Ključni element za program socijalne akcije je konkretna politika i zakonodavne mere koje podstiču socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje širom Evrope na svim nivoima. Ovo posebno mora da sadrži garantovanje prava na organizovanje i unapređenje pregovaračke snage sindikata prema multinacionalnim kompanijama.

Projekat „Menjamo Evropu zajedno“ suočio se sa sporim promenama u razgovorima u Evropi po pitanju socijalne dimenzije. To je sastavni deo šire rasprave o porastu nejednakosti, Bregzitu i digitalnoj revoluciji.

Na evropskom nivou, glavna inicijativa u tom smislu uvodi evropski stub socijalnih prava. Za UNI Evropa, cilj mora biti da se obrati pažnja na neuravnoteženosti privrednog zakonodavstva na nivou EU, koje često ugrožavaju socijalnu i radnu regulativu na nacionalnom nivou. Zaista, ono što nam je potrebno je Evropa koja podstiče poboljšanje životnih i radnih uslova za sve građane EU, gde socijalna prava imaju prioritet. Umesto toga, uočljivo je da EU nastavlja izgradnju neo-liberalnog modela EU širom unutrašnjih tržišta, sa novim poslovnim modelima i novim oblicima rada koji gaze postojeće standarde rada.

Tehnološke promene okreću tržišta rada naopačke. Globalizacija, negativni efekti digitalizacije, nulti-sat ugovori i rad na bazi projekata u takmičenju sa digitalnim zapošljavanjem su oko nas mnogo godina - neke su samo staromodne kapitalističke tehnike destilovane u aplikacije pametnih telefona koje su učinile popularnim terminologiju kao što je „deljiva ekonomija“. Ali, činjenica je da je digitalizacija teško pogađa radnike u sektoru usluga i finansija, posebno one sa srednjom stručnom spremom i srednjeg nivoa plata.

Evropska komisija je započela proces sloganom o kreiranju trostruko A ocene socijalnoj Evropi. Prema proceni sindikata, socijalnu Evropa kako je predstavljaju danas ima prilično loš rejting, koji je blizu neuspeha u ispunjavanju obaveza. Dok je EU sve više govori o socijalnoj Evropi, stvarne aktivnosti idu u drugom pravcu, posebno kada su u pitanju prava radnika. Jedan takav slučaj je nacrt o nelikvidnosti i restrukturiranju preduzeća: nacrt predloga uključuje oduzimanje preferencijalnog statusa zaposlenih u odnosu na druge poverioce i urušava postojeću zaštitu zaposlenih i pravo na konsultacije, čak dovodi u pitanje pravo na štrajk.

U bliskoj saradnji sa Evropskom konfederacijom sindikata, UNI Evropa pristupa afirmativno socijalnom stubu – to je, međutim, onaj koji ima suštinu, pa prema tome UNI Evropa je u korist sveobuhvatnog akcionog programa koji obuhvata zakone, oblikovanje mehanizama politike i finansijskih sredstva. Ambicija za EU mora biti da ponovo radni vek predviđa pozitivnu i predvidljivu budućnost za sve na osnovu pravičnosti, napretka i socijalne sigurnosti. Potrebna nam je raširena i velika radnička klasa, koja nije u nezavidnoj radnoj i životnoj situaciji.

Ključni element za takav program socijalne akcije je konkretna politika i zakonodavne mere koje podstiču socijalni dijalog i kolektivno pregovaranje širom Evrope na svim nivoima. Ovo posebno mora da sadrži garantovanje prava na organizovanje i unapređenje pregovaračke snage sindikata na nacionalnom nivou prema multinacionalnim kompanijama.

Ostali ciljevi za kreiranje politike i zakonodavne akcije su: obezbeđivanje kako da poslodavci ne mogu da izbegnu svoje postojeće nacionalne i EU obaveze prema svojim zaposlenima, tako i da vlade ne mogu ili ne mogu biti prisiljene da umanje prava radnika; uključivanje socijalnih partnera u EU i nacionalnim procesima odlučivanja od početka kod donošenja propisa od društvenog značaja; pro-aktivno rešavanje dimenzije rada u procesu digitalizacije i obezbeđivanje razumnog i sigurne tranzicije na nove tehnologije; suštinsko povećanje investicionih programa EU sa naglaskom na stvaranje kvalitetnih poslova i podsticanje opšteg rasta plata u Evropi; reformisanje sistema socijalne sigurnosti radi obezbeđivanja pristojnog životnog standarda za sve, uključujući i radnike koji nisu u standardnom radnom odnosu.