajn.

Kada je reč o vrstama poslova koje ovi mladi ljudi najčešće priželjkuju, tehnološka industrija dominira. Među najtraženijim su pozicije u IT sektoru, a sve popularniji postaju i poslovi koji su povezani sa društvenim mrežama, kojima generacija Z uglavnom najveštije ume da barata, što je posledica njihove socijalizacije u digitalnom svetu.

Gotovo na svakom radnom mestu rade zaposleni iz četiri generacije, od bumera koji su skoro penzionisani do nedavno diplomiranih generacije Z. O negovanju višegeneracijskog radnog mesta lakše je govoriti, nego sprovesti, jer različite generacije nose svoje prednosti i slabosti. Premošćivanje jaza u godinama može da bude zastrašujuće, ali je takođe šansa za ljude svih uzrasta da uče jedni od drugih. Stvoriti radno mesto koje će funkcionisati za one koji i dalje vole predah od tehnologije i koriste više konkretnih, fizičkih alata poput papira, flomastera i, naravno, sastanaka interakcijom licem u lice je jednostavno, međutim, uravnotežiti ga s pojedincima koji ne poznaju život izvan tehnologije je ono što stvara izazov.