U većini sindikalnih organizacija — članica Sindikata finansijskih organizacija Srbije u toku je, ili će do kraja tekuće godine biti obavljen postupak kolektivnog pregovaranja. Pitanja koja smo s tim u vezi dobili od naših članica uglavnom se odnose na rad od kuće.

Iako je u Srbiji rad od kuće predviđen kao oblik radnog odnosa, Zakon o radu nedovoljno definiše tu oblast rada. Kod nas nisu dovoljno precizno zakonom regulisane tačke koje se odnose na nadzor poslodavca i efikasnost radnika koji radi od kuće, sporno je i pitanje obezbeđivanja sredstava za rad, tu su i nedoumice oko osiguranja radnika od povrede na radu, itd.

Kada je talas delta soja koronavirusa počeo da hara, iznuđena je bila tranzicija na rad na daljinu, ili od kuće kao poželjan koncept obavljanja radnih zadataka u uslovima pandemije korona virusa. Sagledavajući da su kolektivi mesta neposrednog kontakta i potencijalno intenzivna žarišta, većina poslodavaca u delatnosti pružanja finansijskih usluga su su u okviru paketa mera mera zažtite zdravlja uvrstili i obavezu da deo zaposlenih obavlja rad od kuće, za sve osim za službe i poslove gde to nije izvodljivo, i to u različitim formama po pitanju broja broja zaposlenih koji ga obavljaju, dana u radnoj sedmici i rokovi trajanja takvog rada.

Ono o čemu su mnogi sindikati ukazivali evoluiralo je u pojavu koja se razvija u raznim pravcima i postalo je skup gorućih pitanja, tako da kolektivnim ugovorom moraju biti pokrivena sva pitanja u vezi sa radom od kuće. Zbog toga SFOS ukazuje da je u kolektivnim ugovorima kod poslodavca neophodno predvideti da se aneksima ugovora o radu moraju precizno definisati parametri ovakvog vida obavljanja rada, a naročito:

· broj dana na sedmičnom nivou tokom kojih zaposleni rade van kancelarije;

· „pravo na nedostupnost“ — vremenski intervali tokom kojih radnik van prostorija poslodavca mora biti dostupan i na koji način (elektronska pošta, mobilni telefon, itd);

· da li i pod kojim uslovima radnik na daljinu ima pravo na tehničku podršku kompanije;

· na koji način poslodavac nadoknađuje troškove rada od kuće i šta sve spada u njih;

· uslovi povratka na režim rada u poslovnim prostorijama.

Problem stalne dostupnosti zaposlenog postojao je i pre početka pandemije, ali je sada znatno dobio na težini. Rad koji podrazumeva da je osoba dostupna i van radnog vremena prepoznat je kao izuzetno negativan po zdravlje ljudi, tako da su pojedine zemlje Evropske unije tokom prethodne decenije donele okvirne propise u vezi sa ovim pravom, ali su njihove odredbe bile deo okruženja oslonjenog na osmočasovni rad kod poslodavca i ne u potpunosti primenjive na novonastale uslove rada. U ovom domenu su očigledne dve stvari: da život ide ispred zakonodavstva i da će tek budućnost odrediti modele koji će efikasno pomiriti pravo na rad na daljinu sa pravom da se bude nedostupan.

Novo i bitno pitanje je ko snosi troškove rada od kuće? Argument da njih treba da snosi radnik naročito uzima obzir da zaposleni prilikom rada van kancelarije nema troškove javnog prevoza, parkinga, korišćenja automobila, ili ishrane van kuće. Međutim, suprotan argument je ukazivanja na to da poslodavci tu imaju manje troškove za zakup poslovnog prostora, njegovo održavanje i razne druge operativne izdatke koji su povezani sa boravkom radnika u prostoru kompanije, a da radnik itetako ima uvećane troškove koji se javljaju na nivou njegovog domaćinstva u kojem radi. Uvećani troškovi (električna energija, grejanje/hlađenje, komunalije, habanje nameštaja, kvarovi na kućnim aparatima i drugi) koje radnik ima kada radi od kuće moraju biti predmet kolektivnog pregovaranja.

Kada su restriktivne mere bile privremeno popuštane i kada su radnici počeli da se vraćaju na radna mesta, obistinila su se predviđanja izneta još na samom početku globalne zdravstvene krize, a to je da radnici osetivši blagodeti rada od kuće, uglavnom neće želeti da se vrate na radna mesta, čak i onda ako je povratak u poslovne prostorije zdravstveno bezbedan.

Banke su sve više, tako deluje, za opciju nastavka rada od kuće u nekoj hibridnoj formi (određeni broj dana kod poslodavca, ostatak od kuće), jer tako ostvaruju uštede i sve se manje čini izvesnim da će doći do potpunog povratka na „staru normalnost“, jer se nova pokazala kao ekonomski efikasnija, barem za one poslodavce koji mogu uspešno da posluju na daljinu. Rad od kuće je došao da ostane, tako deluje, a ne da nestane i, samim tim, moramo ga prihvatiti kao realnost, za koju moramo imati spreman sindikalni odgovor.