Sindikat finansijskih organizacija Srbije - SFOSČlanice SFOS-a su sindikati u banakama, osiguranju i drugim finansijskim organizacijama:

  

 

Adriatic Bank logo

AIK banka a.d. Beograd

ALTA banka a.d. Beograd

Banca Intesa a.d. Beograd

Banka Poštanska štedionica a.d. Beograd

Eurobank Direktna a.d. Beograd

NLB Komercijalna banka a.d. Beograd

OTP banka a.d. Novi Sad

DDOR Novi Sad a.d.o Novi Sad

Sava neživotno osiguranje a.d.o. Beograd

Triglav osiguranje a.d.o. Beograd

Udruženje banaka Srbije Beograd

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

sfos protest 2001

Sindikalno organizovanje je civilizacijska tekovina.

 

Definisano je Ustavom, Zakonom o radu i Zakonom o mirnom rešavanju sporova.

 

Naše aktivnosti organizujemo i vodimo u tom smeru.

 

Samo institucionalno zaštićeni, radnici mogu da zaštite svoja prava.

 

 

 

 

Stezanje

Odricanje - dokle? Predstavljene su nove mere koje bi, kako predviđaju u Vladi Republike Srbije, mogle da dovedu do ušteda od oko 700 miliona evra godišnje. Mnogi ekonomski strućnjaci misle da smanjenje plata i penzija ili troškova ministarstava nisu reformske mere.

 

Predstavljene su nove mere koje bi, kako predviđaju u Vladi Republike Srbije, mogle da dovedu do ušteda od oko 700 miliona evra godišnje. Mere predviđaju, između ostalog, da sva primanja do 25.000 dinara, bilo da je reč o penziji ili zaradi u državnoj službi, ostanu ista.

Plate u javnom sektoru veće od 25.000 dinara treba da budu smanjene za 10-10,5 odsto, dok će penzije preko tog iznosa biti smanjene progresivno. Nije iznet precizan plan te progresije, a definitivan dogovor Vlade oko primene mera, koje podrazumevaju i smanjivanje plata i penzija, biće obelodanjen u predlogu rebalansa budžeta, koji će se naći u Skupštini Srbije polovinom oktobra.

U Fiskalnom savetu su skeptični prema merama i smatraju da će, ako predlozi izneti u javnosti ostanu, morati se poveća PDV. Mnogi ekonomski strućnjaci misle da smanjenje plata i penzija ili troškova ministarstava nisu reformske mere, ali su uslov stabilnosti finansija, kao i da te uštede neće imati efekat ako se ne reše problemi javnih preduzeća. Sve u svemu, deluje da je pobedio Međunarodni monetarni fond u svom traženju smanjenja penzija i javnih rashoda, ali delimično. Penzije i plate će biti smanjene, ali ne i javni rashodi.

 Prazan tanjir

Obični ljudi se preračunavaju i postavljaju razna pitanja...

 

 

Plate zaposlenih u javnom sektoru

Smanjivanje plata će ići linerano, što znači da će svakom zarada biti manja za isti procenat. S obzirom da mere još nisu do detalja utanačene, kako sada stoje stvari, zaposleni u javnom sektoru sa primanjima do 100.000 dinara imaće umanjenje 10 ili 10,5 odsto. To praktično znači da će plata od 50.000 dinara biti manja za 5.000 dinara, ili 5.250 dinara, već u zavisnosti od usvojene stope. Ipak, oni sa primanjima tek nešto većim od 25.000 dinara, sa najavljenim umanjenjem neće pasti ispod ove granice. Tako ne može da se desi da zarada zaposlenog od 26.000 padne ispod 25.000 dinara. Oni koji zarađuju više od 100.000 dinara, mogu da se nadaju većem procentu umanjenja, koji prema najavama, ne bi smeo da bude veći od 20 odsto.

 

Penzije

Za penzije je drugačije, procenat umanjenja penzija raste, kako se iznos povećava. Najjednostavniji postupak, kako bi penzioneri mogli da izračunaju za koliko će im prihodi opasti, izgleda ovako: od celog iznosa penzije oduzme se zaštićeni deo od 25.000 dinara, koji se nikome ne umanjuje. Razlika se pomnoži sa 0,22 i dobije se tačan iznos umanjenja, kao u tabeli sa primerima:

PRE SMANJENJA  POSLE SMANJENJA 
 26.000  25.780
 27.000  26.560
 28.000  27.340
 29.000  28.120
 30.000  28.900
 35.000  32.800
 40.000  36.700
 45.000 40.600
 50.000  44.500
 55.000  48.400
 60.000  52.300
 65.000  56.200
 70.000  60.100
 75.000  64.000
 80.000   67.900 
 85.000  71.800
 90.000  75.700
 95.000  79.600
100.000    83.500 

 

Kada se uporede umanjenja, prema onome što je izneto u javnost, logično je postaviti pitanje: zbog čega Vlada platu koja iznosi 55.000 dinara smanjuje za 10 odsto, tj. za 5.500 dinara, pa ona sa umanjenjem iznosi 49.500 dinara, a penziju u istom iznosu smanjuje za 6.600 dinara, pa ona sa umanjenjem iznosi 48.400 dinara? U startu je to, tako deluje, krađa penzionera za 1.100 dinara (na datom primeru). Ta krađa, od iznosa do iznosa, pogotovo će se odraziti kod penzionera koji imaju samo jednu penziju u domaćinstvu, a izdržavaju ili pomažu ko zna koliko još članova.

Pored toga, u dva dana su iznete različiti procenti od strane predstavnika Vlade, pa se ljudi u čudu pitaju koji je to tačan procenat: 8, 10, 15-16 ili 22 odsto. Hoće li sutra to biti 25 ili 30 odsto?

Bez obzira koji će se procenat umanjenja na kraju pokazati kao tačan, smanjenje penzija odraziće se kao bumerang na kupovnu moć naroda, kao i na smanjenje proizvodnje onih artikala koje proizvodi naša privreda. To za sobom povlači i smanjenje zaposlenih, i tako redom...

Penzije su  stečeno imovinsko pravo - zarađen novac koji može biti uzet samo ako za to penzioneri budu pitani i dato odobrenje sa njihove strane. Druga strana medalje je pitanje šta se desilo sa svim parama koje su današnji penzioneri izdvajali u penzioni fond dok su radili i privređivali?

Takođe, logično pitanje je i kako se došlo do toga da su oni sa primanjima od 25.000 dinara najsiromašniji, kada nema zvanične socijalne karte državljana Srbije.

Korisni linkovi

 

Vlada Republike Srbije

Narodna banka Srbije

Republička agencija za mirno rešavanje sporovaeKapija finansije

Kamatica

Međunarodna organizacija rada

Evropsa socijalna povelja

Kursna lista

 

valute